skaska

jakov se ipak odlučil za deželu

i hop. hrvatska lutrija organizira jugoslavenski loto. pa kaj juga još postoji, bemu? a lepo sam govorila: nemojmo prodati jugo amerika, garažirajmo ga i postal bu oldtajmer

eh, kaj se tiče mirogoja i jurnjave, baš sam htjela nekaj o onoj nesreći kaj je bila 1954. naime, za one kaj su pokupovali grobeke na mirogoju kad je već bus gore fural a fura još i sad, nek' znaju da je tuda išel tramvaj. u ono vrijeme, a i dosta poslije toga, zagrebom si se mogel švercati ne samo na način da uđeš u tram i pritajiš se, neg lepo da se za tramvaj zakvačiš s vanjske strane. to se zvala vožnja na pulferu. stari mi je pričal kak je bila sramota da bi se jedan dečec ili mladić uopće vozil u tramvaju, ta vožnja na pulferu je bila stvar postignuća. što brže tramvaj ide, a ti se "ukrcaš" i zakvačiš to bolje. u ludosti i mladosti nije se mislilo na posljedice, pa je tak stari i zgubil jednog frenda. nego ta grda i pregrozna nesreća na mirogojskoj imala je 19 mrtvih i još četrdesetak teško ozlijeđenih. tramvaju su otkazale kočnice i on se spičio dolje kod gupčeve zvezde. u tramvaju je bil i moj daleki rođak koji je iskočil na vreme, a i inače su dečki znali iskakati iz tramvaja po principu svetlo-tamno. ovo tamno su bila drveća, ovo svetlo prostor između njih i sad: kad iskačeš, iskačeš u času kad vidiš tamno, jer računaš one metre koje bu te tramvaj hitil napred. i to je bilo sve samo ne lepa dječja igra. uglavnom, taj tramvaj je šibal prek osamdeset kad je zgubil kočnice pod nogama. vele da je u to vreme ljudska solidarnost bila na visini, ali i tuga pregolema. poslije toga neko vrijeme je još tramvaj vozil, a onda su ga ukinuli i bolje da jesu.
s tim u vezi, kak sam ovih dana često prolazila mirogojskom, po ne znam koji puta razljutilo me fest to kak izgleda "spomenik sjećanja" na te žrtve. mislim, to je netko od preživjelih ili netko tko je bil malo zainteresiran u slučaju, odrezal komad železa i belim lakom napisal na tu ploču nekaj kaj se više i ne vidi. kak dani i godine prolaze većina i sve više ljudi i ne zna kaj je to. zapravo, oni kaj ne znaju ni ne skuže tu željeznu ploču, jadno.
da sam ja gradonačelnica angažirala bih i ne samo u tom slučaju, mlade i dušom lijepe umjetnike i postavila na ključnim mestima neke njihove proizvode i jebemu platila klesare da napišu postojana slova. jebeš grad kaj nema sjećanja.

bilo mi danas poluusput otići do Mirogoja, pa udri u brijeg. kad baš na grdom mestu čujem sirene. mislim nekog vraćaju da bi ga opet vratili, al jok. eto ti našeg vlastodršca žnj kategorije, crni audi, valjda blindiran, vozač juri taman blizu negdašnjeg "veselog mrtvaca",. za njim još jedan audi, valjda osiguranje, priguzio mu se s lijeve tak da ide po crti, ovi u suprotnom se nadljudskim naporima sklanjaju tik do nogostupa. mislim pasmumater, ni tito se nije tolko osiguraval. kaj se boje da bu se neki naivni mrtvac dignul i pokokal ih ili su shvatili da su im samo mrtvaci prijetnja. o sveca mu svetoga i svete stolice i zatvora, pa te bahatosti ni u rumunjskoj nije bilo prije nego je narod presudil u pič mač. fuj, rig, sramota, bljak, grrr...usput, lijepa je to slika za pun autobus španjolaca koji su se uputili i u razgled bolleovog remek-djela. mislim da bi im manje u sjećanju ostalo da smo ih malo zatabali, gore kod mrtvačnice

evogana, jaca deli turistima luftiće, na naplatnim kućicama. opet bu belaja i materijala za crnu. jeste li ikada osjetili kak je to kad vam se nekaj probuši, he he. i još veli osmijeh je spas. setim se odmah peveca bemu. dobro je kaj je malo ohladilo, jer u ovim godinama čovek bi stvarno mogel pomisliti da mu istinski ni dobro

.

ono ne kužim, koji iskompleksirani narod. jašta da nam ulaze raznorazna plovila kad je more otvoreno u smislu da nema nikakvih sigurnosnih vrata tam dolje. i kaj...di to ide sve s tih jahtica...svojim očima vidjela na plaži s plavom zastavom u plićaku celebrity izmet. čula ja da postoji za te prilike brodovlje koje za novce (i mi kaj ne plovimo mjesečno plaćamo te spike), dakle, za novce kupe smeće i furaju ga na sigurno, a to sigurno sigurno nije plaža u kojoj se brćkaju klinci, fuj. stvarno mi je zlo od prostituiranja lijepe naše uz ovakve makroe

i tak pomalo izlaze iz Remetinca. neki su na naslovnicama, izašli baš na vrijeme za godišnji za praćakanje u moru, sipaju narodne poslovice ko' da je s njima u uznici i Tvrtko Čubelić. drugi izlaze istom snagom al' nisu na naslovnicama nego po levim i desnim kutovima novina, tak da se i ne primijeti. godišnji je. dok svi izajdu proći će. uskočki tekstopisci dotle će pod maslinom ili smokvom izmisliti novu turu ingenioznih hapšilačkih naslova. do sezone skijanja

a sunce izlazi

SPASITE SVOJ BRAK!!!

pohapsili krive
pustili prave
posekli krive
a jel' rastu pravi?

ovdje je trebalo biti pismo bajsu, al' to je samo najava jerbo su mi prsti lijeve i desne ruke veliki, a tipkovnica mala. ne želim činiti grrrriješke pritom, pa ga samo najavljujem. kad se vrnem na normalan komp eto ga. markica je već spremna i jezik da ju zalepim

posjekli mi stoljetni hlad pred kućom. vele smetalo (stranoj - europskoj) banci radi sigurnosti. tješim se, gledam ružičasto - htjeli su da imam pogled na more bre

bolesni post moje kolegice

na moru preferiraju karlovačku?

morski post mile kolegice

jebate, nekaj me fest zbrisalo, jer koliko se sećam tu je nekaj pisalo kaj je odgovaralo naslovu, a di je to pobeglo nemam blage ni stroge.
ježevi porinuti u duboko more.
danas ćakulala s rusima i napravila biznis od ćakule.
nabadala oktopoda ko ova mala slova na tipkovnici.
a sad odoh na sport i zabavu.