i stoput sam si rekla: nemoj ženo, budi pristojna, nemoj pičkarat al kak, kak da budem na liniji broša kad mi se svako malo digne tlak na pizdarijama koje čine kompromisi hebemimjamater. kompromis je zapravo jedna obična misa na kojoj ide sve po proceduri i na kraju i ak nisi ništ sgrešil vele ti da su ti gresi oprošteni i da ideš u miru, a čim zakoračiš iz crkve, dakle koju sekundu, dvije kasnije ima te prilike spičiti neki porše ili volvo na onim traktorskim kotačima pa ti vidi.
nemrem biti kratka, jer ovo je duga i bolna priča koja je počela jednim kratkim i ucjenjivačkim pozivom. rijetko ubacujem tu klip, al kak je i vreme kuruze evo ga nek malo ilustrira moju patnju i bol:
http://www.youtube.com/watch?v=1HRa4X07jdE
dakle čkapi se javila naravno u (ne)vrijeme, onda kad si zapalim pljugu posle ručka i mislim kaj bum dalje radila s obzirom da ni pol toga nisam stigla vjutro radi sličnih uznemiravanja tipa: možemo li sprovesti kratku anketu od pola vure...ili možete li donirati publikaciju namijenjenu prevenciji drogiranja mladih ili ...eh, upravo to je rekla ova a glasilo je: čujte, ako ne održite tu prezentaciju od samo jedan sat vaša žena vašeg bratića od vaše majke neće dobiti dar. DAR!!!! dar mar jebote kaj da delam, staru nemrem dobit da ju pitam jel spremna prekinuti odnose i s ovom granom obiteljske loze. ništ, riskiram i pristanem. pita me žena jel oću sutra, preksutra i tak počne nabrajati datume do termina poroda male od prijateljičine kumine kćeri. OĆU SUTRA velim da se rešim muke i užasa, a i ionako su mi se pred očima počele pojavljivati snježne pahuljice što će reći da ću biti migrenozna i lakše preboljeti sve užase boga koji se spustio na zemlju i učinio nas svetima.
a upravo tako je žena s prebijelim gebisom prezentirala nešto što nitko od nas ukućana nije smio zvati usisivačem (odmah se fatala za srce izrekavši: oh što boli kad to tako zovete, pa to nije usisivač, pa to je b o ž a n s t v o).
jebemu fakat moram kratit (dulju verziju naći ćete negdje, ne znam još di, al negdje nemojte me sad valjat)
dakle, hiće ona sve te dijelove, stavlja, inhalira mi zrak nekim mirisima čudnim a dvorište mi, skromno napominjem usput, prepuno engleskih ruža, dakle, mijenja ona produžetke nastavke, gladi, otčupa mi dlačice s pakistanca matere mu i ostavi krug ko nlo u žitu, potom sam na istog tog pakistanca morala izliti frišku jacobsicu. onda je prešla na vodu, pa počela strugat parkete i stalno nas prisutne pitala: jel oćete popit ovu vodu, jel oćete...stara je popizdila i rekla joj nakon desetog puta: pijete vi tu vodu, mi smo vama dali čistu matere mu...onda je ošla s nekim anus otčepljivačem na moj radijator i izvukla iz njega pređu i sve je tako ošlo u pizdu materinu u zrak, pa sam kad je otišla morala uzet svoj jadni, stari, za 29 tisuća dvjestokuna jeftiniji usisivač i sve to počistiti. sve u čast dobrih obiteljskih odnosa.
u jednom trenutku pomislila sam kako bih bolje podnijela četvorku jehovinih teta, a onda sam bila ziher da bih slobodno u vrtu mogla odraditi i njihov skup s obzirom na zadnju fazu uvjeravanja jedan na jedan. naime, stara mi je ošla šetati cucke ne mogavši više izdržati. potom mi je žena ispod oka otkrila onu "ljudi smo, dogovorit ćemo se". pristanem li sada, odmah, tu, istog časa što je danas potpuno in..štedim deset soma kuna i dobivam suđe uz koje dlazi visokotlačna dizalica. uz to, ako usosim pet svojih dobrih prijatelja i postanem im grdi neprijatelj dobivam poklon koji će mi ozonizirati zrak ma što to značilo. dakle kišo jebi se, ja imam svoje furke mrš.
prezentacija božanstva koji nije usisivač trajala je tri vure, ponuđeno mi je i da plaćam osamstokuna mjesečno dvije godine, jer teta veli da osamsto kuna mjesečno imamo svi, kaj ne. uglavnom, imala sam na popisu jednu ženu koju sam htjela grdo zasositi, no već sam ju istu večer nazvala i rekla kak ni za živu glavu ne pristane na prezentaciju jer mi se čini da ženska ima početnu fazu vodenih kozica, a ista je hipohondrica.
toliko patnje bez muzike. i sad čekam da mi se vrati. slijedi poravnanje. baš sam nestrpljiva.
