Komentari

gosponprofesor.blog.hr

Dodaj komentar (20)

Marketing

  • NF

    da, najgluplje izgubljena godina mog života, mas im pater, što bi napisao jedan bloger

    avatar

    07.01.2010. (12:34)    -   -   -   -  

  • knjižničar

    Profesore, opet ti „teraš šegu“))))

    avatar

    07.01.2010. (12:58)    -   -   -   -  

  • buha

    pa je , sve ovo šta je pisao "starešina" stoji. Ja sam bila svjedokom kada je JNA spašavala moje kada im je prjeitila poplava od Save.
    Ali JNA je planirano urušavana i uništavana, političk,i još prije izbijanja rata. Godinu dvije prije je visoki oficir JNA meni govorio o situaciji u Jugoslaviji kao da je srpski oficir.
    Bila je to čudna metamorfoza , čudna.. pametnih i školovanhi ljudi , koji su se godinama kleli u bratstvo i jedinstvo. Meni još uvijek neobjašnjiva, osim kao psihologija gomile .
    Bilo pa prošlo... neka nam u Samosttalnim republikama se NE ponovi!!!

    avatar

    07.01.2010. (13:09)    -   -   -   -  

  • buha

    zapravo , kada bolje pogledam ova 2 komentara, vidim da ..još se nisu smirile strasti.
    Mnogi su u posljednjih 20 godina uspjeli vidjeti i zapamtiti samo crne strane bivše države i bivše vojske N no nije svijet ni društvo nikada -crnobijelo. Niti je povijest jednostavna.
    eto, strasti i mržnje , se teško stišavaju ...
    željela bih vjerovati da se bar neka koristi od ratovanja izvukla. Ako ne materijalna , jer znamo koliko smo u ratu izgubili, onda ona druga -o smislu i svrsi ratovanja. Jer RAT nije uopće "ŠEGA" kao što veli šaljivđija ... ali nije ni najbolji način učenja povijesti, osim za divljake i necivilizirane zajednice.

    avatar

    07.01.2010. (13:17)    -   -   -   -  

  • j.

    Druže pukovniče, dozvolite da se obratim.

    Kao emancipovan i oženjen muškarac, pače otac dvoje nejači, dopustite mojoj malenkosti da se ne složi sa Vašom konstatacijom o ženidbi.

    Naime, ako žene imaju pravo smatrati svoj život ispunjenim (navodno je to jedna od civilizacijskih zasada) premda se nijesu udavale, dopustite i nama, dlakavim i nedoraslim zvijerima, takav luksuz.

    Prema tome, ne valja više ona - ko nije za vojsku, nije ni za ženidbu. Ja bih prije rekao da ko nije za vojsku, nije ni za dat mu kreditnu karticu u ruke. To naprosto nije čovek, nego da prostite, neko nezavisno i samomisleće g…, dabogda mu stan na hipoteku prodali za dugove od parnog grejanja.

    Ali avaj, ovdje više ni u vojsku ne mora da se ide, nego ravno iz škole na burzu!

    Ako pak dopuštate, dalje bih stao u odbranu našeg gosponprofe, jer kako možete da kažete da je slaba mu vajda od knjižurina što ih je pročito. Evo uzmite samo šta ste Vi sve morali da pročitate da biste došli do tih par čvaraka na ramenima. Sabrana dela Titova, pa sabrana dela Marksova, pa sabrana dela Koste Nađa (a možda i Veselina Đuranovića), pa još i Priručnik za pripremu jela u JNA. Koliko bogatih knjižurina! Svaki diplomirani komparatista ima da Vam pozavidi! Što bi Snajka rekla Iliji: pa zar si zbog toga skota i u operu moro da ideš?

    Na kraju, točno je da smo zapravo svi mi htjeli najbolje i da se bilo koga od nas pojedinačno slušalo ne bi do ovog nesretnog rata nikada došlo. Ali nekako su svi graknuli u isto vrijeme pa se nikoga nije čulo, i eto ti ga na. Omaklo se. Ali ne brinite, znaju Čvorovići da bi sve to rasturila CIA ovako ili onako.

    Bolje da se mi ne prisjećamo bolnih tema, nego da se okrenemo svako svojoj. Evo ovdje kod nas napadalo snijega u tri p.. m…, pa da uzmemo lopate i pljunemo u šake, onako, bratski, jedan da grta, a sedam da gledaju, kao nekad…

    avatar

    07.01.2010. (13:18)    -   -   -   -  

  • (Ne)pristojne erotske priče

    Ne bi bilo loše da periodički ponavljaš objavljivanje ovog post (tj. komentara)...čitajući ga nisam sigurna da li da se smijem ili da plačem...u svakom slučaju, sve najbolje u Novoj...

    avatar

    07.01.2010. (13:19)    -   -   -   -  

  • alexxl

    Svašta pička rodi, tak i mene.
    Jedan deda delal sa Manolićem u Republičkom tam u Savskoj, ko kapetan, operativac,
    drugog dedu ubiše četnici-narodni heroj, pok. tata, pilot lovac JNA i PVO, opal s avionom kod Siska i poginul i rastem ja i rastem.
    Odgađam ja JNA, fol studiram oko faksa i eto mene tam.
    Ja sam se zajebaval čitav vojni rok-pešadinac-gurali me i u partiju i u desetare i svakak i onda kad očeš takvog jednog naguziti, prvo zemeš njegov dossier, pročitaš i prođe te volja
    -uffff, mogu mu sam jaja napuhati, mani bre budalu
    I prošlo 12 meseci i došel kap. Jahir Zeneli i veli:
    -Pičučiču ja ću ti bre napisati u dosie: "U slučaju rata i ratne opasnosti, obavezno streljati".
    Za mene gradskog dečka, to je bil čisti gubitak vremena.
    Jedino kaj mi je u JNA očvrsnulo, je bil moj kurac. Od silnog drkanja.
    Sad sa pet banki polužlundrast, mislim, kurac.
    Troje dece, zmaj, unučica, drugo na putu, stan plaćen lovom zarađenom u "neprijateljskoj emigraciji" i tak to.
    Razgovaraju sinovi o vojski.
    Veli stariji mlađem:
    -Ja ću služiti voisku, jer ko je ne služi nije muško
    -Ma od kog si to čul?
    pitam ja
    -pa to se razumije
    -ma razumeš ti moj kurac, šmrkavac jedan, maspater

    avatar

    07.01.2010. (14:09)    -   -   -   -  

  • buha

    @alexxl, svaka čast , nadmudrio ti slavnu JNA . i to svojim žlundrastim ku.. a izbjegao i smrt zamalo . eto, imaš dragi kaj pričati UNUCIMA.
    kaj veli Mesić, neki su išli u kampanju za predsejdnika da imaju šta pričati unucima... Lovačke priče naravno.

    avatar

    07.01.2010. (14:26)    -   -   -   -  

  • Pero Panonski

    Jebes JNA, jedna od jacih trauma iz djetinjstva i jos debelo prije rata, a smatram da sam imao sretno djetinjstvo. Sustav koji je promovirao idiotizam i zracio nekom ogavnom vibrom.

    "Staresina" ima jednu stvar pravo => "Zaboravili ste da sve ono što vam je spasavalo život na terenu, ovde ste naučili." To je neprikosnovena istina.

    avatar

    07.01.2010. (17:17)    -   -   -   -  

  • MODESTI BLEJZ

    vrhunska zajebancija

    avatar

    07.01.2010. (18:03)    -   -   -   -  

  • Posjeti me :)

    Pozz,lijep blog ;).Svrati do mog bloga,bilo bi mi drago :).Uzivaj..

    avatar

    07.01.2010. (18:35)    -   -   -   -  

  • Neverin

    malo kontradiktorno ko da je netko zapičio slogan "prijavite se u vojsku, nećete ratovat"

    avatar

    07.01.2010. (18:56)    -   -   -   -  

  • Davaj

    Mislim da ovaj post ne pripada dosadašnjem opusu gospon profesora, više kao propagandni pamflet neke zle mašinerije.

    Jednostavno, nije na razini, čak niti poruke s ironijskim odmakom.

    Što prije ga zaboraviti, odmoriti se i sprati gorak okus s par odmjerenih, zanimljivih postova na kakve smo već navikli.

    avatar

    07.01.2010. (19:56)    -   -   -   -  

  • Kucanica u Japanu

    Sto jes', jes'. Slazem se po ovom pitanju:
    'Tu si imao prilike da očvrsneš, da naučiš da ne jadikuješ, nego da stisneš zube i da izdržiš…to su velike vrednosti koje ti ne znaš da ceniš.'
    Cini se da danas toga vise nema, da nam mlade generacije nemaju gdje ocvrsnuti. Svi nesto kukaju, prigovaraju, zale se, drugdje im je sve bolje nego kod kuce... Zato bih ja umjesto obavezne vojske, uvela obavezan, minimalno jednogodisnji boravak u inozemstvu. Ima paralela s osluzenjem vojnog roka, tim vise sto se dobar dio toga (barem u pocetku) svodi na - eating s**t.

    avatar

    08.01.2010. (09:20)    -   -   -   -  

  • j.

    Uvažena @Kućanice, dopustite da se djelomično ne složim.

    Pripadam naraštajima muškog mesa koje je soldačilo širom socijalističke domovine, te se ne osjećam čvršćim radi toga. Smatram da me, ako išta, u životu očvrsnuše npr. radni odnos, kronično bolesno dijete, rat koji nisam htio i u koji me poslalo na devet i po mjeseci (i koji je, kao što sam niže napisao, nešto sasvim drugo od služenja vojske).

    Nasuprot mišljenju druga Starešine, snalaženju u prirodi naučilo me planinarenje, najbolje prijatelje našao sam izvan dviju vojski u kojima sam ostavio svega dvije i po godine života, a sve prvenstveno zato što sam mogao BIRATI, a ne uzimati od mrvica koje ti dadu. Ako mi je vojska ičemu pomogla, onda je to spoznaja vrijednosti Slobode: osjećaja da možeš raditi što želiš i kada želiš, a da ti nitko ne naređuje kako, kada i gdje ćeš to učiniti.

    Stoga nikada neću zaboravati trenutak kada me put prije nekih desetak godina nanio u Postojnu, gdje sam bez objašnjenja stao na kočnicu i dao žmigavac, pa smo žena i ja (ništa nije pitala, sve joj je bilo jasno) ispunili jedan moj davni zavjet i popili ponajviše šuteći kavicu na glavnom trgu kao Slobodni Ljudi. Bio je to moj mali i slatki trenutak osvete Starešini i starešinama koji zapravo nisu bili drugo do kotačići sistema i među kojima je, kao i svagdje, bilo divnih ljudi i šljama (jer lijepo narod kaže: daj mu vlast u ruke, pa ćeš vidjeti kakav je).

    Vaša pretpostavka o korisnosti armijanja nelogična je, nadalje, barem u polovici, jer notorno je da đevojke nisu soladačile, a i na njih se proteže Vaš zaključak o današnjoj mekoći, kukanju i nedosljednosti ovih generacija (mene valjda, jer sam prošao JNA, računate u one "očvrsnule"). Mislim da se tu ipak radi o generalizaciji i klasičnom nerazumijevanju generacija; nisu oni toliko loši, bar ne lošiji ili bolji od nas samih.

    Vas je, ne sumnjam, očvrsnula i emigracija, mene - nadam se, iako mnoge ne bih ustupio drugima - neke druge, ranije nabrojane stvari; nekog trećeg nešto treće... Mislim da nema recepta za sretan život. Ali to svakako nije život u kome vas u pet ujutro bude urlikom "ustaj" i u kome po tuđoj volji ili čak iživljavanju perete smrdljiv zahod četkicom za zube. Jest, zavidim mlađariji što danas više ne mora u vojsku, ali im to niti ne želim. Radije neka biraju što će sa sobom: iz toga sigurno može izaći više dobra.

    I zato smatram da niti ovo nije promašen post. Obećavam da ću unucima o vojsci pričati kao što je meni moja baka pričala o khuenhedervaryjskoj željeznici s kraja devetnaestog stoljeća na kojoj je morala dvadeset kilometara pješačiti jer nije znala kupiti kartu od blagajnika na madžarskom.

    avatar

    08.01.2010. (20:04)    -   -   -   -  

  • zbunjen

    Slažem se sa j. A Starešina je idealista, jadničak izgubljen u vremenu. Nema ničeg u služenju JNA čega bi se sjećao s nostalgijom. Sretan sam što sam to davno mogao zaboraviti.

    avatar

    10.01.2010. (21:23)    -   -   -   -  

  • gospon profesor

    @ zbunjen: pozdrav! :)

    avatar

    11.01.2010. (08:43)    -   -   -   -  

  • zbunjen

    Hvala, gosponprofesor. Malo tapkam u mraku, odmarao sami sakupljao živce i nekako jedva, a ono danas opet sve iznova :(

    avatar

    11.01.2010. (19:25)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...