31.05.2012., četvrtak

VISE OD SVEGA, CUVAJ SVOJE SRCE(zonski nadglednik-maj 2012) Brat koji nas je posjetio dosao je iz Kanade. Prije njemacke on i njegova zena posjetili su Georgiju, Rusiju i Bjelorusiju U Georgiji je na njegovom predavanju bilo 2618 u Rusiji 174270 au Bjelorusiji 5000 prisutnih i svi oni salju vam tople bratske (i sestrinske) pozdrave. Da znate braco, vi ste grupa ljudi koja se toliko razlikuje od svijeta, kolega u skoli na poslu... Vas prepoznaju ne samo kada ste u sluzbi od kuce do kuce nego cak i kad idete u trgovinu, a to je pohvalno i mora biti tako. Eto, jedna sestra iz nase skupstine otisla je na razgovor za posao. Posao nije bio u istom gradu pa je u drugom gradu ostala 3 dana zajedno sa ostalim kandidatima za posao. Kad se vratila i dosla u dvoranu bila je presretna sto je opet sa nama jer je uvidjela tu ogromnu razliku izmedju nas i svijeta tako rteci na svojo kozi. A sto nas pravi toliko razlicitim? Pa odgovorimo pitanjem:"Sto je nama na prvom mjestu?" Mnogi svijetski ljudi odgovaraju da im je najvaznije da su sami zadovoljni, mnogima je najvrednija obitelj, zdravlje itd. A nas odgovor mozemo pronaci u PSALAM 63:3 Milost je tvoja bolja od života, zatoće te usne moje hvaliti. Da, njegovo priznanje i prijateljstvo s njim je bolje od zivota! Ali to prijateljstvo mora biti pravo. Ono mora dolaziti iz srca. Ako to nije tako, najvise se tome raduje Sotona jer onda smo isti kao i drugi ljudi. A sto zeli Isus? U Marko 12:30 citamo:i ljubi Jehovu, Boga svojega, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom!' Da Isus zeli da ljubimo Jehovu cjelim svojim srcem i dusom i snagom. Ali zasto sa snagom, zar nije dosta sto ga volimo i srcem i dusom? U starom Izraelu neko je mogao svoju dusu (sebe) prodati u ropstvo ali mu je srce bilo daleko, mozda tamo negdje od kuda je dosao. Mi mozemo sjediti u dvorani ali tko zna gdje je nase srce. Mozda smo vec na godisnjem, ko zna gdje ili smo u intenzivnom razmisljanju sto da odgovorimo na poruku koja je dosla preko mobitela. Gdje je tvoje srce sada, upravo sada na ovom predavanju? Ne zaboravi Mudre izreke 4:23 A više od svega što se čuva, čuvaj srce svoje, jer iz njega izvire život. Mi zasticujemo nasu kucu ili auto alarm sistemom ali kako da zastitimo nase srce? U tome nam pomaze izvjestaj o Samsonu kojega nalazimo u 13-tom poglavlju sudaca Suci13: 2-5 A bio je neki čovjek iz Sore, od porodice Danovaca, po imenu Manoah.Žena mu je bila nerotkinja te nije imala djece. 3 Poslije nekog vremena ženi se ukazao anđeo Jehovin i rekao joj: "Evo, ti si nerotkinja i nemaš djece. Ali zatrudnjet ćeš i rodit ćešsina. 4 Zato te molim da odsada paziš na sebe! Nemoj piti vina ni opojnog pića i nemoj jesti ništa nečisto!5 Jer, evo, zatrudnjet ćeš i rodit ćešsina. I britva neka ne prijeđe preko glave njegove, jer će dijete biti nazirej Božji od utrobe majčine! I on će predvoditi u izbavljanju Izraela iz ruku filistejskih." Suci13:24 I žena je rodila sina i dala mu ime Samson. I dječak je rastao, a Jehova ga je blagoslivljao Manoah i njegova zena dobili su sina Samsona koji je po bozjoj volji od rodjenja bio nazirej U staro vrijeme postojale su dvije Gruppe nazireja: jedni koji su to dobrovoljno postali a drugi kojima je to dodjelio Jehova. Nazireji od rodjenja bili su Samson, Samuel i Ivan Krstitelj Samson se stvarno razlikovao od drugih ljudi jer je imao dugacku kosu spletenu u 7 pletenica. I mi se razlikujemo od drugih a to je narocito vidljivo kad idemo u sluzbu od kuce do kuce. A ta sluzba je takodjer dio prijateljstva sa Jehovom. Nekad je nije lako izvrsavati ali donosi radosne trenutke. Evo jednog iskustva sestre iz Spanjolske. Ona je bila u Meksiku na godisnjem odmoru i molila se da pocne bar jedan biblijski studij. Sluzbu je pocela na plazi zapitavsi jednog mladica sto misli kakav je Bog. On je odgovorio da je Bog dobar, pravedan, voli ljude, zeli da sve bude najbolje... Pitala ga je zatim sto misli o sotoni. Ah, sotona ne valja, on mrzi, sve bi htio unistiti, on zeli ratove i ubijanja i i i... Na kraju ga je pitala sto misli kome se danasnji svijet vise priklonio Bogu ili Sotoni. Odgovorio je sotoni, ali nije znao zasto. Procitala mu je onda 12. poglavlje otkrivenja gdje pise da je Sotona zbacen u blizinu zemlje pa i ne cudi da je danas svijet takav. Na taj nacin pocela je 20 studija koji sada lijepo napreduju. Druga sestra je jedne subote pozvonila na vrata jedne gospodje koja joj je odmah rekla: A vi ste Jehovin svjedok! Hvala lijepo ali ne zelim nista cuti o tome. Moja je sestra Jehovin svjedok i vec trideset godina govori mi o tome, Gospodja je bila medicinska sestra a nasa sestra imala je probudi se o raku dojke te joj ga je ponudila. Gospodju je to zanimalo a kad je citala clanak o raku uznemirila se jer je tamo bio opisan jedan simptom kojeg je ona imala. Odmah drugi dan javila se u bolnicu i nakon 9 dana pocela sa intenzivnim ljecenjem i ozdravila. U nedjelju nakon subotnje posjete trebala je krenuti na godisnji odmor ali kako je procitala clanak umjesto na godisnjem ostala je u bolnici. Doktor joj je kasnije rekao:"Da ste otisla na godisnji, nako njega bila bi mrtva!" Zena je nastavila proucavati sa sestrom i krstila se a sama kaze da joj je zahvaljujuci posjeti te sestre i clanku iz casopisa spasen zivot Mnogi ljudi koji zive u susjedstvu vase dvorane mogu vas redovito u isto vrijeme vidjati kako dolazite na sastanke. I sigurno ce im ove nedjelje biti cudno jer radi ovog predavanja u nedjelju sastanka nece biti. A i redovito posjecivanje sastanaka je dio prijateljstva sa Jehovom i to vrlo vazan dio. Kao primjer navest cemo brata po imenu Rik iz Kanade. On i njegova obitelj- zena i dvije kceri bili su redovito na sastancima, sve dok jedan dan prije 9 godina jedna o njegovoih kceri bila iskljucena a druga postala nedjelotvorna. Njegova zena se tada toliko razocarala da je i ona prestala dolaziti u dvoranu. Ali Rik je cvrsto odlucio da on ostane revan i da redovito posjecuje sastanke. Kceri su se udale, jedna za poznatog biologa a druga za vatrenog katolika. 9 godina je Rik sam posjecivao sastanke a jednog dana ga je iznenadio zet biolog koji je zelio vidjeti kako razmisljaju oni koji ne vjeruju u evoluciju pa je Rika zamolio za biblijski studij. Vremenom je krenuo na sastanke a zena (rikova nedjelotvorna kcer) i djeca krenuli su sa njim. Videci to iskljucena kcer je takodjer ponovo krenula a pratio ju je i njen muz katolik. Sta se dogpodilo? Na kongresu prosle godine i Biolog i Katolik krstili su se iskljucena kcer opet je primljena a Rikova zena ponovo je krenula na sastanke i u sluzbu Kako je nas brat Rik sretan sto nije ostavio sastanke i sto je sacuvao svoje prijateljstvo sa Jehovom . Jedan od vaznih djelova naseg prijateljstva sa Jehovom je molitva i zati ne zaboravimo: Kad smo u teskoci molimo Kad nam je lijepo molimo Kad gledamo i divimo se njegovom stvarstvu molimo!!! Uvjek molimo i zahvaljujmo se njemu! Redovito citanje Biblije svaki dan jako je vazan dio prijateljstva sa Jehovom. Ne zaboravite: CITAJTE BIBLIJU SVAKI DAN! Nekad su braca riskirala svoj zivot samo da bi je citali a ako je mi danas ne citamo isto tako riskiramo zivot. I jos nesto vrlo vazno: Uvjek pohvalite bracu i recite im da ih volite. I nasu djecu treba pohvaliti i pokazati ih da ih volimo. Nemojmo se vaditi na kulturu u kojoj smo rodjeni pa reci mene nisu tako ucili, ne mogu ja to ! Prijateljstvo sa Jehovom mozemo pokazivati ako smo neutralni u politici a i nesto jos (jako vazno) pokazuje da smo mu prijatelji a to je odnos prema zivotu i krvi. U jednoj poznatoj djecjoj bolnici u kanadi odrzao se sastanak na kojem su o nasem stavu sto se tice krvi razgovarali doktori sa nasom bracom i odbora za kontaktiranje sa bolnicama. Tada je jedna djecja doktorica onkolog, rekla da svakako zeli ucestvovati u programu i da zeli od sveg srca suradjivati sa bracom po pitanju krvi. Kad su je braca pitala zasto to zeli rekla je da je Bosanka i da se jos jako dobro sjeca 1994 godine kada je njeno selo u ratu bilo skroz odsjeceno. Nisu imali ni hrane a i vode je bilo jako malo. Culi su da ce jedan kamion pomoci proci kroz njihovo selo. Nisu se puno nadali nicemu jer su i prije prolazili kamioni sa pomoci ali nebi ni stali. Iznenadili su se kad je kamion stao. To su bili Jehovini svjedoci. Podjelili su hranu svima i time spasili zivot njenim umirucim roditeljima. Rekla je:"Jehovini svjedoci spasili su zivot mojih roditelja zato ja zelim spasavati zivot vase djece onako kako vi i vas Bog zeli." Okrenimo se opet Samsonu. Suci 14:5,6 Tako je Samson otišao s ocem svojim i majkom svojom u Timnu. Kad je došao do vinograda timnjanskih, gle, mladi lav izašao je pred njega ričući. 6 Tada je duh Jehovin došao na njega i on je rastrgao lava kao da trga jare, a nije imao ništa u ruci svojoj. Ali nije rekao ocu svojemu ni majci svojoj što je učinio. Samson je postao tako jak da je ubio Lava. A odakle mu snaga? Ne snaga nije bila u kosi nego ju je dobio od Jehove putem svetog duha. On je bio pravi Jehovin prijatelj a njegovo srce je bilo nepodjeljeno prema Jehovi. Ali nesto se promjenilo. Suci 16:4 Poslije toga zaljubio se u ženu iz doline Soreka, koja se zvala Dalila Samson se zaljubio i tako se nasao u opasnim vodama. Dalila je vise voljela novac od Samsona pa je kad su joj Filistejci (Samsonovi neprijatelji) ponudili veliku svotu, bila je spremna da ga izda. Suci 16:5 Filistejski knezovi-saveznici došli su k njoj, govoreći joj: "Prevari ga i saznaj gdje se krije velika snaga njegova, kako ga možemo nadvladati i čime da ga svežemo da bismo ga svladali! A mi ćemo ti onda dati svaki po tisuću i sto srebrnjaka." Ti knezovi mogli su Dalili reci ubij ga pa cemo ti platiti ali ono to nisu htjeli. Zasto? Iza njih je stajao sotona a za sotonu nije pobjeda ako neki Jehovin svjedok umre, jer zna da ce ga Jehova uskrsnuti. Sotoni je vazno nase srce.mi dobivamo savjete na kongresima i znamo jako dobro sto pise u 1. Kor. 15:33 ali dali to isto drustvo pustamo u kucu putem televizije ili dali mozda cetamo sa njima. Samson je bio vise puta upozoravan na opasnost sto citamo u Sucima 16:6 -12 ali te znakove nije uzimao u obzie i onda je doslo do prave katastrofe sto citamo u Sucima 16:16 - 20 16 Budući da ga je sve vrijeme salijetala riječima i navaljivala na njega, to je nasmrt izjedalo dušu njegovu. 17 Na koncu joj je otvorio cijelo srce svoje i rekao joj: "Britva nikada nije prešla preko glave moje, jer sam nazirej Božji od utrobe majčine. Da me obriju, moja bi me snaga ostavila, oslabio bih i bio kao svaki drugi čovjek." 18 Kad je Dalila vidjela da joj je otvorio cijelo srce svoje, poslala je ljude da pozovu filistejske knezove-saveznike, poručivši im: "Dođite sada, jer mi je otvorio cijelo srce svoje!" I knezovi filistejski došli su k njoj i donijeli novac sa sobom. 19 A ona ga je uspavala na koljenima svojim i potom pozvala čovjeka da obrije sedam pletenica s glave njegove. Tako ga je svladala i snaga ga je ostavila. 20 Tada je rekla: "Samsone, evo Filistejaca na tebe!" A on se probudio iz sna i pomislio: "Izvući ću se kao i prije i oslobodit ću se!" Ali nije znao da je Jehova odstupio od njega Neki su danas slicni Samsonu oni dolaze do granice ispitujuci tako Jehovu. Idu u nocne klubove razmisljajuci pa sa bracom sam, nece se nista dogoditi. A sta se dogodilo Izraelcima koji su takodjer bili u grupi pa su ih odvukle lijepe djevojke. Ne zaboravimo tada je nastradalo 24ooo Izraelaca. Isto tako kao i Samson mnogi misle da im se nece nista dogoditi ako naprave kompromis sa Jehovom. Samson je rekao "Izvuci cu se ja" Ali nije bilo tako! Jehova ga je napustio. Kad god pomislite da uradite nesto sto nije na cast Jehovi pa makar vas nitko i ne vidi sjetite se Samsona i cuvajte svoje srce!!!!!!!

- 08:47 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Sta sve mozemo nauciti od dece: Srcanost Pravu lekciju srčanosti održala je moja desetogodišnja kćerkica Sara koja je rođena bez jednog mišića na nozi zbog čega mora da stalno nosi protezu. Jednog lijepog proljetnog dana došla je kući kako bi me izvijestila da je učestvovala u ”igrama u polju” – kad se održavaju brojne utrke i ostala takmičenja. Budući da nosi protezu pokušavao sam se sjetiti pravih riječi kako bih ohrabrio Saru, nečega što bih joj mogao reći u znak podrške – nečega što sam čuo da mnogi poznati treneri govore takmičarima koji su suočeni s porazom – ali prije no što sam rekao i riječ pogledala me je i rekla:”Tata, pobijedila sam u dvije utrke!” Nisam mogao vjerovati! A zatim je Sara dodala: ”Imala sam prednost”. Ah. Znao sam. Pomislio sam da su joj dopustili da ranije krene, da su joj dali neku fizičku prednost. Ali ponovo, prije no što sam bilo šta rekao, kazala je: ”Tata, nisu mi dopustili da ranije krenem, moja je prednost bila u tome što sam se više trudila.” To je srčanost!

- 08:37 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Kako je lako osuditi "Ljudski rod gotovo je do savršenstva doveo nezgodnu navadu da osuđuje, najčešće naprečac", piše portal Lupiga, koji donosi priču koja na sjajan način opisuje taj fenomen kojeg se čovečanstvo verovatno nikad neće rešiti. Poučna i u životu vrlo široko primenjiva priča toliko je puta ispričana da je danas vrlo teško pronaći njenog autora, a u njoj će vam kroz priču starog pastira postati jasno koliko jedna naizgled logična i opravdana odluka zapravo može biti pogrešna. Jednom su jednog starog pastira, koji je već preko sedamdeset godina čuvao ovce upitali novinari: "Možete li nam ispričati nešto lično, što vam se dogodilo, za tako dugo razdoblje." Razlog, zašto su uopšte novinari došli je bio: država je odlučila da mu dodeli počasnu penziju za njegov osamdeseti rođendan, jer je pošteno obavljao svoj posao eto već punih sedamdeset godina, a nikakvih drugih osnova ne bi mogao imati po kojima bi dobio zasluženu penziju, jer nije bio nigde prijavljen, ni na kakvim platnim spiskovima. Starac se ispočetka branio, da je on običan pastir i već mu je bilo neugodno što su uopšte došli oni kojih se ni u snu čovek ne bi nadao, a kamoli da će još o njemu neko i pisati u novinama, za koje je on, onako nepismen, samo znao da postoje. Ali, novinari kao novinari, napasni kao osice, nisu tek tako odustali . A prostodušni je starac na kraju ipak popustio i započeo pričati. Imao je on običnih priča, koje su za običnu raju i koje se mogu pričati uz vatru deci, jedino je mislio da su one suvišne. Kada sam imao dvadeset godina, našao sam u šumi malo nejako psetance. Onako maleno mi je omilelo, pa sam ga jednostavno pokupio sa sobom bez razmišljanja. Već nakon par dana ja sam ga zavoleo. Svuda sam ja njega vukao sa sobom, delio sa njim što sam i sâm imao. I pas je lepo napredovao. Ali, seljani su me počeli zadirkivati govoreći da je to vuk i da ga trebam ubiti, jer će se veliko zlo dogoditi. Kako sam ih mogao poslušati, kad mi je srcu priraslo i gotovo. Pas je postao velik, i kad bih ponekad nešto bio zaboravio u selu, slobodno sam ga pustio, rekavši da mi to sam donese. Gledao bi me za trenutak u oči, kao da traži na neki drugi način, a ne rečima, što sam mu kazao. Bio je to vrlo pametan pas i pomagao mi je revno čuvati ovce. Jednog kasnog, letnjeg popodneva, nebo je nekako pritislo. Bilo je vedro, ali vazduh je bio težak, kao da će kiša. Ušao sam u kolibicu u planini, u kojoj je bio i tor za ovce koje su tu plandovale u senci par stabala. Čim sam legao na ležaj, oči su mi se same sklopile. Bilo je sparno. Ne znam koliko sam dugo ležao, tek nešto me je prenulo iza sna. Neko krkljanje i režanje. Sve je bilo nekako prigušeno, tako da nisam bio siguran da li ja to spavam ili sam budan. Izašao sam da vidim ipak šta je. Vrata kolibice su gledala na zapad. Narandžasta sunčana lopta je bila još za koplje visoko. U smeru prema suncu moj je pas sedeo. Gubica mu je bila sva krvava, a kako je bio okrenut na stranu, sunce mu je prosijavalo kroz oči. Kao da je umesto njih imao dve žeravice. Sve je izgledalo tako nestvarno tim više, što se ispred njega nalazila hrpa mesa iz prohujalog života. Odmah sam shvatio šta je bilo u pitanju. Ušao sam hladno mirno u kolibu i skinuo pušku iznad vrata i ponovno izašao. Podigao sam lagano pušku, nanišanio mu glavu, glavu mog vuka. On se nije ni pomaknuo. Kao da je osećao krivicu što je prokockao moje poverenje, koje sam u njega uložio. Povukao sam obarač i on je pao. Da bih nekako spasio, što se spasiti dalo, otišao sam u selo po nekog od seljana i kola. Pomalo me je bilo i sram što pre nisam seljane poslušao. Sunce je upravo zalazilo, kada smo počeli tovariti leševe ovaca u kolica. Možete li zamisliti koliko je bilo moje zaprepašćenje kada sam izmedju ovaca naišao na tri leša vuka i jedne vučice. Srce mi se steglo, a na oči mi grunuše suze. Ubio sam svog istinskog prijatelja. Posumnjao u zvezdu na nebu. Odonda je prošlo šezdeset godina, a ja tu sliku ne mogu zaboraviti, kao da se danas zbilo. Odonda sam se nekako povukao u sebe. Reči su mi nevoljno prelazile preko usana. Bio sam vrlo pažljiv. Jasno mi je postalo da nema više mesta u mojoj duši za bilo kakvo osuđivanje bilo koga. Cena toga je bila visoka, a nije me niko pitao da li želim kupiti to iskustvo.

- 08:35 - Komentari (0) - Isprintaj - #

28.05.2012., ponedjeljak

misli... SANJAJ... UČI… VERUJ… PLANIRAJ… RADI… i svet je tvoj… jer JEDINA ograničenja koja te mogu zaustaviti u životu su ona koja sam nametneš. --------------------------- "Budite sretni pred ljudima koji vas ne vole. To ih ubija." -------------------------------------

- 21:05 - Komentari (0) - Isprintaj - #

PROMIJENI SVOJ ŽIVOT Molim te, budi svjestan da u SVOM životu, MORAŠ napraviti neke promjene. Te promjene moraju biti dovršene, tako da bih Ja mogao ispuniti Svoje obećanje tebi – da ti podarim mir, radost i sreću u ovom životu. 1. PRESTANI BRINUTI Život ti je zadao udarac, a sve što ti radiš jeste da sjediš i brineš. Jesi li zaboravio da sam Ja ovdje, da bih nosio sav teret za tebe? Ili uživaš u gunđanju prema svakoj sitnici koja ti dođe u život? 2. STAVI NA LISTU Nešto treba napraviti ili pobrinuti se za nešto. Stavi to na popis. Ne, ne na TVOJ popis. Stavi to na MOJU listu. Neka budem Ja taj koji će se pobrinuti za problem. Ne mogu ti pomoći, sve dok to ne predaš Meni. I, premda je Moja lista dugačka, Ja sam na kraju krajeva, Bog… Mogu se pobrinuti za bilo šta, što staviš u moje ruke. Zapravo, istinu govoreći, brinem o puno stvari o kojima ti uopšte ne razmišljaš. 3. VJERUJ MI Kada si jednom predao Meni svoj teret, prestani stalno pokušavati da ga uzmeš nazad. Vjeruj Mi. Imaj vjere da ću Ja brinuti o svim tvojim potrebama, problemima i iskušenjima. Problemi sa djecom? Stavi ih na Moj popis. Problemi sa finansijama? Problemi sa emocionalnim padovima…- za Mene, stavi na moju listu. Želim ti pomoći. Sve što ti trebaš napraviti je – pitati. 4. OSTAVI PO STRANI Nemoj se probuditi jednog jutra i reći : “Ha, sada se osjećam puno snažnije, mislim da mogu izaći na kraj sa tim.” Zašto misliš da se sada osjećaš jačim? Jednostavno. Predao si mi svoj teret i sada Ja brinem o tome. Ja takođe obnavljam tvoju snagu i darujem ti mir. Zar ne znaš, kada bih ti vratio nazad tvoje probleme, bio bi ponovo na samom početku? Ostavi svoje probleme sa Mnom i zaboravi na njih. Pusti Mene da radim Svoj posao. 5. RAZGOVARAJ SA MNOM Želim da zaboraviš na mnoge stvari. Zaboravi ono što te je izluđivalo. Zaboravi brigu i iskušenja, jer znaš da Ja imam kontrolu. No, jednu stvar te molim – nikada ne zaboravi – molim te, nemoj zaboraviti razgovarati sa mnom- ČESTO ! Ja te volim ! Želim čuti tvoj glas. Želim biti uključen u sve što se događa u tvome životu. Želim slušati o tvojim prijateljima i o tvojoj porodici. Molitva je jednostavno razgovor sa mnom. Želim biti tvoj najdraži prijatelj. 6. IMAJ VJERE Odozgo vidim puno stvari, koje ti odozdo ne možeš da vidiš. Imaj vjere u Mene da znam šta radim. Vjeruj Mi, ne bi želio imati pogled kakav imam ja. Nastaviću se brinuti o tebi, paziti te i zadovoljavati tvoje potrebe. Samo Mi trebaš vjerovati. Iako imam mnogo veću zadaću nego ti, čini se da ti imaš mnogo problema u izvršavanju samo svog jednostavnog dijela. Koliko teško može biti da Mi vjeruješ? 7. DIJELI U dobi od dvije godine, naučio si kako dijeliti. Kada si to zaboravio? To pravilo i sada vrijedi. Dijeli sa onima koji su manje sretni od tebe. Dijeli radost sa onima, kojima je potrebno ohrabrenje. Dijeli smijeh sa onima, koji se jako dugo nisu nasmijali. Dijeli svoje suze sa onima, koji su zaboravili kako plakati. Dijeli vjeru sa onima koji je nemaju. 8. BUDI STRPLJIV U samo jednom životu , stvorio sam mogućnosti da iskusiš različita iskustva. Rasteš od djeteta do odraslog čovjeka, imaš djecu, mnogo puta mijenjaš poslove, učiš mnoge zanate, putuješ na puno mjesta, srećeš se sa mnogo ljudi i toliko toga iskusiš. Kako onda možeš biti tako nestrpljiv kada Mi je potrebno malo više vremena od onog što ti očekuješ, da bih rješio nešto sa Svoje liste? Vjeruj u moju tačnost, jer je moje tempiranje savršeno. Samo zato što sam stvorio Svemir, u šest dana, svi misle da Ja uvijek žurim, žurim, žurim, žurim. 9. BUDI DOBAR Budi dobar prema drugima, jer i njih volim jednako, kao što volim i tebe. Oni se možda i ne oblače kao ti, možda i ne govore kao ti, možda i ne žive na način kao što ti živiš…, ali ipak, ja vas sve volim. I zato vas sve molim, pokušajte se slagati – zbog Mene. Svakog sam od vas stvorio različitog u nečemu. Bilo bi dosadno kada biste svi bili isti. Molim te, znaj da volim svaku tvoju razliku. 10. VOLITE SEBE Tako mnogo volim tebe, kako onda ti možeš ne voljeti sebe? Stvorio sam te samo iz jednog razloga – da bi bio voljen i da zauzvrat voliš. Ja sam Bog Ljubavi. Voli Me. Voli svoje susjede, ali voli i sebe. Moje je srce prepuno bola kada vidim tebe kako se ljutiš na sebe, kada stvari ne idu kako si ti očekivao. Jako si mi dragocjen. NIKADA TO NE ZABORAVI…

- 21:05 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Jeste li znali ...da se morski psi nikada ne razboljevaju, jer su imuni na sve poznate vrste bolesti? ------------------------ ...da je ukupna masa svih mrava na svijetu veća je od ukupne mase ljudske populacije? ----------------------------------------- ...da ovoga trenutka svijetom bjesni oko 2000 oluja? ---------------------------------- ...da komarci imaju zube? ----------------------------- ..da se zrak pretvara u tekućinu na -190 °C? ---------------------------------------- ...da puževi mogu spavati čitave 3 godine? ---------------------------------

- 18:35 - Komentari (0) - Isprintaj - #

27.05.2012., nedjelja

Ivo Andric o kucnim tiranima A najgori i najteži su oni tirani koji su i sami, u sebi, mučeni i nesrećni. Oni misle da bi, mučeći druge, mogli olakšati svoju muku, a to je kobna zabluda i jalov posao, jer sve i da polovinu zemlje popale, zajedno sa ljudima i svima živim stvorovima, njihova muka ne bi za dlaku manja bila. Ali, to oni ne mogu nikad uvideti. ------------------------------- Nemam niti vremena a ni zelje da mrzim one koji me mrze... Ne raspravljam se i ne svadjam sa onima koji me ne razumiju.. Pojedinim ljudima ja uzalud pricati..Crtati i bojiti..Ocigledno... Ne razmisljam,ne tugujem za onim kojima sam nebitna...Onim koji me ne postuju davno sam pokazala vrata... Pazim i mislim samo na one koji su dokazali da me iskreno vole... Razgovaram samo sa onima kojima sam bitna..Onim koji me razumiju..Iako se ponekada ne slazu sa mojim misljenjom...Njihov savjet saslusam i cesto primjenim... Na greskama se najbolje uci....Evo ja sam spremila doktorat... Preostali dio zivota mudro cu iskoristiti... Potrosicu ga sa onim koji vrijede..

- 20:11 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Bolna i tužna priča Prva nedelja: Danas punim nedelju dana. Kako je lepo biti deo ovog Sveta... Prvi mesec: Majka se odlično stara o meni. Zaista je majka za primer... Dva meseca: Danas su me odvojili od majke. Ona je bila veoma uznemirena zbog toga i ispratila me je tužnim pogledom. Nadam se da će moja nova ljudska porodica brinuti o meni toliko dobro kao ona. Četiri meseca: Odrastao sam veoma brzo i sve mi privlači pažnju.U mojoj kući žive i mala deca koja su mi kao mlađa braća. Često se igramo, oni mene vuku za rep a ja ih u igri povremeno malo gricnem. Pet meseci: Danas su vikali na mene. Gazdarica je ljuta pošto sam se ispiškio u kući ali mi nikad nisu rekli gde bi trebalo to da radim. Sada spavam u hodniku. To mi se nimalo ne dopada. Osam meseci: Ja sam jedan veoma srećan pas! Imam toplinu doma, i osećam se veoma sigurno i zaštićeno...Mislim da me moja ljudska porodica zaista voli. Celo dvorište je moje pa ja često prevaziđem sebe kopajući zemlju kao što su to radili moji preci da bi sakrili hranu. Moji i ne pokušavaju da me nauče novim stvarima pa je verovatno ovo što radim sasvim u redu. Dvanaest meseci: Danas punim godinu dana. Odrastao sam pas. Međutim moji vlasnici kažu da sam porastao više nego što su oni očekivali. Kako li su samo ponosni na mene! Trinaest meseci: Danas su me vezali. Skoro da nisam mogao ni da se mrdnem, na sunce kada mi je hladno ili u hlad kada je vrućina. Kažu da će da me posmatraju i da sam nezahvalan. Ništa ne razumem. Petnaest meseci: Sve se promenilo... Drže me zaključanog na terasici. Jako sam usamljen. Moja porodica me više ne želi. Ponekad čak zaborave da sam žedan ili gladan. Kada pada kiša, nemam ni krov nad glavom. Šesnaest meseci: Danas su me sklonili sa terase. Bio sam siguran da su mi sve oprostili da sam skakao od sreće. Rep mi radi kao navijen. Štaviše, mislio sam da me vode u šetnju!!! Krenuli smo u pravcu autoputa kada su odjednom zaustavili auto, otvorili vrata i izašli napolje. Bio sam srećan misleći da ćemo ceo dan provesti u prirodi. Ne shvatam zašto su naglo zatvorili vrata i otišli. Stanite!!! Lajao sam! Bili su me zaboravili...Trčao sam za automobilom iz sve snage. Moja tuga je rasla kako sam ostajao bez daha a oni ubrzavali...Na kraju sam shvatio šta se desilo... Napustili su me. Sedamnaest meseci: Uzalud tražim put kući, sâm i napušten. Lutajući tako, naišao sam i na neke dobre ljude koji su se sažalili na mene i dali mi nešto hrane. Očima im pokazujem zahvalnost iz dubine duše. Nadam se da će me usvojiti, bio bih poslušan kao nikada do tada!!! Nažalost oni samo sležu ramenima i kažu nešto kao - jadan mali, verovatno se izgubio..... Osamnaest meseci: Pre neki dan sam prolazio pored škole i video mnoštvo dece nalik mojoj braći iz porodice. Prišao sam im bliže a jedna grupica je počela da me gađa kamenjem, glasno se smejući. Takmičili su se ko će me preciznije pogoditi. Jedan kamen me je pogodio pravo u oko i od tada više ne vidim na njega. Devetnaest meseci: Neverovatno! Kada sam lepše izgledao, ljudi bi se i sažalili na mene. Sada sam veoma slab i izgledam užasno. Izgubio sam jedno oko i ljudi me teraju kada pokušam da se odmorim u njihovoj blizini. Dvadeset meseci: Jedva se krećem. Danas su me kola udarila kada sam pokušao da pređem ulicu. Bio sam na pešačkom prelazu. Nikada neću zaboraviti zadovoljan izraz lica vozača koji me udario. Bolje da me na mestu ubio. Ovako mi je samo slomio zadnje noge! Bol je neizdrživ! Noge me ne drže. Jedva sam se dovukao do trave pored puta. Deset dana sam bio na suncu, kiši i hladnoći bez imalo vode i hrane. Nisam više u stanju da se pomerim. Sve me mnogo boli. Nalazim se na veoma vlažnom mestu i čini mi se da i dlaka počinje da mi opada. Neki prolaznici se prave da me ne vide, dok drugi govore jedni drugima da ne prilaze. Skoro da sam bez svesti ali sam nekom unutrašnjom snagom uspeo da otvorim oči. Njen topli glas me probudio. "Jadni mala kuco, kako su te to ostavili". Sa njom je bio i jedan čovek u belom koji me pogledao izbliza i rekao: "Žao mi je, ali ne možemo ga spasiti. Najbolje da mu skratimo muke". Devojka je pristala dok su joj suze išle niz lice. Uspeo sam nekako da pomerim rep, pogledam je i zahvalim joj se što mi je pomogla da konačno pronađem mir. U momentu dok sam osećao sitni ubod igle, pre nego što sam pao u večni san, pomislih: Zašto sam se uopšte rodio kada me niko nije želeo ?

- 19:44 - Komentari (0) - Isprintaj - #

25.05.2012., petak

IZBOR UVIJEK POSTOJI Ljudsko srce može primiti u sebe samo izvesnu količinu očajanja. Kad je sundjer natopljen, može more preći preko njega, nijedna kap više neće ući u nj. Viktor Igo: Zvonar Bogorodične crkve u Parizu -------------------------------------- Kako te ljudi izbrisu iz zivota, samo zato sto je to lakse nego ispraviti stvar.... ------------------------------------------------- Nakon dugog i herojskog života, jedan je čovjek dospio na drugu stranu i bi mu dodijeljeno mjesto u raju. Po prirodi je bio jako znatiželjan, pa zamoli da, prije nego ode u raj, zaviri i u pakao. Anđeo ga, da mu udovolji, povede u pakao. Našao se u prostranoj dvorani s velikim stolom, u sredini natrpanim tanjurima punim najslasnijih i vrlo ukusnih jela. Sustolnici koji su sjedili unaokolo bijahu iscrpljeni, blijedi, sama kost i koža – pravi jadnici. “Kako je to moguće”, upita čovjek svoga pratioca, “sa svim onim blagom pred njima?” “Vidiš, kad dođu ovamo svi oni dobiju dva štapića kao pribor za jelo, samo su dugi preko metra i mora ih se, strogo propisano, držati za krajeve. Samo tako mogu prinijeti hranu ustima.” Čovjek se tresao od straha. Strašna je kazna tih jadnika, koji uza sav trud nisu mogli pojesti ni mrvice. Ne želeći vidjeti ništa više, zamoli da pođu u raj. U raju ga je čekalo iznenađenje. I raj se sastojao od prostrane dvorane kao što biješe ona u paklu. Na sredini je bio stol prostrt najslasnijim jelima, a za stolom mnoštvo ljudi. Kao i u paklu, i oni su imali štapiće duge preko metra, za uzimanje hrane. Razlika je bila jedino u tome: ovdje su ljudi za stolom bili veseli, uhranjeni i pucali od smijeha. “Ali, kako je to moguće?” upita čovjek. Anđeo se nasmješi. “U paklu se svatko muči da dohvati hranu i da je prinese vlastitim ustima, jer tako su se ponašali cijelog života. Ovdje je obratno, svatko štapićem uzme hranu i gleda kako je ponuditi bližnjemu.” Bruno Ferrero

- 22:39 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Slaganje cigala ili građenje katedrale Kristofer Vren, koji je projektovao katedralu Sv. Pavla u Londonu ( jednu od najlepših građevina u Londonu) pisao je o reakcijama građevinskih radnika koji su bili upitani šta rade. Oni radnici kojima je bilo dosadno, i koji su bili umorni, obično su odgovarali: „Slažem cigle“ ili „Nosim Kamenje“. Ali jedan radnik, koji je mešao malter, činio se veseo i pun oduševljanja za svoj posao. Kada je bio upitan šta radi, odgovorio je: „Gradim veličanstvenu katedralu“. Iz mnoštva primera otkriveno je da većina ljudi mrzi svoj posao. Oni se ne raduju odlasku na posao; umesto toga njima je dosadan i zamoran. Oni sanjaju o tome da dobiju premiju na lutriji kako ne bi morali da rade više ni jedan dan u životu. Bog nas nije stvorio da se dosađujemo i da budemo neispunjeni svojim poslom. On nas je stvorio da Mu služimo u svemu što radimo, uključujući i naš posao. „Posao“ u Svetom pismu je druga reč za „obožavanje“. Bog želi da uživamo u našem poslu zato što je naš posao ono što daje slavu Bogu. To je jedan način da obožavamo Boga. Ako gledate na svoj posao samo kao nešto što radite da biste zaradili koji dinar, da biste preživeli, nećete pronaći zadovoljstvo u svom poslu. U drugu ruku, ako odlučite da proslavljate Boga u svom poslu, ne samo što ćete biti srećni dok ga obavljate, već će se i Bog pobrinuti za sve vaše potrebe.

- 20:57 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Učimo od prirode Mada nije istinita ni naučna, evolucionisti slepo brane ideju da se priroda sastoji od bezobzirne borbe za opstanak, i neki su pokušali da je primene i na ljudski život. Takvi ljudi su lišeni ideja kao što su ljubav, osećanje, saučešće koje religija nosi sa sobom. Oni tvrde da su slabi, hendikepirani, bolesni ljudi, osuđeni na eliminaciju prirodnom selekcijom, i da nemaju pravo na život. Istorijski, najistaknutiji propagator te ideje bio je Ernst Hoeckel, najvatreniji pobornik darvinizma u Nemačkoj. U knjizi Čudesa života, Hekel je predložio uništenje bolesne novorođenčadi bez oklevanja. On je želeo da svi bolesni i deformisani, koji mogu biti prepreka takozvanoj evoluciji društva, a ne samo deca, budu eliminisani, tvrdeći da to zahtevaju zakoni evolucije. On se žalio, da se hiljade neizlečivih, ludaci, gubavci, ljudi oboleli od raka i tako dalje veštački održavaju u životu u našim modernim društvima, bez i najmanje koristi za sebe ili zajednicu uopšte. On je dalje preporučivao da se osnuje komisija koja bi odlučivala o sudbini individua. Posle donesene odluke, terebalo je dobiti spasenje od zla, pomoću doze nekog bezbednog i brzog otrova. Te surove ideje Ernesta Hekela, preuzela je nacistička nemačka Adolfa Hitlera, i desetine hiljada ljudi ubijeni su na temelju toga da su slabi ili hendikepirani, i da prestavljaju prepreku takozvanoj evoluciji nemačke rase. Danas, neki „humani“ naučnucu i stručnjaci, žele da sprovode genetičke testove na bebama u utrobama njihovih majki, i ubijaju one za koje smatraju da su sa manom, ne dopuštajući im da se rode. Oni sebe nazivaju biološki fašisti i svako od njih kaže: „Ako mene pitate, ja sam biološki fašista i bebe koje ispunjavaju takve uslove u četvrtom mesecu trudnoće treba eliminisati.“ Oni navode prirodu u prilog svojih nehumanih ideja, kao što je ubijanje hendikepiranih beba. Činjenica je da, kada pogledamo u prirodu i životinjsko ponašanje, vidimo da uveloko govore neistinu. U prirodi su životinje saosećajnije i savesnije od ljudi koji nude takve ideje. ...PA DA VIDIMO!!!!......Vreli dan u Keniji. Krdo slonova, krenulo je na jednu od svojih dnevnih potraga za hranom. Vođa čopora je bremenita ženka. Dan je vreo, a ova ženka se porađa. Ovo ljupko mladunče, rođeno samo pre nekoliko sati, ni za trenutak se ne odvaja od majke. Ali tu je ozbiljan problem. Malom slonu je teško da ustane, jer ima ozbiljan problem sa teškim nogama. Zakrivljene su ka unutra, onemogućavajući malom slonu da ustane. Istraživači koji posmatraju ovakvu scenu, veruju da će mali slon neminovno uginuti. Sledećeg dana majka slonica napušta krdo, jer njeno mladunče ima zdravstvenih problema, i ona više ne može da vodi krdo. Krdo mora da nastavi da traži hranu, a malom slonu je nemoguće da ide u korak sa krdom. Majka slonica pokušava surlom da podigne i uspravi bolesno slonče. Ostala je sama sa njim. Da bi slon preživeo, mora da prati krdo. Jedan od slonova je pred teškom dilemom. On odlazi sa krdom, povremeno se okreće... Dvoumi se. Zaustavlja se i gleda nazad. Majka slonica još uvek pokušava da podigne slonče i pomogne mu. Iznenada, slon koji se dvoumio kriči i ide nazad majci slonici i bolesnome slončetu. To je stariji brat bolesnog slončeta. Mada rizikuje život, više ne napušta majku i bolesnoga brata. Sutradan, majka i starije slonče još uvek nisu napustili bolesnika. Mladunče oseća bolove pri svakom koraku, ali ga njegovi strpljivi i odani majka i brat ne napuštaju, a smrt i dalje izgleda neizbežna. Na kraju trećeg dana dešava se nešto čudesno. Stopala malog slona, polako postaju po malo elastična. Pod majčinim budnim okom, ono pokušava da se uspravi na noge. Stalno pokušava, neumorno i odlučno, i na kraju uspeva da ustane na trenutak. Zatim opet posrće, pa opet pokušava. I na kraju četvrtog dana uspeva da ustane. Strpljenje, ljubav i odanost majke i drugog malog slona, dali su mladuncu vreme i podršku potrebnu da preživi. Dok neki evolucionisti smatraju ubijanje hendikepirane bebe evolucionom obavezom, životinje u prirodi tretiraju svoje bolesno potomstvo s ljubavlju i samopožrtvovanjem. Zaključiti možemo da je naučno dokazano, da se priroda ne sastoji samo od borbi i sukoba, kako nas neki uveravaju. Većina živih organizama ne ponaša se divljački i sebično. Naprotiv. Mnoga bića ispoljavaju veliku odanost, podnose mnoge velike teškoće da bi podigli svoje mlade. Prihvataju sve vrste opasnosti da bi zaštitili svoje mlade, neke čak i po cenu sopstvenog života. ...PA ŠTA ONDA REĆI!!!....Živi organizami nisu nastali slučajno. Živa bića su stvorena i nadahnuta sa osećanjem ljubavi, saučešća, samopožrtvovanja, uzajamne pomoći i dobrote prema sebi i svemu oko sebe . „U prirodi je sve povezano. Čovek je u njoj samo puka nit. Šta god čini prirodi, čini sebi...“ Zato, budimo srećni što postojimo, što smo deo prirode, volimo sebe i nju, a sa ljubavlju i zahvalnošću odnosimo se prema sebi i svemu.

- 20:54 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Rode,krokodil,delfin.... Među ljudskim bićima, nalaze se primeri sasvim nesavesnih osoba, koje napuštaju svoju decu u teškim vremenima i mnoga deca su prinužena da žive na ulici. Ali pingvini nikada ne napuštaju svoje mlade, ni pod najstrašnijim uslovima. Ljudi koji podržavaju teoriju evolucije, i odbacuju koncept stvaranja, tvrde da te životinje gledaju samo sopstvene interese. Takvo gledište nije u stanju da objasni, kako pingvin biva gladan 4 meseca i bori se protiv hladnoće. Ko dakle ta stvorenja nadahnjuje takvim samopožrtvovanjem? ....... ........Požrtvovanje koje životinje ispoljavaju za svoje mlade, može se videti od najhladnijih do najtoplijih područja zemlje. U džunglama Tajlanda, najveći problem sa kojim se susreće mladunče rode je žarka vrelina. Odrasle rode svojim mladima donose vodu u kljunovima. Zatim je prosipaju po svojim mladuncima, na kojima se još nije formiralo perje. Taj hladni tuš pruža malo olakšanje mladima. Mladima je uz hladan tuš, potreban i hlad. I njihovi roditelji obezbeđuju taj hlad. Šire krila i štite ih od vrelog sunca. Rode po svojoj brizi koju vode o svojim mladima, po svojoj posvećenosti i požrtvovanju spadaju u najuzornije roditelje na zemlji................... ...........Jedan od najlepših primera veze između majke i deteta može da se vidi kod delfina. Majka priprema mladunče za sve vrste opasnosti. I dok to radi, mora, mada nerado, da bude stroga sa njim. Ti mladi delfini se trkaju sa čamcem. Jedan od njih mu se nenamerno previše približio. Propeler ili trup, mogli bi ozbiljno da ga povrede. Majka uočava opasnost i odmah se približava mladuncu, i gura ga ka dnu mora. Ljutita majka šalje svojim nosom visokofrekventne talase u telo mladunca. Ti talasi istovremeno iskazuju majčin bes i pričinjavaju mladuncu neprijatnost. Mladunče je vrlo nesrećno. Posle tog strogog ukora, majka počinje da pliva pored njega. Nežno se trlja o njega jednim perajem. To je delfinski ekvivalent držanja za ruke. Čineći to pokazuje mladunčetu da ga voli. .......................................... Mnoge vrste pataka nose svoje mlade u svojim krilima. Kada majka izađe na suvo tlo, vreme je da pačići siđu. Majka sređuje gnezdo, da ga učini udobnim za svoje potomstvo. Dok se to dešava, mužjaci skupljaju hranu za njih. Kada se mužjak vrati u gnezdo, pažljivo hrani pačiće. Kada je pače jelo, ono se ponovo vraća u za njega, najbezbednije mesto, pod majčino krilo. .................. U reci Nil žive krokodili. Krokodili spadaju u najdivljija stvorenja na zemlji, ali i spadaju među najbrižnije majke na svetu. Ženka krokodila zakopava svoja jaja u pesak na obali reke. Kada dođe vreme da se ona izlegu, ona počne pažljivo da uklanja pesak. Ona veoma pazi da ne ošteti jaja ni na koji način. Jaja počinju da pucaju, čim je pesak sa njih uklonjen. Pojavljuju se mali krokodili. Tada se dešava vrlo iznenađujuća stvar. Majka otvara svoju džinovsku čeljust sa oštrim zubima i uzima mladunče u usta. Prvi naučnici koji su to videli, poverovali su da krokodili jedu svoje mlade. Ali istina je sasvim drugačija. Najsigurnije mesto za mladunče na celoj obali su suta njene majke. Vrlo pažljivo i blago, majka uzima u usta mladunčad, jedno po jedno. Novorođene bebe doslovno mole da uđu u usta svoje majke. Ženka uzima u usta i neizlegla jaja, i steže ih upravo onoliko jako koliko je potrebno da ljuska pukne. Ti zubi, oštri kao žileti, mogu da razderu na komade antilopu ili bivola. Pritisak krokodilovih zuba, kada grize svoj plen može biti ogroman. Pa ipak, majka krokodil se ponaša tako osećajno i pažljivo, kada uzima svoje mladunče u čeljust, da mu zubi nikada ne nanesu nikakvu štetu. Kada majka napuni usta svojom decom, vraća se reku. Ide u bezbednu plitku obalu, koju je već odabrala. Zatim pažljivo otvara usta i trese glavom. Nežno spušta mladunčad i jaja koja nisu pukla u vodu. I voda je iznenada puna sićušnih krokodila. Kad dođe vreme, da joj se mladunci izlegu, ovo stvorenje krokodil, tako žestoko i divlje, pretvara se u majku punu ljubavi i brige o svojoj deci. Mladunci su sad stalno pod zaštitom svoje majke. Otprilike u to vreme, u blizini krokodilskog gnezda, dešava se nešto pod peskom. Pucaju jaja kornjače i male kornjače polako izlaze na površinu. Ta mala stvorenja su potpuno bez odbrane. Da bi preživela, ona moraju odma da uđu u vodu. I male kornjače, na čudan način se kreću ka vodi čim se izlegu. Na njihovom putu su džinovski krokodili. Ali krokodili uopšte ne diraju ove male kornjače. One prolaze pored njih sa savršenim poverenjem. Jedna mala kornjača se izgubila. Iznenada se nalazi licem u lice sa krokodilom, hiljadama puta većim od nje. Krokdil vidi kornjaču. Na prvi pogled izgleda da joj nema spasa. Krokodil iznenada otvara usta i uzima malu kornjaču među svoje oštre zube. Ali ne namerava da je pojede. Krokodil želi da pomogne kornjači da nađe pravi put. Neočekivano, krokodil nosi malu kornjaču u vodu u koju ona nije uspela da nađe, i tamo je ispušta iz usta. Osećanje ljubavi, kojim je nadahnut ovaj grabežljivac, spasava ne samo njegovo potomstvo, već i malu kornjaču. .......... .......

- 20:50 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Gepard i Pingvin Svi članovi porodice geparda su posvećeni jedno drugom. Majka gepardica podnosi ogromne žrtve sve vreme dok brine o mladima. Ona je najčešće gladna da bi njih nahranila, i gubi skoro pola svoje telesne težine. Ako treba, ona daje sopstveni život radi svojih mladih. Lav je velika opasnost za mladunče. Majka geparda baca mu se na put bez i malo oklevanja. Rizikujući sopstveni život ona odvlači pažnju lava, i dobija na vremenu da bi mladi pobegli. Da je ova životinja nastala slučajno, kako to tvrde zastupnici teorije evolucije, onda bi se očekivalo da ona napusti svoje mlade i da pobegne. Nema sumnje da Bog nadahnjuje majku geparda ovim smislom za samopožrtvovanje. ---------------------------------- --------------------------------- Antarktik je najhladnije oblast na svetu, gde zima traje 6 meseci. Da se ima potomstvo u tako teškim uslovima, to zahteva nezamislive žrtve. Tu žive neki od najodanijih roditelja na svetu. To su pingvini. Ovi pingvini idu ka džinovskiom mestu sastanka. Putovanje traje sedmicama. Proputuje se udaljenost od preko 100 km. Nekad plivaju, nekad pešače. Idu ka istom mestu, na neki čudesan način. Na kraju svog putovanja, za čudo, sretnu se sa hiljadama drugih pingvina na jednoj specifičnoj tački. Taj sastanak ima vrlo važnu svrhu. Mesto na kom se svi oni sastaju je mesto na kome će doneti na svet svoje potomke. Ovo zamorno putovanje je samo početak teškoća i žrtava koje pingvini prihvataju radi svojih mladih. Prave teškoće počinju kada ženke snesu jaja, jer uskoro počinje zima. Zimske temperature se spuštaju do – 50 stepeni celzijusa. Vetrovi koji duvaju brzinom i do 100 km na sat, vitlaju sneg i led. Ženke pingvina ostavljaju svoja jaja mužjacima, i vraćaju se u more. Predani mužjaci preuzimaju zadatak čuvanja jaja. Mužjak pingvina nosi jaja na svojim stopalima, da bi ga zaštitio od leda. Njegovo debelo perje štiti jaja od hladnoće. Ako jaje padne na led, odmah će se smrznuti. Zato je mužjak pingvina vrlo pažljiv. Žrtve koje pingvini podnose, su van svake moći ljudskog poimanja. Bez hrane su 4 meseca. Svo vreme su na nogama, ne spuštajući jaje ni na trenutak. Pingvini se zbijaju da se zaštite od ledenog vetra. Tokom sva ta 4 zimska meseca, preostaje im samo strpljenje. Na kraju tog teškog perioda, opet dolazi proleće. Jaja su pukla, i mladi pingvini, pilići, otvorili su oči. Pošto slojevi masti, koji će ih štititi od hladnoće, još nisu formirani, oni su još uvek na stopalima svojih očeva. Prva hrana mladuncima stiže iz guše njihovih očeva. Mada otac pingvin ništa nije jeo 4 meseca, on je učinio joj jednu dodatnu žrtvu - držao je svo vreme hranu u svojoj guši, kako bi njegov mladunac jeo. Upravo u tom trenutku, ženke se vraćaju iz mora. I ženke pingvina su morale proći kroz mnoge teškoće, u protekla 4 meseca. Lovile su i skladištile hranu u svojim gušama, za svoje novoizlegle piliće. Čim ženke stignu, mužjaci izgladneli protekla 4 meseca, jure u more da počnu sa lovom. Čim su mužjaci jeli, vraćaju se gnezdu i nastavljaju da hrane mlade zajedno sa ženkama. Malo kasnije, mladi pingvini rastu, i dostižu uzrast u kome mogu da putuju sa svojim odanim roditeljima. Pingvin mužjak ne jede ništa 4 meseca zbog svojih mladih. Stoji svo vreme, ne ispuštajući jaje na zemlju ni za trenutak. Ovde vidimo neobično požrtvovanje. To požrtvovanje čine životinje.

- 20:48 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Zebra i Interesantni ptići Mnoge žive vrste mogu podneti još veće žrtve za svoje potomstvo. Ženka zebre rizikuje život braneći svoje mladunče. Pri napadu ona se postavlja između svog mladunčeta i grabežljivca. Mada može trčati mnogo brže od svog mladunčeta, ona se namerno kreće sporije od njega. To znači, da ako je grabežljivci dostignu ona umreti, a mladunče pobeći. Na obali severne Evrope, na visokim liticama koje se pružaju duž obale, nalaze se gnezda interesantnih ptica. Kada dođe avgust, ptići prave prve pokušaje da lete i pokušavaju da stignu do mora. To nije lako. More je na oko kilometar od litica, a gnezdo je vrlo visoko. Najzad, prvi ptić iskače iz gnezda u vazduh. Klizi ka moru u pratnji nekoliko odraslih. Njegov prvi let, završio se uspešno. Slede ga ostali ptići. Ovo je vrlo opasan let. Suštinski je važno da ptići završe svoj let u moru, jer na obali u zasedi ima lisica. Neki ptići ne uspevaju da stignu do mora u probnim letovima, i prinudno se spuštaju na obalu. Majka ih ne napušta. Pokušava iz sve snage da natera ptića da trči ka moru, jer su ga lisice primetile. Majka stalno gura ptića ka moru. Takoše lupa krilima, pokušavajući da privuče opasnost na sebe. Lisica će stići do ptića svakog trenutka. Majka tad čini veliki čin samopožrtvovanja da dobije na vremenu za ptića, i spasi ga. Baca se pred lisice. Odriče se vlastitog života da bi spasla svog ptića. Ptić uspeva da stigne do mora, nesvestan onoga što se dešava iza njega. Ptić doziva majku. On nema šanse da sam preživi. Odrasle ptice odgovaraju na poziv. Tretiraju ptića kao da je jedan od njihovih. Postoji samo jedno objašnjenje za tako odano ponašanje jedne životinje, i za njeno žrtvovanje vlastitog života radi njenog potomstva. Bog ju je stvorio. Bog ju je takođe nadahnuo samopožrtvovanjem koje ona ispoljava u zaštiti svojih mladih.

- 20:45 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ptice Rezultati potvrđuju, da je svako novorođeno stvorenje slabo i bespomoćno. Ono nije svesno opasnosti koje su oko njega. Potrebna mu je zaštita. Ono treba da bude hranjeno, da bi ojačalo i preživelo. Ono nema šanse da samo preživi. Njegova majka će ga štititi od opasnosti, hraniti ga, i ako je potrebno, žrtvovati svoj život za njega. U ovom radu ćemo ispitati čudesnu emociju koju je Bog udahnuo u žive organizme, materinsku ljubav i žrtve, koje ovi organizmi podnose za svoje potomstvo i time se suočavaju sa jednim od najvećih čuda stvaranja. spadaju u najpožrtvovanije roditelje na svetu. Ptice roditelji neumorno rade za svoje novoizlegle ptiće. Neke ptičije vrste donose hranu svojim mladima po ceo dan. Ptice samo otvore kljun i čekaju hranu koju im roditelji donose. Da bi preživeli, potrebna im je ljubav i odanost njihovih roditelja. Ptić ostavljen sam sebi, neizbežno umire. Ronci su posvećeni svojim mladima. Oni grade gnezdo na sigurnom mestu, iza malog vodopada, daleko od znatiželjnih očiju. Majka i otac neumorno sakupljaju hranu za svoje ptiće. Donose hranu u gnezdo svakih 10 minuta. Ta stvorenja su ptice, ne ljudska bića. I od njih bi se očekivalo da misle samo na sebe, i vlastite stomake. Ali dešava se upravo suprotno. Oni misle samo na svoje mlade, ne na sebe, i posvećuju se njima.

- 20:40 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Mesa Selimovic "U svojoj sam sobi našao odgovor na pitanje:koji je ključ uspjeha? Plafon mi kaže da je ambicija visoka, prozor mi reče pogledaj svijet, sat reče da je vrijeme zlato, ogledalo mi reče: ne sudi nikoga po vanjštini, vrata mi rekoše: gurni jako da bi dostigao svoj cilj, i na kraju, pod mi reče: ostani skroman, ti si samo stvorenje."

- 20:38 - Komentari (0) - Isprintaj - #

TAJNA DUGOG ZIVOTA... Prilikom svoje jutarnje šetnje, doktor je primetio stariju gospođu :koja je sedela na stepenicama pred svojom kućom i pušila cigaru. Prišao joj je i rekao: "Nisam mogao da ne primetim kako srećno i zadovoljno izgledate! U čemu je tajna vašeg zadovoljstva?" "Dnevno popušim desetak ovakvih cigara", otprve odgovori bakica. "Pre spavanja maznem jedan deblji džoint, a osim toga svake nedelje popijem u proseku flašu viskija, a hranim se samo kod McDonaldsa ili jedem Mars i slične stvari. Uopšte ne vežbam, a vikendom se natrpam Ecstasyjem i seks, seks ... do iznemoglosti ..." "Pa to je fascinantno", reče doktor. "Koliko vam je godina?" "Tridesetčetiri!", reče bakica.. Jer jedino tako, ziveci svaki trenutak odvojeno i ne gledajuci ni napred ni natrag, moze se ovakav zivot podneti i ziv covek sacuvati za bolje dane." Ivo Andric

- 20:35 - Komentari (0) - Isprintaj - #

24.05.2012., četvrtak

Učenje od prirode... Mada nije istinita ni naučna, evolucionisti slepo brane ideju da se priroda sastoji od bezobzirne borbe za opstanak, i neki su pokušali da je primene i na ljudski život. Takvi ljudi su lišeni ideja kao što su ljubav, osećanje, saučešće koje religija nosi sa sobom. Oni tvrde da su slabi, hendikepirani, bolesni ljudi, osuđeni na eliminaciju prirodnom selekcijom, i da nemaju pravo na život. Istorijski, najistaknutiji propagator te ideje bio je Ernst Hoeckel, najvatreniji pobornik darvinizma u Nemačkoj. U knjizi Čudesa života, Hekel je predložio uništenje bolesne novorođenčadi bez oklevanja. On je želeo da svi bolesni i deformisani, koji mogu biti prepreka takozvanoj evoluciji društva, a ne samo deca, budu eliminisani, tvrdeći da to zahtevaju zakoni evolucije. On se žalio, da se hiljade neizlečivih, ludaci, gubavci, ljudi oboleli od raka i tako dalje veštački održavaju u životu u našim modernim društvima, bez i najmanje koristi za sebe ili zajednicu uopšte. On je dalje preporučivao da se osnuje komisija koja bi odlučivala o sudbini individua. Posle donesene odluke, terebalo je dobiti spasenje od zla, pomoću doze nekog bezbednog i brzog otrova. Te surove ideje Ernesta Hekela, preuzela je nacistička nemačka Adolfa Hitlera, i desetine hiljada ljudi ubijeni su na temelju toga da su slabi ili hendikepirani, i da prestavljaju prepreku takozvanoj evoluciji nemačke rase. Danas, neki „humani“ naučnucu i stručnjaci, žele da sprovode genetičke testove na bebama u utrobama njihovih majki, i ubijaju one za koje smatraju da su sa manom, ne dopuštajući im da se rode. Oni sebe nazivaju biološki fašisti i svako od njih kaže: „Ako mene pitate, ja sam biološki fašista i bebe koje ispunjavaju takve uslove u četvrtom mesecu trudnoće treba eliminisati.“ Oni navode prirodu u prilog svojih nehumanih ideja, kao što je ubijanje hendikepiranih beba. Činjenica je da, kada pogledamo u prirodu i životinjsko ponašanje, vidimo da uveloko govore neistinu. U prirodi su životinje saosećajnije i savesnije od ljudi koji nude takve ideje. ------------------------------------------- --------------------------------------------- Vreli dan u Keniji. Krdo slonova, krenulo je na jednu od svojih dnevnih potraga za hranom. Vođa čopora je bremenita ženka. Dan je vreo, a ova ženka se porađa. Ovo ljupko mladunče, rođeno samo pre nekoliko sati, ni za trenutak se ne odvaja od majke. Ali tu je ozbiljan problem. Malom slonu je teško da ustane, jer ima ozbiljan problem sa teškim nogama. Zakrivljene su ka unutra, onemogućavajući malom slonu da ustane. Istraživači koji posmatraju ovakvu scenu, veruju da će mali slon neminovno uginuti. Sledećeg dana majka slonica napušta krdo, jer njeno mladunče ima zdravstvenih problema, i ona više ne može da vodi krdo. Krdo mora da nastavi da traži hranu, a malom slonu je nemoguće da ide u korak sa krdom. Majka slonica pokušava surlom da podigne i uspravi bolesno slonče. Ostala je sama sa njim. Da bi slon preživeo, mora da prati krdo. Jedan od slonova je pred teškom dilemom. On odlazi sa krdom, povremeno se okreće... Dvoumi se. Zaustavlja se i gleda nazad. Majka slonica još uvek pokušava da podigne slonče i pomogne mu. Iznenada, slon koji se dvoumio kriči i ide nazad majci slonici i bolesnome slončetu. To je stariji brat bolesnog slončeta. Mada rizikuje život, više ne napušta majku i bolesnoga brata. Sutradan, majka i starije slonče još uvek nisu napustili bolesnika. Mladunče oseća bolove pri svakom koraku, ali ga njegovi strpljivi i odani majka i brat ne napuštaju, a smrt i dalje izgleda neizbežna. Na kraju trećeg dana dešava se nešto čudesno. Stopala malog slona, polako postaju po malo elastična. Pod majčinim budnim okom, ono pokušava da se uspravi na noge. Stalno pokušava, neumorno i odlučno, i na kraju uspeva da ustane na trenutak. Zatim opet posrće, pa opet pokušava. I na kraju četvrtog dana uspeva da ustane. Strpljenje, ljubav i odanost majke i drugog malog slona, dali su mladuncu vreme i podršku potrebnu da preživi. Dok neki evolucionisti smatraju ubijanje hendikepirane bebe evolucionom obavezom, životinje u prirodi tretiraju svoje bolesno potomstvo s ljubavlju i samopožrtvovanjem. ------------------------------------------------------- --------------------------------------------------------

- 20:14 - Komentari (0) - Isprintaj - #

U ovom radu ćemo ispitati čudesnu emociju koju je Bog udahnuo u žive organizme, materinsku ljubav i žrtve, koje ovi organizmi podnose za svoje potomstvo i time se suočavaju sa jednim od najvećih čuda stvaranja. ------------------------------- ------------------------------ U jednjoj knjizi, pisanoj u cilju odbrane teorije evolucije, profesor Cemal Yildinm, jedan od najistaknutijih evolucionista, prećutno priznaje, da materinsku ljubav ne može da objasni slepa slučajnost prirodne selekcije. Da li je moguće objasniti majčinsku ljubav prema svom detetu pomoću slepog mehanizma, to jest prirodne selekcije, koja nema nikakvu fiziološku komponentu? ---------------------------------- -------------------------------------- PTICE spadaju u najpožrtvovanije roditelje na svetu. Ptice roditelji neumorno rade za svoje novoizlegle ptiće. Neke ptičije vrste donose hranu svojim mladima po ceo dan. Ptice samo otvore kljun i čekaju hranu koju im roditelji donose. Da bi preživeli, potrebna im je ljubav i odanost njihovih roditelja. Ptić ostavljen sam sebi, neizbežno umire. RONCI su posvećeni svojim mladima. Oni grade gnezdo na sigurnom mestu, iza malog vodopada, daleko od znatiželjnih očiju. Majka i otac neumorno sakupljaju hranu za svoje ptiće. Donose hranu u gnezdo svakih 10 minuta. Ta stvorenja su ptice, ne ljudska bića. I od njih bi se očekivalo da misle samo na sebe, i vlastite stomake. Ali dešava se upravo suprotno. Oni misle samo na svoje mlade, ne na sebe, i posvećuju se njima. Mnoge žive vrste mogu podneti još veće žrtve za svoje potomstvo. --------------------------------------------- ZEBRA Ženka zebre rizikuje život braneći svoje mladunče. Pri napadu ona se postavlja između svog mladunčeta i grabežljivca. Mada može trčati mnogo brže od svog mladunčeta, ona se namerno kreće sporije od njega. To znači, da ako je grabežljivci dostignu ona umreti, a mladunče pobeći. ------------------------------------------------------------------ Na obali severne Evrope, na visokim liticama koje se pružaju duž obale, nalaze se GNIJEZDA INTERESANTNIH PTICA Kada dođe avgust, ptići prave prve pokušaje da lete i pokušavaju da stignu do mora. To nije lako. More je na oko kilometar od litica, a gnezdo je vrlo visoko. Najzad, prvi ptić iskače iz gnezda u vazduh. Klizi ka moru u pratnji nekoliko odraslih. Njegov prvi let, završio se uspešno. Slede ga ostali ptići. Ovo je vrlo opasan let. Suštinski je važno da ptići završe svoj let u moru, jer na obali u zasedi ima lisica. Neki ptići ne uspevaju da stignu do mora u probnim letovima, i prinudno se spuštaju na obalu. Majka ih ne napušta. Pokušava iz sve snage da natera ptića da trči ka moru, jer su ga lisice primetile. Majka stalno gura ptića ka moru. Takoše lupa krilima, pokušavajući da privuče opasnost na sebe. Lisica će stići do ptića svakog trenutka. Majka tad čini veliki čin samopožrtvovanja da dobije na vremenu za ptića, i spasi ga. Baca se pred lisice. Odriče se vlastitog života da bi spasla svog ptića. Ptić uspeva da stigne do mora, nesvestan onoga što se dešava iza njega. Ptić doziva majku. On nema šanse da sam preživi. Odrasle ptice odgovaraju na poziv. Tretiraju ptića kao da je jedan od njihovih. Postoji samo jedno objašnjenje za tako odano ponašanje jedne životinje, i za njeno žrtvovanje vlastitog života radi njenog potomstva. Bog ju je stvorio. Bog ju je takođe nadahnuo samopožrtvovanjem koje ona ispoljava u zaštiti svojih mladih. ----------------------------------------------------------------- Svi članovi porodice GEPARDA su posvećeni jedno drugom. Majka gepardica podnosi ogromne žrtve sve vreme dok brine o mladima. Ona je najčešće gladna da bi njih nahranila, i gubi skoro pola svoje telesne težine. Ako treba, ona daje sopstveni život radi svojih mladih. Lav je velika opasnost za mladunče. Majka geparda baca mu se na put bez i malo oklevanja. Rizikujući sopstveni život ona odvlači pažnju lava, i dobija na vremenu da bi mladi pobegli. Da je ova životinja nastala slučajno, kako to tvrde zastupnici teorije evolucije, onda bi se očekivalo da ona napusti svoje mlade i da pobegne. Nema sumnje da Bog nadahnjuje majku geparda ovim smislom za samopožrtvovanje. -------------------------------------------------------- Antarktik je najhladnije oblast na svetu, gde zima traje 6 meseci. Da se ima potomstvo u tako teškim uslovima, to zahteva nezamislive žrtve. Tu žive neki od najodanijih roditelja na svetu. To suPINGVINI . Ovi pingvini idu ka džinovskiom mestu sastanka. Putovanje traje sedmicama. Proputuje se udaljenost od preko 100 km. Nekad plivaju, nekad pešače. Idu ka istom mestu, na neki čudesan način. Na kraju svog putovanja, za čudo, sretnu se sa hiljadama drugih pingvina na jednoj specifičnoj tački. Taj sastanak ima vrlo važnu svrhu. Mesto na kom se svi oni sastaju je mesto na kome će doneti na svet svoje potomke. Ovo zamorno putovanje je samo početak teškoća i žrtava koje pingvini prihvataju radi svojih mladih. Prave teškoće počinju kada ženke snesu jaja, jer uskoro počinje zima. Zimske temperature se spuštaju do – 50 stepeni celzijusa. Vetrovi koji duvaju brzinom i do 100 km na sat, vitlaju sneg i led. Ženke pingvina ostavljaju svoja jaja mužjacima, i vraćaju se u more. Predani mužjaci preuzimaju zadatak čuvanja jaja. Mužjak pingvina nosi jaja na svojim stopalima, da bi ga zaštitio od leda. Njegovo debelo perje štiti jaja od hladnoće. Ako jaje padne na led, odmah će se smrznuti. Zato je mužjak pingvina vrlo pažljiv. Žrtve koje pingvini podnose, su van svake moći ljudskog poimanja. Bez hrane su 4 meseca. Svo vreme su na nogama, ne spuštajući jaje ni na trenutak. Pingvini se zbijaju da se zaštite od ledenog vetra. Tokom sva ta 4 zimska meseca, preostaje im samo strpljenje. Na kraju tog teškog perioda, opet dolazi proleće. Jaja su pukla, i mladi pingvini, pilići, otvorili su oči. Pošto slojevi masti, koji će ih štititi od hladnoće, još nisu formirani, oni su još uvek na stopalima svojih očeva. Prva hrana mladuncima stiže iz guše njihovih očeva. Mada otac pingvin ništa nije jeo 4 meseca, on je učinio joj jednu dodatnu žrtvu - držao je svo vreme hranu u svojoj guši, kako bi njegov mladunac jeo. Upravo u tom trenutku, ženke se vraćaju iz mora. I ženke pingvina su morale proći kroz mnoge teškoće, u protekla 4 meseca. Lovile su i skladištile hranu u svojim gušama, za svoje novoizlegle piliće. Čim ženke stignu, mužjaci izgladneli protekla 4 meseca, jure u more da počnu sa lovom. Čim su mužjaci jeli, vraćaju se gnezdu i nastavljaju da hrane mlade zajedno sa ženkama. Malo kasnije, mladi pingvini rastu, i dostižu uzrast u kome mogu da putuju sa svojim odanim roditeljima. Pingvin mužjak ne jede ništa 4 meseca zbog svojih mladih. Stoji svo vreme, ne ispuštajući jaje na zemlju ni za trenutak. Ovde vidimo neobično požrtvovanje. To požrtvovanje čine životinje. Među ljudskim bićima, nalaze se primeri sasvim nesavesnih osoba, koje napuštaju svoju decu u teškim vremenima i mnoga deca su prinužena da žive na ulici. Ali pingvini nikada ne napuštaju svoje mlade, ni pod najstrašnijim uslovima. Ljudi koji podržavaju teoriju evolucije, i odbacuju koncept stvaranja, tvrde da te životinje gledaju samo sopstvene interese. Takvo gledište nije u stanju da objasni, kako pingvin biva gladan 4 meseca i bori se protiv hladnoće. Ko dakle ta stvorenja nadahnjuje takvim samopožrtvovanjem? ------------------------------------------------------------ Požrtvovanje koje životinje ispoljavaju za svoje mlade, može se videti od najhladnijih do najtoplijih područja zemlje. U džunglama Tajlanda, najveći problem sa kojim se susreće mladunče RODE je žarka vrelina. Odrasle rode svojim mladima donose vodu u kljunovima. Zatim je prosipaju po svojim mladuncima, na kojima se još nije formiralo perje. Taj hladni tuš pruža malo olakšanje mladima. Mladima je uz hladan tuš, potreban i hlad. I njihovi roditelji obezbeđuju taj hlad. Šire krila i štite ih od vrelog sunca. Rode po svojoj brizi koju vode o svojim mladima, po svojoj posvećenosti i požrtvovanju spadaju u najuzornije roditelje na zemlji. -------------------------------------------------------- U reci Nil žive krokodili. KROKODILI spadaju u najdivljija stvorenja na zemlji, ali i spadaju među najbrižnije majke na svetu. Ženka krokodila zakopava svoja jaja u pesak na obali reke. Kada dođe vreme da se ona izlegu, ona počne pažljivo da uklanja pesak. Ona veoma pazi da ne ošteti jaja ni na koji način. Jaja počinju da pucaju, čim je pesak sa njih uklonjen. Pojavljuju se mali krokodili. Tada se dešava vrlo iznenađujuća stvar. Majka otvara svoju džinovsku čeljust sa oštrim zubima i uzima mladunče u usta. Prvi naučnici koji su to videli, poverovali su da krokodili jedu svoje mlade. Ali istina je sasvim drugačija. Najsigurnije mesto za mladunče na celoj obali su suta njene majke. Vrlo pažljivo i blago, majka uzima u usta mladunčad, jedno po jedno. Novorođene bebe doslovno mole da uđu u usta svoje majke. Ženka uzima u usta i neizlegla jaja, i steže ih upravo onoliko jako koliko je potrebno da ljuska pukne. Ti zubi, oštri kao žileti, mogu da razderu na komade antilopu ili bivola. Pritisak krokodilovih zuba, kada grize svoj plen može biti ogroman. Pa ipak, majka krokodil se ponaša tako osećajno i pažljivo, kada uzima svoje mladunče u čeljust, da mu zubi nikada ne nanesu nikakvu štetu. Kada majka napuni usta svojom decom, vraća se reku. Ide u bezbednu plitku obalu, koju je već odabrala. Zatim pažljivo otvara usta i trese glavom. Nežno spušta mladunčad i jaja koja nisu pukla u vodu. I voda je iznenada puna sićušnih krokodila. Kad dođe vreme, da joj se mladunci izlegu, ovo stvorenje krokodil, tako žestoko i divlje, pretvara se u majku punu ljubavi i brige o svojoj deci. Mladunci su sad stalno pod zaštitom svoje majke. Otprilike u to vreme, u blizini krokodilskog gnezda, dešava se nešto pod peskom. Pucaju jaja kornjače i male kornjače polako izlaze na površinu. Ta mala stvorenja su potpuno bez odbrane. Da bi preživela, ona moraju odma da uđu u vodu. I male kornjače, na čudan način se kreću ka vodi čim se izlegu. Na njihovom putu su džinovski krokodili. Ali krokodili uopšte ne diraju ove male kornjače. One prolaze pored njih sa savršenim poverenjem. Jedna mala kornjača se izgubila. Iznenada se nalazi licem u lice sa krokodilom, hiljadama puta većim od nje. Krokdil vidi kornjaču. Na prvi pogled izgleda da joj nema spasa. Krokodil iznenada otvara usta i uzima malu kornjaču među svoje oštre zube. Ali ne namerava da je pojede. Krokodil želi da pomogne kornjači da nađe pravi put. Neočekivano, krokodil nosi malu kornjaču u vodu u koju ona nije uspela da nađe, i tamo je ispušta iz usta. Osećanje ljubavi, kojim je nadahnut ovaj grabežljivac, spasava ne samo njegovo potomstvo, već i malu kornjaču. ------------------------------------------------------------------------- Jedan od najlepših primera veze između majke i deteta može da se vidi kod DELFINA. Majka priprema mladunče za sve vrste opasnosti. I dok to radi, mora, mada nerado, da bude stroga sa njim. Ti mladi delfini se trkaju sa čamcem. Jedan od njih mu se nenamerno previše približio. Propeler ili trup, mogli bi ozbiljno da ga povrede. Majka uočava opasnost i odmah se približava mladuncu, i gura ga ka dnu mora. Ljutita majka šalje svojim nosom visokofrekventne talase u telo mladunca. Ti talasi istovremeno iskazuju majčin bes i pričinjavaju mladuncu neprijatnost. Mladunče je vrlo nesrećno. Posle tog strogog ukora, majka počinje da pliva pored njega. Nežno se trlja o njega jednim perajem. To je delfinski ekvivalent držanja za ruke. Čineći to pokazuje mladunčetu da ga voli. ---------------------------------------------------

- 19:51 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Gde niko ne gleda Šeik Gunaid je imao jednog učenika koga je voleo više od svih drugih, što je kod drugih učenika probudilo ljubomoru; šeik je, budući da je poznavao njihova srca, to shvatao. "Bolji je od vas i po ponašanju i po pameti", reče im on. "Prepustimo ga iskušenju, tako da i vi to shvatite." I tada Gunaid naredi da mu donesu dvadeset ptica i reče učenicima: "Neka svaki od vas uzme jednu pticu, neka je odnese negde gde niko ne vidi i neka je ubije, a zatim ponovo donese". Svi učenici odoše, ubiše price i donesoše ih mrtve - svi osim omiljenog učenika. On je doneo živu pticu. "Zašto je nisi ubio?" upita Gunaid. "Zato što je učitelj rekao da to treba da se uradi negde gde niko ne može da nas vidi", odgovori učenik. "Ali, kuda god sam išao, Bog vidi."

- 19:49 - Komentari (0) - Isprintaj - #

misli... Mozes mi stati na nogu...ali NE i na SRECU. ---------------------- Samo izvolite...posluzite se mojom dobrotom, trosite moju iskrenost, hranite svoj ego i sujetu mojom ljubavlju, guzvajte moje emocije kao staru hartiju..zalud Vam truda...necete postati bolji, necete postati JA, jer treba Vam i dusa..a nju mi ne mozete uzeti. I sve dok je imam...ostacu covjek. ------------------------------------ Nikad se ne cudim sto vidim ljude zle, ali se cesto cudim sto ih ne vidim da se stide. -------------------------------- Kad pocnu da vam govore da ste se promenili, to je zato, sto ste prestali da zivite zivot na njihov nacin... ----------------------------------

- 08:54 - Komentari (0) - Isprintaj - #

22.05.2012., utorak

misli..... Neki ljudi su zločesti, neiskreni, nepristojni. Nemojte shvaćati osobno ono što vam kažu. Jednom ćete shvatiti da zapravo pričaju o sebi ----------------------------------------------------------- Znas, dobri čovječe, bio si u pravu. Ovo je svjet, ima nas raznih, ali jedno nam je zajedničko, trebalo bi da smo ljudi. -------------------------------------- Moje ćutanje ne znači da ja ne znam šta ljudi govore iza mojih leđa. Moje ćutanje je samo znak,da oni ne zaslužuju moj komentar. ----------------

- 20:38 - Komentari (0) - Isprintaj - #

misli.... 'Pustiš ljude da uđu u tvoj život, a onda te oni, onako iz zahvalnosti, unište.'' ------------------------------- Ojačala sam,ne savijam se više pod udarcima,naučila sam ih uzvratiti.Život me isklesao,oblikovao svakim udarcem,učinio me borcem. ------------------------------------------------- Ponekad, nakon razgovora sa nekim ljudima, čovek oseti potrebu da prijateljski pomiluje kamen, osmehne se drvetu i sa puno poštovanja skine kapu pred magarcem... -------------------------------

- 18:27 - Komentari (0) - Isprintaj - #

21.05.2012., ponedjeljak

basne... Medved i pčele Medved se prikrade košnicama. Iz jedne košnice uze saće sa medom i poče da se sladi. Izleti pčela pa ga ubode u njušku. Medved se naljuti, podigne košnicu i udari je o zemlju. Tada izlete sve pčele i, razdražene, navale da ga bodu bez milosti. Zaletale su mu se koja u oči, koja u uši, te medved naže da beži braneći se koliko je mogao. - Zar mi nije bilo bolje da pretrpim ubod jedne pčele - gunđao je on - nego što sam želeći osvetu izazvao protiv sebe ceo roj? ------------------------------------- Ovan i jelen Ovnu dosadi da živi pod neprekidnom pažnjom pastira. Jednog dana ugrabi priliku, udalji se od stada i ode u planinu. Tu sretne jednog odraslog jelena, koji se iznenadi što vidi ovna samog u šumi. Jelen zapita ovna šta radi tu i kuda je krenuo. Ovan iskreno ispriča šta je naumio. Reče da mu je dosta pastira, jer pastir je mučitelj: striže i muze ovce, pa ih čak i prodaje ili kolje i jede. Jelen se na tu priču osmehnu: - Bezazleno stvorenje - reče on ovnu - poslušaj šta ću ti ja reći, a govoriću ti iz čistog prijateljstva, za tvoje dobro. Koliko god pastiri prodavali i klali ovce, ipak će ovaca biti više na svetu, nego kad počnu vukovi da ih kolju. Vidiš li moje rogove? Veći su i jači od tvojih! Ipak, da me brze noge ne spasu od vukova, rogovi mi ne bi pomogli. Ovce bez čuvara i pastira, to je kao da ih nema. Ukratko, tebe prijatelju, ako se ne vratiš stadu, čeka pogibija. Čim te prvi vuk stigne, uvidećeš da sam ti govorio istinu. Ovan se razmisli, zatim zahvali jelenu i vrati se svojem stadu. -------------------------------------- Vuk i jagnje Došlo jedno jagnje na potok da se napije sveže vode. Mirno je i tiho pilo, nikom nije smetalo, nikoga nije uznemiravalo. Odjednom se, odozgo iz šume, pojavio vuk, besan nasilnik žeqan jagnjećeg mesa. - Kako se usuđuješ da mutiš vodu, koju pijem?- zaurlao je. - Bićeš kažnjen za takvu besprimernu drskost! - Gospodine vuče, - odgovori jagnje smireno- nemojte se žestiti, priberite se, razmislite: kako vam ja mogu mutiti vodu, kada sam čitavih dvadeset koračaja nizvodno. Potok teče od vas ka meni, vidite li? - Mutiš? Mutiš, kad ja kažem! - urliknu nasilnik.- A rekao bih i da si ti onaj što je o meni, prošle godine, po svim pašnjacima zlo govorio! - Prošle godine, gospodine? Prošle godine nisam bio ni rođen, ja sam još sisanče, - odgovori jagnje. - Ako nisi ti, onda je tvoj stariji brat! - grmeo je dalje vuk. - Stariji brat, gospodine? Moja majka se ovog proleća prvi put ojagnjila, ja nemam brata! - Svejedno, to je onda bio neko iz tvog naroda! - uporno je vikao vuk. - Svi vi, a i čobani i psi, neprekidno me ogovarate, čuo sam, svuda se priča! Sad ćeš mi platiti! - pa dograbi jagnje i odnese ga u svoju jazbinu. Proždrao ga tamo... Zasuzio je zec koji je sve to iz prikrajka posmatrao, žao mu bilo jagnjeta, kroz suze je rekao: Laž kao istinu nasilnik ima,- krivdom se služi, vara u svemu, slabije gazi, hrani se njima, al kraj će doći, jednom i njemu! ----------------------------------------- Senica i drvo U mome dvorištu živi drvo. Njegova kapa je zelena i ogromna, a struk mu je uzan i rapav. Na drvo slete senica. Ona je šarena i vesela i ima malo rumeno oko. Naročito se ponosi zlatnim percima koja se kao dukat žute na njenim krilcima. - Šta hoćeš? - upita drvo. - Hoću da se nastanim u tvom hladu - reče senica pomirljivo. - Ne može! - namrgodi se drvo. Senica odlete. Sutradan je padala kiša. Zatim je sinulo sunce. Posle su odnekud dopuzale gusenice. One su halapljive. Drvo ne može da ih se oslobodi. Jedu gusenice. Grickaju. Kvare kapu drveta. - Upomoć! Senice, upomoć! - povika drvo. Senica je dobra. Čula je drvo pa je doletela i odmah se dala na posao. Kljuc! Kljuc! Sve je manje gusenica. Šarena senica je očistila zelenu kapu, posle je očistila kljunić i šarena perca. Drvo je tada upita: - Što se ne nastaniš kod mene? Senica se malo nećkala sećajući se kako je nekada bila odbijena. Ali je ipak svila gnezdo na drvetu. Od toga dana žive složno u mome dvorištu drvo sa zelenom kapom i senica sa zlatnim percima.

- 21:04 - Komentari (0) - Isprintaj - #

misli... Imam nesto što nijedan lazov na ovom svetu ne moze da ima: nepokorljivu istinu u ocima, iskreni osmeh na usnama, verno srce u grudima i odlucni ponos u koracima.. -------------------------------------------- Da možemo da čitamo misli jedni drugih,bili bi istraumirani za cijeli život. --------------------------------------------- U životu su važni odnosi, a ne postignuća ni stjecanje dobara. Zašto onda dopuštamo da nam odnosi budu zadnji? ---------------------------------------- Prezaposlenost je velik neprijatelj odnosa. Postanemo prezauzeti zarađivanjem za život, obavljanjem svojeg posla, plaćanjem računa i postizanjem ciljeva, kao da su oni svrha života. Nisu! Svrha našeg života je naučiti voljeti – Boga i ljude. Oduzmemo li životu ljubav, ništa ne vrijedi. -----------------------------------------------------

- 19:21 - Komentari (0) - Isprintaj - #

18.05.2012., petak

10 STVARI KOJE MORAŠ PRESTATI RADITI 1. Prestani da se inatiš. – Inat je blokada sreće. 2. Prestani da kukaš. – Umjesto toga, iskoristi to vrijeme i energiju da uradiš nešto po tom pitanju. 3. Prestani da misliš ono što ne želiš da kažeš. – Komuniciraj sa drugima redovno i efektivno. 4. Ti nisi centar svijeta. – Zemlja se okreće oko svoje osi, ne oko tebe. Razmisli na trenutak da bi shvatio dubinu ove istine. 5. Prestani da lažeš. – Dugoročno gledano, istina uvijek izađe na vidjelo. Ili si dorastao svojim djelima, ili te tvoja djela konačno posjeduju. 6. Prestani da kriviš druge. – Kriveći druge ne postižeš ništa. Ili ti vladaš svojim problemima ili tvoji problemi vladaju tobom. To će uvijek biti samo tvoj izbor. Ali ako kriviš druge za ono kroz šta ti prolaziš, ti poričeš sopstvenu odgovornost – odričeš se sopstvene moći nad tim dijelom svog života, a i iritiraš druge u tom procesu. 7. Prestani da sumnjaš. – Ako misliš da nešto ne možeš postići, evo dobrih vijesti za tebe…i ne možeš. Ali onda barem ne dozvoli da tvoja sumnja utiče na snove drugih ljudi. I zapamti, onaj ko kaže da se nešto ne može uraditi, ne bi smio da smeta onima koji to pokušavaju. 8. Prestani da ispravljaš druge. – Ispravljanje tuđih grešaka kada su oni potpuno u krivu je jedna stvar, ali stalno upadanje sa svojim mišljenjem u njihov govor, u najmanju je ruku neprimjereno i ofucano. 9. Ne budi sebičan. – Uvijek ćeš dobiti nazad u onolikoj mjeri u kojoj si prethodno dao sebe. Ni manje, ni više. 10. Prestani da osuđuješ druge. – Svi mi vodimo naše vlastite ratove. Nemaš pojma kroz šta drugi prolaze, kao što ni oni nemaju pojma kroz šta ti prolaziš.

- 21:27 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Čizme Teta u vrtiću pomaže obuti čizme djetetu, koje je pitalo za pomoć. On je gurao, ona vukla, a čizme nikako na noge. Kad su obje čizme bile navučene na jedvite jade, teta je bila sva u znoju. Skoro se onesvijestila, kad mali reče: "Teta, čizme su na krivim nogama" I stvarno, bilo je tako. Nije bilo lako ni skinuti čizme, a kamoli ponovno ih navući. No, na koncu su bile čizme svaka na pravoj nozi. Mali tada objavi:"To nisu moje čizme". Teta se ugrize za jezik da ne bi zavrištala. "Zašto to nisi prije rekao?". I uz napor mu ponovno izuje čizme. Tada mali nastavi: "Čizme su od mog brata. Mama ih je dala meni." Teta nije znala da li da plače ili se smije... Nakon novog navlačenja čizme su ponovno bile na nogama.Teta tada upita: "A gdje su ti rukavice?" Dječak odgovori: "Pa, ugurao sam ih u čizme ..."

- 21:20 - Komentari (0) - Isprintaj - #

(Nisam lisica) "Ljudi više nemaju vremena bilo što upoznavati. Oni u trgovaca kupuju već gotove stvari. Ali, kako nema trgovaca prijateljima, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me! " ------------------------------- Na vrhu... Na vrhu se uvijek može naći mjesta- zato jer neki ljudi koji tamo dospiju zaspu i skotrljaju se. -------------------------------- Snovi Čovjek koji pouzdano kroči u smjeru svojih snova, začas će se susresti s neočekivanim uspjehom. Gradite li kule u zraku, vaš trud neće propasti, jer kule tamo i spadaju. Potrebno ih je samo poduprijeti temeljima. ----------------------------------------------- Žena u trgovini bira sladoled, kad je neka druga naglo uhvati za ruku i zaviče: -Makni se odavde! Što će ti to, ionako si već dosta debela. Ona se, zaprepaštena okrene i nađe licem u lice s posve nepoznatom osobom. Ova se zbuni i počne opravdavati: -Joj, oprostite, mislila sam da ste moja prijateljica. Ova je u međuvremenu došla sebi i nije joj ostala dužna: -Zar vi imate prijateljicu??? -------------------------------------------------- Zapis o mostu Enes Kišević Svaki tvoj prelazak rijeke neće biti uzaludan ako tvoje misli i riječi pri svakom koraku, poput ovog mosta, nastave služiti ljudima. ---------------------------------------

- 20:28 - Komentari (0) - Isprintaj - #

A što ako zastanem? Što ako zastanem i izgubim volju za koračanjem; ako kažem da mi se ne da sanjati; da zapravo više ništa ne trebam, ne želim? Hoće li netko tada dignuti glavu iz svoje ubrzane bilježnice života i reći pusti, izdrži, proći će… hoće li netko naći trenutak da me ohrabri, učini par koraka sa mnom podupirući me, da ne padnem…? I ako učini, kako će to učiniti? Reda radi ili iz dubine duše? Pitam se? Jesmo li zapravo sami ovdje?

- 20:27 - Komentari (0) - Isprintaj - #

17.05.2012., četvrtak

NAJVEĆA ZAMKA SVIH VREMENA Ako ne preuzmeš kontrolu nad prvim korakom iskušenja preuzimaš rizik od posljedica posljednjeg. Slikovito rečeno ne možeš gurnuti grudu snijega s vrha planine i očekivati kako ćeš je u podnožju negdje uspjeti zaustaviti. Dobro razmislite!

- 21:49 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ultimatum Katoličkoj crkvi (BRUSSELS AND DUBLIN) - The Roman Catholic Church faces permanent disruption and banishment in at least five countries if it does not comply with ten “non-negotiable measures” by September 15, 2012, according to a global coalition of survivors of church rape and torture. The list of measures was issued today at a meeting in Dublin, Ireland between Archbishop Dermot Martin and representatives of Anti Catholic Church Activists Worldwide (ACCAW), Magdalene Laundry survivors, and the International Tribunal into Crimes of Church and State – Ireland (ITCCS). The measures demanded of the Catholic Church include the defrocking of all child raping priests, the licensing of all other clergy as public servants, the return of the remains of all who died under Church care, the annulment of tax exemptions and other Church privileges, and the return of all of the Church’s wealth generated by the exploitation of children. The full statement outlining these measures is reproduced below, including an attached audio recording of the statement. Issued on the eve of the impending resignation of the head of the Catholic Church in Ireland, Cardinal Sean Brady, for his protection of child raping priests, the statement was delivered by John Deegan of ACCAW and ITCCS Ireland members Gerry O’Donovan and Dave O’Brien, who confronted Archbishop Martin with the demands. 20,000 people oppose Pope Benedict's visit to England, London, September 2010 The Ten Point statement was issued by The International Tribunal into Crimes of Church and State, an umbrella organization of over fifty organizations in the United States, Canada, Ireland, England and Australia. “Pope Benedict and his Bishops have until midnight on September 15 to start complying with these measures” said ITCCS Secretary Kevin Annett today. “After that, we will begin actions to halt the normal operation of the Roman Catholic Church around the world, and we will seek indictments against Pope Benedict and other Vatican officials for crimes against humanity and criminal conspiracy.” The ACCAW, ITCCS and other groups have staged high profile occupations of Catholic churches during their regular services, and plan to escalate these actions into “a permanent campaign of non-violent disruption and civil disobedience aimed at the Roman Catholic Church … until the Church’s reign of terror over children is ended.” Issued May 4, 2012 by ITCCS International – Brussels Information: genocidetribunal@yahoo.ca or 250-591-4573 (Canada) and cliogarvin@hotmail.com or godonothing@gmail.com (Ireland) ----------------------------- ---------------------------------- (Bruxelles i Dublin) - Rimokatolička crkva se suočava trajni poremećaj i zabrane u najmanje pet zemalja ako se ne pridržava deset "non-negotiable mjera" do 15. rujna 2012, navodi se u globalnoj koaliciji su preživjele silovanje i crkvene mučenje. Popis mjera izdan je danas na sastanku u Dublinu, Irska između nadbiskupa Dermot Martina i predstavnici Katoličke crkve Anti aktivistima širom svijeta (ACCAW), Magdalenu Praonica preživjelima i Međunarodnim Tribunalom u zločine Crkve i države - Irska (ITCCS). Mjere zahtijeva od Katoličke crkve uključiti defrocking svih silovanje djece svećenika, licenciranje svih ostalih svećenika kao javnih službenika, povratak ostataka svih koji je umro u Crkvi skrbi, ukidanje poreznih olakšica i drugih crkvenih privilegija i Povratak svih od Crkve njezino bogatstvo generirani od strane iskorištavanja djece. Puni izjava ocrtava ove mjere reproducirati u nastavku, uključujući priložene audio snimanje izjave. Izdavanja uoči predstojeće ostavke čelnika Katoličke crkve u Irskoj, kardinal Sean Brady, za njegovu zaštitu djece silovanje svećenika, izjava je dostavljena John Deegan od ACCAW i ITCCS Irska članova Gerry O'Donovan i Dave O 'Brien, koji je suočen nadbiskupa Martina sa zahtjevima. 20.000 ljudi protiv posjeta pape Benedikta u Englesku, u London, rujan 2010 Deset bodova je izjava izdana od strane Međunarodnog suda u zločine Crkve i države, krovne organizacije više od pedeset organizacija u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Irskoj, Engleskoj i Australiji. "Papa Benedikt i njegovi biskupi imaju rok do ponoći 15. rujna početi u skladu sa tim mjerama", rekao je tajnik ITCCS Kevin Annett i danas. "Nakon toga ćemo početi radnje kako bi se zaustavio normalan rad Katoličke crkve u svijetu, a mi ćemo tražiti optužnice protiv pape Benedikta XVI. i drugih vatikanskih dužnosnika za zločine protiv čovječnosti i kazneno zavjera". ACCAW, ITCCS i druge skupine su održali visoke profil zanimanja katoličkih crkava tijekom svojih redovitih usluga, te planiranje eskalirati ove akcije u "stalnoj kampanji nenasilno prekida i građanski neposluh u cilju Katoličke crkve ... do Crkve vladavine terora nad djecom je završila. " Izdane 4. svibanj 2012 by ITCCS International - Bruxelles Informacije: genocidetribunal@yahoo.ca ili 250-591-4573 (Kanada) i cliogarvin@hotmail.com ili godonothing@gmail.com (Irska)

- 21:44 - Komentari (0) - Isprintaj - #

" Lako je voljeti čovječanstvo, pokušaj sa jednim čovjekom " ------------------------------------- "U ovom dobu koje vjeruje da za sve postoji prečac, najvrednija lekcija je ta da je najteži put, dugoročno gledano, onaj najlakši." ----------------------------------------------------- Čovjek ima pravo gledati drugoga s visine samo onda kada mu pomaže da ustane. ----------------------------------------------

- 17:10 - Komentari (0) - Isprintaj - #

15.05.2012., utorak

Miris ruze sakriva se u njezinim laticama, a one se pokazuju tek kada se pupoljak otvori.. Pogledaj stabljiku ruze! Puna je trnja koje ti moze ozlijediti prste i zbog kojega ces sigurno neko vrijeme krvariti. Obrati paznju na to da se pupoljak nikada ne otvori sve dok trnje nije potpuno oblikovano. Kao da ti ruzin grm zeli reci: Ne! Ne dajem ti svoje cvjetove! Drznes li se uzeti koji, povrijedit cu te! Je li vrijedno rakrvariti prste da bi dosao do ruze? Iznad trnja, nalazi se nagrada. Isto je tako u zivotu. Trnje, ti svakodnevni problemi svakoga od nas, tjeraju nas da ucimo, da se trudimo i da, gledajuci gore, prema boljem sutra pokusamo doci do cilja a da se ne ozlijedimo. Na taj nacin ucimo, kao djeca. Trebali bismo nauciti i to da budemo iskreno dobri, suosjecajni i plemeniti, jer ako to nismo, trnje ce nas povrijediti i zasijati u nama sjeme mrznje, gorcine, nepodnosljivosti. I kad ti u zivotu bude tesko, kad naides na trnje, znaj da te netko gleda i bodri te da postupis pravilno i da dosegens ruzu. Simbol ljubavi. Uvijek izaberi ljubav. Izaberi da nesebicno dajes i zivi s posljedicama tog izbora. Ponasaj se prema drugim ljudima onako kako bi volio da se i oni ponasaju prema tebi.

- 10:04 - Komentari (0) - Isprintaj - #

14.05.2012., ponedjeljak

malo smijeha.... Ide Haso ulicom i nosi makaze. Sretne ga Mujo i pita ga: •Šta će ti makaze? •Javili iz hitne da mi tašti visi život o koncu. ----------------------------------------------- Prodaje Cigo pojačalo. Pita ga kupac: "Je li, koliko je jako pojačalo?" "Ama, jako brate!" "Ma pitam te koliko je VATNO?" "Ama, nevjeroVATNO! ------------------------------- Razgovaraju ministri policije Njemačke, Amerike i Hrvatske. Kaže njemački ministar: - "Naša policija svako kriminalno djelo ili zločin razriješi i otkrije počinioca najkasnije za tjedan dana!" Amerikanac kaže: - "Naš FBI to napravi još brže, za maximalno 3 dana!" Na to će hrvatski ministar: - "A naša policija je toliko efikasna da sudjeluje već u samom činjenju -------------------------------------- Ako želite imati stan boli glava, montirajte niske lustere. -------------------------------------------------------- Došao Crnogorac na pazar i pita prodavačicu: - "Pošto paprika?" - "Dva eura". A on ce: - "Da nijesu možda punjene???" ------------------------------------------- Zaustavlja pandur uradjenog narkomana u kolima i kaze pandur:"Gospodine, vasa dokumenta molim." Narkoman:"Pusti me molim te." Pandur:"Gospodine, vasu saobracajnu molim." Narkoman:"Pusti me molim te, ne znam gdje sam." Pandur:"Gospodine, znate li Vi uopste ko sam ja!?" Narkoman:"O Boze, kuda ide ovaj svijet? Ja ne znam gdje sam, ti ne znas ko si!" --------------------------------------------- Imao Mujo malu firmicu i jave mu iz općine za koju je nešto sitno radio da su mu prebacili pare. Zovne on bankarsku službenicu u 8 ujutru i pita: -"Jesu li mi legle pare iz općine?" Kaže službenica : -"Jesu, gospodine Mujo!" I zove Mujo svaki sat do kraja radnog vremena i isto pita: -"Jesu li mi legle pare?" Iznervirana službenica banke u 4 poslijepodne nakon desetog poziva: -"Jesu Mujo, pa rekla sam ti već deset puta!Nemoj biti dosadan!" Na to će Mujo: -"To ja samo da vidite kako je nama kad nas zovete za kredit!"!!! -----------------------------------------------------

- 19:29 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Bog nije rekao: „To je put k meni, a onaj nije", nego kaže: „Sve što činiš, može biti put k meni, ako samo činiš tako da vodi k meni." ----------------------------------------------------- Kad bismo bili ljudi Kad bih bio Bog, ne bih mogao gledati kako novorođenčad gladuje. Kad bih bio Bog, ne bih mogao gledati kako se djeca maltretiraju. Kad bih bio Bog, ne bih mogao gledati kako muževi muče svoje žene. Kad bih bio Bog, ne bih mogao gledati kako nekolicina ljudi u državi iskorištava većinu. Kad bih bio Bog, ne bih mogao promatrati kako siromasi u svijetu bivaju sve siromašniji, a bogati sve bogatiji. Kad bih bio Bog, ne bih mogao gledati kako se sve više novca daje za naoružanje. Kad bih bio Bog? Nitko više ne bio gladovao, bio maltretiran, mučen ili iskorištavan, kad bi ljudi zaista bili ljudi! ------------------------------------------------------------------------------ Mnogi ljudi ...uzimaju sva dobra, koja su od Boga primili sasvim naravno - sve protivštine života smatraju nezasluženima. ... brinu se oko stvari koje se njih ne tiču, stoga nikad nemaju vremena za ono što se stvarno njih tiče. ... ljube svoje bližnje tako dugo dok ta ljubav ne traži ni troškova ni napora. ... znaju točno svoja prava, ali vrlo malo o svojim dužnostima. ... rade neprekidno i pritom zaboravljaju što znači: Moli i radi! ... žive tako kao da samo drugi moraju umrijeti. ... vjeruju doduše u Boga, ali njihov život pokazuje suprotno.. ... brinu se samo za svoje stvari – brigu za druge prepuštaju drugima. ... poznaju doduše točno pravi put, ali nemaju snage ići po njemu. ... ne uče, kao ni svi narodi, ništa iz svojih pogrešaka. ... tuže se samo na ono što su izgubili, a pritom zaboravljaju na sve što im je ostalo. ... osuđuju olako, a da se ne trude pravo prosuditi. ... žrtvuju se doduše, ali način na koji to čine obezvrjeđuje njihove žrtve. ... sumnjaju odmah u Boga, čim ih snađe neka nesreća – nije čudo da lako očajavaju. ... kažu radije drugima istinu, nego da je sami o sebi jednom čuju od drugih. ... idealni su ljudi, dok Ti od njih ništa ne očekuješ i ničemu se ne nadaš. ---------------------------------------------------------------- Božji blagdan Bio jednom najavljen blagdan za Boga. I sve se stvorenje trudilo da Bogu daruje najljepši dar što postoji. Vjeverice su tražile najhrskavije lješnjake, zečevi svježe povrće. Ptice su skladale novu pjesmu. Cvijeće se natjecalo u ljepoti. Brjegovi i brežuljci zajedno s morem i rijekama vježbali su najljepše plesove i kola. Sva su stvorenja pronašla najljepše darove za Boga, samo se čovjek još mučio tražeći. Nijedan mu dar nije izgledao dostojan Boga. Ono što je bilo lijepo i dobro već su izabrali drugi. Jadan čovjek! Prošao je cijelim svijetom ne bi li našao nešto dostojno Boga, ali se vratio praznih ruku. Kad se približavalo slavlje, nije znao što učiniti. Tu su bili i darovi drugih planeta. Bila su naime pozvana sva stvorenja u svemiru. Čovjek nije mogao ni o čemu misliti osim o daru za Boga. Kad su se predavali darovi, svi su stali u red. Čovjek se sakrio u zadnji kutak, jer nije ništa pripremio. Gotovo su se već svi izredali, a on još nema ništa. Još je bilo dvadeset darivatelja i čovjek se uznemirio. Kad je došao na red, nešto mu je sinulo, o čemu prije nije razmišljao. Učinio je, što se nitko drugi nije usudio učiniti. Potrčao je prema Bogu, skočio mu je na koljena i šapnuo mu u uho. Lice se Bogu ozarilo. Bio je najsretniji trenutak, kakav nije nikad doživio. Čovjek je šapnuo Bogu u uho najljepše riječi: „Ja te volim!"

- 19:07 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Strpljivost Neki je obrazovani mladić primljen u natječaju za mandarina. Prije nego je službeno primljen, organizirao je sa svojim suučenicima druženje da proslavi ovaj događaj. Tijekom večeri jedan od njegovih prijatelja, koji je već neko vrijeme kandidat, savjetovao mu je: - Prije svega ne zaboravi: najveća krepost mandarina je strpljivost. Mladi novak s poštovanjem pozdravi svoja starijeg kolegu i toplo zahvali na ovoj dragocjenoj preporuci. Mjesec dana kasnije, za vrijeme nekog primanja, isti mu je prijatelj još jednom preporučio da se vježba u strpljivosti. Naredni mjesec susreli su se na hodnicima nekog ministarstva. Kolega ga uhvati za rukav kadetskog kaputa, povuče k sebi i šapne mu u uho svoj vječni savjet. Onaj, suprotno uglađenim običajima koji vladaju u službenim zgradama, naglo povuče svoj svileni rukav i povika: - Držiš me za budalu ili što? Tri puta mi ponavljaš istu stvar! Dok se povorka preneraženih dostojanstvenika okrenula, mentor mu reče: - Eto vidiš, da sam s pravom to ponavljao. Moj savjet nije tako lako održavati!

- 18:46 - Komentari (0) - Isprintaj - #

..o prijateljstvu Pitam se da li je životinja bolji prijatelj čovjeku od samog čovjeka? Da li je moj pas bolji prijatelj od bilo kojeg humanoidnog prijatelja? Taj moj pas je bio uz mene dok sam hodao uspravno, dok sam se spoticao na svom životnom putu, dok sam upadao i dok sam se uzdizao. Taj moj pas nije nikada komentirao nijedam moj potez, taj moj pas nije vikao na mene, nije prijetio meni, pa nije me ni hvalio, ali barem je bio uz mene. Da, ali taj moj pas nije čovjek, on je životinja, a ja tražim prijatelje medu ljudima, medu onima koji imaju i osjećaje, i dušu.

- 18:34 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Spašavanje neprijatelja Za vreme Američke revolucije u Pensilvaniji živeo je verni evanđeoski radnik Piter Miler. Pored njega je živeo čovek koji mu se oštro suprostavljao i otvoreno vređao njegovu veru, njega i njegove sledbenike. Ovaj čovek je zbog izdaje osuđen na smrt. Čim je presuda objavljena, Miler je peške krenuo kod generala Vašingtona da bi se zauzeo za život ovog čoveka. Rečeno mu je da molba za njegovog prijatelja ne može biti prihvaćena. »Mog prijatelja? On nije moj prijatelj«, odgovorio je Miler. »U životu nisam imao većeg neprijatelja od njega.« »Šta?«, upitao je Vašington, »Vi ste hodali 60 milja da spasete život svom neprijatelju? Sada sagledavam ovo u sasvim novom svetlu. Prihvatiću molbu za pomilovanje.« Molba je prihvaćena i Miler je istog trenutka krenuo na mesto egzekucije. Stigao je baš kada je čovek odveden na gubilište. Izdajnik, videvši Milera u gužvi, uzviknuo je: »Pa to je stari Piter Miler. Došao je čak iz Efrate da bi uživao dok gleda kako visim.« Ove reči su izgovorene s teškom mukom pre nego što je Miler istupio i predao pomilovanje u ime ovog čoveka. Život njegovog najvećeg neprijatelja je pošteđen. Ovo isto je učinio i Bog »kad smo se pomirili s Bogom smrću sina Njegova dok smo još bili neprijatelji... Jer Hristos još kad slabi bjesmo umrije u vrijeme svoje za bezbožnike. Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umrijeti. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grešnici umrije za nas” (Rimljanima 5, 10.6.7.).

- 17:57 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Rasista Žena bjelkinja, stara oko pedeset godina, sjeda pored jednog afroamerikanca.Vidno uznemirena pozove stjuardesu. Stjuardesa : – U čemu je problem, gospođo? Bijela žena: – Zar ne vidite? Smjestili ste me pored jednog crnca!!Nezamislivo mi je sjediti pored jednog od tih… tih odvratnih ljudi. Dajte mi drugo mjesto, molim vas!! Stjuardesa: – Čini mi se da su sva mjesta zauzeta. Provjerit ću ima li koje prazno. Stjuardesa se udaljila i vratila nakon nekoliko minuta: - Gospođo, u ekonomskoj klasi nema mjesta. Imamo još jedno jedino mjesto u prvoj klasi. Prije nego je gospođa uspjela izustiti i jednu jedinu riječ, stjuardesa nastavi: - U našoj aviokompaniji je gotovo nedopustivo da putnik iz ekonomske klase sjedi u prvoj klasi. Ali, isto tako, bilo bi skandalozno siliti nekoga da sjedi pored osobe koja je ispod svih nivoa. Zatim se okrene njenom saputniku i reče: - Dakle, gospodine, ako želite, uzmite svoj ručni prtljag i premjestite se u prvu klasu. Putnici koji su slušali ovaj razgovor spontano su počeli pljeskati. Dodatak: Kada je Albert Einstein došao u Sjedinjene Američke Države, pitali su ga koje je rase. Odgovorio je: “Ljudske!”.

- 17:42 - Komentari (0) - Isprintaj - #