Opis bloga

Kratka priča, poezija

Upozorenje



Tekstovi i slikovni materijal (ukoliko drugačije nije navedeno!) hucovo su vlasništvo i kao takvi zasićeni su copyrightom


 photo nocni_poslovi_zps5z0jpb36.jpg

Čitatelji o blogu

Tvoji su postovi dobri, i više od toga, no ova tvoja desna rubrika Čitatelji o blogu pobija i poništava baš sve što pišeš. Kad bi to bio neki dekonstrukcijski performans, to bi bilo okej, no nekako mislim da nije; siguran sam, nažalost, da nije.
- Mariano Aureliano

Literalno nisam dorasla dostojnom opisu tvoje poezije i proze. Poput djeteta koje drugi put vidi čokoladu ( a okus prvog puta mu je ostao u najboljem sjećanju) gutala sam do sitnih sati slova koja si prosuo ovim prostorom. Izazivaš emocije. Smijala sam se, čudila a i osjetila trnce strasti i uzbuđenja. Nema ravnodušnosti. Oduševljena sam i nježno ću printati. Mnoge korice na policama knjižnica ostale su zavidne i crveneći se zaklopile se po stranicama. Majstorski. Nadam se ukoričenju u tvrde. Ovaj stil to zaslužuje.(jeka 17.06.2018. 08:46)
- jeka

Podsjetio si me na Miloša, jednako kao i njega, tebe ne treba pokušati razumjeti, treba te samo čitati. Svako tvoje djelo je malo čudo pisanja, uvijek me uznemiri, natjera da zadrhtim, da se čudim, da mi zastaje dah Stvarno volim tvoje pisanje
- Lisbeth

Nakon ovoga bi sjeo đojnt. Jemepas ako ne bi. Fuf.
- Alžbeta Bathory

di si huc, kralju asocijalnih blogera. nije ti neki masterpis, ali i dalje kulja taj opojni vonj undergrounda!
- blogdogg

Izvanserijski pjesnik, prozaik, slikar, pamfletistički cinik, erudit, što još da dodam da bih opisao tvoj blistavi blog u zapećku blogosvemira?!
- svenadamevin

sjajno. razigrano, s onu stranu iščekivanja. čišćenje od dosadnih unutrašnjih nametnika. prozračno i bistro. pridobio si mi jutro. živio!
- predvorje tišine

u jeboteee! jes da je bolesno, ali je napisano odlično! Odlično!
- lisbeth

Mozak ti je ko ventilator :)
- samotvoja

Kad narastem i ja ću jednom naučiti ovako pisati, i crtati, i slat ću svoje radove na natječaje...i svašta...
I otići ću jednom i na to more...
- v

samo ti roštaj! :)
- danijela1

čuvaj pomno te trenutke, ti dragocjeni čovječe.
- modestiblejz

zastrašujuća slika!
- jelenaslak

huc, rodi mi dijete
- bolesna u mozak

idealan za perverzni režanj mog kaotičnog mozga - danijela1

Zajebantski i nadrealno jezivo. Ti si stvarno dobar. Kako da te ja ne znam?
- swenadamevin

vidiš, Sven, ima jedan koji po zajebima podšivenim bešćutnom, neljudskom zlobom šije ne samo mene, nego i tebe ;)
- pero u šaci

...dok ti napišeš novu bljuc-huc priču i sve lijepo posereš, adimasto
- danijela1

jednom sam na nekom blogu o samopomoći pročitala tvoj komentar: "Dajmo im da drkaju!"
- Danica Cvorovic

Ovo je trunku... disturbed
- Igness

jeftini pamfleti uvijek govore o autoru. nikada o temi o kojoj pišu.
- bocacciozg

odličan tekst, koji funkcionira na više razina, čestitke! još bolje ilustracije-prigodne,kičaste i divno razotkrivaju suštinu 'mrtve, da ubijenija ne može bit' prirode.
- Wall

...ne gine ti novinarska karijera... imaš smisao za razvijanje radnje i fenomenalan izričaj... ...ali...?? ...tko kaže da ti nisi već novinar... pozdrav i osmijeh ti ostavljam... :)
- Palomina

Huc, u čemu je problem?
- Nemanja

čim sam pročitala prve dvije rečenice svidjelo mi se. ali kada sam došla do kraja jedini komentar koji ti mogu ostaviti je: jebeno. prejebeno.
- beatrice

huc, podsjećaš me na polumrtvog žohara koji još miče nožicama
- gardo

e jbga, čitam i mislim, ti to o meni, a ono samo krleža xD
- NF

kad ćeš napisat priču o benzinskim postajama i o noći?
- marchelina

Stepenicama tvog razmišljanja obični plebejac se nije u stanju penjati!
- Danica Cvorovic

doooobro...čak i lijepo. mekano. neobično za huca.
- Marchelina

wow. kao iskrcavanje na normandiju.
- Marchelina

Kontakt:

meister.huc@gmail.com

16.06.2018., subota

Loš sin


Meat Fest - Owen Gibbons


Vratio sam se kući iz zatvora.
Mater je sjedila za stolom u kuhinji i gledala u prazno.
Pozdravio sam je.
Nije odzdravila.
- Što je – upitao sam.
Šutjela je.
- Dobro došao kući - napokon je rekla.
Natočio sam si rakiju i iskapio je.
- Još bolje te naš'o - odvratio sam sa zadrškom.
Sjeo sam za stol.
- Šta ima?
- Ništa.
- Kako ništa, mora da ima nešto. Mnogo je vremena prošlo.
- Nema.
Tajac. Tišina potraja neko vrijeme.
Mater se pridigne sa stolca.
- Pođi sa mnom, 'oću da ti pokažem nešto...
Ustao sam. Pošao za njom. Spustili smo se u podrum. Ne sjećam se kada sam zadnji put bio dolje. Moj se život uglavnom odvijao van kuće, na dvorištu, na ulici. Otključala je vrata i upalila svjetlo.
Nisam čovjek kojeg je moguće iznenaditi, ali ovaj put ostao sam zatečen. Svuda unaokolo bili su njeni uratci, neka vrst odvratnih nakaznih hiper-realističnih skulptura: tijela oskvrnuta sadističkim nasiljem, probijena mjedenim i kromiranim šipkama, zasječena bakrenim pločama... tijela koja kao da su, nakon prvotnog otpora i šoka prihvatila uljeza, agresivni invazioni metal i prijateljski se srasla s njim, saživjela se s njim, kao što se meso i sluzokoža saživi sa čeličnim protezama, zubnim i silikonskim implantima...
Čekao sam objašnjenje.
Majka je prišla jednoj skulpturi.
Svaki put kada napraviš neko sranje ja napravim ovo, rekla je.
Počela je nabrajati:
ovo je kada si u alkoholnoj izmaglici isprebijao susjeda Joška, kontuzije su bile strašne! Jadnik je tri tjedna ostao u bolnici
ovo je kada su te uhvatili zbog krijumčarenja ljudi
ovo je kada si slupao auto i kad je u nesreći pognula Klara
ovo je kada si se prvi put potukao s ocem i zario mu nož u nogu
ovo kada si se vratio propucan
ovo zbog razbojstva i prepada
ovo zbog krađe skupocjenih vozila
Nabrajala je u nedogled, kao da čita dosje ili presudu.
Napokon je završila.
- Pa, dobro, ipak neke koristi od mene, zar ne? Čini se da živimo u stanovitoj vrsti umjetničke simbioze - rekao sam ironično. – Ja sam tvoj mali cvijet zla, tvoja degenerirana muza, tvoj cjeloživotni horror, tvoja noćna mora...
Pogledala me prijekorno.
- Znaš stara, trebali bi naći načina da izvučemo koju kintu iz ovog, to je dobra priča, problematični i zapravo autodestruktivni sin te majka koja na svojim krhkim leđima nosi križ njegove krivnje, jer netko mora nositi križ, to zahtijeva svemir po svim točkama Zakona o Ravnoteži. Jasno vidim zamračen izložbeni prostor, tvoje jezive skulpture pod snopovima svjetla što se naizmjence pale; u pozadini bruji svemirski akord ispresijecan povremenim krikovima u noći, urlicima iz ludnice, jecanjem, plačem, cviležom, dahtanjem, škrgutom zubi, bijesnim psovkama... Što veliš majko? A majčice?
Odmahnula je rukom i krenula stubama natrag gore.

Vladimir Cosma - Valse D'Augustine

- 11:52 - Vox popljuvi (12) - Printaj me nježno - #

08.06.2018., petak

Hedy Lamarr, ekstaza, i ja



Želeo sam da razmišljam o velikim i moćnim stvarima ali jednostavno nije išlo, bioprognoza je bila loša. Spustio sam se u lokalnu birtiju i za šankom trut– traćio vreme. Birtija je bila pusta. Samo su deda Daba i deda Suvi ćutke sedeli zagledani u poluprazne čaše predsobom. Nisu izmenili niti reč. Kelner Rambo, mnogo mišićav dasa dofatio se Playboya. Nalakćen iza šanka čitao je članak o Zsa Zsa Gabor. Muve su letele unaokolo, sletale su nam na ruke, na ćelenku, nos, ali mi smo retko kad reagovali. Nismo želeli da igramo njihovu igru. Ponekad je najbolje odbiti sudelovati u bezvezariji. Na vratima birtije pojavio se stanoviti debeljko u sivom odelu. Žurnim je korakom prišao šanku. Umesto pozdrava zagrmio je – DUPLI VISKI! Rambo ga je besno odmerio, njegov je pogled govorio: idi bre sad si našo da me ometaš, zar ne vidiš da kulturno uzdižem? Frknuo je i nervoznim pokretima natočio viski debeljku. Tresnuo je čašu na šank. Debeljko je cimnuo piće i rekao – JOŠ JEDNU! Zatim se osvrnuo oko sebe, odmerio prostoriju, goste. Pogledi su nam se susreli. – I piće za mladiće – dodao je. Bio je odvratne spoljašnjosti: praseća njuška, sitne podle oči malo zakošene prema gore, izbrijana ćelenka svetlucala se kao masna pečenka pod neonskom rasvetom. Zapalio je cigaru, povukao dim. Izdahnuo. Ponovo me pogledao. – Upravo sam opalio nalepšu ženu sveta – obavestio me. Rambo je ponovo tresnuo čašu pred pridošlicu – A to bi bila... – upitao je radraženo.
– Hedy– fucking– Lamarr – uzvratio je debeli značajno.
– Idi bre, nama si došao da sereš – odvratio je Rambo.
– Ne bih se usudeo – rekao je debeli – ali fakat: upravo sam kresnuo Hedy.
– Kenjaš jajaro, kao ptica seralica – nije mu verovao Rambisimus.
– Kažem, ne bih se usudeo. Činite se kao opaki momci. Tvoje su mišice su tvrde i preteće. No ja sam noćas prcnuo Hedy i ispričat ću kako.

Tada je počeo da konstruiše. Rekao je da ima tog druga, zapravo poslovnog kolegu, Sam mu je ime, poznaje filmski svet kao svoj džep. Lako bi mogao biti i glumac jer je naočit, visok, markatnog lica, crnomanjast, šarmantan, otmen, kozer. No pomalo je ćaknut, mnogo voli da jebe i da jebe atipično. Također voli i da pripoveda o tome. Jednom je tako na nekom sampanu u honkongškoj luci umalo udavio neko devojče. Presamitio ju je preko ruba čamca, zagnjurio joj glavu u vodu i tucao dok se ova borila za zrak. Nazvao je to smrtnom borbom. Ali skrećem s teme, Sam je danas popodne rekao:

– Dođi večeras k meni, opalit ćeš najlepšu ženu na svetu!
Naravski, nisam mu verovao.
– Ti bi da me nasamariš. Pa nisam ja vesla sisao – uzvratio sam.
– Veruj mi – ubeđivao me Sam. – Najlepšu!
– Pa da i to vidimo.
Vijugavom cestom Mullholand Drivea dovezao sam se pred njegovu kuću na vrhu brda odakle je pucao lep pogled na grad. Bilo je devet navečer. Trubnuo sam u znak pozdrava. Ulazna vrata bila su odškrinuta. Ušao sam. Nigde nikoga. Smestio sam se u dnevni boravak, seo na sofu. Kresnuo daljinski i na tv– u gledao kako Dame Edna ćaska sa Seanom Conneryjem. Nije bila naročito smešna. Proteklo je neko vreme dok nisam začuo korake. Pojavio se Sam, k'o od majke rođen. Dođi za mnom, rekao je. Pošao sam za njim u drugo krilo kuće. Napokon smo ušli u spavaću sobu. Vezana i raskrečena na krevetu ležala je Hedy Lamarr. Imala je crni povez preko usta.
– Pripremio sam je za tebe, moraš samo da ukližeš – poručio je Sam.
Pogledao sam zabrinuto Hedy. Oči su joj bile iskolačene.
– O, ne brini, Hedy je pristala na ovo – rekao je Sam. – Je li tako Hedy?
Ona je lagano i pomalo posramljeno kimnula glavom.
– Hedy pristaje na sve što ja kažem, ili gotovo na sve... Uglavnom na posao. Ja ću da se smestim ovde...
Skljokao se na fotelju u kutu sobe.
Stajao sam tamo ne znajući što da radim. Milion misli jurilo mi je glavom.
– Ajde bre, skorit će se dok se ti odlučiš – požurivao me Sam.
Počeo sam se razodevati i ubrzo sam stajao nag pred Hedy. Kurac mi se mlitavio. Pokušao sam postići erekciju trljanjem, ali ništa od toga.
– A– ha– ha, dođavola imaš najlepšu ženu na svetu predsobom, a tebi neće da se ukruti, zbilja si baksuz, a– ha– ha– podrugivao se Sam.
Nisam želeo da se sramotim. Morao sam da okinem Hedy. Znao sam da to neće ići lako, bio sam praliziran njezinom lepotom i čitavom tom situacijom. Morao sam da smislim nešto. Tada mi je sinulo. Kod mene radi talijanka Marija, krupna, ogromnih sisurina, maljavog lica, retko kad brije noge, sve u svemu neugledna ženska ali me snažno seksualno privlači. U više navrata pokušao sam da je dovučem u krevet, no ona je ustrajala u vernosti svom mlitavom i bledunjavom mužu. – Sad ću da ti priuštim nezaboravnu jebačinu – saopćio sam Hedy. Zatvorio sam oči i predočio si Mariju kako kao bedni tuljan leži izvaljena na bračnom krevetu s baldahinom. – O da, izjebi me ti prokleti WASPovče – uzvratila je. – Jebi me dok ne iscediš iz mene i posljednju kap mog italijanskog znoja! U isti tren kurac mi je poskočio. Sklopljenih kapaka, tapkajući rukama kao slepac u večnom mraku, nalegao sam na Hedy, pronašao sam njen rasporak (još je bila skliska) i turnuo ga unutra. Zaječala je. – Sviđa ti se to kurvo jedna, ha – upitao sam Mariju. – Ti si jedna uspaljena svinja, Johne – konstatirala je. Počeo sam da pumpam. Postepeno sam ubrzavao ritam. Hedy je počela da cviljuka i ječi podamnom. Osećao sam kako joj pulsira pica. Njezino telo počelo je da se izvija, grči. Svršio sam. Marija je vrisnula. Otvorio sam oči. Hedy je bila isceđena. Ili napunjena, ako baš hoćete. Pogledao sam Sama. On se pak igrao sa svojom alatkom.
– Bogami nisam verovao da ćeš uspeti – rekao je zadovoljno – ali sada moraš da pođeš, Hedy i ja imamo nedovršenog posla.
– Da – rekao sam – i ja imam nekog posla.
Uzeo sam svoje prnje i odenuo se pred vratima. Još nisam verovao u ono što se zbilo. Kao u nekoj porno verziji Zone sumraka, pomislio sam. Seo sam u auto i osvestio da trebam piće. Duplo piće! U vožnji sam počeo mahnito da se smejem. Ne dešava se svaki dan da čovek opali najlepšu ženu na svetu!

Nastupio je dug neugodan muk. A onda – Pras! sletela je teška ćušketina. Debeli je završio na podu. Mora da je video sve zvezde i zvezdice.
– Rekao sam ti da ne sereš ovde – poručio je Rambo debelom iz visine.
Držeći se za obraz debeli je plačno izusteo – Ne serem... majke mi...
– Ajde tornjaj se odavde, ne mogu da te gledam…
Debeli se pridigao, pokunjeno pošao k izlazu.
– Ne serem – doviknuo je s vrata.
Rambo je dofatio njegovu čašu i zafitiljio je za njim. Čaša je promašila i razbila staklo na ulaznim vratima. Debeli je umakao.
– E jebeš ga – rekao je Rambo – što me ovaj isekira.
– Kakva kenjaža, debelom treba mnogo dobar psihijatar – rekao sam ja.

Prohujale su godine, svet se promenio otad, no u našoj četvrti sve je ostalo isto. Doduše, neko je drveće naraslo, neko je teško detinjstvo skončalo, jasno zamenio ga je težak život, neki su bolidi omatoreli i okrupneli (previše prženog krompira, slanine, kajmaka, gibanice, čvaraka, piva...), no još su živeli u uverenju da su dase premda su bili ništa drugo doli stari istrošeni kurtoni, suvo govno koje je mogao da prelomi svaki nadobudniji dečko.
Bio sam u potrazi za Tortilliom Flat od Steinbecka. Želeo sam da nanovo čitam tu knjigu. Čitao sam je davno i bila je smešna. Pomalo je govorila o našim životima u ovom susedstvu. Muvao sam se po antikvarnici. Knjigu nisam našao. Već sam bio na odlasku kada sam na jednoj polici video naslov Ekstaza i ja. Bila je to – već sam posedovao tu informaciju – autorizirana biografija Hedy Lamarr. Odmah mi je na um pao onaj poremećeni debeljko što nas je te sparne srpanjske večeri nastojao uveriti kako baš on prcnuo lepoticu sa silverskirna. Bacio sam oko na tekst i svidelo mi se što piše. Bila je jeftina. Rekoh, gazda uzet ću ovu. Antikvar, sušićavi birokrat uze knjigu da naplati. – Eh, Hedy beše vrhunska lutkica – reče namigujući ispod pepeljastih leća debelih socijalnih naočara crnih okvira. – Bogami beše – rekoh ja. – Šteta što je tako skončala – dometnu on. – Aha – otpovrnuo sam iako nisam znao kako je skončala. No brzo ću da popunim sve rupe, pomislio sam.

U trgovini sam uzeo četiri 'ladna piva i zaputio se kući. Smestio sam se u ležaljku na balkonu, otvorio bocu i počeo da čitam napreskokce, tražeći samo sočne delove. Jer Hedy beše odvažno svedočila o svojoj polnoj želji, seksualnim avanturama i avanturicama, ljubavnom iskustvu. Seks je, kako je saopštila na samom početku, bio važna stavka u njezinom životu. I meni je seks bio važna stavka u životu. Počeo sam da se uspaljujem. A zatim sam nabasao na stranicu 233 i – JAO! hitno sam trebao nešto žešće...

***

Brzim korakom prišao sam šanku.
– Dvostruki viski – rekao sam Rambu.
Rambo je čitao Playboy iza pulta. Ljutito me odmerio. Natočio. Tresnuo čašu. Trgnuo sam piće. – De još jednu – rekao sam. Ljutito me odmerio. Natočio. Tresnuo čašu. Trgnuo sam piće. Osvrnuo sam se oko sebe. Birtija je zjapila prazna. Muve su letele unaokolo.
– Sećaš li se onog debeljka što je onomad kenjao da je jebao Hedy Lamarr – zapitao sam Rambolina.
– Kako se ne bih sećao. Mnogo mi je dig'o živac! Dobro sam ga tresnuo, zar ne?
– Mnogo si ga dobro opandrčio, samo ispast će da debeli nije srao!
– Kako to misliš: nije srao. Srao je kao slon koji pati od mokrog proljeva!
– Ma nije. Sedi i sušaj. Al stvarno moraš prvo da sedneš jer ćeš da padneš i povrdiš dupe.
Podigao sam knjigu u zrak onako kako ulični propovednici podižu Bibliju na petoj aveniji.
– Vidiš, ovo je autorizirana biografija Hedy Lamarr i ja ću sada da pročitam jedan odesčak…
Otvorio sam obilježenu stranicu i počeo da čitam:

«Sam je bio toliko ljubomoran da je nastojao da mi stavi čelični pojas nevinosti. Kada sam se zaključala u kuću neke prijateljice koja nije želela da ga pustiti unutra, on se popeo na prozor i pokazao nam muški pojas nevinost kojeg je nabavio za sebe. Nisam znala da takvo što postoji. Htio mi je dokazati svoju vernost.
Kada sam se konačno vratila kući, napunio je moju novčarku, zatim me golu svezao za krevet,
vičući kako taj novac moram i zaraditi. Zadovoljio se, a zatim pozvao nekog svog debelog ružnog prijatelja. Urlao je od smeha dok je njegov prijatelj nastojao sve kako bi se i on zadovoljio. Što se Sam više smejao, to je njegovom prijatelju teže uspevalo ostvariti svoju nameru.
»

Zavladao je tajac. Rambo je stisno biceps i odmerio ga. Zatim si je natočio dupli viski.
– E da ga jebeš ja stvarno ne mogu da shvatim ovaj svet – duboko je uzdahnuo i cimnuo piće. – Mora da sam vrhunski mamlaz ili šta?
– To naprosto ne može da se shvati – rekao sam ja.
Ostali smo dugo vremena bez reči da blenemo u ulazna vrata pitajući se koje će sledeće govno da nam život servira za ručak.

Tom Waits - In The Neighborhood

- 11:00 - Vox popljuvi (10) - Printaj me nježno - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>