25.05.2012., petak

Rode,krokodil,delfin.... Među ljudskim bićima, nalaze se primeri sasvim nesavesnih osoba, koje napuštaju svoju decu u teškim vremenima i mnoga deca su prinužena da žive na ulici. Ali pingvini nikada ne napuštaju svoje mlade, ni pod najstrašnijim uslovima. Ljudi koji podržavaju teoriju evolucije, i odbacuju koncept stvaranja, tvrde da te životinje gledaju samo sopstvene interese. Takvo gledište nije u stanju da objasni, kako pingvin biva gladan 4 meseca i bori se protiv hladnoće. Ko dakle ta stvorenja nadahnjuje takvim samopožrtvovanjem? ....... ........Požrtvovanje koje životinje ispoljavaju za svoje mlade, može se videti od najhladnijih do najtoplijih područja zemlje. U džunglama Tajlanda, najveći problem sa kojim se susreće mladunče rode je žarka vrelina. Odrasle rode svojim mladima donose vodu u kljunovima. Zatim je prosipaju po svojim mladuncima, na kojima se još nije formiralo perje. Taj hladni tuš pruža malo olakšanje mladima. Mladima je uz hladan tuš, potreban i hlad. I njihovi roditelji obezbeđuju taj hlad. Šire krila i štite ih od vrelog sunca. Rode po svojoj brizi koju vode o svojim mladima, po svojoj posvećenosti i požrtvovanju spadaju u najuzornije roditelje na zemlji................... ...........Jedan od najlepših primera veze između majke i deteta može da se vidi kod delfina. Majka priprema mladunče za sve vrste opasnosti. I dok to radi, mora, mada nerado, da bude stroga sa njim. Ti mladi delfini se trkaju sa čamcem. Jedan od njih mu se nenamerno previše približio. Propeler ili trup, mogli bi ozbiljno da ga povrede. Majka uočava opasnost i odmah se približava mladuncu, i gura ga ka dnu mora. Ljutita majka šalje svojim nosom visokofrekventne talase u telo mladunca. Ti talasi istovremeno iskazuju majčin bes i pričinjavaju mladuncu neprijatnost. Mladunče je vrlo nesrećno. Posle tog strogog ukora, majka počinje da pliva pored njega. Nežno se trlja o njega jednim perajem. To je delfinski ekvivalent držanja za ruke. Čineći to pokazuje mladunčetu da ga voli. .......................................... Mnoge vrste pataka nose svoje mlade u svojim krilima. Kada majka izađe na suvo tlo, vreme je da pačići siđu. Majka sređuje gnezdo, da ga učini udobnim za svoje potomstvo. Dok se to dešava, mužjaci skupljaju hranu za njih. Kada se mužjak vrati u gnezdo, pažljivo hrani pačiće. Kada je pače jelo, ono se ponovo vraća u za njega, najbezbednije mesto, pod majčino krilo. .................. U reci Nil žive krokodili. Krokodili spadaju u najdivljija stvorenja na zemlji, ali i spadaju među najbrižnije majke na svetu. Ženka krokodila zakopava svoja jaja u pesak na obali reke. Kada dođe vreme da se ona izlegu, ona počne pažljivo da uklanja pesak. Ona veoma pazi da ne ošteti jaja ni na koji način. Jaja počinju da pucaju, čim je pesak sa njih uklonjen. Pojavljuju se mali krokodili. Tada se dešava vrlo iznenađujuća stvar. Majka otvara svoju džinovsku čeljust sa oštrim zubima i uzima mladunče u usta. Prvi naučnici koji su to videli, poverovali su da krokodili jedu svoje mlade. Ali istina je sasvim drugačija. Najsigurnije mesto za mladunče na celoj obali su suta njene majke. Vrlo pažljivo i blago, majka uzima u usta mladunčad, jedno po jedno. Novorođene bebe doslovno mole da uđu u usta svoje majke. Ženka uzima u usta i neizlegla jaja, i steže ih upravo onoliko jako koliko je potrebno da ljuska pukne. Ti zubi, oštri kao žileti, mogu da razderu na komade antilopu ili bivola. Pritisak krokodilovih zuba, kada grize svoj plen može biti ogroman. Pa ipak, majka krokodil se ponaša tako osećajno i pažljivo, kada uzima svoje mladunče u čeljust, da mu zubi nikada ne nanesu nikakvu štetu. Kada majka napuni usta svojom decom, vraća se reku. Ide u bezbednu plitku obalu, koju je već odabrala. Zatim pažljivo otvara usta i trese glavom. Nežno spušta mladunčad i jaja koja nisu pukla u vodu. I voda je iznenada puna sićušnih krokodila. Kad dođe vreme, da joj se mladunci izlegu, ovo stvorenje krokodil, tako žestoko i divlje, pretvara se u majku punu ljubavi i brige o svojoj deci. Mladunci su sad stalno pod zaštitom svoje majke. Otprilike u to vreme, u blizini krokodilskog gnezda, dešava se nešto pod peskom. Pucaju jaja kornjače i male kornjače polako izlaze na površinu. Ta mala stvorenja su potpuno bez odbrane. Da bi preživela, ona moraju odma da uđu u vodu. I male kornjače, na čudan način se kreću ka vodi čim se izlegu. Na njihovom putu su džinovski krokodili. Ali krokodili uopšte ne diraju ove male kornjače. One prolaze pored njih sa savršenim poverenjem. Jedna mala kornjača se izgubila. Iznenada se nalazi licem u lice sa krokodilom, hiljadama puta većim od nje. Krokdil vidi kornjaču. Na prvi pogled izgleda da joj nema spasa. Krokodil iznenada otvara usta i uzima malu kornjaču među svoje oštre zube. Ali ne namerava da je pojede. Krokodil želi da pomogne kornjači da nađe pravi put. Neočekivano, krokodil nosi malu kornjaču u vodu u koju ona nije uspela da nađe, i tamo je ispušta iz usta. Osećanje ljubavi, kojim je nadahnut ovaj grabežljivac, spasava ne samo njegovo potomstvo, već i malu kornjaču. .......... .......

- 20:50 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.