skaska

ne bum ulazila u to kolko ko dobiva love na hateveju, tko se zgrebel za prekooceanske puteve, tko se tam lufta a živi ko grk u loju, a tko to sve mora debelo pokrivati da bi kakti sve štimalo i išlo dalje s malo vitra v pizdu materinu. Ono kaj ja mislim o slučaju "tarik" jest da mi se iskreno bljuje od još jednom i po ne znam koji put iskazanog licemjerja, ne samo po prisavskim hodnicima neg onak svud okolo naokolo uključujući i razne forume, komentare i ine anonimne pizdarije. te tarik je pokazal pravo lice, te je balija koji se dotepel iz zenice i sad porinul nož u leđa rvackoj, te je oženio lejlu jer je balija fuj. dakle, ono kaj je kerum neku nedjelju zboril fakat je normalna spika. tak ispada. ne ulazim u to kaj je on gradonačelnik jednog velkog rvackog grada, al jebote što znamo bit sitni. zapravo, ne znam koliko uopće ima krupnih i ima li ih uopće.
tarika sam upoznala davno to beše, kad je još bil student. osobno mi je dečko bil simpatičan, jer je baratal općom kulturom što se za većinu djelatnika pred kamerama hateveja ne bi moglo reći. teško mi je generalizirati, al trenutno ne vidim, osim tu i tamo nekog meteorologa, da itko ikako mari za gledalište. postoje neka faking pravila koja cijeli televizijski svijet poštuje: od toga da ženske ne nose kričavi nakit da ih ne zaskoči koja televizijska vrana, od toga da ne sjede prekriženih nogu, da ne isuču cice ak ih imaju, da im se ne vidi izrast il da ga redovno peru, ondak da muškiči ne skaču po stolici kaj da si češu jaja kad vode dnevnik, da nas ne jebu presmešnim sloganima iz kućne radinosti tipa: počeli smo na vrijeme, da netko konačno veli ne sat vremena, jer sat more biti samo sat vremena tj. jedan sat, a ne valjda dreka, kiselog vrhnja ili vrganja. do nepoštivanja gledališta kaj se tiče naglasaka u kojima određene lokacije gube svoj smisao pa tako poštovana gospoda na plaći moraju znati kak se veli uvaženi pantovčak, a i trebali bi znati da selska ulica nije selska ulica nego cesta jebamupasmater. a i inače ak žive v zagrebu onda bi trebali znati da recimo bijenik nije fensi šmensi, ter općenito malo se provozat, propitat i tak to a sve u smislu poštovanja gledališta i svoje stalne i povelike plaćice. usput, većini tih djelatnika na raspolaganju su besplatni tečajevi govora, novogovora, jezika, a kulike je meni znano moglo se lako i studirati na račun tv pretp(l)atnika. ono samo moraš biti kadar, pošten, marljiv, vredan i ak te neko baš radi toga ne naguzi moreš sve!
tu ja tarika ubrajam među malobrojne, a opet padobrance iz glumačke branše u svijet telke koji ima jednu rijetko viđenu opću kulturu uključujući sportsku kaj posebno cijenim. pa iako je milijunaš dosadan u božju mater, jer su kandidati dosadni u božju mater ipak mi je ova pizdarija koja se sad zaplahutala oko njega degutantna. kit je rekel ono kaj svi mislimo. sećate se pužnica? pa ja nisam dobila dojam da su sredstva utrošena maksi korektno. a vidim ni nitko iz običnog puka, jer se furt jedno te isto priča: ah...lopovi lopovi...i još na kraju uvek zovemo te telefone.
recimo danas čitam u novinama da je za kosilicu i vešmašinu utrošeno deset soma primjerice. kao neka specifikacija. meni to ono malo tumač. ja bi za tu lovu kupila još i usisivač i frižider. al tko sam ja da trošim?

jučer su prali ulicu. danas vjutro su prali ulicu. naravski, svo lišće i smeće su zaterali v naša dvorišta. poklopili su kante za smeće. od jutra su se dogovarali da di bu ko stajal v kravatama. suseda Jožu na kolicima su valjda zamolili da ostane doma il se zgura v neku dalju birtiju jer kvari estetski izgled kvarta, pobrisali su umetno cveće na spomeniku i oterali kišu u suradnji s hidrometeorološkim zavodom. ja sam otišla v grad prije neg je došel. išla sam malom po knjigu iz povijesti koja mu je falila iako sam na trenutak sa suzama i gordošću, nakon kaj me je lokalni kravataš zapital: a suseda, kaj vi ne bute bili na dočeku..? i još zaključil...šteta...pomislila: jebeš knjige, tu se povijest piše

Pa evo sad nekoliko reči i o rumkeu koji je gostoval kod ace v nedjelju. Reakcija je odložena u skladu s rvackim dobrim navadama. Eto, danas je već sreda i trebalo je pričekati da se slegne i onaj picek s mlincima uz koji sam gledala loknastog kak prepospano odgovara na acina podbadanja. Iskreno mislim da si je čovek prije nastupa nekaj spil kak bi si malo spičil onaj svoj kak veli kratki fitilj. Pa je govoril sporije ono kaj bi rekel brže da si ni spil. Možda da si je spil nekaj da govori ono kaj ne misli, al to se bojim nemreš spiti oralno već na neku drugu stranu. No dobro, kad dojde vreme da bumo si čitali misli ne bu onda opće frke i ne bu niko nikog zajebaval da je nekaj rekel grdo, ak je to mislil. Jer protiv čovekovih misli nemreš ništ i šlus. A to kaj je on gradonačelnik to je drugi par dugih rukava. Striček je rekel kaj misli i jebada je sam v tome kaj je na tom mestu s debelim razlogom. Pa nije ono valjda pal s neba bokte. To kaj su takvi likovi procvetali je sam zato kaj smo ih mi dobro zalevali.
Nego mene nekaj drugo jebe u cijeloj spiki. Recimo to reaktivno stupnjevanje. Recimo striček Berni. Onaj mali čovječuljak koji zna vređati sve i svakoga i svi posle toga čkome kaj zaliveni. I Židove je vređal pa se čkomilo il jako brzo začkomilo. Evo primjerice i kad je Bernica rekel da ženske doma moraju biti u belom da se ne bi razlikovale od kućanskih aparata i valjda bele tehnike. Pa ja jebemu nisam čula ništ da je neko rekel da mu pas mater metarižiletsku kaj si dopušta nu. Jel mu se koja ženska ud ruga rugala?! Drek. On je i dalje kao simpa mali lovator koji je pritom još i u fazi da traži djevojku. Jebate traži djevojku s osamdeset let i to je kao okej. Kaj je to neg otkup primitivizma. Sam ovisi o cijeni paketa u supermarketu našeg licemjerja.

Idem ja po Ilici kad najednom eto ti ga: pred menom on, facom i očalama ministar pravosuđa. U društvu dve dobrodržeće puce, šeće se opušteno, bez ćelavih zaštitara. Ono da ne poveruješ. I to nedaleko Mesničke koju moraš preć žurno i hitrorez, il opće ne prelazit ak idu ostale glavešine v crnim jurećim autima. I sad se ja pitam kak to da se ministar pravosuđa šeće bez zaštite. Kaj je neustrašiv il se nema razloga bojati. A razlozi ne padaju sam tak s neba. Razloge treba nadelati. Ak mene pitate ja bi rado vidla sve njih da se šećeju sami, al jedino baš njega da ga čuvaju kak ličkog medu. Baš sad.

Sad vi morete reć kaj god oćete, al jesem predvidela da bu on bil gradonačelnik i treći put. Jesem. Danas čujem da je formalna kandidatura pitanje rujanskog dana. I kaj bu? Jean čoek jedna zemlja. Odavde do Pogane.
p.s. razmišljam da Latinu odnesem marmeljad. Svako malo pred očima mi prizor njegovog frižidera v kojem je samo jedan putrić.

Otpelala sam jučer dete na velesajam. Jesenski. Reko ajmo se vozit s busom, da mama pusti malo mozak na pašu. Dijete pristalo. Celim putem frajer u sredini busa navinul radio "Zdravo Mariju" i tak smo svi slušali pjesmice o Isuseku. Ajde, ajde, bolje neg da šofer lupi Narodni radio. Ne smijem imat prevelke prohtjeve. Ionako kad odlučiš uć u javni gradski prijevoz u kojem se većina vozi gratis moraš pristat na sve, uključujući da te neko i zašlata s leđa zahvatom "kaktigužvaje".
A na velesajmu, kolko se god ja trudila zaboraviti one sjajne daleke jeseni, kad smo pelješili po indijskim štandovima i kupovali haljinice i tunike za siću, jad i žalost. Mali je malo zujal oko tenka, gledal je neki velki bus na kojem je pisalo: prodano i smijal se kak dela robot usisivač. U paviljonu stranih izlagača dva tamnoputa gospodina prodaju stiroporske avione. Jedan za šezdeset, a dva za sto kuna. Pitam zakaj dva, kaj jedan odmah rikne. Ne razmeju dobro, al vide da mi dete ne puši te fore i okreću se drugom potencijalnom kupcu kojeg još nema na vidiku, jer velesajam je poluakneiprazan. Bez obzira kaj je ulaz gratis.
Izlazimo kroz štand na kojem se more degustirati neka indonezijska juha s rezancima nalik na dlaku kraljevskog pudla. Proizvođači sira narezaše isti na mikroskopski sitne kockice, te s obzirom da nisam ponijela očale nisam htjela uprazno ubadat. Jedina svetla točka bil je Vincek koji je iskreso na pladanj svoje uspješnice i tu smo se malo dulje zadržali, jer morala sam usporediti jel su mu svi koljači na velesajmu isti ko i v slastičarnici. Na izlazu smo isprobali aparat za bljuvanje sokova ter kupili neki novi od Vindije kakti zdrav, ak nekaj more biti zdravo u plastiki.
Sve u svemu tak žalosno i otužno da smo se mali i ja morali nekak utješiti, pa smo prešli zebru i skočili u avenue mulj i kupili wii. evo, upravo igram s detetom golf, a posle bumo se boksali.

Jen bloger otišel drugom gazdi, drugi u zatvor. I to v istom danu. Fala Božeku pa je to bilo jučer. A kojem bu bolje ne znam.

Nekak sam uvijek mislila kak su popovi učeni i mudri ljudi. Evo, imala sam jednog u užoj familiji. Čovjek načitan, moš ga pitat kaj god oš, od seksa do politike, on bi uvijek nakon pitanja mudro zašutio i potom izreko svoju, ono baš nekak pravo. Mislim to kaj sam ja mislila zaprav sam se silila misliti, to mi je bil ko neki fakultativni vjeronauk. Ak vjeronauk more u školu more i za šparhet. Dakle, mislila sam kak bi bilo idealno da je tak upravo za crkvu koja bi trebala biti isto tak mudra i staložena, objektivna, dobra, onakva da ulijeva povjerenje a ne strah, da sije dobrotu a ne bljak. Naravski, na tom mom putu namjerne iluzije uvijek su se našli dečki koji su se zaredili da delaju nered. I onda umjesto da su skulirani i da svoje stado primiču, oni ih zaprav razmiču i dekoncentriraju, sablažnjavaju i vraćaju u vremena trupaca i drvenog ugljena.
Tak i ovaj Štambuk je. Propoveda i zapoveda za koga moramo glasati. Pa jebate, jel mi njemu velimo za koga si oni tam međusobno glasuju i lobiraju. Ionak to ne bi nigdo od pastve skužil. To je prekomplicirano i stoljećima se kosi s iskonskim naukom. Eto, toliko je nemudar da ne shvaća da strašno baš strašno šteti ustanovi koju predstavlja. Zakaj se gura tam di nema mesta kad mesta ima svugdje drugdje s obzirom da se crkvi vraća puno brže neg običnim idiotima kojima je sve oduzeto, a puno su manje il nikako grešili. Okej, on je nemudar, al kaj je najgore nije jedini. Zakaj? Zato kaj oni mudri ništ ne delaju da spreče takve i slične u daljnjem blebetanju. Jer, oprosti mi Bože, no sigurno i ti to vidiš, takve stvari su upravo blebetanje. Vrlo opasno blebetanje!
Tak, a sad idem oplakivati don Kaćunka koji je otišel s blog.hr na, po njegovom valjda mudrovanju, bolje mjesto. Mic po mic i Hloverka bu mu dala uređivati Dnevnik. Ziher bu prvo ukinul vremensku prognozu. Zakaj? Pogodite!

Je, lako je biti pametan nakon bitke, al ja sam to rekla deci i nakon onog jedanaesterca zvanog: ajmo im ga spičit da se skroz sjebeju. I jesu. Mesto da se posle toga gine pas mu mater, da se potegne inat, da se svaki uz svakog prikelji, da im se ne da gratis u mrežu eto ti ga. Naši kaj da su proveravali kolko je bolja engleska trava od rvacke. Ono, objektivno engleska repka, slična eurokremu, grda je za videt. Svi dečeci su jaki ko bikovi, nogice su im duplo jače od nožica naših i uz tu svu masu bemti trče ko špliteri. I kaj je najvažnije materemu precizni su s loptom, a s čim bi drugim. I zato su mi valjda već i prije tog jedanaesterca naši izgledali nekak splašeno, kaj da su pripušteni u arenu na borbu s bikovima. Jebemu, jebemu. Nije tu bilo vizije, nije. Bar ne onakve kakvu je jučer spominjala naša kuharica Jadranka. Nadam se sam da je, dok joj se sve ovo kaj je zamešala krčka, smislila i prigodan desert. Narod čeka*


* stari čekasti narod. od pamtivijeka čekaju, al slabo pamte. trenutno čekaju bolju budućnost, udžbenike, imenike, penzije, posao, ulazak u eu, poštara, dozvolu za pušenje i plođenje...

jučer kupila jutarnji, al naletila i na večernji. pa sad od onoga "lep kao greh" sve više ćutim samo "kao greh". O jebemu koji ljig ljig. jer plaćamo političare. jer se prostituiraju. i kao red je da se plaća dotična usluga. ipak, nije red da se plaća ako nas ne zadovolji i zajebe nas nekom kroničnom boleštinom

Stvar prije ili kasnije mora puknuti ak nije dobro naštimana. I to gadno puknuti. Tak je bilo s nagibnim vlakom, tak i s ovim balkonom kaj se srušil. Eskalacija bahatosti i halapljivosti nosi ljudske živote. I di je tu onda estetika? U kurcu. I jel pitanje samo estetike?!
Kad je niknulo Zapruđe mi kaj smo živeli u strogom centru smo se zajebavali na račun onih kaj moraju prek Save u tzv. spavaonice. Sjećam se prvih posađenih biljčica i drveća. Teta si je kupila stan u jednom od onih grdih nebodera i nerijetko smo je zvređali kad bi počeli: pa kaj nisi mogla najti gajbu negdi na normalnom neg tu u pripizdini.
Vreme nosi svoje. Sad mi je jasno da je Zapruđe sa svojom preksavskom braćom zapravo lepo planirano. Čovek kad izajde iz gajbe more odmoriti dušu i telo. Ima zelenjave, ima šetališta, parkova, igrališta.
Danas imam kaj videti. Tu u Zagrebačkoj poravnali staru kuću. Lokacija idealna za zelenu oazu. JEDINU zelenu oazu. Al drek. Sutra bu tu još jedna zgrada, a preksutra buš već pisalo na plastičnoj krpi: prodaju se stanovi nazovite mob i kupite stan iz kojeg bute mogli gledati susede kak se ševe, starog Naceka kak pedikira nokte il Baru kak dela zapršku. A mogli bute čuti i Vjenceslava kak hrče.
Drek. Bezvlađe i pizdarija.
Evo i tu kod mene. Na javnom trgu privatni biznis. Uz spomenik hrvatskim braniteljima koji potpuno sliči nadgrobnom i ispred kojeg je postavljen vijenac napraviše birc. Cuga skuplja neg u Palasu, pa sad više nemreš sest ak ne naručiš i moraš slušati tamburaše do deset navečer. Danas stiže i mađioničar.
I onda naravno da sam pukla kad mi je jučer po ne znam koji put došel tip (ne isti) i pital jel oću prodat kuću jer da je on iz tvrtke teite i da bi tu dignul zgradu. Marš u pizdu materinu! U mojoj ulici još samo Štef, Joža i ja imamo travu. Popušite mi!

Nasmijal me danas jedan sused, hehe...Ja ga zovem Sova, jer po noći dela i pol dana prespava. Pa mi tak danas veli:
- Čuj, svaki dan kad se dignem idem si na net pogledati kak je danas delala burza (znači oko četvorke kad se zatvara). I kaj vidim, raste mi...kurac!

A sad malo o tom kaj svetska banka veli da smo leni. Ima u tome nekaj, zaprav ima jako puno. Ne samo da smo leni već smo i razmaženi u pizdu materinu. Pa tak ima onih koji su na fiksnoj plaći, imaju još i topli gablec u firmi, firma im još plaća svakojake tečajeve, pak dobe nekaj po leti, pak po zimi i još sikću. Žive kaj bubregi v loju s tim da nikad nisu zadovoljni s lojem. Oni su se prikeljili na leđa onih koji delaju i delaju i ovise samo o tome kolko bu delali i još ih jebu oni kaj štekaju u celom sistemu, pa turbo često delaju za drek.
Većina Hrvata zaprav ništ ne dela. To je činjenica. A socijala je postala zajebačka kategorija. Tak recimo tip koji odluči napraviti nekaj od svog života i pokrene neki mali posel i k tomu zaposli par komada burzotića postaje udrena budala kaj svaki dan ide na vjetrenjače. Dok se pak mutež od problematičnih lijenčina u posvemašnjoj dokolici domišljava kak izmusti sve kaj se nudi. I dok idiot poduzetnik razbija glavu kak zadovoljiti državu i napuniti svojim znojem vječno praznu državnu vreću, tak se mutež problematičnih ali zdravih lijenčina provodi celo leto na teret kojekakvih akcija za nezaposlene i socijalno ugrožene. I kaj znači biti socijalno ugrožen?! Ko je tu zapravo ugrožen?! Naravno, ugrožen je onaj idiot koji nekaj poduzima i dela da bi na kraju prolupal jer shvati da je ustvari postal društvena cica.
Socijalno ugroženi a zdravi obično vrlo ponosito vele kak nemaju riješeno stambeno pitanje pa se promptno stavljaju na nekakve stambene liste. Kao oni imaju pravo na stan. Pak stan i dobiju dok se radišni kreteni kreditno zaduže do krematorija a kako bi imali kakvu takvu gajbu. Pa im onda socijalno ugroženima često ne odgovara lokacija, pa brundaju kak nigdo ne mari za njih, jer njima je Dubec ili Soblinec daleko, oni imaju pravo na stan u centru grada. Da se moreju muvati po Cvetnjaku i jebati Horvatinčića. Socijalno ugroženi moreju jesti u pučkim kuhinjama, nositi si rajngle i ne jebati se s kuhanjem, imati besplatne vrtiće, deca im besplatno jedu v školi, imaju gratis udžbenike, zimovanja, dobivaju gratis obleku, voze se vamo tamo u svim prijevoznim sredstvima i jebeju se opušteno, bez stresa. Oni su socijalno ugroženi i ne pada im na pamet tak zdravima al ugroženima nekaj delati, jer onda bi bili pak poslovno ugroženi. S druge zdrane socijalno neugroženi idioti u svojim poštenim i radnim naumima putem dobivaju svakojake boleštine od silne brige da im cica daje što više mleka i da ih država more podojiti svaki baš svaki dan i u konačnici napraviti i sir za socijalno ugrožene. Jebeš mi mater ak ne znam deset familija socijalno ugroženih koji će jesen početi odmorni i preplanuli spremni i dalje biti turbo socijalno ugroženi, dok će ono malo jebenih idiota koji pokreću ovaj hrvatski zahrđali mehanizam šljakati nakon, ako su imali sreće, pet japanskih dana odmora.
I da tih deset socijalno ugroženih, odmornih i preplanulih familija upitam jel bi gdo za pare štel pokositi moju travu i porezati živicu javil bi se nitko. Jer oni su socijalno ugroženi i čekaju cicu udobno zavaljeni pred telkačom čiju pretplatu kao ugroženi ne plaćaju dok im režije podmiruje grad kao socijalno ugroženima.
Rad je u Hrvatskoj doista izgubil svaki smisao i to nas je jebalo, sada nas jebe, a po svemu sudeći jebačina se očekuje i nadalje.