Jučer sam na blogu objavio humorističnu pričicu o dočeku Nove godine tijekom odsluženja vojnog roka. Ništa senzacionalno, ništa što bi nekoga trebalo uvrijediti. No, primio sam vrlo zanimljiv komentar i odlučio sam objaviti ga kao zasebni post. Autoru se zahvaljujem: da se mene pitalo, do rata također ne bi došlo. Ali, eto, nije nas se pitalo.
Evo i komentara:
Lako je sad tebi da se ovde zajebavaš, znam ja takve ko što si ti. Upamti jednu stvar, bivši druže vojniče: Da nisi služio u JNA, nikad ne bi postao čovek. Jel znaš ti, pametnjakoviću, da još uvek važi ona narodna - ko nije za vojsku, nije ni za ženidbu. Ako si se oženio, to je zato jer smo te mi naučili da budeš muškarac, da budeš čovek. Ko nije nikad navuko čizme i uprtače, smrzavo se na straži, marširao kroz sneg, prolazio kroz blato i kišu, upoznao drugarstvo i prijateljstvo kakvo samo u armiji može da se upozna, taj ne zna šta je život. Tu si imao prilike da očvrsneš, da naučiš da ne jadikuješ, nego da stisneš zube i da izdržiš…to su velike vrednosti koje ti ne znaš da ceniš. Slaba ti vajda od svih knjiga što si pročito. Mi smo od vas, maminih sinova i mekušaca radili ljude.
Neki od vas su posle bili u ratu. Ne znam jesi i ti bio među njima. Zaboravili ste da sve ono što vam je spasavalo život na terenu, ovde ste naučili. Ipak, najvažniju stvar ste zaboravili i vi i oni sa druge strane. Najveća pošast koja je mogla da nas zadesi to je povampireni nacionalizam. Zato je i izbio ovaj drugi bratoubilački rat. Lepo smo vam mi govorili, trubili na vaspitanju – negujte bratstvo i jedinstvo, negujte drugarstvo i prijateljstvo… JNA je bila Jugoslavija u malom, svi narodi i narodnosti su mogle ovde da se vide, ljudi su mogli da se upoznaju i zajedno da prođu vojnički život. Nije bilo lepšeg prizora nego kad bi se iz hiljadu grla zaorilo: POZDRAV
Ali vi niste hteli da slušate, niste se zalagali na obuci i samo ste gledali kako ćete da zbrišete i vratite se svojim mamicama i devojkama koje su vas tetošile preko svake mere.
Na žalost, moram da priznam da su i mnogi moji kolege i drugovi starešine postali omađijani avetima nacionalizma i krenuli su na svoga brata… a oni su baš trebali da budu kovači bratstva i jedinstva i da ostanu na Titovu putu…to me najviše boli i zato ću tebi da oprostim, tebi i svim ostalima koji sad teraju šegu i misle da su pametni, snimaju filmove i takve stvari… i hoće da zaborave sve dobro što su dobili u vojsci… ali, neka im, neka samo zaboravljaju, neka se mrze i neka ratuju, ali nemojte onda nas da prozivate, mi smo hteli najbolje i da se nas slušalo ne bi do ovog nesretnog rata nikada došlo
Starešina • 07.01.2010. u 11:34
| < | siječanj, 2010 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Eksperimentalna
autobiografska fikcija.
Dobro je imati na umu
moguću razliku
između blogera
gospona profesora
i autora kao privatne osobe.
Škola je zjenica svih društvenih ustanova,
a učitelj je zjenica te zjenice.
Sartre
Prvo podignemo prašinu,
a zatim se tužimo da ne vidimo.
Berkeley
Put van vodi kroz vrata.
Zašto nitko neće upotrijebiti taj izlaz?
Konfucije
Cilj mi je naučiti vas da od prikrivene besmislice
napredujete do nečega što je očito besmisleno.
Wittgenstein
Ma koliko bilo izazovno istraživati nepoznato,
još je izazovnije propitivati poznato.
Kaspar
Neuroza je zamjena za legitimnu patnju.
Jung
Ni budućnost više nije što je nekad bila
Valery