Bugenvilija
26.05.2005., četvrtak
Praznik
 Šljaka, šljaka i šljaka. Danas sam napravila takav posao da sam u najmanju ruku zaslužila sladoled, a u največu, dva. Jednoga sam upravo drmnula. Sad ga zaljevam bevandom. Trebali smo danas biti na inicijaciji Vajrasatve ali neke nam se stvari nisu baš posložile i nije nam imao tko čuvati blizance, pa jednostavno nisam htjela se ponovo dovesti u situaciju da smetam svima, a ja da nemam na kraju ništa od svega toga jer pazim i trčim za blizancima. Tako smo ostali doma, što se pokazalo i ne tako lošom idejom jer sam napravila sav onaj posao po vrtu koji bi inače delala još danima. A kak je bil praznik, tak sam i dragoga mogla uvuči u moje nehumane kombinacije. Dan je bio bez oblačka od jutra, tlak visok, ma sve kak se šika. Vruče sa blagim vjetričem, divna kombinacija. Makar mi se sad malo manta, sve mislim da me ipak nokautirtalo (sunce) u prvoj rundi. A o leđima da ni ne pričam. Ja ne pocrvenim, ja pocrnim odmah. Pa sad imam jedan križkraž na leđima od bretela i šljakerske kratke hlačice, bijele boje, a ostalo je indijanski crveno. Sva sam se natrackala mlijekom za poslije sunčanja, možda prođem bez gulenja. Nadam se. Glavno da sam sve predviđeno zgotovila po vrtu, sutra još neko presađivanje i sijanje trave i gotovo. Sve je picnuto, do u sitnice. Sutra ću opaliti par slikica, da se vidi moj trud i muka i naravno sva raskoš mojih cvijetnih kombinacija. Sutra imam specijalne goste na ručku ali o tome u sutrašnjem izvještaju. He he. Sad idem sebe onesvjestiti po drugi put danas. E to mi se nije davno desilo. Legla sam poslije ručka, malo u ležaljku na novouređenoj terasi i odvalila u roku keks jer je neki tip objađnjavao svom frendu neku zajebanciju, tako strašno monotonim glasom, da je to njegovo pričanje proizvodilo jednu konstantnu nesmanjenu buku, koja je u jednom momentu prestala biti govor i pretočila se u mrmor. Nešto kao kad kopaju ulicu pa radi ona grozna bušilica samo slabijeg intenziteta. Nikad nisam čula da netko može tako dosadno i jednolično pričati tako dugo vremena. Gore od njemačkih dokumentarnih ili putopisnih emisija. Uglavnom, ja sam se od toga, onesvjestila. Sunce me grijalo kroz granje ljeske i bilo mi je fino fino. I sad mi je fino i zato se idem ponovo onesvjestiti da sutra mogu normalno ludovati od jutra. Pusa i laku noć. |