AnaM

Ti si deo mog života.
Rodila sam se za željom za tobom. Prvi put sam te srela kao devojčica, zgrabila te ručicama i nisam ispuštala. Plakala sam kad su mi te oduzeli, tapšala ručicama kad bih te videla. Rasla sam, a ti si uvek tu negde. Osmehnem ti se i kao nekad zgrabim.
Sjećam se boli koju si mi naneo. Nisam znala da ćeš biti tu. Sedela sam u velikom društvu, na trenutak se okrenula i spazila te. Znala sam da nije pristojno odmah te prisvojiti za sebe i kao neka seoska mlada, nećkala sam se nadajući se da te niko neće primetiti. Naravno, onaj debeli sused te je zgrabio i ne bi te ispuštao celo veče da ga nisam mrko pogledala. Kad god ti se neko približio, izmislila bih neki razlog da te ne prisvoji. Neko se nasmešio, neko pomislio da sam drska, ali ne dam te. Ne dam i tačka.


Najzad sam te zgrabila. Ostali smo sami ti i ja. Dotakla sam te usnama, mirisao si na zdravlje, zadovoljstvo, nemir, iščekivanje. Trebalo je da budem nežna, ali nisam mogla, isuviše sam te dugo čekala.
Bio si tu, bio si za mene.
Zatvorila sam lagano oči da te osetim.
Mmmmm, kako sam te želela…
Osetila sam prvo slast pobede što sam te sačuvala za sebe… Samo trenutak, a onda sam počela da plačem. Suze su slivale, oči zacrvenele, šmrcala sam, ali te nisam ispuštala.
Dodali su mi čašu vina, malo kruha, zagrcnula sam se i nasmijala. Obožavam feferone, papriku, ljuto. Nije važno što sam plakala, još osećam ukus paprike. Vredelo je… Kakvo bi to jelo bilo bez pikantnog ukusa paprike…