AnaM

subota, 04.11.2017.

Premijera...


Život je neponovljiv, svaki dan je nova premijera.
Čitam tu filozofsku misao i duboki se zabrinuh za sebe.
Obožavam kazalište, one pripreme za odlazak svečano oblačenje, i što da ne, snob sam, uživam na premijerama. To mi je neki život koji nije stvaran ma koliko se oni pisci, glumci trudili da dočaraju realnost. Kao Mark Tven, volim uvertire, ma i štimovanje instrumenata pre početka, atmosfera iščekivanja.
Sa dobro naštimovanim ljudima lakše je.
Uvertire u reali ne podnosim. Više volim odmah preći na stvar. Zvoni telefon, javlja se neko ko nije sto godina pitao da li sam živa i počne od Kulina bana, a ja negde žurim, cupkam kao pred zauzetim WC-om, a on, pa kako si, pa šta radiš, kako ti Marko,a Janko, i ostali tandrmoljci. Nikako da predje na ono što je zvao, a to je obično neka usluga. Zavisno od toga što ti traži, dužina je uvertire.Uf…odoh je na pogrešan kolosek, što bi rekli sama sebe trolujem.
I tako se ja zamislim, svaki dan života je premijera. Ima onda još tu nakačeno, u stilu, raduj se životu, smeškaj se problemima, ništa nije teško kad nekog voliš, ljubav je pokretač života i sve nešto ću ću ću cvrkutančići.
Kod mene ništa nije tako.
Prvo, te premijere su retke u mom životu, a i kad naidju, umirem od treme. Nekako retko su to neki ugodni dogadjaji, više gnjavatorski.


Živim u reprizi.
Svaki dan neki isti poslovi, da ne pričam o pranju sudova, spremanju kuće, kuhanju.
Radujem se životu, naravno, alternativa i nije nešto privlačna.
Problemima se definitivno ne smeškam. Više poludim i rešavam ih što pre, daleko im lepa kuća. Priznajem, smeškam se vodoinstalateru kad dodje posle dva meseca od poziva, iako sam ga u mislima već sto puta zadavila.Na šalteru sam više nego ljubazna sa onim šalterušama kojima je posebno uživanje još jedno papirče, a kad je sve to gotovo treba gurnuti papirče u kompjuter da drugi put mi bude lakše. Pazi, ona već zna da ću isti priblem ponovo rešavati iako je definitivno sve gotovo.
To što ja nekog volim, nije mi donelo ni jednu olakšicu u životu, dapače.
Možda je ljubav pokretač života, ali nikako da se zaljubim u perilicu za sudje i pokrenem je. Očito sam ja kriva.
Dobre su premijere, ali kad bih ih čekala šta bi radila u medjuvremenu??
Sve u svemu, volim moje reprize,sitne malene dogadjaje, daju mi draž i čar života.
- 08:47 - Komentari (46) - Isprintaj - #