Opis bloga

Kratka priča, poezija

Upozorenje



Tekstovi i slikovni materijal (ukoliko drugačije nije navedeno!) hucovo su vlasništvo i kao takvi zasićeni su copyrightom


photo nocni_poslovi_zps5z0jpb36.jpg

Čitatelji o blogu

Kak ti pišeš, jebote te led! Ne prostačim, ali sad moram još. Kak ti pišeš, do u tri pičke uske, do u pet žena oko sedam sati do deset dana. Dosadno je. Jest.
- Livia Less Nata

Tvoji su postovi dobri, i više od toga, no ova tvoja desna rubrika Čitatelji o blogu pobija i poništava baš sve što pišeš. Kad bi to bio neki dekonstrukcijski performans, to bi bilo okej, no nekako mislim da nije; siguran sam, nažalost, da nije.
- Mariano Aureliano

Literalno nisam dorasla dostojnom opisu tvoje poezije i proze. Poput djeteta koje drugi put vidi čokoladu ( a okus prvog puta mu je ostao u najboljem sjećanju) gutala sam do sitnih sati slova koja si prosuo ovim prostorom. Izazivaš emocije. Smijala sam se, čudila a i osjetila trnce strasti i uzbuđenja. Nema ravnodušnosti. Oduševljena sam i nježno ću printati. Mnoge korice na policama knjižnica ostale su zavidne i crveneći se zaklopile se po stranicama. Majstorski. Nadam se ukoričenju u tvrde. Ovaj stil to zaslužuje.(jeka 17.06.2018. 08:46)
- jeka

Podsjetio si me na Miloša, jednako kao i njega, tebe ne treba pokušati razumjeti, treba te samo čitati. Svako tvoje djelo je malo čudo pisanja, uvijek me uznemiri, natjera da zadrhtim, da se čudim, da mi zastaje dah Stvarno volim tvoje pisanje
- Lisbeth

Nakon ovoga bi sjeo đojnt. Jemepas ako ne bi. Fuf.
- Alžbeta Bathory

di si huc, kralju asocijalnih blogera. nije ti neki masterpis, ali i dalje kulja taj opojni vonj undergrounda!
- blogdogg

Izvanserijski pjesnik, prozaik, slikar, pamfletistički cinik, erudit, što još da dodam da bih opisao tvoj blistavi blog u zapećku blogosvemira?!
- svenadamevin

sjajno. razigrano, s onu stranu iščekivanja. čišćenje od dosadnih unutrašnjih nametnika. prozračno i bistro. pridobio si mi jutro. živio!
- predvorje tišine

u jeboteee! jes da je bolesno, ali je napisano odlično! Odlično!
- lisbeth

Mozak ti je ko ventilator :)
- samotvoja

Kad narastem i ja ću jednom naučiti ovako pisati, i crtati, i slat ću svoje radove na natječaje...i svašta...
I otići ću jednom i na to more...
- v

samo ti roštaj! :)
- danijela1

čuvaj pomno te trenutke, ti dragocjeni čovječe.
- modestiblejz

zastrašujuća slika!
- jelenaslak

huc, rodi mi dijete
- bolesna u mozak

idealan za perverzni režanj mog kaotičnog mozga - danijela1

Zajebantski i nadrealno jezivo. Ti si stvarno dobar. Kako da te ja ne znam?
- swenadamevin

vidiš, Sven, ima jedan koji po zajebima podšivenim bešćutnom, neljudskom zlobom šije ne samo mene, nego i tebe ;)
- pero u šaci

...dok ti napišeš novu bljuc-huc priču i sve lijepo posereš, adimasto
- danijela1

jednom sam na nekom blogu o samopomoći pročitala tvoj komentar: "Dajmo im da drkaju!"
- Danica Cvorovic

Ovo je trunku... disturbed
- Igness

jeftini pamfleti uvijek govore o autoru. nikada o temi o kojoj pišu.
- bocacciozg

odličan tekst, koji funkcionira na više razina, čestitke! još bolje ilustracije-prigodne,kičaste i divno razotkrivaju suštinu 'mrtve, da ubijenija ne može bit' prirode.
- Wall

...ne gine ti novinarska karijera... imaš smisao za razvijanje radnje i fenomenalan izričaj... ...ali...?? ...tko kaže da ti nisi već novinar... pozdrav i osmijeh ti ostavljam... :)
- Palomina

Huc, u čemu je problem?
- Nemanja

čim sam pročitala prve dvije rečenice svidjelo mi se. ali kada sam došla do kraja jedini komentar koji ti mogu ostaviti je: jebeno. prejebeno.
- beatrice

huc, podsjećaš me na polumrtvog žohara koji još miče nožicama
- gardo

e jbga, čitam i mislim, ti to o meni, a ono samo krleža xD
- NF

kad ćeš napisat priču o benzinskim postajama i o noći?
- marchelina

Stepenicama tvog razmišljanja obični plebejac se nije u stanju penjati!
- Danica Cvorovic

doooobro...čak i lijepo. mekano. neobično za huca.
- Marchelina

wow. kao iskrcavanje na normandiju.
- Marchelina

Kontakt:

meister.huc@gmail.com

18.01.2013., petak

ZONA SUMRAKA (1)

bogo moj
Sa ultraljubičastim lukom, 2006

Uvodna glazba: Aisha Duo, Despertar

Ukrcao sam se u tramvaj. Tramvaj je pošao. Melodiozan, seksi glas je rekao
- Slijedeća stanica je Bibićeva.
Gledao sam kroz prozor bez osobitih misli. Tramvaj se potom, dakako, zaustavio. Ušlo je nekoliko novih putnika. Vrata su se zatvorila. Tramvaj je krenuo dalje. Ponovo se javio melodiozan, seksi glas obznanivši
- Sljedeća stanica je Pipinićeva.
Ovaj put bio je za nijansu seksualno sugestivniji.
Vozili smo se, stanice su se izmjenjivale, a melodiozan, seksi glas postajao je sve napaljeniji. Gospođa (ili gospođica) na traci sve je više i više afektirala, uzdisala, otezala, umekšavala samoglasnike… Naposlje se toliko prenemagala da se činilo kao da smo prištekani na hotline.
Seks prodaje sve, znao sam, no ipak to nije bilo dovoljno da me natjera da kupim kartu.
- Sljedeća stanica je Končareva! – rekla je na rubu orgazma.
Ha-ha, podrugljivo sam se nasmijao u sebi. A onda me netko tiho zazvao.
- Hej Huc…
Osvrnuo sam. Nigdje poznatog na vidiku.
- Huc – ponovo sam začuo.
Ponovio sam radnju. Ništa.
- Hej Huc…
Glas je dopirao iz zvučnika.
- Jebi me Huc…
- -?-
- JEBI ME STRASNO!
- Ma koji…
- VADI SVOJ DEBELI, KRUTI, MOĆNI BEJBIMEJKER I RASTURI NJIME MOJU VLAŽNU POHOTNU PIČKICU!
Sa izrazom lica – ma čujete li vi ovo – potražio sam lica ostalih putnika. Lica su bila prazna, bešćutna, nezainteresirana. Zadubljeni u misli ljudi su brinuli svoja posla.
- UH, KAKO ŽELIM DA TE KARAM! SVA SAM SE NAPALILA! JOJ ŠTO SAM SE NAPALILA!
Nisam izdržao. Približio sam se prvom putniku i uskliknuo
- Ma čujete li što ova priča?!
- Hm?A?Kako? – nevoljko se trgnuo iz snatrenja.
Bio je to neki starac u baloneru kaki boje, zaudarao je na plijesan i naftalin.
- Velim: čujete li što ova priča?
- Tko – čudio se.
- Ova – pokazao sam prema zvučniku.
- Sljedeća stanica je Savska… - rekla je službenim glasom.
- Da – otpovrne starac.
- I?
- Što i?
- Što velite na to?
- Vrlo je informativna – zaključi.
- Nalazim da je vama ovo zasigurno nevjerojatno smiješno – rekao sam nastojeći da se zadržim u granicama pristojnosti.
- Ne nimalo – frknuo je bijesno i drsko mi okrenuo lice.
Skoro sam ga žvajznuo.
Dakle tako, pomislio sam, oni bi da se zabavljaju na moj račun! E, pa neće moći! Otvoreno sam se usprotivio uredničkoj koncepciji zabavnog programa Hrt-a, plitkom i neduhovitom i nadasve ružnom voditelju skrivene kamere i čitavoj toj glupoj fukari pred televizorom što gricka krekere i vonja na ustajali znoj i urin…
Nesmanjenom žestinom nastavila je da me seksualno uznemiruje.
Ozlovoljilo me to. Hinio sam ravnodušnost. Trudio sam se ostaviti dojam čovjeka koji ne haje koliko je crnog ispod nokta. I, da, povremeno bi zijevnuo dajući do znanja da se užasno dosađujem.
Nije se obeshrabrila, pičila je sto na sat: joj što bi da mi radiš, joj što ću da ti radim, sve u tom stilu…
Postajalo je izrazito glupo i pitao sam se dokle će tjerati loš fazon.
Kada smo stigli na glavni gradski trg reče
- Mole se putnici da napuste vozilo,
pa nadoda
- svi, osim Huca.
Poslušna gomila, bez riječi protivljenja, poče napuštati vozilo.
Krenuh i ja, naravno, kad ono neće šaka da otpusti dršku. Povučem, a prsti se stegnu. Što jače vučem to čvršće stežu. Uplašio sam se. Zbilja sam se uplašio. Ne znam kako ovo rade, no to je podli trik. Nastojao sam sačuvati trijeznu glavu. Udahnuo sam duboko. Jednom, dvaput, triput.
Pošli smo dalje.
- Napokon sami – veselo reče.
Takva vrst veselosti naviještala je opasan zaplet.
I dalje sam glumio nezainteresiranost.
- O mili, danima te promatram. Svaki put kada uđeš obuzme me živinska pomama. Iz breskvice mi procuri sladostrasan med… - nastavila je po starom.
- Gle lijepog ćuke – uskliknuo sam.
- … rasplamsa se strast, a zbor kerubina zacvrkuće na uho pjesmicu lascivnog sadržaja…
- I još jednog lijepog ćuke!
- Maleni moj, činit ćemo lijepe stvari!
Zafućkao sam atonalnu pjesmicu, nešto od Schoenberga.
- Pođi do srednjeg izlaza i pritisni dugme za izlaz.
Nije mi bilo na kraju pameti da je poslušam, pa ipak mimo svoje volje učinih što traži.
Prišao sam i stisnuo dugme. Ispustila je jedan nježan – ah!
Ponovo sam stisnuo dugme. Ispustila je jedan nježan – oh!
Počeo sam manijakalno pritiskati prokleto dugme.
- …ah-oh-ih-uh----- a----a-- aaaa ---uuuuuu-----mmmmmm-----aha-aha- je-je…
Tražio sam dobar ritam.
- …iiiii---uuuuuu------aaaaaa----jiiiii – mmmmmhhhh----o—o----o!
A onda sam ga ulovio.
- NEMOJ STATI – vršitala je.
Da stanem? Niti sam želio, niti sam mogao. Bio sam potpuno u njezinoj moći.
- Mhhhhhmmm--- mhhhhmmm- mhhhmmm – oh – jes – to–to-to…
Raspametio sam se od sveg tog mrmljanja, stenjanja, uzdaha i cvileža. Želio sam da joj ga utrpam, samo utrpam gdje?
- LIŽI GADE! LIŽI MOJU UZAVRLU PICU – naložila je.
Presavio sam se u struku i počeo lickati, grickati, nosićem gurati mehanički klitić.
- KRISTE BOŽE! KAKO DOBRO TO RADIŠ! – rastapala se od užitka.
Ah, taj modus operandi! Imao sam prakse i znao sam svoj posao. Pouzdanim putem vodio sam je ka vrhuncu.
A onda je svršila.
AAAAAAAAAAHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH!!!!!!!
Epohalno! Svjetski!
Tramvaj je snažno zadrhtao, jednom, dvaput, val vrućine prešao je preko mog lica, žarulje su redom praskale pod visokim naponom, vozilo se iznenada ukopalo na mjestu. Odletio sam sve do prazne vozačeve kabine, tresnuo o debeli pleksiglas i srondao se na pod.
Neko vrijeme ništa se nije zbivalo. Ležao sam pritajen i osluškivao. Tek bi povremeno, gdjegdje, zaiskrio kratak spoj.
- Mačak, bio si sjajan – reče napokon deus ex machina. – Nikada me nitko nije ovako oralno opslužio!
Glas je bio umoran, no blažen.
Ja sam pak bio pomiješanih osjećaja, nešto između ponosa i blagog povraćanja.
- Pax vobiscum, idi sada…
Vrata su se otvorila uz tresak.
Tada je preuzeo strah. Užasan, paničan strah!
Pojurio sam i trčao bez prestanka sve dok se nisam našao sred maksimirske šume. Tek okružen šumom, grmljem i gustišem osjetio sam se sigurnim. Umoran kao iznemoglo pseto povraćao sam se hvatajući zrak oslonjen o bukovo drvo. Testisi su mi nabujali, bili su ogromni i užas bolni. Pošteno me namučila drolja! Pod hitno sam morao iskipati te, sad već kronično neurotične spermatozoide. U stablu sam našao zgodnu rupu, nagurao unutra malo mladog lišća, izvadio alatku, pljunuo u šaku, prošetao kožicu i turnuo ga sa mislima upućenim Scarlett. Dražesnoj, maloj, putenoj Scarlett!

(nastavit će se…)

the garden
Paul McCarthy, The Garden, 1991-92

- 02:10 - Vox popljuvi (0) - Printaj me nježno - #

<< Arhiva >>