AnaM

Prvo dan

AnaM

Odlučili smo da posle ekološkog povrća nabavimo ekološke koke nosilje.
Otišli smo u šumu, nacepkali kočiće, kupili ogradicu, sve to zakačili i otišli da kupimo koke. Tri će biti dovoljno.
Izabrali smo na farmi tri, stavili ih u auto i krenuli platiti. Neko malo ćure, pobeglo iz svoje kuće (ćurkarnica??) stalo mi je na nogu i ni da mrdne, sedi. Ja sam molećivo gledala
-Da uzmemo i njega??
-Kako samo jedno bar tri…
Veselo sam izbacila moje nove cipele iz kutije i trpala u nju ćure i još dva je trebalo izabrati. Gledala sam ih kako su lepi, Htela sam sve.. Taman da uzmem jednog, ono ćure zapišta, i ode mi ta čurkica. Uzeli smo druge. Na izlazu je počeo zvoniti mobitel. Opet mi se promenila melodija. Stali smo, to je mali Ćurko pištao. Gledam ga onako malog sirotana, bez mame, bez tate, samo dva drugara
-A da uzmemo još neko, pa neka se druže, ima mesta.
Šta reći, umesto samo tri nosilje, uzesmo i šest ćurića. Jednom sam dala ime Ćurko.

Ćurko…
Strpali su me medju ćuriće i sad treba čekati ko će nas izabrati. Rešio sam, sam ću izabrati kod koga ću. Prvo je došao neki debeljko sa smrdljivom cigarom i tražio pedeset komada. Mi smo njemu komadi. Bezobraznik. Sakrio sam se.



Onda je došla ona sa nekim tipom i rasklimatanim kolima. Ta pojma nema o živini, uživaću kod nje. Krenula je kod onih damica, silikonki, veštačkih koka. E, nećeš, stao sam joj pravo na nogu. Nije ni premitela, a imala je neke glupe svetle cipelice. Prvo sam mislio da ih obeležim sa jedinim šta sam imao, ali sam se ipak predomislio. Delovala je tako smotano.


Seo sam. Ura… uzeće me. Namignuo sam onoj maloj ćurkici, ali je ona smerno gledala i nije odmah dotrčala, nisu je uzeli. Strpali su me sa drugarima u neku kutiju koja je smrdila i zaurlao sam kad smo krenuli. Ona ženskica je pominjala neki mobitel, pojma nemam šta joj je to. Vratili su se, uzeli još dva drugara i onu prelepu ćurkicu i sve nas strpali u tu kutiju.
Ovi ljudi nisu normalni. Nećemo valjda tu živeti??


Dao sam joj ime AnaM