U Beogradu je svečano otvoren Sajam knjiga.
Navalili sa svih strana, neopisiva gužva.
Na više standova silikonske pevaljke u garderobi po poslednjoj modi. (Čitaj pojas koji imitira suknju, i šnalica za kosu umesto bluze.) Onu kosu koju je zalepio frizer stavljaju preko prednjeg dela pa maše glavom kao konj u hodu. Na sva pitanja oduševljenih posmatrača, pisac-pevač, odgovara osmehom, a i oni pitaju neke budalaštine u stilu ko joj je pomogao u pisanju knjige i objavljivanju. Prave se da ne znaju za Jocu Pingvina što vozi delfina.
Nekim standovima knjiga komotno se može prići. Tamo sede pisci čije knjige su dobile neke nagrade u zemlji i inostranstvu. Možda su im knjige zanimljive, ali to zna samo onaj ko je pročitao, a tih sve manje.
Sve u svemu, ljudi ima, nije da nema, a ima i kupaca.
Prvi dan zabeležena je rekordna prodaja sladoleda, a drugi dan padala kiša pa su kao alva išli ćevapi i pljeskavice. Statističari izračunali da je opala prodaja kobasica prema rezultatima prošle godine. Polako, ima još dana videće se pravi rezultati.
Da ne zaboravim za kraj, ipak je to Sajam knjiga, prodate su tri knjige, i to sve jednom kupcu. Dve je odmah vratio jer je mislio da dele besplatno.
I tako, život teče dalje, knjige se pišu i štampaju, čitaće oni koji nemaju pametne telefone fejsbuk, i blog, i twiter…
Nova vremena, bolja ili gora pokazaće budućnost…