skaska

V ponedeljak počinje škola. Kulike ja zbrajam, mislim da bu u prvi razred krenulo i dete one radnice koje joj je bilo v trbuhu, kad ju je šef napucal na burzu s riječima "vučeš se kaj crknuta mačka". Dakle, nije teško zbrojiti tricjelačetrnaest i pet da zaključimo kak toj ženskoj radni spor traje sedam let. Kulike znam ne vidi mu se kraja.
Sretan vam prvi dan škole, dječice mila.


upadajte:

Hajd' da vidimo jel' može dvjesto komića do sutra u podne. Da vas vidim đaci!!!

upadajte 2:

Znala sam. Nu, provjeravala sam čitateljsko i komentatorsko tijelo za svrhu, naravski, jedne znanstvene ana lize. To mi je usput potvrdilo kak niste primorčevi đaci, a što ću objasniti naširoko u idućim skaskojavljanjima. U svakom slučaju želim vam ugodan prvi dan škole. Ja sam upravo našiljila drvene bojice.

Ima raja, ima, to ja vama velim. Izlazim danas s potomcima iz jednog velikog trgovačkog centra, da izlazim, plazim. Auto na autu, sam kaj se ne šlataju ko francuski karovi. Mislim si: jebate, skucali su za more i kaj sad. Mesto da se kopaju kontejneri ide se u šoping. Opet i opet. Valjda po navodilu: deca moraju u školu pa moramo kupiti torbu, pernicu, hlače, gaće, parfem, sol za kupanje, janjca, avokado, štitnike za koljena. Kad nas već jebu po novinama da se to mora i kad već ispada da su klinci prije 1.9. bili goli i bosi. A iz tih istih novina ispada fakat svašta. Imam već tikove kad ih zimam. Ne znam kaj bu mi već sutra ispalo; komad safalade, genetski jebificirani krastavac il možda sam don katjunko da posvjedoči moju večerašnju poslanicu kak ima raja. Nemrem reć da sam opuštena, nemrem.
Dakle kolone. Raja šopingira. Vratila se. Pa šopingira. I gdo jauče? Ispada kad gledaš užu špicu minus kontejneri i šoping centre minus kontejneri da ima raja. Poskupe novine bez kjurca razloga raja čkomi i kupuje. Da kupuje. Dvajstčetri časova se nakladom diglo nakon kaj su picnuli s tri na četri kune, a ove ostale još nis provjerila. Reko ivo da ne smiju ić gore, a oni ko da su punjeni helijem. Reko ivo da ne smije plin ić gore, a otišli bumo svi s njim i opet bu mir. Ima raja, velim vam. samo muda nema.

Kaj vi velite na ovog frika kaj je zbrisal u drugu domaju? I pliz, jel znate nekog koji ne prima? Hitno mi je mučno u posljednje vreme. Komajte mi. Ne pišem drugi post ak ne dobim sto komova. pooozzzzzzdravko čolić

Neki sam dan provjeravala kak zgleda naš zagrebački zvjerinjak otkad je Anić sišel s direktorskog trona. Osim kaj ko i prije fale, da tak velim, krucijalne živine poput slonova, nosoroga i recimo žirafa, moram priznati da je zoolač čist u dobrom stanju. Za mene staru lepo je videti kulike je novih klupica napravljeno, pak sam svako malo mogla speglati rit i uživati u pogledu na utamničene primjerke životinjskog roda. Kad su me deca vukla da s njima idem v takozvanU domaću hižu kaj se nalazi pokraj domaćeg šekreta rekla sam im da mi je "domaće hiže" svaki dan dost i nek si idu gledati žohare i štakore sami, a ja bum opet malo peglala rit na drvenoj klupi ispod crvenog javora. Naime kaj, ak nemate kunta kinte za posjet zoolaču, morete deci u mojem knzmu pokazati kak zgledi žohar rus (nije dobil ime po rusima neg po rusom izgledu), kak mali mišek, a kak veeeeliki štakor. Svega toga ima u mom knzmu. Već sam vam prije par meseci ispričala kak je teta kaj važe voće i povrće verzirana i kak ih hvata, ter kak je celi zid pun njihovih zaostataka za koje sam pomislila da su ingeniozne šare aplicirane na skromnu bjelinu zida. Sad je područje njihova visprenog djelovanja prošireno i neki sam dan videla rusa kak izlazi iz područja salama. Ženskica je i u ovom kutku s vama kroz život bila spremna i navukla je ginićku rukavicu ter ulovila maloga iz prve bacivši si ga pred noge i zgazivši ga bez treptanja. Uz to "domaća hiža knzm" pružit će vam svu veličinu nepatvorenog tvornog smrada iz dotrajalih i rashodovanih klima uređaja koji više griju nego hlade, a preleti malih mišeka i spokojno prešetavanje štakora u neposrednom ekstrerijeru doslovno će vam pružiti besplatan ugođaj "kak su ježili naši stari".
Pizda mu materina ivica, pa ti se širiš i širiš ko ariš. Daj jebemti ak se širiš ne ostavljaj repove, jer već odavno ne kuhamo grah s repovima. Il sruši il sredi to ruglo il uvedi nove robne marke; k plus štakor ili k plus žohar. Mislim ono da se ne muljamo, bemu mater.

Zakaj ovu Tončicu Naglasak ne pošalju malo doma na sunčanje. Pa ne bi Dnevnik propal. Il zakasnil. Štono se hvali onaj mladi voditelj Siniša: dnevnik i opet počinje točno na minutu. U jebemti kak je to genijalno. Nakon te izjave i to dva dana zaredom imam na trenutak il na tu minutu osjećaj da je pri nami sve v redu. Tončica je tak bleda kaj da su je znesli iz muzeja madam Tisno. Dajte ljudi tam na telki, rečite ženskoj da ne bu ništ propalo ak nas malo oslobodi svojih naglasaka. Uz to, zgleda tak umorno za razliku od Kalmete i ostalih preplanulih dečki u majicama. Majicama!!! I to ne bilo kakvim. Onda nije teško zaključiti zakaj se "krokodil" ne reklamira kad ga hebeno stalno non-stop stalno i opet non-stop reklamiraju političari. Pa malo malo kad zblenu neku izjavu za recimo i Tončićin dnevnik oni to učine u ljetnom izdanju u majici s krokodilo. Pa reklamiraju firmu s krokodilo. Pa neki imadu za promjenu i košulje s krokodilo. Ne znam, more biti da to dobe te majice prije ljeta na recepcijama svojih stranaka. Recimo svaki član po četiri komada za ljeto, dve jednobojne, dve na pruge. Ili u saborskoj kantini negdo dila ispod pulta iste. Jesul opće u tom slučaju oriđiđi ili krokodil vuče na Čajnu. Mislim fakat bi bilo lepo da ak već znaju dečki da bu nastupili u Dneviku od Tončice oblečeju na sebe nekaj bezimenog, jer ovak fakat ispada da profuravaju reklamu za krokodilo. Bemti što volem krokodilo. Mislim, volem više fredaperija i ahorn, al krokodilo volim u slobodi, a ne na plećima nekih kaj su mi se više neg zamerili.
Nego, ima nekaj kaj me još više jebade u cijeloj priči. Ista se stvar ponavlja i s osobama koje pripadaju, oh kak je to lepo izštrikano, dakle koje pripadaju krim miljeu iliti krimosima, kriminalcima, lopovima, lopovčinama. Onima kojima je dokazana, onima kojima se dokazujeujejeje krivnja u nedogled i onima kojima nigda ne bu dokazana krivnja. Eh, i oni se ljeti u našim infomativno-politipičkim emisijama vole da slikuju so krokodilo. Zato Tončici ostane sam reklama za Ivu, a nama stoki reklame sam za higijenske uloške i pivu.

Najte me pitati di sam bila i di sam sad, al nis tu na domaćem kaj mi u jednu ruku dobro dojde da malo onak ko s onog kjurca kaj naplaćuju na svakoj plaži 260 kuna, a digne vas pet minuta gore, pa vas onda kaj je još gore gore spusti dole, sagledam turističku situaciju halapljive naše. Jel se od vas gdo seća kak je ondak davno ministar turizma išel od zahoda do zahoda provjeriti jel sve štima za vrijeme sezone? E pa da sve nije tak posrano svjedočim svojim očima jer me Bajs odabral da sedam dana obiđem i provjerim kak stoje stvari uz more od šekreta do tapeta i još mi je platil. Kak je sedam dana malo, za prvu sam šihtu odabrala sredinu kaj ne znači da je ispala zlatna. Čast svim iznimkama, al mislim da nam to zapišavanje mora ni na čast. Naime kaj, po meni bi sezona trebala brat bratu i sestra sestri trajati dobrih pet, šest meseci, al kak da traje kad je sistem idiotiše. Dakle, na jednoj strani smešno skupi hoteli, primjerice u mjestu koje je na 27. mestu po tom nekom turističkom bodovanju noćenje s doručkom u hotelu s četiri zvezdice bez klime, televizora, eventualnog bazena i pogleda na more dojde s taksom 120 eura, hej!Tko je tu hlebinac?! Di su te zvezdice, morti na mom kolenu koje sam nabila na štoku kreveta od iverice. Pa za te novce spavam tri dana u Šangaju i to ne sama! I to nije sve. Ti moreš platit dnevno tih pišljivih 120 eura, al di je plaža tu je i kanalizejšn. Oš li gledati kako šekret produkti isplivavaju moreš iznajmiti ležaljku za pišljivih četrdeset kuna koja zapravo ide u kompletu sa suncobranom kojeg nema jerbo je sve koje su imali skršila bura prije par godina. A onda se pokušaš izvaliti i opustiti zbrajajući glisere koji jure na manje od tristo propisanih metrov od obale i familije koje su došle iz europske unije s kompletnom spizom za deset dana uključujući i običnu vodu. Da opustiti! Svake dvije do tri minute kraj uha ti prozuji teta koja nudi maslinovo ulje za sunčanje iz valjda popijenih unučića, kuhanu kuruzu i smokve. U jedno prijepodne zborjila sam ih 17 (sedamnaest). Ono malo "mira" između njihovih uleta skrše vam cice i cicani koji nude izlete po okolnim turističkim atrakcijama koje se svedu na trandrkanje prastarim brodovima i ponudu pet i pol prženih srdelica po glavi, a sve za pišljivih 270 kuna po glavi nesretnog izletnika. Prošećete li plažom podno svoje skupocjene sobe s tapisonom iz sedamdesetih možete "uživati" u olimpijskim rekordima lokalnih žena koje kupe prazne flaše iz smeća. Kako sam se samo slatko nasmijala vidjevši na jednom blogu kak u jednom bircu naplaćuju led, tak sam se sad uvjerila kak je žednom v pustinji, jer ak naručite kavu teško da će vam se itko udostojiti s njom u kompletu dati i čašu vode, jer kaj, to nemre naplatiti. Sa svih strana kineske pizdarije uključujući i bukete plastičnog cvijeća zašpikane po kutevima nekakvih čudnovatih prodajnih štandova, a ispred drvene kornjače koje nostalgično mičeju glavama za svojim galapagosima. Detetu morete kupiti dakle kuruzu, američki sladoled (onaj rozi od šećera kaj se prodaje i na proštenjima), sladoled sumnjiva podrijetla u fluorescentnim bojama, a kolu na kojoj piše preporučena cijena od 4,99 samo za 15 kuna. Gdo bi se držal preporuke u srcu sezone. Da ne bude sumnjivo Bajs mi je rekel da odspavam jedan dan u sobi, pak ju otkažem, a onda se bacim na privatni smještaj. Tak sam imala priliku do pol jutra slušati neke čudne zabavnjake ispod prozora, ter zahvalila svim svetima kaj ipak nis dobila pogled na more, jer ovak s druge strane bura je ipak odnosila dio kreštanja. Ipak, nervoza je ostala s obzirom da je cijeli gradić bil doslovno slepljen plakatima friško u blek ofarbanog Mile Hrnića. Večernja spika je jednostavna. Turistima se nudi desetminutni obilazak užeg centra u vlakiću za 30 kuna po glavi s posebnim naglaskom na magarca. Jer kaj, guzda se dosetil i na kraju vlakića privezal kavez s pet meseci starim magarcem, zvezavši ga tak da dete ni moglo glavu pomaknuti ni za milimetar i ondak je fora da ga uspaljeni čehi s onih fotačem za kunu naslikavaju i zajebavaju s flešom. Jesu ili nisu platili trideset kuna?! Od ostale zabave drek na štapu, apsolutiše nula.
Drugi dan ošla ja na tri mjesta u privatni smještaj videti kaj se tam događa. Odlučih se za sobu s pogledom na pomidore i zemljicu di je teta tek izvadila krumpir. Zajednička kuhinja. Od sedam se kuhaju gulaši, a suđa ima još od oktobarske revolucije. Na zidovima plastične tapete s aplikacijama jorgovana, deke stigle iz ratne humanitarne pomoći, nou telkač, nou telefon, nou klimos. Brava kaj da ju je drug tito delal, parking ak uhvatiš i ak ti negdo ne popali stolicu s kojom si ga štel rezervirati, a istu si popalil ispred krame na levoj strani vrta. Gazdarica lovu prima unapred, jer veli da joj turisti beže. Da beže?! Da nemam tajni zadatak odbajs pobegla bi i ja glavom bez obzira, no idemo dalje. U kuhinji stari obodin, nisam ga vidla desetljećima, kuhinja šipad s kombinacijom nonamea, a na podu linoleum sa suncokretima. Prespavaš i moraš dat četrdeset eura. Ne zgleda strašno kaj sve ostalo, al čekaj malo: tri zvezdice?! Jebote kakve tri zvedice, za kaj? Mislim, jebeš takav turizam ala Jakuševac. Ono kaj je za zaključit da je većina takvih izletnika jednog dana odlučila dijelove svojih viksi iznajmljivat, dakle riječ je većma o bivšim turistima i onda pokupila staru kramu sa svih strana. Al tri zvezdice, pa to je protuprirodni blud. Dakle, zaključno za prvi put: nije ondak čudno da imamo većinom škvadru kaj za male pare ispiša more (ovo male pare treba uzet uvjetno, vrlo uvjetno), a država nam od toga ništ ni nema. Sve je to nekaj šuč pa proli, prijavi ne prijavi, mulja se drlja, frlja. Mislim, jedno je napravit apartmane za iznajmljivanje i opremit ih kak treba, držat se nekih uzusa, eventualno, oh Bože moj previše tražim, imati ručnike proizvedene približno u istom desetljeću, imati hotele kak se šika sa zvezdicama al i normalnim cijenama i onda dovuć škvadru kojoj nije super fora i vrhunac sezone fotkat se s kipom djevojčeta tak da joj zgrabe cice na suncu. Ovo kaj sam ja videla meni je totalni šit i zaprav me sram ovakve male zemlje za veliki odmor. A na putu doma osim čekaone pred tunelima stala sam deset puta. Od deset puta sam je na dva zahoda bilo šekret papira, al su zato bili zapišani ter zasrani i nije bilo papira za ruke ni šampona za oprat ih. Ono mislim ful je sezona i ne vidim razloga da neko ne dežura kad je frka, jer od 12 meseci sam je 15 dana praktički gužvica. Od deset puta samo je jedan od zahoda za invalide bil otključan. Kaj invalidi ne idu na more?! I zakaj su ih zaključali?! Sve je to mene jako ražalostilo i sad pišem izvještaj iz dalekog kraja u kojem se fakat trude da nam ispod staklenog zvona bude lepo i da izvan njega ne čujemo jauke onih koji su zaslužni kaj staklo još ni otišlo v pizdu materinu.

Bila sam danas na jednom zahodu. I to ne bilo kakvom. Naštimali su da se svetlo gasi samo od sebe. I tak, nakon kaj sam opušteno provela jutro uz kavicu i dobre prijatele, tak sad celo popodne dumam na koji način su oni odredili kulko traje čija mala, a čija velka nužda. Ili čak često i kombinacija. Ja sam išla sam na malu, al izgleda da po nekim standardima predugo pišam. A sad pak idem prebrojit Kineze. Budite dobri i množite se!