Komentari

borgman.blog.hr

Dodaj komentar (27)

Marketing

  • gogoo

    Lijepo i sa drugog dana, a drugi put neka tebe uzmu za "ranjenika", lako je lake nositi. Ako je ta šefica Milena Šijan onda dobro pozna Dariju i Iris iz mog daljeg susjedstva, koje često srećem u planinama i treking utrkama.

    avatar

    31.10.2017. (13:54)    -   -   -   -  

  • semper_contra

    Evo me i u nastavku tvojih putošestvija po brdima gdje orlovi gnijezda svijaju. :-)
    Čitam, i uspoređujem s mukama (i zadovoljstvom) koje opisuje Davor Rostuhar u svojoj putopisnoj knjizi "Džnungla" i ne mogu da se ne upitam: što je to u čovjeku da ga tjera na takve napore kad se sve to lijepo može vidjeti ili iz helikoptera ili na TV? Naravno, šalim se! Mislim da je zapravo čar u takvim postignućima - pobjeda nad samim sobom. Zar nije?

    avatar

    31.10.2017. (17:20)    -   -   -   -  

  • borgman

    @gogooo...a znači ti si trkač :-)
    @semper... u opisivanju i pričanju zapravo rijetko uljepšavam stvarnost. Najčešće se radi o tome da u sebi osjećaš kako bi želio napraviti nešto čime ćeš se ponositi. Vidiš kako to drugi rade, a tebe je...strah. I pobjeđujući taj strah (a ovo su bili dobro kontrolirani uvjeti, umjerenog rizika), stječeš samopouzdanje za neku novu pobjedu u Životu koja će možda biti mnogostruko teža i opasnija i (korisnija). Moj motiv na penjanju je bio ego (ne treba ga baš bildati, on je veći kod mene od tijela i mlađi od godina, ali bio je tu, i ne stidim ga se :-)
    Jedan od momaka iz škole se opako plaši visine. Njemu je svaki korak bio pakao, uspon je trajao nekoliko puta duže...ali to nema uopće veze. Spustio se i imao osmjeh mačke koja je progutala kanarinca i viri joj perce iz usta. Svaka takva pobjeda vrijedi ...a mislim da i ti imaš takvih iskustava.

    avatar

    31.10.2017. (18:00)    -   -   -   -  

  • semper_contra

    Upravo tako o svojim osjećajima (čak i ego) piše i citirani autor. To je valjda zajednička crta, karakteristika svih takvih ljudi (neka vrsta pustolova).

    avatar

    31.10.2017. (22:24)    -   -   -   -  

  • Sukiyaki

    Svaka vam čast s penjanjem. Nemam pojma kako bih ja to mogla. Osim što se bojim visine nemam ni dovoljno snage za nešto takvo. LP

    avatar

    31.10.2017. (23:00)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Svaka čast! Čitala sam s velikim zanimanjem, ali mislim da se ne bih osudila sama probati ovako nešto...Bravo! Pusa, L+B+G

    avatar

    01.11.2017. (01:02)    -   -   -   -  

  • Pozitivka

    Mislim da je planinarenje dobar vid rekrecije, aktivan si i gledaš prelijepu prirodu. Osobno sam se par puta upustila u takvu avanturu, ali više rekreativno nego profesionalno, svaka čast tebi, divim se takvima! :)

    avatar

    01.11.2017. (16:00)    -   -   -   -  

  • .Carapa Floyd.

    Uživaš!

    avatar

    01.11.2017. (16:26)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    ehh...sada vidim da sam zabrkala...komentar koji sam stavila dole bi morao stati tu...ehh blasava ja:)) to je kada komentiram sa mobitela:)))

    avatar

    01.11.2017. (16:27)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Tvoj komentar kod mene:mogu se djelomično složiti za demokraciju; uživam u svakom trenutku, bez brige :)))) Pusa, vole Te L+B+G

    avatar

    01.11.2017. (17:30)    -   -   -   -  

  • Razmišljanja jedne žene

    Stijene uz koju su se kao pauci popeli njih trojica, penjači kojima je ovo bila igra, i čiji je jedini zadatak bio pokušati probuditi želju za penjanjem kod drugih, pomaknuti granice iza kojih smo sputani, i osigurati za njih laku, ali za svakoga od nas, dolje, veliku pobjedu.

    Ja sam se iz svih gadnih stvari u Životu, izvukao, prizivajući Bijes. Tog crnog ata kojega prizovem kada mi treba, znam da ga ne mogu kontrolirati u potpunosti, ali prizvan, daje mi krila. Tada grizem. Ne priznajem ništa osim prelaženja prepreke.

    jer jedino u svojoj koži jesam. Stalno .

    Svaka čast na usponu, na načinu na koji si uspon i spust opisao i napisao. Čitam , uživam i izdvajam:)))
    Pozdrav

    avatar

    01.11.2017. (19:02)    -   -   -   -  

  • borgman

    @semper...ego je jak pokretač. Ne vrijedi ako je jedini, ali u suradnji sa ostatkom osobnosti, čisti benzin i šibica
    @sukiyaki... snaga u ovoj priči nije puno igrala. Igrali su mišići koje svi imamo, sasvim dovoljni za ovaj uspon...neki drugi usponi, drugačija bi bila priča za sada :-)
    @luki... samo je stvar motivacije. :-)
    @pozitivka... nije ovo ništa profesionalno. Oko mene samo volonteri, ljudi kojima je Planina u krvi. Ljudi Planine.
    @ Č.Floyd... naravno da uživam :-) Okružen ljudima s kojima postajem veći, i sa izazovom koji se može svladati. To i je recept za uživanje.
    @modrina... ja s mobitela promašim cijeli post, komentar ti je baš na mjestu :-)
    @razmišljanja...čekao sam hoće li tko citirati tog mog crnog prijatelja. Koji je stvaran kao i sve ostalo u mom kockastom umu. Drago mi je da ti se sviđa :-)

    avatar

    01.11.2017. (19:18)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Slažem se! :))) Ništa bez (samo)motivacije! Da na feferonima :))))) Pusa, L+B+G

    avatar

    01.11.2017. (19:25)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Znači, za uspon su zaslužni šefica i papa štrumf ?
    I malo bijesa, usput.

    avatar

    01.11.2017. (20:02)    -   -   -   -  

  • borgman

    @lastavice... oni su nas proveli kroz cijeli ritual dolaska, opremanja, uspona, silaska i raspremanja...to uradili stručno i dobro, a na nama je bilo da savladamo svoje strahove i probamo...tko je zaslužan?
    Moj bijes...on je u ovom slučaju bio, za mene jako koristan...a drugi su imali svoja vrela energije :-)

    avatar

    01.11.2017. (20:05)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    Vjerujem da osvajanje planina pruža posebno zadovoljstvo. Ja sam kao vuk samotnjak više volio lutanja goranskim šumama u potrazi za gljivama. Ali upamtio sam i prekrasne prozore sa Alana, Platka i planina rječkog zaleđa. Sa alpskih vrhunaca dok sam skijao ...

    avatar

    01.11.2017. (21:38)    -   -   -   -  

  • Aneta

    Ne bih se razapinjala na stijenama, život mi luči sasvim dovoljno adrenalina ... :-)) ...ali neka lagana šetnja u prirodi, to je već nešto drugo ;)
    Sluti li to Mate na jarčevu pjesmu ?

    avatar

    02.11.2017. (09:46)    -   -   -   -  

  • tanja-wendy

    Zanimljivo opisuješ svaki detalj svojih osjećaja iznutra..To mi se sviđa. Ja sam prolazila razne faze penjanja..Uglavnom bez užeta,na manje visine, bila u planinarskom društvu kao djevojka, kasnije se udala, rodila djecu i nisam imala poslije vremena za dalje akcije. Usput, i kralješnica mi je malo načeta, pa sad trenutno uživam u dugim šetnjama..Poslije mi se rodio neki fantomski strah od visine, posebno kad se penjem na tvrđave, ne znam zašto, ograde su tu, sve štima, a ja se preznojavala, penjući se do vrha..No, i to sam nekako riješila, dolaskom u Englesku, gdje sam otišla na ST.Michaels Island,mali otok usred mora, na čijem vrhu je dvorac, tvrđava..penjala sam se hrabro stepenicama gore, ne gledajući klifove dolje..jojmeni..ali kad sam se spuštala, kao da je sve prošlo..Kažu, najbolji lijek za pobijediti strah je-suočiti se sa njim..

    avatar

    02.11.2017. (10:21)    -   -   -   -  

  • borgman

    @more...ti si ionako sa tom bradom i zamišljenim pogledom sigurno susreo Zeusa, negdje, a Gromovnik ti je poslao lahor da ti ne bude vruće.
    @aneta...razapinjanje..., ne nisam baš razmišljao takvim pojmom... i moje šetnje po Prirodi koje su prethodile ovim izazovima, bile su lake...a što se tiče "Mate the divokoze", tko bi znao što se krije u njegovoj glavi, vidi se samo osmjeh kada se naceri od uha do uha kroz onu crnu masu što zovu bradom i brkovima

    avatar

    02.11.2017. (10:29)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Prošetala (ili možda propenjala:) sam se s tobom sa šalicom tople kave i guštala :)
    Potpuno te razumijem i dijelim s tobom Gospodina Bijesa kao najvećeg pokretača i gorivo. Onaj trenutak kad zagrizeš usne, stisneš zube i Neš ti mene govno jedno :)), pa odvališ s punom snagom. Olakšanje :)
    Taj rijetki zrak gore ima ono nešto tako potrebno za emocionalnu higijenu.

    avatar

    02.11.2017. (10:38)    -   -   -   -  

  • borgman

    @tanja-wendy... kada bih rekao kako se ponekad još uvijek plašim mraka, rekao bih potpunu istinu. Strah od nasilja, moje vlastite ozljede, sve to stoji Istina je i da se ti strahovi nauče kontrolirati, ne nestaju, izlaganjem, ali, najbrži način je moj Crni Hat, iznad desnog ramena. Kada taj zanjišti....nema straha :-)
    @nisa... upravo mi je zarzao u uho, kao potvrdu. Je, tamo u visini, gdje je ljudi manje, a i benzinska isparenja se slabije čuju, a klima, stol i stolica, pa i stepenice su misaona imenica...stvari su jasnije. Možemo se mi trpati u sigurnost betona i raznoraznih dežurnih službi i trgovina, ali kilometri prostora uokolo, niti su pitomi, niti su pripitomljeni, i vrlo strpljivo čekaju sasvim pouzdan čas, da ponovno zauzmu od ljudi otete djelove Cjeline i Prirode.

    avatar

    02.11.2017. (15:53)    -   -   -   -  

  • Magicmax

    Nisam vidio ništa takvo. :) možda... :D

    avatar

    03.11.2017. (20:48)    -   -   -   -  

  • mecabg

    Nikad nisam razumela alpinizam. Možda ga zato nisam ni volila...

    avatar

    04.11.2017. (09:02)    -   -   -   -  

  • pričopričica

    Hi !
    Pa svježi neki blog profil koji mi se sviđa.
    Iako ja čvrsto stojim na zemlji, rađe puž nego divokoza. Svaka čast penjačima, nekad se stvarno treba prepustiti i zaboraviti na dosadne obveze...

    avatar

    08.11.2017. (02:02)    -   -   -   -  

  • kako_ti_kupus

    jednom davno dok sam još bio mladac zelen jedva bih dočekao vikend da se odmetnem u brdo (kozjak) propješačio ga uzduž i poprijeko. danas, kada dođe vikend također odem ubrdo, al ne da pješačim nego da se prepustim hedonizmu oralnih užitaka. jako dobra i krisna rekreacija, mislim tvoja. hm, aj dobro, dalo bi se porazmislit o tome :))))

    avatar

    09.11.2017. (08:29)    -   -   -   -  

učitavam...