AnaM

AnaM

Koke silikonke su prvo štrajkovale prezrivo gledale na kukuruz, žito i zahtevale koncentrat. Onda su se prošetale po travici. Gledale su to zeleno čudo i bojažljivo kljuckale. Dopalo im se. Počele su da nogicama čeprkaju zemlju i kad je jedna našla glistu bio je pravi cirkus. Svi su trčali za njom.



Danas nam je prodavac javio da nam je nabavio prave domaće koke od pet nedelja. Očekivala sam koke, stigli pilići na koje su se ustremile koke kljucajući ih kad god su se približile hrani. Sad im je kukuruz postao dobar. Ćurko je postao pravi kavaljer, brani mališane i dobije često po glavi.



Upravo je mobitel zvrcnuo. Stiže nam poklon od rođaka, koka sa jedanest dvodnevnih pilića… Gde to smestititi??
Silikonke su zauzele jednu prostoriju, Ćurko je postao predvodnik svoh jata i zaštitnik malenih koka, a lepotica mama se smestila u tri kvadrata sa svojom familijom.


Silikonke se bune. Odvešću ih kod susjeda da vide šta je mali prostor, koncentrat i zelena trava nešto što nikad neće videti.

Ćurko
Ovdje je zanimljivo, samo AnaM pojma nema o nama. Otvara neki Google i tamo gleda kad da nam da vodu i kad moramo na spavanje. Stiglo je još društva, naravno ona misli da su sve koke, ja sam odmah doveo u red malog petlića. Silikonke se drže separatno, ali pomalo popuštaju. Na googlu, a i susjedi AnaM kažu da neće biti jaja bez koncentrata za nosilje, ali pojma nemaju, silikonke legle na rudu i sve tri svaki dan daruju po jaje.
Mačori nas obilaze, pa ta AnaM sedi sa nama i čuva nas. Prilično su bili veliki, ali kao da se svaki dan smanjuju. Čudne životinje.


AnaM ne skida pogled sa nas.



Kad se pojavila neka ptica koja grakće i hoće se družiti sa nama i neka koju je zvala kobac, panično je počela derti se i mahati štapom. Na one jako velike ptice koje ostavljaju bele tragove na nebu ne reaguje. Malo se mršti, kaže kiša će. Ne znam šta je to kiša, izgleda neka voda koja se ne pije kao u stara vremena nego se od nje beži u našu sobicu. Ta kiša je opasna za nas dok nam neke kvržice ne narastu. Dopada mi se i travica, silikonke prave rupu da pobegnu.

Prvo dan

AnaM

Odlučili smo da posle ekološkog povrća nabavimo ekološke koke nosilje.
Otišli smo u šumu, nacepkali kočiće, kupili ogradicu, sve to zakačili i otišli da kupimo koke. Tri će biti dovoljno.
Izabrali smo na farmi tri, stavili ih u auto i krenuli platiti. Neko malo ćure, pobeglo iz svoje kuće (ćurkarnica??) stalo mi je na nogu i ni da mrdne, sedi. Ja sam molećivo gledala
-Da uzmemo i njega??
-Kako samo jedno bar tri…
Veselo sam izbacila moje nove cipele iz kutije i trpala u nju ćure i još dva je trebalo izabrati. Gledala sam ih kako su lepi, Htela sam sve.. Taman da uzmem jednog, ono ćure zapišta, i ode mi ta čurkica. Uzeli smo druge. Na izlazu je počeo zvoniti mobitel. Opet mi se promenila melodija. Stali smo, to je mali Ćurko pištao. Gledam ga onako malog sirotana, bez mame, bez tate, samo dva drugara
-A da uzmemo još neko, pa neka se druže, ima mesta.
Šta reći, umesto samo tri nosilje, uzesmo i šest ćurića. Jednom sam dala ime Ćurko.

Ćurko…
Strpali su me medju ćuriće i sad treba čekati ko će nas izabrati. Rešio sam, sam ću izabrati kod koga ću. Prvo je došao neki debeljko sa smrdljivom cigarom i tražio pedeset komada. Mi smo njemu komadi. Bezobraznik. Sakrio sam se.



Onda je došla ona sa nekim tipom i rasklimatanim kolima. Ta pojma nema o živini, uživaću kod nje. Krenula je kod onih damica, silikonki, veštačkih koka. E, nećeš, stao sam joj pravo na nogu. Nije ni premitela, a imala je neke glupe svetle cipelice. Prvo sam mislio da ih obeležim sa jedinim šta sam imao, ali sam se ipak predomislio. Delovala je tako smotano.


Seo sam. Ura… uzeće me. Namignuo sam onoj maloj ćurkici, ali je ona smerno gledala i nije odmah dotrčala, nisu je uzeli. Strpali su me sa drugarima u neku kutiju koja je smrdila i zaurlao sam kad smo krenuli. Ona ženskica je pominjala neki mobitel, pojma nemam šta joj je to. Vratili su se, uzeli još dva drugara i onu prelepu ćurkicu i sve nas strpali u tu kutiju.
Ovi ljudi nisu normalni. Nećemo valjda tu živeti??


Dao sam joj ime AnaM