Svi članovi porodice geparda su posvećeni jedno drugom. Majka gepardica podnosi ogromne žrtve sve vreme dok brine o mladima. Ona je najčešće gladna da bi njih nahranila, i gubi skoro pola svoje telesne težine. Ako treba, ona daje sopstveni život radi svojih mladih. Lav je velika opasnost za mladunče. Majka geparda baca mu se na put bez i malo oklevanja. Rizikujući sopstveni život ona odvlači pažnju lava, i dobija na vremenu da bi mladi pobegli.
Da je ova životinja nastala slučajno, kako to tvrde zastupnici teorije evolucije, onda bi se očekivalo da ona napusti svoje mlade i da pobegne. Nema sumnje da Bog nadahnjuje majku geparda ovim smislom za samopožrtvovanje.
----------------------------------
---------------------------------
Antarktik je najhladnije oblast na svetu, gde zima traje 6 meseci. Da se ima potomstvo u tako teškim uslovima, to zahteva nezamislive žrtve. Tu žive neki od najodanijih roditelja na svetu. To su pingvini. Ovi pingvini idu ka džinovskiom mestu sastanka. Putovanje traje sedmicama. Proputuje se udaljenost od preko 100 km. Nekad plivaju, nekad pešače. Idu ka istom mestu, na neki čudesan način. Na kraju svog putovanja, za čudo, sretnu se sa hiljadama drugih pingvina na jednoj specifičnoj tački. Taj sastanak ima vrlo važnu svrhu. Mesto na kom se svi oni sastaju je mesto na kome će doneti na svet svoje potomke.
Ovo zamorno putovanje je samo početak teškoća i žrtava koje pingvini prihvataju radi svojih mladih. Prave teškoće počinju kada ženke snesu jaja, jer uskoro počinje zima. Zimske temperature se spuštaju do – 50 stepeni celzijusa. Vetrovi koji duvaju brzinom i do 100 km na sat, vitlaju sneg i led. Ženke pingvina ostavljaju svoja jaja mužjacima, i vraćaju se u more. Predani mužjaci preuzimaju zadatak čuvanja jaja. Mužjak pingvina nosi jaja na svojim stopalima, da bi ga zaštitio od leda. Njegovo debelo perje štiti jaja od hladnoće. Ako jaje padne na led, odmah će se smrznuti. Zato je mužjak pingvina vrlo pažljiv.
Žrtve koje pingvini podnose, su van svake moći ljudskog poimanja. Bez hrane su 4 meseca. Svo vreme su na nogama, ne spuštajući jaje ni na trenutak. Pingvini se zbijaju da se zaštite od ledenog vetra. Tokom sva ta 4 zimska meseca, preostaje im samo strpljenje.
Na kraju tog teškog perioda, opet dolazi proleće. Jaja su pukla, i mladi pingvini, pilići, otvorili su oči. Pošto slojevi masti, koji će ih štititi od hladnoće, još nisu formirani, oni su još uvek na stopalima svojih očeva. Prva hrana mladuncima stiže iz guše njihovih očeva. Mada otac pingvin ništa nije jeo 4 meseca, on je učinio joj jednu dodatnu žrtvu - držao je svo vreme hranu u svojoj guši, kako bi njegov mladunac jeo. Upravo u tom trenutku, ženke se vraćaju iz mora. I ženke pingvina su morale proći kroz mnoge teškoće, u protekla 4 meseca. Lovile su i skladištile hranu u svojim gušama, za svoje novoizlegle piliće. Čim ženke stignu, mužjaci izgladneli protekla 4 meseca, jure u more da počnu sa lovom. Čim su mužjaci jeli, vraćaju se gnezdu i nastavljaju da hrane mlade zajedno sa ženkama. Malo kasnije, mladi pingvini rastu, i dostižu uzrast u kome mogu da putuju sa svojim odanim roditeljima.
Pingvin mužjak ne jede ništa 4 meseca zbog svojih mladih. Stoji svo vreme, ne ispuštajući jaje na zemlju ni za trenutak. Ovde vidimo neobično požrtvovanje. To požrtvovanje čine životinje.
Post je objavljen 25.05.2012. u 20:48 sati.