< travanj, 2012 >
P U S Č P S N
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30            

Srpanj 2012 (7)
Lipanj 2012 (28)
Svibanj 2012 (39)
Travanj 2012 (10)
Ožujak 2012 (13)
Veljača 2012 (22)
Siječanj 2012 (46)
Prosinac 2011 (44)
Studeni 2011 (105)
Listopad 2011 (67)
Rujan 2011 (57)
Kolovoz 2011 (10)
Srpanj 2011 (98)
Lipanj 2011 (57)
Svibanj 2011 (235)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga Poučne priče

poučne misli,pričice i slično

Linkovi

22.04.2012., nedjelja

Orao





Da li ste znali... ? Orao ima najduži životni vek među pticama. Može ziveti čak 70 godina. Međutim, kako bi doživeo tu dob, on mora doneti tešku odluku. Kad navrši 40. njegove duge i elastične kandže ne mogu više loviti plen koji mu slžzi za hranu. Njegov dug i oštar kljun postaje savijen. Njegova stara i teška krila, zbog zbijenih pera, zapinju za prsa, što mu onemogućava let. Tako orlu ostaju samo dve mogućnosti: umreti, ili proći kroz bolan proces promena koji traje 150 dana. Taj proces od orla zahteva da odleti na vrh planine i sedne u gnezdo. Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun otpadne, orao čeka da novi kljun naraste, nakon čega novim kljunom iskljuca stare kandže. Kad narastu nove kandže, orao počinje kljucati svoja otežala stara pera. I tako nakon pet meseci, orao poleće u let ponovnog rađanja i još živi 30 godina. Zašto je potrebna promena? Mnogo puta, kako bismo preživeli, moramo započeti proces promena. Ponekad se moramo rešiti starih sećanja, navika i ostalih običaja iz prošlosti. Jedino oslobođeni bremena prošlosti možemo iskoristiti vreme sadašnjosti. Budite kao orao, ne predajte se i ne posustajte nikada, bez obzira na okolnosti :)

Bog više nije potreban?






Jednog dana se sastala grupa naucnika da bi vrednovala uspehe i dosege nauke. Zakljucili su da je nauka toliko uznapredovala da im Bog vise i nije potreban. Zato su izabrali jednoga izmedju sebe da ode Bogu i kaze Mu da im On vise nije potreban. Tako je naucnik dosao Bogu i rekao: "Boze, mi naucnici smo stigli tako daleko da smo odlucili da Te vise ne trebamo. Dosli smo do stepena da mozemo da kloniramo, ali i da ucinimo mnoge druge cudesne stvari. Sad si Ti slobodan i idi svojim putem."

Bog ga je slusao vrlo pazljivo i ljubazno. Kad je naucnik zavrsio svoj govor, Bog je progovorio: "Bravo, covece! A sta mislis o predlogu da organizujemo takmicenje pod nazivom 'Stvaranje coveka'? Naucnik je spremno odgovorio: "Super, vazi." Zatim je Bog rekao: "Sad cemo uciniti ono sto sam ja ucinio u stara vremena s Adamom." Naucnik je odgovorio: "Svakako, nema problema", sagnuo se i uzeo prah zemaljski. Bog ga je gledao, a zatim progovorio: "Ne, ne, ne! Ti uzmi svoj prah. Ovaj je moj."

POUKA: Sve je Bozje. To je tako jednostavna istina. Bez obzira kako gledali na zivot, sve pod suncem, pa i sunce i zvezde pripadaju Njemu. Ako je tako, onda je sasvim svejedno gde se i u kakvoj situaciji nalazimo. On pozna sve. Mozda smo u financijskim ili zdravstvenim poteskocama, mozda strahujemo od buducnosti ili neke druge neizvesnosti. A poruka je jasna: u kakvoj se god situaciji mi nasli, ne zaboravimo da je Bog, ako verujemo u Njega, spreman da pomogne i zadovolji nase potrebe.

19.04.2012., četvrtak

Mali morski racici

Blog korisnika wisdom4



















Jedna grupa naucnika ispitivala je jednu vrstu malih morskih racica. Ti racici su tako mali i laki da ne mogu samostalno da se krecu po morskom dnu, gde se inace hrane. Toliko su mali da ih morska struja moze nositi tamo-amo, a gravitaciju i nemogu osetiti. Ovi racici se sluze kamenjem. Ovi majusni rakovi biraju sa morskog dna odgovarajuci kamencic i stave ga na svoja ledja, tako da im tezina kamencica pomaze da ih morska struja ne odnese svaki put, pa i kada ih struje podignu sa dna gravitacija povlaci kamen i oni mogu da se vrate hodanju po morskom dnu.

Ovi naucnoci su prikupili veliki broj ovih racica i posmatrali su ih da bi saznali vise o njihovom nacinu zivota. Onda su primetili da ovi rakovi posle nekog vremena “menjaju” kamen na ledjima. Tacnije kada ga prerastu traze veci koji ce cvrsce uglaviti u udubljenje na svojim ledjima.

Nakon nekog vremena su razdvojili racice u dva odvojena akvarijuma. Na dno jednog stavili su opiljke gvozdja, a na dno drugog kamencice. Nakon sto su sacekali neki period dok su se svi rakovi “presvukli” proverili su sledece. Posto su rakovima, koji su imali opiljke na dnu svog akvarijuma, stavili u vodu iznad njih jos jedan komad stakla, kao poklopac i iznad akvarijuma ukljucili magnet, svi racici do jednog su se okrenuli i poceli da hodaju po gornjoj staklenoj ploci. Onda su racice sa kamenjem I opiljcima pomesali u oba akvarijuma tako da je jednih bilo u manjini, a drugih u vecini. U oba su ponovili istu stvar. Nakon sto bi ukljucili magnet rakovi bi se razdvojili, oni sa kamenjem bi hodali po pravom dnu akvarijuma, dok bi se oni sa opiljcima okrenuli da hodaju naglavacke. I to se dogodilo u oba slucaje, bez obzira da li su bili u manjini ili u vecini.

Ono sto je nama interesantno je da se nisu ugledali jedni na druge. Oni sa kamenjem, kada su bili u manjini nisu rekli sebi “Vidi svi idu naglavacke. Ici cu i ja da se ne izdvajam.” Ili “Kako rade svi drugi i ja cu.”. Oni su jednostavno imali temelj svoje orjentacije i znali cu da nema kolebanja.

Onda kada znamo da smo na dobrom temelju izgradili svoje misljenje i stavove, nemojmo dopustiti da nas ista pokoleba
-----------------------------------------------

Od roba do sluge

Ova se prica dogodila jednom davno, dok su jos crnci bili robovi u Americi. Dzo je bio visok, jak, snazan i izdrzljiv crnac. Rob kakvog bi svaki covek mogao pozeleti. Samo sto je Dzo imao nesto sto se nikome nije dopadalo, a cega se on nije zeleo odreci ni po koju cenu, to je njegovo dostojanstvo. Njegov poslednji vlasnik ga je doveo na pijacu robova da ga proda, jer ga je nervirala Dzoova poslednja ideja. Dzo je resio da nece da radi i drzao se te odluke bez obzira na kazne.
Na pijaci roblja, bili su izlozeni i roba i njihova cena. Cena koja je bila suvise niska za roba kakav je bio Dzo je privlacila paznju, ali je on svaki put kada bi neko pokazao interesovanje za njega ponavljao “Necu da radim!”. Svako je mogao da vidi da je krupan i snazan, ali po oziljcima na ledjima od bica moglo se zakljuciti i to da je “neposlusan”. Na licitaciji sve cene su pomerane na vise i vise. Kada je Dzo dosao na red njegovu ceni niko nije zeleo da plati pa je cena bivala sve niza i niza. Dzo je svaki put sve glasnije ponavljao “Necu da radim!” uporno, kao da su to bile jedine reci koje je umeo da kaze. Napokon se javio neki covek iz pozadine i kupio ovog roba, znajuci sta biva sa onim koga ne uspeju prodati. Nakon svega covek je dosao po Dzoa i poveo ga do svoje kocije. Dzo je jos nekoliko puta ponovio lagano i sa nevericom “Necu da redim.”. Covek je pozvao Dzoa da mu se pridruzi u kociji. U to vreme bilo je gotovo nezamislivo da se crnac vozi kocijom i to pored belca. Nakon sto ga je covek uverio da se ne sali Dzo je usao i seo pored coveka. Vozili su se prilicno dugo dok nisu stigli na imanje ovog coveka. Bila je tu lepa kuca, sa mnogo pomocnih zgrada i stala. Okruzen nepreglednim livadama i pasnjacima sa jedne strane i sumom sa druge strane. Ali se nisu zaustavili tu. Vozili su se jos malo da jednog malog, ali prelepog mirnog jezera obavijenog sumom, a na jednoj obali stajala je malabrvnara. Nije bila raskosna, naprotiv skromna, ali uredna i cista. Na prozorima stajale su zute zavese. Sam prizor je bio dirljiv.
Dzo je pomislio “Samo kada bih mogao ikada mogao imati ovako nesto, bio bih najsretniji covek na svetu. ”. Onda se okrenuo ovom coveku i ponovio “Ali ja necu da radim…”.
“Znam, rekao si. Ja ne zelim da radis za mene. Oslobodicu te i dajem ti ovu kucicu da u njoj zivis kao slobodan covek.” Dzo je ovo slusao sa nevericom, ipak njegove oci punile su se suzama. “Zaista si slobodan covek. Parire cu ti potpisati vec sutra. Da li ti se svidja koliba?” Tada je Dzo pao na kolena pred noge ovog dobrog coveka i kroz suze rekao samo “Sluzicu vam dok sam ziv!”.
Zar zahvalnost i ljubav prema svome dobrocinitelju nisu najveci moriv za zivot ispunjen predanom sluzbom nekom ili necemu drugom? Nije li to mnogo bolje od robovanja losim navikama ili narkoticima ili nekom drugom?

18.04.2012., srijeda

Došlo je moje vreme...."

"Kažu da je velik onaj koji prašta.... A ja ne praštam.... Ja nisam dovoljno velika, niti je moje srce dovoljno jako da dva puta podnese isti bol..... Moje srce ne daje dve šanse.... Ono ne želi da ga dva puta lome isti ljudi. Ne prašta greške i ne prihvata nikakve izgovore..... Kad pukne - pukne.... I nazovite me sebičnom, dajte mi bilo koji drugi pridev u tom stilu, ali ja učim na životnim lekc...ijama i štitim sebe napokon.... Davno sam naučila da su ljudi zli, da će te oni u koje najviše veruješ prvi povrediti, da ne vrede svi onoliko koliko misliš... Zato sad nosim ovaj oklop i dobro mi je.... Ne žalim se ja, ali žale se ljudi oko mene.... Valjda im smeta što me ne mogu uništavati kad god požele. Eh, žao mi je...

10.04.2012., utorak

PRAVA LJUBAV NIKAD NE UMIRE




Na kraju jednog polja stajaše Ljubav i Samoća i posmatraše mladi zaljubljeni par. Samoća reče Ljubavi:
- Kladim se, da ću ih rastaviti.
Ljubav uzvrati:
- Sačekaj samo malo! Daj mi šansu da proverim samo jednu stvar kod njih, a posle toga možeš da odeš kod njih koliko god hoćeš puta.

Samoća se složi sa tim. A Ljubav se približi zaljubljenima, dodirnu ih, pogleda ih u oči i spazi u njima sjaj.
Vrati se nazad i reče Samoći:
- Hajde, sada je red na tebe!
- Ne, – odgovori Samoća – Sada ništa ne mogu da napravim, sada su njihova srca ispunjena ljubavlju. Doći ću malo kasnije.

Proteče neko vreme i Samoća navrati pokraj kuće onog zaljubljenog para i vide mladog oca i mladu majku sa novorođenom bebom. Samoća se bila nadala, da će ih do tada napustiti ljubav i nestrpljivo iščekujući, prekorači preko njihovog praga. No pogledavši im u oči, ona vide samo Zahvalnost.
Okrenu se nazad i reče:
- Doći ću kasnije…

Proteče još dosta vremena i Samoća se pojavi ponovo pred njihovim vratima i začu dečiju vrisku. Otac se tek vratio sa posla umoran, a majka je uspavljivala decu. Samoća se opet ponada, da će ovog puta moći da ih rastavi, jer kako reče:”Prošlo je toliko vremena i Ljubav i Zahvalnost bi dosad već trebali da napuste njihova srca.” No pogledavši im u oči, ona sada spazi u njima Poštovanje i Razumevanje.
- Doći ću kasnije, reče i ovog puta i okrenu se i ode.

Proteče opet mnogo vremena. I Samoća se, po običaju, još jednom pojavi pred domom zaljubljenih. Primeti sada da su im deca već bila porasla. Sedi otac je nešto objašnjavao sinovima, a majka je pripremala večeru u kuhinji. Zagledavši im se u oči, Samoća se još jednom razočara, videvši ovaj put u njima Poverenje.

Proteče najviše vremena od tada. I Samoća još jednom svrati u isti dom. Zapazila je sada da unučad odlaze od kuće, a da kraj kamina ostade da sedi rastužena i onemoćala starica. Samoća je pogleda i slavodobitno reče:
- To je to, došao je konačno i moj trenutak!
Htede zatim da joj pogleda u oči i da se uveri, no istog trena starica ustade i izađe iz kuće. Samoća krenu za njom. Uskoro, nekada mlada djevojka, a sada stara žena, stiže do groblja i sede pored jednog groba. Beše to grob njenog supruga.
- Izgleda, da sam ipak zakasnila – reče Samoća. – Vreme je dovršilo ono što je bio moj zadatak.
Tek tada se Samoća zagleda u rasplakane oči starice, i u njima vide po prvi put USPOMENU: Uspomenu na Ljubav, Zahvalnost, Poštovanje, Razumevanje i Poverenje.

09.04.2012., ponedjeljak

SNAGA PROMJENE

Jeste li ikada gledali kako radnici bilo što cementiraju? Naime sa tim cementom se može raditi samo dok se on ne stvrdne. Kada se to dogodi prestaje bilo koja mogućnost njegovog oblikovanja. Upravo je tako i sa našim navikama koje možemo lako mijanjati samo u trenutku kada ih postavljamo. Kada se one stvrdnu sve je više gotovo. Kasnije možemo samo lomiti beton.

04.04.2012., srijeda

Stari farmer



Stari farmer je godinama orao njivu oko velikog kamena koji se nalazio u središtu njegove njive. Nekoliko puta je polomio plug i pokvario traktor zbog tog kamena.

Nakon što je jednoga dana ostao bez još jednog pluga, a setivši se svih nevolja koje mu je taj kamen doneo, konačno je odlučio da uradi nešto povodom toga.

Kada je zario metalnu šipku ispod kamena, na njegovo veliko iznenađenje je otkrio da je kamen samo 20 cm debeo i da je mogao da ga izlomi malo većim čekićem. Dok je lomio kamen morao je da se nasmeje setivši se svih nevolja koje mu je stavio na vrat i koliko je bilo lako otkloniti ga mnogo ranije.

02.04.2012., ponedjeljak

Šta je lepo ponašanje




Kad je hladno, bodljikavo prase traži drugu bodljikavu prasad da leže zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije.
…Da nemaju bodlje, to bi bilo lako.
Ali, bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kad se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo.
To nije dobro.
A nije dobro ni kada im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nađu neko zgodno rastojanje da budu jedno uz drugo, a da se ipak ne bodu.
To rastojanje zove se LEPO PONAŠANJE.



Lepo ponašanje je da ja ne povredim tebe, da ti ne povrediš mene; da pomognemo jedno drugom, a da i meni i tebi bude dobro.

01.04.2012., nedjelja

DVA METRA OD NIJAGARE




Verujem da je život poput reke i da većina ljudi uskače u tu reku nikada zaista ne odlučivši gde žele da završe. I tako za vrlo kratko vreme oni bivaju uhvaćeni u struji: struji događaja, struji strahova, struji izazova. Kada stignu do mesta gdje se reka račva, oni ne odlučuju svesno kuda žele poći ili koji im smer odgovara. Oni jednostavno ‘idu kako ih voda nosi’. Postaju dio gomile ljudi koju usmeravaju događaji umesto njihove vlastite vrednosti. Zbog toga osećaju da nemaju kontrolu nad svojim životom. Ostaju u tom nesvesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk pobesnele vode. Tada otkrivaju da se nalaze dva metra od Nijagarinih vodopada, u čamcu bez vesla. U tom trenutku kažu: “Eh, bože!” Ali, tada je već kasno.Nalaze se pred padom. Ponekad je to emocionalan pad. Ponekad je pak telesan. Ponekad je reč o finansijskom padu. Velika je verovatnoća da je ono što vas trenutno opterećuje u životu moglo biti izbegnuto boljom odlukom uzvodno.

Entoni Robins