Od prvog našeg susreta postao si deo mog života.
Sećam se tog ranog jutra, mog uzdrhtalog srca od nestrpljenja da ga što pre vidim. Bio je sa drugarima, miran, nezainteresovan. Krenula sam ka njemu, ukopala se dodirnula ga i prošaputala
-Ti i nijedan drugi.
Zavolela sam te na prvi pogled, dodir. Nisam ni slutila kako ćemo dugo biti zajedno. Veze takve vrste preko deset godina za mene su bile nemoralne. Čudila sam se kako neko može tako dugo biti zajedno, kako ne poželi novu ljubav.
Bili smo mladi, nestašni. Po danu smo skitali gde nam je palo na pamet, noću bi se zavukli na neki splav, kafić, uživali u druženju. Vreme je prolazilo, savetovali su mi da te ostavim. Znala sam da treba da se razdvojimo, ali prvo nisam htela, a posle nisam mogla. Obožavala sam s tobom ići na izlete, obilaziti sve moguće i nemoguće destinacije. Bila sam ti pva i jedina, ljubomorno nisam dozvolila nikom da te pipne.
Leto smo provodili u Grčkoj, obilazili spomenike, istraživali sve moguće i nemoguće kamenje nadajući se da je baš taj kamen gurao Sizif. Skoro smo se strmeknuli sa nekle ivice provalije da bi slika bila bolja. Uživala sam. Bukvalno u svakom trenutku se radovala životu.
I…
On je samo stao, nije mogao više. Njegovo lečenje bi koštalo kao svetog Petra kajgana i priznajem, htela sam da ga ostavim i vratim se sama kući. Naravno, u pomoć mu je pritekao neki glupi zakon, policajac je rekao da ne mogu sama natrag, on je u mom pasošu i mora samnom preko granice. Bezobraznik, nazvao te je smećem. Poludela sam. Dobro dobro, prešli smo granicu, da ne pričamo kakve si mi zbog toga probleme napravio. Priča je za tri posta, kilometarska…
Sad si star, nemoć te sve više obuzima. Mislila sam proći će, ali svaki čas ti nešto nedostaje. Raširim oči od užasa kad kašljucaš, muka mi je kad ne možeš dalje, a panika kad staneš i ni makac. Simptomi tvoje nemoći su na svakom koraku. Taman mislim, biće kao nekad, a ti zabrljaš. Sećaš li se kad smo tri mesca bili razdvojeni zbog neke moje glupe greške? Verno si me čekao, a ja sam besnela što ne možemo u neku skiterajku.
Za Uskršnje praznike bilo je kao nekad. Peli smo se na planinu, pijuckali kavicu u restoranu, i sad si miran, zadovoljan. Potrošio si više na sebe nego ja, tvoja hrana je sve skuplja, o ostalom da ne pričam, ali volim te. Kako novčano stojim, teško da ćeš dobiti naslednika, ali ko zna zbog čega je to dobro, ti dragi, maleni, mili, slatki, najbolji na svetu, jedino moj, automobilčiću…
