Gde niko ne gleda
Šeik Gunaid je imao jednog učenika koga je voleo više od svih drugih, što je kod drugih učenika probudilo ljubomoru; šeik je, budući da je poznavao njihova srca, to shvatao.
"Bolji je od vas i po ponašanju i po pameti", reče im on. "Prepustimo ga iskušenju, tako da i vi to shvatite."
I tada Gunaid naredi da mu donesu dvadeset ptica i reče učenicima: "Neka svaki od vas uzme jednu pticu, neka je odnese negde gde niko ne vidi i neka je ubije, a zatim ponovo donese".
Svi učenici odoše, ubiše price i donesoše ih mrtve - svi osim omiljenog učenika. On je doneo živu pticu.
"Zašto je nisi ubio?" upita Gunaid.
"Zato što je učitelj rekao da to treba da se uradi negde gde niko ne može da nas vidi", odgovori učenik. "Ali, kuda god sam išao, Bog vidi."
|