U ovom radu ćemo ispitati čudesnu emociju koju je Bog udahnuo u žive organizme, materinsku ljubav i žrtve, koje ovi organizmi podnose za svoje potomstvo i time se suočavaju sa jednim od najvećih čuda stvaranja.
-------------------------------
------------------------------
U jednjoj knjizi, pisanoj u cilju odbrane teorije evolucije, profesor Cemal Yildinm, jedan od najistaknutijih evolucionista, prećutno priznaje, da materinsku ljubav ne može da objasni slepa slučajnost prirodne selekcije.
Da li je moguće objasniti majčinsku ljubav prema svom detetu pomoću slepog mehanizma, to jest prirodne selekcije, koja nema nikakvu fiziološku komponentu?
----------------------------------
--------------------------------------
PTICE spadaju u najpožrtvovanije roditelje na svetu. Ptice roditelji neumorno rade za svoje novoizlegle ptiće. Neke ptičije vrste donose hranu svojim mladima po ceo dan. Ptice samo otvore kljun i čekaju hranu koju im roditelji donose. Da bi preživeli, potrebna im je ljubav i odanost njihovih roditelja. Ptić ostavljen sam sebi, neizbežno umire.
RONCI su posvećeni svojim mladima. Oni grade gnezdo na sigurnom mestu, iza malog vodopada, daleko od znatiželjnih očiju. Majka i otac neumorno sakupljaju hranu za svoje ptiće. Donose hranu u gnezdo svakih 10 minuta.
Ta stvorenja su ptice, ne ljudska bića. I od njih bi se očekivalo da misle samo na sebe, i vlastite stomake. Ali dešava se upravo suprotno. Oni misle samo na svoje mlade, ne na sebe, i posvećuju se njima.
Mnoge žive vrste mogu podneti još veće žrtve za svoje potomstvo.
---------------------------------------------
ZEBRA Ženka zebre rizikuje život braneći svoje mladunče. Pri napadu ona se postavlja između svog mladunčeta i grabežljivca. Mada može trčati mnogo brže od svog mladunčeta, ona se namerno kreće sporije od njega. To znači, da ako je grabežljivci dostignu ona umreti, a mladunče pobeći.
------------------------------------------------------------------
Na obali severne Evrope, na visokim liticama koje se pružaju duž obale, nalaze se GNIJEZDA INTERESANTNIH PTICA Kada dođe avgust, ptići prave prve pokušaje da lete i pokušavaju da stignu do mora. To nije lako. More je na oko kilometar od litica, a gnezdo je vrlo visoko. Najzad, prvi ptić iskače iz gnezda u vazduh. Klizi ka moru u pratnji nekoliko odraslih. Njegov prvi let, završio se uspešno. Slede ga ostali ptići. Ovo je vrlo opasan let. Suštinski je važno da ptići završe svoj let u moru, jer na obali u zasedi ima lisica. Neki ptići ne uspevaju da stignu do mora u probnim letovima, i prinudno se spuštaju na obalu. Majka ih ne napušta. Pokušava iz sve snage da natera ptića da trči ka moru, jer su ga lisice primetile. Majka stalno gura ptića ka moru. Takoše lupa krilima, pokušavajući da privuče opasnost na sebe. Lisica će stići do ptića svakog trenutka.
Majka tad čini veliki čin samopožrtvovanja da dobije na vremenu za ptića, i spasi ga. Baca se pred lisice. Odriče se vlastitog života da bi spasla svog ptića. Ptić uspeva da stigne do mora, nesvestan onoga što se dešava iza njega. Ptić doziva majku. On nema šanse da sam preživi. Odrasle ptice odgovaraju na poziv. Tretiraju ptića kao da je jedan od njihovih.
Postoji samo jedno objašnjenje za tako odano ponašanje jedne životinje, i za njeno žrtvovanje vlastitog života radi njenog potomstva. Bog ju je stvorio. Bog ju je takođe nadahnuo samopožrtvovanjem koje ona ispoljava u zaštiti svojih mladih.
-----------------------------------------------------------------
Svi članovi porodice GEPARDA su posvećeni jedno drugom. Majka gepardica podnosi ogromne žrtve sve vreme dok brine o mladima. Ona je najčešće gladna da bi njih nahranila, i gubi skoro pola svoje telesne težine. Ako treba, ona daje sopstveni život radi svojih mladih. Lav je velika opasnost za mladunče. Majka geparda baca mu se na put bez i malo oklevanja. Rizikujući sopstveni život ona odvlači pažnju lava, i dobija na vremenu da bi mladi pobegli.
Da je ova životinja nastala slučajno, kako to tvrde zastupnici teorije evolucije, onda bi se očekivalo da ona napusti svoje mlade i da pobegne. Nema sumnje da Bog nadahnjuje majku geparda ovim smislom za samopožrtvovanje.
--------------------------------------------------------
Antarktik je najhladnije oblast na svetu, gde zima traje 6 meseci. Da se ima potomstvo u tako teškim uslovima, to zahteva nezamislive žrtve. Tu žive neki od najodanijih roditelja na svetu. To suPINGVINI . Ovi pingvini idu ka džinovskiom mestu sastanka. Putovanje traje sedmicama. Proputuje se udaljenost od preko 100 km. Nekad plivaju, nekad pešače. Idu ka istom mestu, na neki čudesan način. Na kraju svog putovanja, za čudo, sretnu se sa hiljadama drugih pingvina na jednoj specifičnoj tački. Taj sastanak ima vrlo važnu svrhu. Mesto na kom se svi oni sastaju je mesto na kome će doneti na svet svoje potomke.
Ovo zamorno putovanje je samo početak teškoća i žrtava koje pingvini prihvataju radi svojih mladih. Prave teškoće počinju kada ženke snesu jaja, jer uskoro počinje zima. Zimske temperature se spuštaju do – 50 stepeni celzijusa. Vetrovi koji duvaju brzinom i do 100 km na sat, vitlaju sneg i led. Ženke pingvina ostavljaju svoja jaja mužjacima, i vraćaju se u more. Predani mužjaci preuzimaju zadatak čuvanja jaja. Mužjak pingvina nosi jaja na svojim stopalima, da bi ga zaštitio od leda. Njegovo debelo perje štiti jaja od hladnoće. Ako jaje padne na led, odmah će se smrznuti. Zato je mužjak pingvina vrlo pažljiv.
Žrtve koje pingvini podnose, su van svake moći ljudskog poimanja. Bez hrane su 4 meseca. Svo vreme su na nogama, ne spuštajući jaje ni na trenutak. Pingvini se zbijaju da se zaštite od ledenog vetra. Tokom sva ta 4 zimska meseca, preostaje im samo strpljenje.
Na kraju tog teškog perioda, opet dolazi proleće. Jaja su pukla, i mladi pingvini, pilići, otvorili su oči. Pošto slojevi masti, koji će ih štititi od hladnoće, još nisu formirani, oni su još uvek na stopalima svojih očeva. Prva hrana mladuncima stiže iz guše njihovih očeva. Mada otac pingvin ništa nije jeo 4 meseca, on je učinio joj jednu dodatnu žrtvu - držao je svo vreme hranu u svojoj guši, kako bi njegov mladunac jeo. Upravo u tom trenutku, ženke se vraćaju iz mora. I ženke pingvina su morale proći kroz mnoge teškoće, u protekla 4 meseca. Lovile su i skladištile hranu u svojim gušama, za svoje novoizlegle piliće. Čim ženke stignu, mužjaci izgladneli protekla 4 meseca, jure u more da počnu sa lovom. Čim su mužjaci jeli, vraćaju se gnezdu i nastavljaju da hrane mlade zajedno sa ženkama. Malo kasnije, mladi pingvini rastu, i dostižu uzrast u kome mogu da putuju sa svojim odanim roditeljima.
Pingvin mužjak ne jede ništa 4 meseca zbog svojih mladih. Stoji svo vreme, ne ispuštajući jaje na zemlju ni za trenutak. Ovde vidimo neobično požrtvovanje. To požrtvovanje čine životinje.
Među ljudskim bićima, nalaze se primeri sasvim nesavesnih osoba, koje napuštaju svoju decu u teškim vremenima i mnoga deca su prinužena da žive na ulici. Ali pingvini nikada ne napuštaju svoje mlade, ni pod najstrašnijim uslovima.
Ljudi koji podržavaju teoriju evolucije, i odbacuju koncept stvaranja, tvrde da te životinje gledaju samo sopstvene interese.
Takvo gledište nije u stanju da objasni, kako pingvin biva gladan 4 meseca i bori se protiv hladnoće. Ko dakle ta stvorenja nadahnjuje takvim samopožrtvovanjem?
------------------------------------------------------------
Požrtvovanje koje životinje ispoljavaju za svoje mlade, može se videti od najhladnijih do najtoplijih područja zemlje. U džunglama Tajlanda, najveći problem sa kojim se susreće mladunče RODE je žarka vrelina. Odrasle rode svojim mladima donose vodu u kljunovima. Zatim je prosipaju po svojim mladuncima, na kojima se još nije formiralo perje. Taj hladni tuš pruža malo olakšanje mladima. Mladima je uz hladan tuš, potreban i hlad. I njihovi roditelji obezbeđuju taj hlad. Šire krila i štite ih od vrelog sunca. Rode po svojoj brizi koju vode o svojim mladima, po svojoj posvećenosti i požrtvovanju spadaju u najuzornije roditelje na zemlji.
--------------------------------------------------------
U reci Nil žive krokodili. KROKODILI spadaju u najdivljija stvorenja na zemlji, ali i spadaju među najbrižnije majke na svetu. Ženka krokodila zakopava svoja jaja u pesak na obali reke. Kada dođe vreme da se ona izlegu, ona počne pažljivo da uklanja pesak. Ona veoma pazi da ne ošteti jaja ni na koji način. Jaja počinju da pucaju, čim je pesak sa njih uklonjen. Pojavljuju se mali krokodili. Tada se dešava vrlo iznenađujuća stvar. Majka otvara svoju džinovsku čeljust sa oštrim zubima i uzima mladunče u usta.
Prvi naučnici koji su to videli, poverovali su da krokodili jedu svoje mlade. Ali istina je sasvim drugačija. Najsigurnije mesto za mladunče na celoj obali su suta njene majke. Vrlo pažljivo i blago, majka uzima u usta mladunčad, jedno po jedno. Novorođene bebe doslovno mole da uđu u usta svoje majke. Ženka uzima u usta i neizlegla jaja, i steže ih upravo onoliko jako koliko je potrebno da ljuska pukne. Ti zubi, oštri kao žileti, mogu da razderu na komade antilopu ili bivola.
Pritisak krokodilovih zuba, kada grize svoj plen može biti ogroman. Pa ipak, majka krokodil se ponaša tako osećajno i pažljivo, kada uzima svoje mladunče u čeljust, da mu zubi nikada ne nanesu nikakvu štetu. Kada majka napuni usta svojom decom, vraća se reku. Ide u bezbednu plitku obalu, koju je već odabrala. Zatim pažljivo otvara usta i trese glavom. Nežno spušta mladunčad i jaja koja nisu pukla u vodu. I voda je iznenada puna sićušnih krokodila.
Kad dođe vreme, da joj se mladunci izlegu, ovo stvorenje krokodil, tako žestoko i divlje, pretvara se u majku punu ljubavi i brige o svojoj deci. Mladunci su sad stalno pod zaštitom svoje majke.
Otprilike u to vreme, u blizini krokodilskog gnezda, dešava se nešto pod peskom. Pucaju jaja kornjače i male kornjače polako izlaze na površinu. Ta mala stvorenja su potpuno bez odbrane. Da bi preživela, ona moraju odma da uđu u vodu. I male kornjače, na čudan način se kreću ka vodi čim se izlegu. Na njihovom putu su džinovski krokodili. Ali krokodili uopšte ne diraju ove male kornjače. One prolaze pored njih sa savršenim poverenjem.
Jedna mala kornjača se izgubila. Iznenada se nalazi licem u lice sa krokodilom, hiljadama puta većim od nje. Krokdil vidi kornjaču. Na prvi pogled izgleda da joj nema spasa. Krokodil iznenada otvara usta i uzima malu kornjaču među svoje oštre zube. Ali ne namerava da je pojede. Krokodil želi da pomogne kornjači da nađe pravi put. Neočekivano, krokodil nosi malu kornjaču u vodu u koju ona nije uspela da nađe, i tamo je ispušta iz usta.
Osećanje ljubavi, kojim je nadahnut ovaj grabežljivac, spasava ne samo njegovo potomstvo, već i malu kornjaču.
-------------------------------------------------------------------------
Jedan od najlepših primera veze između majke i deteta može da se vidi kod DELFINA. Majka priprema mladunče za sve vrste opasnosti. I dok to radi, mora, mada nerado, da bude stroga sa njim. Ti mladi delfini se trkaju sa čamcem. Jedan od njih mu se nenamerno previše približio. Propeler ili trup, mogli bi ozbiljno da ga povrede. Majka uočava opasnost i odmah se približava mladuncu, i gura ga ka dnu mora. Ljutita majka šalje svojim nosom visokofrekventne talase u telo mladunca. Ti talasi istovremeno iskazuju majčin bes i pričinjavaju mladuncu neprijatnost. Mladunče je vrlo nesrećno. Posle tog strogog ukora, majka počinje da pliva pored njega. Nežno se trlja o njega jednim perajem. To je delfinski ekvivalent držanja za ruke. Čineći to pokazuje mladunčetu da ga voli.
---------------------------------------------------
Post je objavljen 24.05.2012. u 19:51 sati.