Bugenvilija
28.06.2005., utorak
Mali Mongoli
|
Svašta nešto nam se izdešavalo ovih dana ali nisam stigla sve to zabilježiti na blog jer su me uhvatile ljetne alergije, pa sam više mrtva nego živa. Vrućine su fantastične, baš po mom ukusu ali ne i vlažnost zraka. Volim toplinu i vrućinu i sunce i sve što uz to ide osim 70 % vlage u zraku. To me ubije u prvoj rundi. Sad se dok ovo pišem, inhaliram sa sterilnom morskom vodom, jer je to jedino što me može spasiti gušenja, bar dok ne odemo na more. A do onda je još potrebno preživjeti dvadesetak sparnih dana. Bili smo neki dan u Garchen centru u Minhenu, imali smo sastanak sa mojom mongolskom prijateljicom Bayaasom. Njena svekrva je napravila dečkima prekrasne mongolske košulje/haljine/jakne/nešto jer ja svu odjeću koji moji pikavci prerastu, dajem njoj za njezinog punoglavca koji je pola godine mlađi ali ne baš puno sitniji momčić. S obzirom da su i ona i njen muž samo studenti i ne mogu malome baš svašta priuštiti, to mi je pravi gušt. Kad sam spazila te dolamice, okinula sam na prvu, sad će pak njezina majka meni sašiti jednu njihovu tradicionalnu haljinu, eh, jedva čekam. Dobili smo od nje i putreni čaj u vrečicama, pakiranje za cijelu godinu. Dobra stvar, ja volim tu aromu. Nije srećom od jaka pa se da piti i više puta na dan, a da pri tom ne privlačim sve konjske muhe iz okolice. Dobili smo i suhi jogurt, koji se samo razmuti u vodi. To je kaže Bayasaa dobro za malu djecu. Vjerujem joj, a što mi drugo preostaje? Ionako sve piše na mongolskom, a oni pišu ruskom ćirilicom, pa da i sumnjam u to, teško mogu provjeriti. Za sada smo svi živi, a to je dobar znak. Evo par sličica sa Dawom u novoj jaknici, dolje inače dođu hlače i čizme ali malo je pretoplo da ga sad sa tim još mučim. Brata nema na slikama jer je baš spavao.Sad nam samo poni fali ili makar jedan maleni mongolski konjić.     |