Marketing
basne...
Medved i pčele
Medved se prikrade košnicama. Iz jedne košnice uze saće sa medom i poče da se sladi.
Izleti pčela pa ga ubode u njušku.
Medved se naljuti, podigne košnicu i udari je o zemlju.
Tada izlete sve pčele i, razdražene, navale da ga bodu bez milosti.
Zaletale su mu se koja u oči, koja u uši, te medved naže da beži braneći se koliko je mogao.
- Zar mi nije bilo bolje da pretrpim ubod jedne pčele - gunđao je on - nego što sam želeći osvetu izazvao protiv sebe ceo roj?
-------------------------------------
Ovan i jelen
Ovnu dosadi da živi pod neprekidnom pažnjom pastira. Jednog dana ugrabi priliku, udalji se od stada i ode u planinu.
Tu sretne jednog odraslog jelena, koji se iznenadi što vidi ovna samog u šumi.
Jelen zapita ovna šta radi tu i kuda je krenuo. Ovan iskreno ispriča šta je naumio.
Reče da mu je dosta pastira, jer pastir je mučitelj: striže i muze ovce, pa ih čak i prodaje ili kolje i jede.
Jelen se na tu priču osmehnu:
- Bezazleno stvorenje - reče on ovnu - poslušaj šta ću ti ja reći, a govoriću ti iz čistog prijateljstva, za tvoje dobro.
Koliko god pastiri prodavali i klali ovce, ipak će ovaca biti više na svetu, nego kad počnu vukovi da ih kolju.
Vidiš li moje rogove? Veći su i jači od tvojih! Ipak, da me brze noge ne spasu od vukova, rogovi mi ne bi pomogli.
Ovce bez čuvara i pastira, to je kao da ih nema. Ukratko, tebe prijatelju, ako se ne vratiš stadu, čeka pogibija.
Čim te prvi vuk stigne, uvidećeš da sam ti govorio istinu.
Ovan se razmisli, zatim zahvali jelenu i vrati se svojem stadu.
--------------------------------------
Vuk i jagnje
Došlo jedno jagnje na potok da se napije sveže vode. Mirno je i tiho pilo, nikom nije smetalo, nikoga nije uznemiravalo. Odjednom se, odozgo iz šume, pojavio vuk, besan nasilnik žeqan jagnjećeg mesa.
- Kako se usuđuješ da mutiš vodu, koju pijem?- zaurlao je. - Bićeš kažnjen za takvu besprimernu drskost!
- Gospodine vuče, - odgovori jagnje smireno- nemojte se žestiti, priberite se, razmislite: kako vam ja mogu mutiti vodu, kada sam čitavih dvadeset koračaja nizvodno. Potok teče od vas ka meni, vidite li?
- Mutiš? Mutiš, kad ja kažem! - urliknu nasilnik.- A rekao bih i da si ti onaj što je o meni, prošle godine, po svim pašnjacima zlo govorio!
- Prošle godine, gospodine? Prošle godine nisam bio ni rođen, ja sam još sisanče, - odgovori jagnje.
- Ako nisi ti, onda je tvoj stariji brat! - grmeo je dalje vuk.
- Stariji brat, gospodine? Moja majka se ovog proleća prvi put ojagnjila, ja nemam brata!
- Svejedno, to je onda bio neko iz tvog naroda! - uporno je vikao vuk. - Svi vi, a i čobani i psi, neprekidno me ogovarate, čuo sam, svuda se priča! Sad ćeš mi platiti! - pa dograbi jagnje i odnese ga u svoju jazbinu. Proždrao ga tamo...
Zasuzio je zec koji je sve to iz prikrajka posmatrao, žao mu bilo jagnjeta, kroz suze je rekao:
Laž kao istinu nasilnik ima,-
krivdom se služi, vara u svemu,
slabije gazi, hrani se njima,
al kraj će doći, jednom i njemu!
-----------------------------------------
Senica i drvo
U mome dvorištu živi drvo. Njegova kapa je zelena i ogromna, a struk mu je uzan i rapav.
Na drvo slete senica. Ona je šarena i vesela i ima malo rumeno oko.
Naročito se ponosi zlatnim percima koja se kao dukat žute na njenim krilcima.
- Šta hoćeš? - upita drvo.
- Hoću da se nastanim u tvom hladu - reče senica pomirljivo.
- Ne može! - namrgodi se drvo.
Senica odlete.
Sutradan je padala kiša. Zatim je sinulo sunce. Posle su odnekud dopuzale gusenice.
One su halapljive. Drvo ne može da ih se oslobodi.
Jedu gusenice. Grickaju. Kvare kapu drveta.
- Upomoć! Senice, upomoć! - povika drvo.
Senica je dobra. Čula je drvo pa je doletela i odmah se dala na posao.
Kljuc! Kljuc! Sve je manje gusenica. Šarena senica je očistila zelenu kapu, posle je očistila kljunić i šarena perca.
Drvo je tada upita:
- Što se ne nastaniš kod mene?
Senica se malo nećkala sećajući se kako je nekada bila odbijena. Ali je ipak svila gnezdo na drvetu.
Od toga dana žive složno u mome dvorištu drvo sa zelenom kapom i senica sa zlatnim percima.
Post je objavljen 21.05.2012. u 21:04 sati.