Bugenvilija
20.08.2007., ponedjeljak
Sjećanje na jedno ljeto
Ne znam kako kod vas ali u mojoj vukojebini nije bilo pravog ljeta. Bilo je tri puta po tri prevruća dana i to je sve. Izvukla sam badić ali ga ni jednom nisam obukla za razliku od lani kad sam dobar dio ljeta u dvorištu provela u njemu jer je bilo havarično. Dobro, sad su nam izgradili kuću na kat u neposrednoj blizini pa ni ne bi baš skakutala tako kostimirana kad nam skoro zaviruju u tanjur. Klincima sam nadobudno kupila bazen i to doslovno između dva pljuska, nadajući se da će se ipak isplatiti. Okupali su se točno 4 puta. Sramota! I onda nas još tuži susjeda da zakaj su klinci u dvorištu zakaj neidu na bazen. Zaista nadobudno. Mislim da se u tom bazenu kupaju samo hladnokrvne životinje, puževi i Nijemci. Njima je svaka voda dobra, čak i ona jezerska, tj šoderičina u kojoj ja ni cucku ne dam nutra. Oni su tamo već sa prvim sunčanim zrakama čim snjeg okopni i ne miču se sve dok ponovo ne zatrpa. Post sam počela pisati pred 6 sati, pojma nemam više kaj sam točno htela reć, ni naslov me na niš ne asocira. Zapravo kad stavim klince spat tak sam prazna ko vreća da mi niš pametno ne pada na pamet. Ma čak ni bedasto, baš niš zato ću sve ostaviti kak je, možda se dosjetim kaj sam počela pričati i dopišem to naknadno. Ili makar nakon šetnje sa psom, to me obično vrati među žive. Makar kakvo je sad vrijeme vani može me samo u depru baciti, a i udebljala sam se opet tj vratila na početak. Grozota i strahota, a još sam se nekidan pitala zakaj ne mogu više u hlače nakon pranja, pa nisu se valjda toliko stisnule...  |