Faza 5
Došla sam kući.
Nisam bila bijesna, ni ljuta, više onako tupa i nesretna. Možda sam tada žalila što sam prekinula diplomatske odnose s familijom zbog nekih gluposti, koje za mene ni danas nisu nevažne. U igri su bili i blogeri, ali kad ja nisam njima činila usluge, kako tražiti ??
Da mi je neki virtuelni šalter.
Sjednem na moju razbibrigu, tabletu sreće, domping ... računalo. I okrenem svoje rodno mjesto, bocnem matični ured ...
Kad otvoriše se rajska vrata ... brojevi telefona za sve službe, imena ljudi koji rade na kom odjelu, šef ... sve.
Raširila sam oči, uzbuđeno okrenula telefon ....
Zvrrr..zvrr ... Ljubazan glas, osjetila sam, smiješi se.
Objasnila sam što mi treba i da ona to mora verificirati da bih podigla u bilo kojem gradu.
-Možemo Vam i mi poslati, samo uplatite 24 kune i dajte podatke.
-Hvala ...
Spustila sam slušalicu.
Da li sam joj vjerovala tog trenutaka ili ne, ne znam, ali osjetila sam da negdje pripadam, bar sekundu. Što žensko može biti šaškasto ...
Zašto su mi suze počele frcati ?? Pravi sam vodoskok.
Faza 6
Koliko je to 24 kune??
Malo ili mnogo??
Tog trenutka mi je bilo kao planina veliko.
Proračunala sam da je to 5 EU. Dobiti 5 EU je mislena imenica, i koštali su me 10, ali to je već viša matematika, nebitna.
Odlazim na poštu, kupujem kuvertu, ali nema male nego samo neke specijalne, krckave ... kupujem.
Na šalteru piše ogromnim slovima da se pošiljka za inozemstvo mora predati otvorena. Poštenjačina, čitaj budala. To i radim.
Pošta puna ljudi.
Na svakom šalteru red.
Stižem, predajem. Blagdani se bliže, recimo novogodišnji, tu su stavovi usuglašeni.
-DEVIZE !! Urla službenica, evrići.
Sve glave se okreću prema meni. Gledaju me ispitivački. Osiguranje na vratima stavlja ruku na pojas. Mene sram, postala sam deviznjača.
-Ne može.
-To mi je za dokumente, mogu li uplatiti ??
-Samo dinare.
Tandrmoljka mu, šta sad ??
Banka, glat me otpiliše, mala suma, ne isplati se.
Kome??
Njima?? Meni??
Srećom se to dogadja u one prekrasne, euforične predbožićno -novogodišnji praznike.
Ne pitajte kako, ali ja poslah tih famoznih 5EU.
Nisam se previše nadala, ali, čim prođu blagdani, krećem osobno po papire. Još je toplo, sunčano, više jesenje nego zimsko doba.
Nastavak slijedi…