skaska

ne volim se nikome uvlačiti, a ne volim bogme ni kad se mene uvlači. blog mi je bio super fora, zamišljen je krasno, moreš nekaj reći i u situaciji kad te nitko ništa ne pita, što je situacija uobičajena u nas Hrvata. dakle, napišeš nekaj i otvoriš prostor da se netko na to osvrne. u sve to ulaze i komentari komentara što ponekad komentiranje onog kaj istreseš pretvara u prepucavanje nevezano za ono kaj istreseš. osobno prostor komentara shvaćam kao prazan zid za kojim sline grafiteri i nikad me nije previše diralo nikaj, uključujući i mlade budale koji su pod anonimnim krinkama srali meke stolice, i blogere kojima je spika podbadanje većma neduhovito. mene su uvijek zabavljali duhoviti komentari, a duhovitost je u svom korijenu dobronamjerna.
nije prvi puta, no nedavno me kontaktirala blogerica luki koju doista pogađa što je se i preko moga bloga vrijeđa. posljednja u nizu komentatorica je izvjesna turimtikitu. žao mi je što luki to tako pogađa, jer velim, koncept bloga je takav da pristajemo na izloženost blogerskoj javnosti i uvijek se tu nađe i netko tko je jednostavno takav da njegovi komentari nisu kak bi mi zagorci rekli konstruktivni i ne odnose se na komentiranje posta već hvataju priliku podjebavati osobu i tu je priči kraj.
dakle, ništa novega na ovijem prostorima. sitne jebačine oduzimaju energiju dok se velike događaju pokraj nas.
stoga, nakon četri leta, nakon lijepe ovisnosti i nekoliko izuzetnih osoba koje su se postvarile i izvan bloga, meni je pukel film. jer mi je dano do znanja da posredno nekog vrijeđam, a to ne bi štela nikako.
zato sam odlučila da prvo zabranim komentiranje vama, a potom da zabranim pisanje postova sebi.
to ne znači da vam i dalje ne želim sretan Praznik rada!

ajde da u grah ubacimo malo špeka. evo vidim na indexu pišeju kak je omiljena jacina dizajnerica dobila milju i tristo somova BESPOVRATNIH sredstava od ministarstva gospodarstva. lepo, s tim čovek more nekaj početi, i čovek a i žena što bi reko barba luka. ovom bih se ja prilikom kao iznad rake hrvatske kulture htjela osvrnuti na natječaj istog tog ministarstva a tiče se poduzetništva u kulturu. ono kaj bi meni bilo logično i normalno izgledalo bi recimo ovak: jedan kulturnjak popizdi i odluči: idem ja pokrenuti kazalište da im jebo pas mater kazališnim kuhinjama. ja bum imal kazalište i to je to. i onda on unajmi prostor i angažira razne male obrtnike da mu uređuju buduće kazalište, a uz to angažira i razne male umjetnike (zar postoje veliki?!) da sve to šlusira. al kju. ništa se tu ne pokreće osim zabokrechine. kad malo zavirimo iza zastora, eto ti ga zastor sam. ajmo se malo premazati kremom da ne pocrnimo. pretpostavimo da je sve kul i da nema vipa pri dodjeli i eto ti ga ovaj kaj hoće nekaj dobi nikaj. ili recimo love dovoljne da napravi dva šekreta u kazalištu. za žene i ljude, što bi reko barba luka. i tko tu koga onda pokreće i potiče, tko tu koga jošte mulja.
u novinama fotači MORAJU fotkati samo političare i lopove. dakle jedne te iste svaki dan. dozlogrdilo nam gledati svakim danom ugojenog sanaderina, pa smo prvih dana jacine dinastije čak i pomislili ajde idemo dalje. no nekak piči to paralelku: zasićenje jacinim fotkama i njenom vladavinom. raji voda do grla. al ima još mesta za grah. i dokle god ima mesta za grah sve ove demonstracije po ulicama neće imati adrenalina niti će ga poticati kod onih što se JOŠ ne usude pridružiti ulici.
kao da ulazim u centar bolidum birati namještaj i vidim iste garniture. sve na prvi pogled okej, al kad sjedneš pucaju čavli. nema tu vjetra u jedrima, nema ni jedara. sve se čini bezglavo a opet ti jede glavu.
preostane li da budemo optimisti samo u okviru svog malog vrta urodom ćemo hraniti svinje. a što je previše, previše je.
čestitam vam stoga 1. maj, dan rada naspram svih ostalih 367 dana u kojima se slavi lopovluk i muljanje po glavi stanovnika. po glavi? uskoro ćemo morati imati i dvije, tri glave da možemo u budućnosti sanirati sve pizdarije svojih velikih vođa. (opaskaska) dvije, tri ili četiri glave pa tako unedogled prenosive su na djecu. to je temeljno naglasiti!

= praznik graha

it

da bi reč rekla

a jel' se ko seća svinjske gripe?

ja to ne mogu shvatiti. i neću. evo, sad sam odgledala izlazak mladih s firme. dobro, muškići trinaestogodišnjaci u odijelima, nove cipke koje su obukli sad i nikad više, jer će im do svadbe papak još narast, al cure. mislim, to su trinaestogodišnje cure i nijedna, al baš nijedna se nije oblekla kak doliči jebate tim godinama, sve nekak kaj da izlaze iz tustog narodnjačkog kluba. nisam fakat nisam konzerva, al bila sam na nekim svjetskim mestima i voajerisala tetke kaj se bave najstarijim zanatom. i sad vi meni recite da jedna curica s trinaest let, još nerazvijenih bokova mora biti kaj da je ispala iz red carpeta. 15 do 20 cm petice, uski šosek, zurka da obori ličkog medvjeda. većina mladih ženskica imala je i mlade kumice. ista spika. sve odreda u dopičnjacima, dekolteići, larf maksimalan.
ono baš je nekak žalosna ta oprečica bila. unutra u onim unajmljenim belim kikljicama, odslušali su formalnost, tateki i stričevi su već odvrtili odojke i janjce, bogati darovi čekaju i onda još ni izašli nisu iz crkve, skidaju te bele kikljice i hop izravno u dreskod maje morales i sljedbenica. sve našepavaju ko poka vlatkos, muče se, nažuljale se...
ne znam, deca, al meni je od toga zlo. naprosto zlo. i ne vidim nikakvog smisla, doista nikakvog smisla u tem svem. jesu li nam djeca pod utjecajima prostituirajućih medija, nečastivog i di su tu u svemu roditelji? u kaj se sve to pretvara?!
pa jebote ak su već tak zrele da se oblečeju ko za najstariji posel zakaj ih uopće oblače u te bele kiklje. koga se tu laže i maže. i čemu sav taj formalni cirkus kad je i iz aviona vidljivo da taj sakrament svete potvrde kao znak i čin zrelosti mladih vjernica i vjernika ispada u najmanju ruku paradoksalan. čast iznimkama (koje danas ne vidjeh).

Nećete više majci vam. Nećete se vozikati amo tamo, pa iz planina na more, pa iz mora u ravnicu, pa gore dolje, lijevo desno, eh nećete. Mrš' s tim štakama. Lijepo doma lezi, uz nogu. Da ne bi po ljeti na more išli, a? Furali bi se, a? Još bi i da vam plaže skresamo pa kad već dođete na more još bi i da se kupate, ma mrš žgadijo invalidska, neš ti nama više džaba. Nema džabe ni u Jace. Ovak ćemo se konačno izvuć iz beda. To kaj je jurek neven potrošil za jednog mandata onolko kolko ste se vi vucarali po autocestama zabadav to, jebiga, pa mora se nekako nadoknaditi. Jeste invalidi, al niste debili. Žišku vi to, bagro džabaleralska. Mrš tamo doma i ni zuc. Tko je vidio da se sa štakama prešetava, jes. To će i naše ministarče Miki potvrditi. Lijepo počivajte u miru Božjem, bemusve.

moram ovo prokomentirati. dakle, neven jurica, pjesnik s prstenom od sedefa, čovjek s viškom afiniteta za prefinim, skupim stvarčicama, čovjek koji je otišel klokanima bez da je znal a engleskog, te govoRnom manicom s kojom se ne želim sprdati, iako bi bilo bolje da si je mesto skupih večerica ponekad priuštil govorne vježbe, ionako je sve išlo na naš račun... no, dakle čovjek je dobil godinu i pol ćuze, al to je nepravomoćna presuda. meni to ide jako sporo. pa se buju sad žalili, pa ovo pa ono. kad ću već jednom doživjeti ne nepravomoćnu, ne pravomoćnu, već MOĆNU PRESUDU. kad?

E jesam se nasmijala danas prolazeći pored toga. Naime, na okretištu Črnomerec ima jedan frizerski salon i pediker. I prilepljen je na izlog onak turbo velik natpis: RADNO VRIJEME - DO IZNEMOGLOSTI. Baš me zanima jel' bu kakva inspekcija reagirala, he he
p.s. šteta kaj ne fotkam, al' među retkima sam na svetu kaj imam fotofobiju tj. kroničnu alergiju na fotografiranje, sorry. idem da se lečim

prije je postojal neki odbor pri ministarstvu nečega za šund. brijem da bi imal posla. mislim lijepa naša fobična i licemjerna. ak veliš peder imaš nekaj protiv njih, ak pričaš masni i naravski duhoviti vic, ček malo...jel ti to vređaš Bosance, ak veliš cigojnerski imaš nekaj protiv braće Roma, a sve ono na jezičnoj bazi ak me razmete. to kaj jedan naš uvaženi zoon politroglodit veli na van sve lepo o ženskama, a ondak ih uz brlju zove kokošima nikom ništ. jer jebiga, da je žena pametna bila bi muško ne, ahahahaha, to je smešno do pravobraniteljice za ravnopravnost spolova.
ondak anđa i cetinski. pa mlogo prestrašno za našu dečicu. pričaju mi jedan dan cure iz sedmog razreda, ono teta hrmbrnjmr...svi dečki iz našeg razreda poludili za kladom. ma dajte cure kaj...je je vele one...pa kak se moreju opće kladiti kaj to ni zabranjeno za decu...he hehehe smijulje se one...onda ševa...mislim decu vređa kad vide kak anđa diže srednji prst, oni su tak bogobojazni da od toga odmah dobe vodene kozice, onda ono od tonija skini mi se s kursa. pa to je doista prestrašno, jer telka koja šiba tu emisiju linka radio mariju i tak nekaj je prestrašno doživeti od nje.
ono, sve je divno krasno, nitko se ne drogira, nitko ne puši, ne oblokava se, ne vara, ne krade, deca se ne ubijaju po cesti, ne cipelare, ma sve u svemu predlažem da se dela novi promo spot za hrvatski turizam sa sloganom "sveta naša". bljak. to mi je kaj da se dela marlesica s vulkanom u temelju, a pritom se zaboravlja da bu on kad tad pokazal zube. s navlakama, molim

ono kaj sam danas čula mislim da smo još sasvim okej. elem, prije službenog dana planeta nam jedinog ono strašno prestrašno. pa recimo da su još prije tridesetak godina zločesti veliki delali nekaj tak da je mesto noći cele noći bil dan i da su na kraju rekli: joj vidi još je tu (mislili su na Zemlju). pa do toga zakaj je aralsko jezero postalo bara. al' uz sve te podatke i slično ja ipak mislim kak je v zadnje vrijeme podzemlje jako proradilo. na svu sreću, mi u Rvackoj s tim imamo dostatnog iskustva.
čuvajte ga, pazite ga, jer potresi su premalo...i za onog malog Ivicu nek zna da etnolozi ne proučavaju Etnu, a za malu Maricu da je u njenom društvu sve to skup čist prihvatljivije.

prasica

Crventorbica je pomalo počela kreirati naš svijet. Doduše sve manji i manji, jer uz njenu pomoć i pomoć njene sad sve očitije gluposti i egotripičnosti od svijeta a i od zemlje bit će sreće ako ostanu samo inicijali. Nego, Crventorbica je cenzurirala reklamni spot pod idiotskim sloganom "Tako lijepa tako naša". Isuse Bože i Bože Isuse. Opet ja bute rekli. Prvo, od suseda sam čula nekaj jako grdega kaj se tiče guzice i zakaj je ona zaprav maknuta. Ono da to opće nema veze s feminizmom ili zaštitom ženskih guza. No, ne bum o tome da me ne privedu, jer imam pametnijih posla neg' se sunčat u Heinzelovoj.
Nego kaj se tiče te nepobitne i smešne cenzure...Sve više ispada spika tipa: jel se sviđa Jaci ili se ne sviđa, hoće li Jaci to biti milo ili će joj biti drago...Ipak, poradi tog kretenizma imali smo prilike vidjeti spotove od konkurencije, uvjetno rečeno. I sad, nije to od ove godine. Dakle, evo, nego, sad: ako isključimo lepe cice i još ljepše guzice, pa preplanula muška torza i tak dalje i tak dublje, za zaključit je da su oni svi više manje isti i podosta neinventivni. Mala smo zemlja jebiga, al' snaga nikad nije bila u tom. Već u bajkama imamo shemu da najmlađi i najmanji sin odnosi pobjedu i imovinu cuzamen. Ondak kaj mene uvijek brine i kaj se transparentno-netransparentno faking ponavlja. Imamo brdo love za injektiranje u tzv. turističku propagandu, al nije "onima" na kraj pameti probuditi kreativne medvjede koji bi razvalili. Pa da se jebote razlikujemo po nečem, ak po ničem drugom ondak po duhovitosti. Ono kaj meni pada prvo na pamet je spot s "dalmatinskim galebom". Zakaj ne bi zgodan frajer baril furešticu, zakaj?! Ili možda čak i nekaj s Jacom i Borutom...nekaj poput "Orkanskih visova". Imamo Velebit pobogu...ili Cura kaj se odaziva na ime Degenija...Ovak mi je sve fakat degenerično i nikakvo, a opet su ušpricane pare i pare i opet se na kreativu dalo nula, a na istoviđene nebuloze minus guza brdo para. Jadno u pičmač.
Dakle, mislim da ovog spota i s guzom i bez guze uopće nije trebalo biti. Od tih para mogli smo sagraditi Mamiću konačno stadion, a onda bi i za očekivat bilo da se na otvorenju i rezuckanju vrpce pojavi Crventorbica i da ukeba na svečanom domjenku Maminjin potpis na jelovniku.
I usput, asocijacija na guzu. Pa jel' i vama fali naš Don Ćuna.
Ne primam manje od 100 komentara, mamu vam maminju!

uđem u tramvaj ili bus i odmah se setim prlea, tihog i ostale škvadre. ono, kao da sam uletila u doba ilegale. kroz cele tramvaje i buseve mali letki a sve u smislu dajemo keš bez obzira na obzire. odmah, sada, jučer. nećete ni osjetiti jerbo imamo laku ruku. pobacali ljudi to i na pod, gaze po tome, nešto ostalo uz sjedalice, nešto i na sjedalicama pa se ugrijalo pod guzama. sve ono uzmem i nadam se pročitat ću nešto kao "hajde rajo, digni se", al ono ništ. niti se ko diže u tramvaju, niti u busu niti igdje. ne diže se ništ. sam proljetno zelenilo na sve strane.

Prednjicu imam.
O stražnjici još razmišljam.

ča mi je lipo bilo, a

uh, kupila već kartu za Dubrovnik a sve da se uvalim Angelini, koja je apsolutno prva vijest svih naših dnevničića i vijestičića, da me posvoji. ženska pak zapalila za montenegro. i kaj sad?

jučer ujutro oko pol jedan nešto sam se kao ranije spremala na spavanac kad ono emisija o knjizi, he he. prvi program javne nam televizije. jedna od tema bilo je i obilježavanje dana dječje knjige. pa reko, to valjda da djecu ne pokvare sadržajem hiću u pol jedan u noći ej?! mislim, nemrem verovati, a nije prvi put neg' je svaki put. ja bih to kaznila, jako kaznila. to je fahrenheit bemu. za to je netko odgovoran. netko dela taj raspored, to je pizdarija. i sve kaj je kultura ide kaj da je zabranjeno deci ispod šezdeset dok se kroz dan vrti čista pornografija. valjda računaju da se deca vraćaju rano doma, pa nek' naiđu. vraga računaju, ti ne znaju ni pisati, ni čitati a kamo li računati. o sveca mu svih to me pogodilo, jer nema tu sreće. nema, nema. to ubija motive. motive da se radi, uči, bude pošten, odoljeva iskušenjima, da se raste uvis, da se brodi kak se šika, da se život objeručke prihvati kao dar najboljeg prijatelja, pa da se njeguje, da mu se daje i od njega najbolje uzima. ne valja nam poso. evo ovaj čovek kaj je pisal bandiću, evo baš ovaj i ovaj i onaj i svi mi, ma ima nas puno, većina smo, to treba shvatiti...raspižđeni smo ko očice pletiva u potrazi za svojom iglom. a imamo taj osjećaj da se moramo naći, da se moramo uplesti, da moramo prekrit u čvrstom pletivu taj gnoj i izrod koji nas truje. da ne gubimo motiv, da budemo baš zato uz krst, uz njegovu uspravnost, i da jebemo mater gnusovima, da ih pikamo makar ko komarci pojedinačno dok se ne spičimo u neki roj za narod svoj.
pa u tom smislu završavam ovaj zapis želeći svim dragim blogericama i blogerima sretan, duboko sretan Uskrs!

imam radove po kući i okolo naokolo kuće. otvaram neki javni prostor i tak su došli i na red zahodi. majstor je prokopavo lokaciju za ženski zahod, išel je valjda malo preduboko i kaj se dogodilo: šiknula je nafta. sad imam gužvu; škvadra iz naftnog zavoda, škvadra iz društva za zaštitu okoliša, škvadra iz ministarstva energetske učinkovitosti, inamol, tiffon, neki drugi majstori, zavod za crpljenje i kontrolu prirodnih neznam čega, telefoni stalno zvone. maloprije razgovarala s nekim šeikom ne sećam mu se imena, al' da sam i skroz trezna ne bih se setila. na jugoistoku dvorišta sam okrenula janjca, jer ljudi su tu od 12 i 34. sinove sam poslala po cugu. kćer već dela okvir za PR