AnaM

Mislila sam da me moda više ne interesira, više gledam da je praktično.
Žensko je žensko, odmah vidiš kad je nešto drugačije.
Sedim ja tako u gradskom prevozu,zamislila se duboko, onako do dna bunara. Ispod oka vidim neke ženske noge u tesnim trapericama, ali ono baš, baš. Preterala, kako je nije stid. I zaboravljam kako sam ja oblačila traperice ležeći na kauču, noge u pozi sveća, i tresem se da upadnem sva u njih.
Ona vrcka čas napred, čas otraga, kao nestabilna u vožnji.
Pored mene torba okrenuta od putnika da ne smetam.
Ženskica se sva umotala u šal, vitla oko mog nosa. Gledam da joj nije to onaj verski pa da još napravim neki medjunarodni incident ako je izgrdim.
Od tolikog sveta, nabila na moju torbu, prebacila šal preko drške i gleda kroz prozor.One rese me udaraju po glavi, čupaju kosu, a ja ćutim, dobrica sam, pa to ti je. Računam pomeriće se pa da se ne svadjam . Niko živ više ne nosi te poncho šalove, i baš joj i boja ne paše sa ostalom garderobom. Ma, šta me briga.
Autobus klacka dalje.