AnaM

Istinite priče, a možda i nisu...



Noć
Kasno veče.
Nikoga na ulici.
Dežurna apoteka
Vrata se polako otvaraju. Neko malo zastade kao da se predomišlja da li da udje, pa opet malo gurnu vrata. Pojavi se ruka, zastade trenutak i onda kao rešena, gurnu vrata do kraja i udje čudna osoba. Kosa neuredna, proseda, krajevi obojeni u neku neodredjenu smedju kosu, ko zna pre koliko vremena.Oči sitne, nemirne, lice prerano ostarelo, naborano, stidljiv osmeh.
-Jedan T....n
-Taj se lek ne može kupiti bez recepta
-Hitno mi je potreban, molim vas.
Žena pognu glavu, izvadi neki novčanik, poče prebirati po njemu.Farmaceut hladno nastavi.
-Ne može bez recepta, nije na listi.
Žena se nekako zguri, oči joj se ovlažiše. Očito nikad nije čula za tu listu. Zna samo da joj je lek neophodan, da se bez njega ne može i ne sme vratiti kući.
-Mnogo mi je potrebno. Može li samo pola kutije??
-Lek se izdaje samo na dupli recept, kontroliše se ko ga uzima.
Žena kao da malo živnu.
-Za ćerku mi je.
Pogleda u hladno, nezainteresovano lice belog mantila i više kao za sebe prošaputa
-Kako da se vratim??
Poguri se još više, polako se spusti na kolena , sklopi ruke i zavapi
-Molim vas za dete mi je. Ne može bez tog leka, navikla. Sve razbi po kući, tuče nas i proklinje. Ne smem da se vratim kući, pomozite.
Bledo lice postade još bledje, sklopljene ruke padoše i osta tako zgurena na podu, nema u svom bolu, neizvesnosti...
Šta biste vi uradili??
Da li biste dali lek, prekršili propise??
Da li bi dali otrov i produžili još jedan dan nečiju agoniju??