AnaM

Ti ćeš meni ostavljati loše komentare

Jedva se učantrah. Nikad nisam volela da idem u školu, ali zadatke sam pisala...
Ispade malo predugačko pa ću ga skresati...

Najljepše more:
Najljepše jezero:
Najljepša rijeka:
Najljepši grad Europe:
Najljepša planine:
Najljepša kula:
Najljepši dvorac:
Najljepši park:
Najljepše groblje:
Raj na Zemlji:
Najimpresivniji zalasci sunca:
Najdraže jelo:
Najdraža poslastica:
Najdraži cvijet:
Najljepše drvo:
Najljepša životinja:
Najdraži nakit:
Najljepši muškarac:

Najljepše more:

Jadransko more, Kvarnerski zaliv…Mislim danas, ali nisam uvjek imala to mišljenje. Imala sam dvije godine, bacilli su me iz barke I rekli, maši ručicama. Mahala sam pljuvala I nije mi bilo najlepše… proplivala sam, ali medalju olimpijsku nisam dobila nikad. Gadno morence špricala sam ga.

Najljepše jezero:

Bledsko, naravno… Sa kremšnitama najboljim na svijetu u Gornjem gradu, sa čudnim ostrvcetom I crkvicom. Ako poželiš nešto I pozvoniš ispuni se… Pre sto godina sam poredjala želje. Nije bilo uputa koliko se treba čekati, još čekam.

Najljepša rijeka:

Sava. Lijepa je kao žena. Ponire, izvire, krivuda, nahrani Slavoniju I potrči u susret svom ljubavniku Dunavu. Kad bi Ušće znalo šaputati, svašta biste čuli, ali nećemo erotiku.

Najljepši grad Europe

Rijeka, Zagreb, Venecija…

Ima gradova I gradova, ali ljubav ne možemo birati, negdje ti je lijepo, negdje prelijepo, ali samo nekog voliš.

Najljepša planine: Ja sam više prizemna ženska. Lijepe su planine. Više ih volim gledati izdaleka. Planinarila sam, nije da nisam pokušala. Duša mi ispala dok sam se penjala nekim kozijim stazicama, kamenčići su se kotrljali I već sam u sebi napisala testament. Ponosno sam stigla na vrh… I tamo zatekla debeliškaste turiste koji se dive vidiku, slikaju I uživaju. Naravno išli su putem kojim bi prošao I kamion.

Najljepši Dvorac I kula (tavan u kome se kriju volšebni kuferi sa tajanstvenim stvarima) a tu je moj princ Dvorac u kome se osjećam kao princeza I to bukvalno jer je zbog oluje nestalo elektrika, a vodu su nam isključili zbog nekog prekopavanja ulice.


Najljepše groblje:

Mjesto gde ćemo svi jednom stanovati, ali se niko ne gura preko reda… Nisam razmišljala o promjeni stana u skorašnje vrijeme, ako može.

Raj na Zemlji: Plaža, peščana, mirno more, barka na kojoj me čeka rashladjeni šampanjac i ogromna čokoladna torta. Može I neki muškić koji me obožava, pjeva sa gitarom, ima crne oči… I baš me briga geografska širina za dužinu se ne bunim.

Najimpresivniji zalasci sunca:
Neka se sunce samo bućne u morence a ja ću se snaći za ostalo ako je pored mene onaj sa crnim okicama.


Najimpresivniji zalasci sunca: Neka se sunce samo bućne u morence a ja ću se snaći za ostalo ako je pored mene onaj sa crnim okicama.

Najdraže jelo: Ono koje ne moram ja kuhati.

Najdraža poslastica: Napisati post koje će imati bar deset komentara.

Najdraži cvijet: tulipan, zbog legende kako je nastao…

Najljepše drvo:
U romantično proleće neko sa lijepim cvijetovima, u leto drvo sa velikom krošnjom, u jesen puno plodova, a zimi neko debelo koje će zagrijati. Kad razmislim, najpotrebnije će mi biti drvo u Daruvaru, Ginko biloba, jedino u Evropi.

Najljepša životinja: čovjek. Znam da od njega ništa ne mogu očekivati, ali samo da šapnem, moja ljubav su labradori...

Najdraži nakit: Mindjuše, sve drugo što se objesi na mene prisedne mi prije ili kasnije…

Najlepši muškarac
Da znam učantrati sad bi tu išla ona pjesma

http://youtu.be/z3161WSFy68

Kakav je takav je šćepaj ga ne daj ga jer je muškarac…

Odgovor na
Lionqueen zadatak:

1. kako, čemu, zašto ili na koji način ste se prvi puta susreli s blogom i započeli taj čudesni put bloganja?

Ni dan danas mi nije jasno kakvo je to čudo blog. Shvatila sam odmah da je to neki mnogo zgodan tandrmoljak.
Počela sam davne 2006 na nekom sajtu. Vrtim se po internetu kao slon u staklarskoj radnji i naletih na blog.hr, 2007. Naletih ja na njega, ali neće on na mene. Mjesec dana sam pokušavala se registrirati i uvjek mi je nešto falilo. Od AnaM, do mecabg sve u krug, a nikako da mi uleti pravo…baš kao i u životu. Sad sam tu i ne mrdam što se mene tiče. Gdje drugde naći tako šarmantno, šaroliko i dobronamjerno društvo.

2. kakve blogove volite pratiti i koje teme su vam najzanimljivije?

Ja kao da nisam žensko, volim kratko i brzo... čitljivo. Uživam u slikicama i humoru. Po neki put uzmem godišnji i bacim se na čitanje nekog zanimljivog kilometarskog posta, ali to mu dodje kao premija na lutriji pa kog izvučem. Mnogo sam propustila zbog svoje površnosti.
Bež… bež…od neba, valova, zvjezdica, ah, mah, avaj, duša, srce, patim ja, patiš ti, opšta patnja kao da gledam cijene na placu a ne čitam postove…

3. da li bi prihvatili ulogu urednika bloga i što biste tada prvo napravili?

Napravila bih dar mar, izbacili bi me prvi dan.

4. kako birate teme kojima se bavite i što vas sve može inspirirati?

Nemam problema sa time, svašta mi se dogadja na malom prostoru, a volim I da fotkam. Veće problem imaju oni koji bi da me čitaju, jer je za mene mačak Albi najvažnija ličnost, Vučjak iz susjedstva tiha čežnja, a more najlepša tvorevina na svijetu. Gemišt od toga smatram vrhuncem sreće…

5. kada biste kuhali " večeru za blogere " što bi bilo na meniju?

Kuhala jednom I nikad vise. Šta ti mogu da pojedu, nije za vjerovati, a šta tek piju, tri vinograda nije dosta. Srećom možeš lako zaustaviti svakog blogera pitanjem
-Onaj post što je napisao, znaš, onaj bloger, kako se zove?? Ma znaš, onaj što ti je ostavio onaj komentar??
Na to pitanje možeš slobodno otputovati oko svijeta, kad se vratiš još uvjek će pričati o postu, komentarima, onim fotkama koje je “posudio” od tebe, a ideju za…

6. jeste li na blogu doživjeli neke neuobičajene, zanimljive trenutke, bilo pozitivne ili negativne?

Čuj, jesm li?? Kog jarca dolazim tu, da doktoriram?? U zadnje vrijeme se doktorati lakše kupuju nego da te prime na blogu na onu listu koju svi gledaju sa tihom čežnjom, ali ni za živu glavu to ne prizaju.

7. znaju li vaši bližnji za vaš blog ili je on samo vaše mjesto?

Ne da znaju svi bližnji I dalji, nego im se penjem na glavu, kao da sam urednik dnevnog lista, ili bar da imam kolumnu u časopisu sa onim gologuznim ženskama, silikonkama, sportskom vjesniku ili bar u nekom naučnom časopisu koji je objavio da sam upravo dobila Nobelovu. I ta Nobelova, retka je kao I moj dobar post.

8. da na jedan dan možete biti neki drugi bloger kojeg biste odabrali i zašto?

Kopija je kopija, zato ponekad pišem kao Beladona, došljakinja iz svemira. Kako živim medju ljudima koji se ponašaju kao da su došli iz Svemira, tema mi nije nepozata.
Divim se mnogim blogerima kako pišu. Posebno mi se dopada jedan kome nije simpatičan moj način pisanja, nikad ni pola komentara mi nije ostavio.Uvjek ga pročitam, uzdahnem I ne komentiram, jer praksa je ti meni, ja tebi, pa ko preživi.

9. koliko ste najduže izdržali bez bloga i da li ste pokušali prestati?

Blog nikad nisam šutnula, on mene jeste, pa sam morala sve ispočetka. Ljubav je ljubav, pomogli mi neki dragi blogeri I ja se učantrala…Kao za inat, baš tada su ideje samo vrcale. Valjda se izvrcale dok nisam pisala pa sam opet, hajde, kažite, bar prosečna.

10. ima li života bez bloga, te ima li bloga u svemiru?

Beladona je živ dokaz da ima. Dešava se da ima života bez bloga, ali i da u blogu nema života. Srećom to je kratkotrajna bolest od koje svi ponekad bolujemo…

Joker pitanje: Koje vam je najdraže sigurnosno pitanje?

Sigurnosno pitanje me posebno usrećuje. Sve napišem, slike učantram, obojim mojom zelenom bojom I šipak… zaboravim to pitanje… Često, ponovomora sve… Tih trenutka sam posebno ljupka I nasmešena…
Hm… Svemirci mi još uvjek nisu jasni koje su boje… Kao Beladona sretala sam male zelene, ali nije prošlo na blogu…

Crvene cipelice

Buket bijelih ruža



Možda neki bus spreman za putovanje



Tu je uvjek veseli osmjeh



Ne treba dugo pogadjati ko je to.
Valcer slavi rodjendan

Samo još malu torticu za goste



I šampanj za nazdraviti


ČESTITAM RODJENDAN

Zdravlje sreću i radost želi ti mecabg

Rešila sam.
Ovo će biti pravi vikend, vikend bez jurnjave kolima, trčanja do restorana, sedenja na neudobnim stolicama uz specijalitete prigrijane, a napravljene ko zna kad. Nema prljave vode ni špricanja, buke i gadjanja loptom nekog obešenjaka. Nema gužve na putu, preticanja, i upadanja u makaze.
Ovo će biti miran tihi, pravi vikend. Već „čujem“ tišinu. Odmaraćemo se u bašti uz vlastiti roštilj...
Počelo je malo nepredvidivo, jer morali smo doručkovati, kupiti novine, popiti kafu...ali sad će ono pravo.
Hm...Zaboravila sam, morali smo kupiti nešto za roštilj, ali to je na brzinu. U mesnici gužva kao da će smak sveta... Nije važno, sad će pravi odmor u bašti.
Pogledala sam kola, samo vi sedite g auto, ja ću danas uživati.
Malo sam morala pripremiti meso, malo prebrisati roštilj, nismo ga koristili godinu dana. Setila sam se da treba skoknuti po neko pićence, pa ga stavti u frižider. Ne bi bilo loše spremiti za vikend u bašti i nešto slatko. To će biti za sekund, a onda pravi opuštajući odmor.
Sve je gotovo, a sad odmor... Uh, onaj roštilj nikako da se rapali, ali ja jesam, ovo će biti odmor i tačka. Malo sam se nadimlia, naplakala i zašpranjila na neku glupu tresku, ali sad će meso na roštilj.
Meso?? Gde si ??





Mačak Albi zadovoljno prede, liže šapicu i sigurno misli da je ovo dobar vikend. Na moj besan pogled, dolazi, umiljava se i kao da bi još mogao gricnuti nešto. Idem u frižider, odmrzavam neke šnicle, strogo gledam Albija i najzad sve je gotovo. Tu je i piće, i kolač, roštilj, ma uživancija, pravi odmor. Sad ću da navalim na uživanje.
Frrrrrrrrrr...fr............ susjed se sjetio da je pravo vrijeme za udešavanje travnjaka. Sad će on, za sekund... krc... krc... pokvari se nešto. Zbog dobro susetskih odnosa sledeća dva sata se popravlja kosilica, odlazi u radnju po neki deo, upada u gužvu onih koji se vraćaju sa vikenda...i Sunce je zašlo, a i zvezdice se vide. Bio je ovo pravi opuštajući vikend.
jući vikend.

Kakvog sve sveta ima…
Dogovorim se sa prijateljicom da se nadjemo na autobusnoj okretnici, jer tamo ima veliko parkiralište.
Nije da se hvalim, ali meni treba mjesto za parkiranje…pa tako, nije prosečno da kažemo. Oni muški samo zavrte prstom volan i kola im sjednu kao dječiji autić. Ne vrtim oko prsta volan, treba mi malo više mjesta.
Jedan prostak je, kad sam otišla na moje mjesto, parkirao kamion sa prikolicom, ali ja sam dama.
Kad sam stigla, mjesta za parkiranje ni za lek. Bilo je, nije da nije, kao ono kad dodješ na trajekt a oni ti pokažu nešto majušno i proglase da je to baš za tebe. Da mi nije suza još bih sedela na obali i čekala slobodno mjesto… Suze čudo stvaraju na trajektu kod parkiranja.
Elem, ja se parkiram pod jedno zgodno drvo, da mi se ne pokvari šminka, jer su objavili danas zahladjenje, ali sunce nije gledalo TV. Mahali su mi mnogi dok sam čekala, uglavnom vozači autobusa. Neki su mahali samo jednim prstom, srednji, sigurno ih boli ruka. Bilo je smešno kako se znoje ti veliki, jaki muškarci okrećući autobuse tik uz mene. Jedan je izašao iz kola
-A da vi pomjerite malo auto sa stanice??
Pogledala sam ga sa visine, šta si on zamišlja, tu sam se dogovorila.
Došao je i jedan policaj, sigurno mu je bilo dosadno jer mi je tražio dokumenta. Ljubazno sam uzela torbicu iz velike tašne, u kojoj je bilo, priznajem, nekoliko sitnica. On je samo gledao dok sam vadila zimski šal, polomljene naočale, neku knjigu kojoj sam se jako obradovala je sam mislila da se izgubila… samo je uzdisao. Kad sam izvadila torbicu i počela vaditi dokumenta koja su bila ispod noteza, šminke, ključeva, jao, evo ga ključ od garaže… dotakao je kapu rukom, uzdahnuo, i rekao
-U redu je, možete ići.
Nije ni sačekao dokumenta.
Ovaj svet je stvarno užasan, zar ne.
Evo mi prijateljice, svi joj trube, nije išla na pešački. Neće valjda zaobilaziti 20m…svašta…
Čudni su ljudi…

Na svet je gvirnula malena devojčica noćas



Želim joj zdravlje, sreću i vedar osmeh da zadrži ceo život


Čestitam novoj baki, valcer, mami i tati i želim vam da vas voli kao što vi sada volite nju

AnaM, mecabg,