Komentari

viviana.blog.hr

Dodaj komentar (26)

Marketing

  • viviana

    jučer, 29. 10. 16:45

    avatar

    30.10.2018. (13:25)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Lijepa posveta prijatelju Arčiju sa zlatnim šapicama.

    avatar

    30.10.2018. (13:46)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    A joj :(

    avatar

    30.10.2018. (13:57)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    a joj.................ja sam svoga na krilu držala i valjda je osjetio da spava.........samo to ti mog reći......suze su bile samo moje

    avatar

    30.10.2018. (14:09)    -   -   -   -  

  • robyn

    :(
    žao mi je.

    avatar

    30.10.2018. (14:55)    -   -   -   -  

  • Živa

    Draga Viviana, jako si mi nedostajala

    avatar

    30.10.2018. (15:44)    -   -   -   -  

  • Mi. Ljudi s rupama

    znam :(

    avatar

    30.10.2018. (16:11)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Žao mi je. Meni su odlazile bijele i crne šapice...

    avatar

    30.10.2018. (16:52)    -   -   -   -  

  • Just me

    Nije bio sam.... To je jako bitno.... I bolno.

    avatar

    30.10.2018. (22:05)    -   -   -   -  

  • Sarah

    Draga, draga šapica zlatna:-* podare nam puno bezuvjetne ljubavi, odanosti i radosti..a onda odu negdje drugdje trčati. Mog Hekija nema, al u noćima tuge i praznine, dugo sam čula zvuk malih kanđica po parketu..i onaj pogled, sjajnoljubavni, psečiji, još me ponekad obasja u nekom snoviđenju, kad sam zrelo žalosna..Tvom Arčiju zahvaljujem što je bio dijelom tvog života i dao ti pregršt sasvim posebne radosti..raduj se..i peseki imaju svoj raj..:-*

    avatar

    30.10.2018. (23:17)    -   -   -   -  

  • Potok42

    Zanemarujem sadržaj, zanima me samo stil. Nameće mi se pitanje zašto ne pokušaš svoj lirski pristup sebi i onome što te formira, uobličiti stihovima? Tvoji čuvstveni zapisi jesu pjesme zapravo, ali dobili bi na upečatljivosti i snazi kad bih ih stavila u strofe, kad bi ekonomizirala jezikom.

    avatar

    31.10.2018. (08:51)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    pretužno je to kad tako drago biće odlazi u Nebo... poznato mi je sve, uskoro će biti 3 godine kako je moja Šuška otišla (26.11.2015.), neprežaljena je, nezaboravljena je, nedostaje nam još uvijek, iako je Mašenka tu

    brzo smo nabavili Mašenku, jer stan bez Šuške je bio prazan, hladan, otuđen, distanciran, jeziv, naše duše su bile kao dvije prazne posude,
    tiho u snu njena duša je otišla u nebo u rano jutro 26.11.2015., nema više naše Šuške, mi smo bili kao dvije prazne posude u tom praznom hladnom stanu, suprug je plakao kao malo dijete, jedno jutro se digao u pola 4 i od tad nije spavao, ja isto tako, nismo ništa jeli, tek potrebito, nije nam bilo stalo ni do čega.

    ... čim se uselila Mašenka, kao da je svjetlost ponovo obasjala sve

    avatar

    31.10.2018. (11:16)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    želim te utješiti, ali ne znam mogu li moje riječi ikako donijeti bar dio utjehe nakon odlaska dragog ti bića... neki ljudi poslije ne nabave novog ljubimca, a neki odmah nabave drugo... cijeli život imam pse i uvijek sam odmah nabavila drugog, jer toliki pritisak tuge nisam mogla izdržati

    avatar

    31.10.2018. (11:17)    -   -   -   -  

  • Razmišljanja jedne žene

    žao mi je:(((

    avatar

    31.10.2018. (19:17)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    Draga Viviana Moje Součešće….predobro znam kako to ide...kao da je bio danas a bilo je 4 godine nazad kada sam morala voziti moju prvu mopsicu na zadnji put...pola godina sam se spremala...tužno je bilo to, okrenula je glavicu na moju dlan....Drži se draga moja...budi jača nego ja i dok Ti pišem mi suze teku...šaljem Ti zagrljaj i puse!!!

    avatar

    31.10.2018. (23:06)    -   -   -   -  

  • viviana

    Hvala vam. Bio mi je ovo prozor s pogledom na utjehu - dodir s vašim riječima - značilo mi je i znači.
    Mnogi ste prošli ovakvo iskustvo pa znate kako je.
    Ja, tek sada.

    Ovom prilikom, samo vam zahvaljujem, na prisustvu, od srca!

    ...

    avatar

    01.11.2018. (19:28)    -   -   -   -  

  • invisibleman

    E jebi ga Viviana!
    Ovo me rasturilo...imam psa,staroga baš...13 mu je....baš je nekako
    sve,sve mu je teže.....ako vam je samo pola kao meni,uhhhhhh....
    Jedna muška suza,za Arčija!

    avatar

    01.11.2018. (19:32)    -   -   -   -  

  • viviana

    Budi uz njega što više. Arčiju je bilo trinaest.

    avatar

    01.11.2018. (20:25)    -   -   -   -  

  • eum

    Zahvaljujem na riječima ove životne stvarnosti,koje su me ganule i podsjetile na blisku budućnost, kada ću morati proživjeti slično...

    "A mislila sam, ponadala sam se
    kad to jutro budeći se zadržah u očima
    i osjećaju slike snova - gdje kao nekad,
    u svojim najboljim danima, obnovljene snage,
    vedro skačeš na noge, razigran,
    da će se to možda i stvarno dogoditi.

    Otisak tvoje glavice
    pod koju sam podmetnula dlan da ti olakšam,
    i tvoje oko, najednom živo, otvoreno, kao nagovještaj
    da se život ne da i da će se osoviti o neku novu probuđenu snagu,
    upravljeno prema meni, bio je i naš zadnji uzajamni kontakt.
    Smirile su se zlatne šapice."

    Arčiju

    avatar

    01.11.2018. (23:17)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    Draga Viviana...Tvome Arčiju 13, mojoj prvoj mopski 14....da sam znala da tako boli kada odu nebi nikada ni imala...a sada imam drugu vidjela si sigurno u mojoj arhivi, jer bez nje ni mene nema....zagrljaj Tebi!!!

    avatar

    04.11.2018. (17:29)    -   -   -   -  

  • viviana

    Promaklo mi je vidjeti, modrinaneba, niti znam gdje pogledati u tvojoj arhivi.
    Zagrljaj, i tebi.

    avatar

    07.11.2018. (20:17)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    nadam se da si bolje ...

    avatar

    08.11.2018. (17:56)    -   -   -   -  

  • viviana

    Hvala. Kako kada..... a sad mi se baš stislo. Nedostaje..... kao da ga je netko ukrao. Zapinje mi i pisati što god bih s njime u vezi pa i od mene za sad samo ovoliko.
    ...

    avatar

    08.11.2018. (20:42)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    @viviana - mnogi ljudi kad izgube ljubimca odmah nađu drugog, jer je tuga lakša u društvu, nego kad je čovjek sam

    moj suprug je rekao poslije Šuškinog odlaska, da nikad više nećemo imati psa! znala sam da to nije tako, jer je poslije par dana rekao: "ne mogu izdržati ovu tugu, nabavi nam nešto crno-bijelo čupavo da opet trči po kući"

    tako je došla Maša i tuga je bila lakšta, čekali smo je 2 mjeseca, a onda kad se uselila - sve je okrenula :) na pozitivno ...

    Šuška i dalje ostaje u našim srcima, nikad zaboravljena i prežaljena...

    tuga je ipak lakša u društvu ... Maša je spašena od štancera, znaš tko su ti ljudi, razmažena je i mene je dignula na čistu pozitivu

    avatar

    09.11.2018. (11:07)    -   -   -   -  

  • viviana

    Znam. Pisala si o tome i ranije ovdje, i modrinaneba je spomenula da ima drugu, i razumijem.... ali poslije Arčija - koji je bio član naše porodice, tako smo ga osjećali, za mene, točka što se tiče drugog (slično sam već bila napisala poviše, u svom zadnjem komentaru ali sam ga potom obrisala, a evo opet sad...) ma kako možda to sebično izgledalo kad kažeš da se nekog može spasiti od štancera, udomiti...... Možda će djeca htjeti ali sa mnom ovako stvari stoje.

    Hvala ti!

    avatar

    09.11.2018. (14:06)    -   -   -   -  

učitavam...