eh, kaj se tiče mirogoja i jurnjave, baš sam htjela nekaj o onoj nesreći kaj je bila 1954. naime, za one kaj su pokupovali grobeke na mirogoju kad je već bus gore fural a fura još i sad, nek' znaju da je tuda išel tramvaj. u ono vrijeme, a i dosta poslije toga, zagrebom si se mogel švercati ne samo na način da uđeš u tram i pritajiš se, neg lepo da se za tramvaj zakvačiš s vanjske strane. to se zvala vožnja na pulferu. stari mi je pričal kak je bila sramota da bi se jedan dečec ili mladić uopće vozil u tramvaju, ta vožnja na pulferu je bila stvar postignuća. što brže tramvaj ide, a ti se "ukrcaš" i zakvačiš to bolje. u ludosti i mladosti nije se mislilo na posljedice, pa je tak stari i zgubil jednog frenda. nego ta grda i pregrozna nesreća na mirogojskoj imala je 19 mrtvih i još četrdesetak teško ozlijeđenih. tramvaju su otkazale kočnice i on se spičio dolje kod gupčeve zvezde. u tramvaju je bil i moj daleki rođak koji je iskočil na vreme, a i inače su dečki znali iskakati iz tramvaja po principu svetlo-tamno. ovo tamno su bila drveća, ovo svetlo prostor između njih i sad: kad iskačeš, iskačeš u času kad vidiš tamno, jer računaš one metre koje bu te tramvaj hitil napred. i to je bilo sve samo ne lepa dječja igra. uglavnom, taj tramvaj je šibal prek osamdeset kad je zgubil kočnice pod nogama. vele da je u to vreme ljudska solidarnost bila na visini, ali i tuga pregolema. poslije toga neko vrijeme je još tramvaj vozil, a onda su ga ukinuli i bolje da jesu.
s tim u vezi, kak sam ovih dana često prolazila mirogojskom, po ne znam koji puta razljutilo me fest to kak izgleda "spomenik sjećanja" na te žrtve. mislim, to je netko od preživjelih ili netko tko je bil malo zainteresiran u slučaju, odrezal komad železa i belim lakom napisal na tu ploču nekaj kaj se više i ne vidi. kak dani i godine prolaze većina i sve više ljudi i ne zna kaj je to. zapravo, oni kaj ne znaju ni ne skuže tu željeznu ploču, jadno.
da sam ja gradonačelnica angažirala bih i ne samo u tom slučaju, mlade i dušom lijepe umjetnike i postavila na ključnim mestima neke njihove proizvode i jebemu platila klesare da napišu postojana slova. jebeš grad kaj nema sjećanja.
Post je objavljen 28.07.2010. u 09:35 sati.