Kad nekome kažem da stanujem u soliteru, pomisli da je oko mene samo kamen i beton. Ne mora biti tako...
Kesten se trudi nadvisiti i najvišu zgradu...
Čovek je smislio da potkreše sve niske grane, valjda da se neki majmun ne penje, ali priroda mu je podvalila...
Ružičasti cvjetovi stidljivo proviruju...
Ovdje stanuju ptice, ne gledaj gore, možeš postati sretan...
Polje tratinčica. Ne, nismo na livadi, samo nisu pokosili na zadovoljstvo krpelja i nezadovoljstvo pasa koji se svi zovu Fujto (bar tako sam mislila dok nisam shvatila da se mora odvojiti u fuj, to)
Vatrene boje skrivaju svetiljku koja potseća da su tu ipak soliteri...
Neko žali za vrtom u predgradju pa sadi majušno cvijeće...
Ovaj mališa trčkara nadgledajući okolinu odbija poziranje i pozdravlja blog.hr i blogere...