30.09.2004., četvrtak
Jebaljka
|
Bude samo kaj nisam. Imam pune ruke posla, ali još malo i pišem,he. Evo mene. Nemrem ja bez pisanja. Danas baš imam o čemu pisati i nebi mogla normalno spavati bez da se izjadam. Prvo se moram, ali stvarno se moram opet dotaknuti BB. Ljudi moji jeste gledali danas? Jeste, znam. Sve je meni jasno. Svi se mi ševimo,  pardon svi mi vodimo ljubav, slinimo se, žvalimo se ili kako već to ide. Gledam danas onog popišanka. Filipa off course. Prije samo nekoliko dana on se predstavljao kao neko nevinašce. Nebi on to mogao, on je dobar, koje diranje ili hvatanje. Ono danas ne da nije bilo samo hvatanje, skoro su mu se jajca raspukla. Sanja ga je tako zažvalila da je to u najmanju ruku bilo degutantno. Ne način na koji je to napravila, nego uzimajući u obzir cijelokupnu situaciju. Filip je bio zbunjen. Skontao je da ga je vidjela mama i tata, a to je bad, to je nešto strašno loše. Gledajući to njegovim očima to je neprihvatljivo. Ustrtario se , ali mu je sva krv završila među nogama. Jaja samo kaj ne eksplodiraju. Nije mu lako. Ide on dalje, gricka Sanju, sramežljivo. Sanju ne jebe živa sila. Jaše po njemu. Napaljena je. Počinje lizati Antoniju, žvale se. WTF? Pa dobro sada se pitam kako bi se ti isti ponašali da nema kamera? Alen pokazuje mališu, sav sretan jer on ima qrca. Zamislite to, nakon 25 godina on se ponosi pišom.  Pih jebote to. Svi se bacaju u jaccuzi. Istina nisam ziher, ali mi se čini da jedino Ana nije unutra. Nisam baš dobro zapazila jer sam gledala napaljenog Filipa koji ne zna kaj bi sam sa sobom. Pa imaj jaja i napravi nešto ako ti je došlo, kaj si usran. Egle se odmah skinula i ufurala unutra. Ona bi isto qrca, ali jebaj ga kada ona nije iskrena, pa je nitko ne jebe. Nije iskrena sama sebi, a za ostale da i ne govorim. Izgubljena u svemiru. Marina uh, uh i ja bi se hvatala. Vidi me nisam mogla naći ništa kraće, a cipele su mi cool, mislim ono pa koji je njoj jarac??? Ostali su mi manje upečatljivi danas. Ovo je još jedan dokaz da nije alkohol za sve. Kaj piju kad im škodi. Glumci. Čekam ja tako da vidim taj novi T-portal, a ono ništa. Fućkaj firmu koja nije mogla točno u 00:00 pustiti u rad novi portal. Tko zna, možda nam priređuju luda iznenađenja. Flat rate. To bi bilo super. Stvarno ne mogu shvatiti da smo tako jadna zemlja da nemamo tu mogućnost. Baš me to žalosti. Kme, kme. Možda će spustiti cijene fiksnog i mobilnog telefoniranja, možda će pretplata za net biti manja. Možda su ipak u šumi. Opet bi se ja zamarala stvarima na koje ne mogu utjecati, a to ne volim. Mrzim dok nemam utjecaj na nešto. Prvo kaj bi napravila uvela bi taj famozni flat rate i to po cijeni od 200 kuna. Nek se narod veseli. Onda bi spustila cijenu naftnih derivata, struje, svega. Tada se naglo budim u znoju. Čini mi se da imam temperaturu i da sam počela buncati. Bolje da se ja držim BB i sranja po njima. Nema šanse da ih propustim. Gledam ih čisto iz ljudske zlobe kao i većina nas. Ne zanima me kako su si dobri, kako je netko pažljiv. Samo me zanima fight, laži i spletke i ko će koga drapnuti. Moram se smiriti idem ja drapati po mikado čokoladi. Patch ( verzija 1.1 english ) Alen me inspirirao, pa sam si dala truda da saznam kojih 70 stvari se nesmije reći muškarcu s malim pimpačem.  1. I've smoked fatter joints than that. 2. Ahh, it's cute. 3. I'm sorry. 4. Never mind, why bother. 5. Who circumcised you? 6. Why don't we just cuddle? 7. You know they have surgery to fix that. 8. It's more fun to look at. 9. Make it dance. 10. You know, there's a tower in Italy like that. 11. Can I paint a smiley face on that? 12. It looks like a nightcrawler. 13. Wow, and your feet are so big. 14. My last boyfriend was 4" bigger. 15. It's OK, we'll work around it. 16. Is this a mild or a spicy Slim Jim? 17. Eww, there's an inch worm on your thigh. 18. Will it squeak if I squeeze it? 19. Oh no, a flash headache. 20. (giggle and point) 21. Can I be honest with you? 22. My 8-year-old brother has one like that. 23. Let me go get my tweezers. 24. How sweet, you brought incense. 25. This explains your car. 26. You must be a growing boy. 27. Maybe if we water it, it'll grow. 28. Thanks, I needed a toothpick. 29. Are you one of those pygmies? 30. Have you ever thought of working in a sideshow? 31. Ever hear of Clearasil? 32. All right, a treasure hunt! 33. I didn't know they came that small. 34. Why is God punishing you? 35. At least this won't take long. 36. Let's just stick with your hand. 37. Do you need a splint to prop that up. 38. How interesting. 39. I never saw one like that before. 40. What do you call this? 41. But it still works right? 42. Damn I hate baby-sitting. 43. It looks so unused. 44. Do you take steroids? 45. I hear excessive masturbation shrinks your dick. 46. Maybe it looks better in natural light. 47. I think there's a dildo around here somewhere. 48. Why don't we skip right to the cigarettes? 49. Let me know when you're done. 50. Oh, I didn't know you were in an accident. 51. Did you date Lorena Bobbitt? 52. Aww, it's hiding. 53. Are you cold? 54. If you get me real drunk first. 55. Is that an optical illusion? 56. What is that? 57. Does this run in your family? 58. I'll go get the ketchup for your French fry. 59. Were you neutered? 60. It's a good thing you have so many other talents. 61. Does it come with an air pump? 62. So this is why you're supposed to judge people on personality. 63. Where are the puppet strings? 64. Look, it all fits in my mouth at once. 65. Deep throat??? 66. Your big gun is more like a BB gun. 67. Can you get this pencil out of me now? 68. Do I hang my hat on it? 69. Look, it fits my Barbie clothes! 70. Don't hold back. |
29.09.2004., srijeda
Čokolada 
|
Lud dan. Sva sam sjebana. Ništa me ne boli, ali sam sva gnjila. Trula ko šljiva. Ujutro sam se jedva dignula. Sva sreća, pa se mačak dignuo i otišao s Pongom vani. Došla sam ubrzo za njima, ali u čudnom stanju. Ni na nebu ni na zemlji. Cijeli dan nekoga vraga radim i stalno imam hrpu posla i nikako na zelenu granu. Pongo jurca vani ko lud. Piški i vani i unutra, danas je jednom popišao parket ostalo je obavio na pelenu i vani. Uživa. Pomalo sam iscrpljena, ali neće ni to trajati u vječnost, bar se nadam. Odvikla sam se od noćnog ustajanja. Fakat kao da imamo bebača. Veseli se svakome, svi bi ga dirali svi mu se dive. Gledam danas onaj BB. Egle je pravi slučaj za psihijatriju. Ne mislim ništa loše, jedino mi se čini da njoj treba hitno pomoći. Stalno cendra kako ona tu ne može biti i kaj ja znam. Pa daj imaj muda i izađi van, koji drek glumi. Baš je odurno, isfrustrirana. Nije ona jedina koja mi je trn u oku. Marina. Koji ta vrag glumi? Ona ide zube prati s naočalama. Molim te, prava bitch. Glumata. Kako samo priča, fuj. Odurno nešto. Da ne budu samo žene u kategoriji omraženih da spomenem i jednog dečka. Zna se kojega. Alena. Znam da mu je rođendan i da bi ga trebala poštedjeti, ali kaj to je muškarac? Muškarac od 25 godina? Pih, jebeš takvog muškarca. Cendro, mamina maza. On se na nešto žali, a argumenti su mu jača strana. Na pola rečenice zaboravi o čemu je govorio. Taj nema jaja rukom udariti u stol i bilo šta poduzeti u životu. Pussy. Jeste vidjeli Filipa? Pozitivno je kaj je obrijao glavu, sada manje šugavo izgleda. Negativno je to da sam sebi sere u usta. Najprije komentira sa Valentinom u wc-u kako on nebi mogao s nekim u jaccuzi , a da mu nije izrazito dobar frend ili natezati se kako se neki natežu, kao to je degutantno. Onda on ponosno pokaže svoje dupe. Da bar je dupe, Pongo ima bolju guzu od njega. Prst dole za takvu rit. Ovi su mi sada trn u oku i budno pratim svaki njihov korak. U principu stvari su onakve kakve sam navela u jednom od tekstova.  Ubijam se čokoladom s keksima. Sutra će mi biti žao. Žao mi je već i sada jer sam je upravo uništila do kraja. Opet se pitam kaj je meni to trebalo? Zašto sam pojela čokoladu? Nemam nimalo reda niti kontrole nad vlastitom guzicom, koja je toliko željna jebene čokolade. Sutra kada se probudim , pa se pogledam, a ono prištić sim prištić tamo prokleti ću čokoladu. Stara baba , a još ima prištiće. Užas jedan. Dobro bi bilo da ostane samo na prištićima, ali od te iste čokolade imam pojas za spašavanje oko trbuha i poveću guzicu. Ništa to meni ne pomaže. Jedino u momentima kada trebam kupiti neki komad robe i onda kada nemaju ništa suzdržavam se od čokolade dan, dva. Nakon tih par dana sam u totalnom badu jer stanem na vagu, pa se utješim jednom 300g mikado čokoladom. Koji sam ja karakter. |
28.09.2004., utorak
Misija 
Izmučio nas Pongo. Kaj bude tek nakon mjesec dana. Dobro mi ovo dođe. Danas smo bili vani. Uživao je. Izmučio se, siroče malo. Došao doma, oprali nogice i trbuščić i bris u krpe. Probudio se pojeo večeru, popiškio i opet u krpe. Mačak mu je napravio vrtić za spavanje i igranje. Baš mu je dobro. Trebam reći da svi koji su ga vidjeli komentiraju joj kako je sladak, joj, joj i još jedan joj. Ja ponosna.  Noćas sam skoro umrla. Umrla od straha. Nisam mogla doći do zraka koliko sam se uplašila. Prvo nisam znala da li ću riknuti od straha ili ću biti ubijena. Nisam sanjala. Dešavalo se stvarno. Jebem ti kako sam se usrala. Kaj se dešavalo u spavaćoj? Spavamo mi 100 na sat, kada odjednom jak udarac, lupanje, bol u leđima. Srce mi počne udarati jako, jako. Mačak skočio ko iz topa. Mene boli, još jedan udarac u leđa i glasno lupanje. Pali mačak svijetlo. Ja ne mogu disati. Hm, jebem ti dan kada sam počela kutije slagati na garderobni ormar. Ima kutija u kojoj je složena roba koju ne koristim, ali bi mogla koristiti, pa sve do raznoraznih kutija koje čekaju mjesto u garaži, pošto ih moram čuvati zbog garancija u slučaju možebitnog kvara uređaja koji su bili prvobitni stanovnici tih kutija. Dan prije kaže meni mačak, a taman sam one kutije Yamahe i Pioneera ubacila gore, stara moja to će ti sve pasti dole. Pametna ja kažem, nema šanse znam ja dobro složiti kutije. Nisam bila u pravu. Nabacala sam ih gore tako da ne zbunjuju Ponga, ali fakat su mene ovu noć gadno zbunile i izudarale. Mislim da se već odavno nisam tako uplašila. Možda me Bog kaznio, baš sam nedavno pisala kako sam onu tetu uplašila kada sam bila u mlađim danima. Tko zna možda mi je netko od gore htio pokazati kako je to užasno loše i stresno kada se tako usereš. Nisam k sebi mogla doći neko vrijeme. Leđa me i sada bole. Danas sam otišla do garaža i ne znam. Majko moja odakle da počnem? Sada je još i Pongo tu, nije mi baš za pustiti ga samnom unutra, jer ima drekača od miševa. Pojma nemam kako i kada ću, ali moram srediti garaže. Moram te kutije prebaciti u garaže i riješiti se silnog otpada. Kako to zna biti oslobađajuće. Super se osjećam nakon velikog čiščenja. Samo je frka da trebam početi. Gledam danas di su plahtice koje sam pospremila, dobro bi sada došle Pongu. Naravno ne da ih nema tamo di sam mislila nego ih uopće nisam uspjela pronaći. Možda sam ih već nekom i dala. Bacila ih nisam. Moja slijedeća velika misija – pravac garaža. |
27.09.2004., ponedjeljak
Tema dana 
Evo mene, pomalo umorne. Već sam skroz zaboravila kako izgleda buđenje svakih par sati po noći. Ovo je kao da imamo bebu. U biti i imamo bebu. Spavao je kod nas u sobi i bio je miran. Spava oko dva sata, pa piša i želi se igrati.  Odigramo se pola sata i opet je mrtav umoran i tako u krug. Danas je par puta piškio na predviđeno mjesto, ali i okolo. Nevjerojatno koliko je vesel i kako nam se veseli. Super je. Čak se i malena oko pet probudila da izvidi kaj radimo.Cijeli dan sam imala spremanje po stanu i još nisam završila sve kaj sam imala u planu jer se Pongo panično boji usisavača. Mora se priviknuti na taj zvuk. Bude vjerojatno s vremenom. Kada sam ga ugasila, nakon par minuta je otišao do njega i prijetečim glasom rekao da je tu on gazda. Izlajao se na usisavač ko lud.  Mačak je bolestan. Strefila ga nekakva gripa. Jadan baš mi je bad kada ne znam kako da mu pomognem ili olakšam.  Tako da su popodne on i Pongo skupa odležali neko vrijeme na trosjedu. Ovih par dana sve se vrti oko Ponga, tako da i nema nekih posebnih događanja. Ima jedna jako lijepa gesta jedne meni jako drage osobe. Naravno da ću tu osobu opet spomenuti. MissFine. Zvoni meni danas mobač taman kada sam nosila Pongača. Kada ono ona. Jako lijepo od nje da nađe vremena da se javi i pita kako smo. Nešto prekrasno. MissFine uskoro ćemo mi onu pivu odraditi.  Čitam vijesti, kada tamo opet najavljuju poskupljenje benzina. Pa koji je njima qrac? Razmišljam kako je prije par godina benzin bio nekih 3.5 ili tako nekako kuna. A danas? Koma. Jednostavno se ne želim zamarati , kada si ionako ne mogu pomoći. Auto mi treba, moram trošiti benzin , pa bio on 1 ili 8 kuna. Nažalost on je sve bliže tih 8 kuna. Ja nemam utjecaj da mijenjam cijenu benzina. Možda sada kada dođe treći mobilni operater profitiramo. Najavili su minimalne cijene svega. Ništa ja to ne vjerujem. Tako dugo dok ne vidim. Sve je to isti drek. Deru nas sa svih strana i tamo di bi trebali i di nebi trebali. Hm, di nebi trebali? Deru nas. Ne možemo si pomoći. Struja nam treba. Plin isto tako. Voda još više. Telefon? Treba nam. Stvarno nam treba. Nedavno nije bilo struje par sati, pa to je za popizditi. Jedno ljeto nismo imali vode dva danas. Sada kada se sjetim toga muka mi je. Odlazili smo po vodu i na tuširanje kod staraca. Koji je to shit kada niti možeš skuhati niti možeš oprati. Naviknuli smo se na taj komfort i meni je nezamislivo da nešto od toga nemam. Isto je sa PC-ima i konzumentskom elektronikom općenito. Neki bi mogli bez toga, ali ja ne. Bez kojih stvari stvarno nebi mogla? Mislim na materijalne stvari, naravno. Nebi mogla bez PC-a, muzike, pive, bez tekućeg računa. To je ipak najvažnije kada imam tekući imam sve ostalo kaj mi upotpunjuje vrijeme i život. Opet sam zabrijala u neke čudne vode. Kada smo kod brijanja idem ja noge obrijati. |
26.09.2004., nedjelja
Pongo je doma 
|
Cijelu noć nisam spavala. Ne znam da li je to zbog toga jer sam jedva čekala da idemo po Ponga ili je jednostavno tako moralo biti. Mi smo već u 08 krenuli po njega. Trebam kaj reći? Pa tko bi dočekao popodne da ga uzmemo? Mačak je isto užasno loše spavao, zaspao je tek pred jutro s ogromnom glavoboljom. Probudio se sa još većom i užasnim bolom sinusa. Ništa nas nije moglo spriječiti na putu do Pongača. Javila sam mobitelom da stižemo, teta je bila malo začuđena zar tako rano, ali je rekla Ok. Došli smo pred vrata pozvonili i mama Lili je odmah zalajala. Pongo i sestra već su se bili razbudili i bili su strašno zaigrani. Na vratima nas je dočekala chiwava. Ljudi moji ja tako veselo stvorenje nisam već jako dugo vidjela. Prvo nas je dobro odmjeravala, ali nakon 5 minuta shvatila je da s nama nema brige. Već mi je bila na leđima i grickala mi uho. Ludo stvorenje 100%. Naklafrali smo se, uzeli maloga i nazad doma. Teta nas je malo uplašila da bude sigurno par dana u komi, da neće jesti i sl. stvari. Ušli smo u lift i malena me odmah upitala ako sam sigurna da ima pimpek. Riknula sam od smijeha. Pogledam i pokažem joj da je sve na svojem mjestu. Bila je zadovoljna. U autu smo mu pripremili krevet i par igračaka. Nakon 5 minuta žvakanja loptice, zaspao je ko klada. Cijeli put je spavao. Došli smo doma i ponašao se kao da je oduvijek tu. Sve je pošnjofao, popiškio se u kupaonu. Pametan pesek. Zna on da se to radi u kupaoni. Mačak je u međuvremenu otišao pospremiti auto u garažu. Kada je došao doma Pongo ga je dočekao stvarno kao da ga zna godinama. Skočio mu je na ruke, počeo ga lizati i veseliti se. Za malenom hoda ko pas. Nju posebno obožava. Valjda jer je kreštava. Naigrao se i opet je zaspao. Probudio se, poručao bez ikakvih problema i skontao da ima još razno raznih mjesta u stanu di bi se moglo piškiti. Doduše isparznio je i guzu. Imam osjećaj da se ne osjeća ugodno u kutiji tj. wc-u za mačke. Iako se i tamo jednom popiškio i malo pokakio. Kasnije je opet spavao skoro cijelo popodne. Sada je opet zaigrani i lud. Najeo se i pun je energije. Moram priznati da sam danas od MissFine i Benija dobila poruku dobrodošlice za Ponga . Naravno nisam mogla izdržati bez da se čujemo, tako da sam je odmah ugnjavila za još par stvari. Kasnije smo se opet čule i cura je zakon ( stara moja) . Danas je sve u znaku Ponga i sretna sam zbog toga, pa ću se poštediti svih ostalih dnevnih komentiranja. |
25.09.2004., subota
Klopa 
|
Cijeli dan imam osjećaj da je nedjelja. Nažalost nije. Nažalost samo zato jer da je nedjelja išli bi po Ponga, ovako ništa. Treba čekati do sutra. Jučer sam pisala o kišobranima. Skontam danas da sam fakat zaboravljiva i blesava. Dođe danas mala iz dućana i kaže znaš mama neko ima isti kišobran kao ti i još ga je ostavio u konzumu. Trebam kaj reći? Naravno da sam ga to ja ostavila. U prvi mah prozujalo mi glavom kako netko može imati baš isti takav, kada je kupljen u Parizu. Kao ono iznenadim se. Nakon par minuta došlo mi je iz guzice u glavu. Spremila sam se poput munje i hop u dućan po kišobran. Odmah sam iskoristila to kaj sam izašla, pa sam nakupovala pijače i hrane za dva dana. Cijeli današnji dan je lud. Peglam, pa odmaram, pa nešto preslagavam. Sve za pesonju. Malena je danas pozvala frendicu, pa su cijelo jutro radile pizdarije po sobi. Nakon par sati su se smirile. Išle su pogledati film. Kako klinci znaju imati prodorne glasove. Imala sam osjećaj kao da mi stružu po mozgu. Odgledale film, pa su se još malo poigrale i svaka na svoju stranu. Ništa posebnoga se danas nije dešavalo. Užasno je zima i sve mi se čini da će vrijeme grijanja početi ubrzo. Starci se i dalje nešto fure, pardon ne fure se , glumataju. Kaj da im radim? Ništa, dovoljno su veliki i razumni da bi ipak neke stvari trebali shvaćati. Sada vjerujem u onu teoriju da su mala djeca i starci isti. Garant je tako. Više nemam volje niti snage ništa mijenjati, iskreno niti mi se neda. Svatko živi svoj život. Pustimo njih, to su tako crne i bezvezne teme. Šteta je trošiti slova na njih. Taman pijem pivo. Bezalkoholno. Začudila sam se danas u jednom dućanu nemaju niti jedno bezalkoholno pivo. Kaj je moguće da je većina ljudi počela zbog zakona drapati po bazalkoholnom pa ga nema za kupiti? Inače volim Žuju cool , ima mi onaj specifičan okus i to mi baš paše. Ostala sam danas bez coola, pa pijem Rally. Nije loše, ali nije niti dobro. Ne znam da li je to samo kod mene, ali vikendom sam posebno gladna. Stalno bi nekog vraga jela. Naročito slatko. Pojela sam onu manju rižinu čokoladu skoro u jednom grizu. Naručala sam se ko prase, ali za jedno pola sata već sam išla pogledati kaj imamo slatkoga doma. Tako je skoro svaki vikend. Peglam i razmišljam o palačinkama. Sada sam još više gladna. Idem ja do kuhije.  |
24.09.2004., petak
Kiša
Kiša. Vrijeme idealno za spavanje. Obaveze to ne dozvoljavaju tako da sam se morala spremiti i obaviti posao. Krenem po kišobran. Nema niti jedan jebeni kišobran doma. Gledam, tražim, ništa. Mrzovoljna sam i ljuta. Otiđem do garaže i odmah na ulazu vidim stoje dva kišobrana. Otvaram auto unutra tri kišobrana. Naravno da to malena samo tovari i ostavlja u autu ili di stigne. Smirim se jer shvatim da su kišobrani ipak tu. Onako mi se motalo po glavi di sam ih spremila. Obavim sve kaj sam trebala. Mačak kaže odi idemo na kavu dok je malena još u školi. Kava uvijek. Odjednom pogleda on mene i ufura dobro stara ajmo mi u Baumax da ti nešto kupim. Kako ne bi moglo. Pitam ja kaj ćeš mi u Baumaxu kupiti? On nešto u smislu - vidjeti ćeš. Pomalo zbunjeno pitam - ma baš Baumax? Znaš da me tamo ne vole, da imaju senzore koje me prepoznaju i žele me zajebati? Veli on da tebe, ali ne i mene. Ajde stari idemo. Uđemo unutra i on pravac vrtni centar. Odmah mi se brk nasmiješi, znam kaj slijedi. Pravac thuje. Joj kakve mi je lijepe odabrao. Ljubavi moja, pa on mene kiše. Sjetio se da ja upravo to želim tj. da sam spomenula da me zanimaju. Odabrao je prekrasne i odmah se sjetio da trebam i tegle za njih. Pogledam ja cijene tegla nema ispod 70 kuna. Jebote stari skupe su tu tegle idemo pogledati negdje drugdje. On ni pet ni šest jesu ti ove lijepe? Ne da su mi super cool, nego su stvarno jebačke i boja paše za terasu, ali nekako mi se neda još tolika lova davati za tegle. Lijepe su, da. Onda? Uporna sam , pa daj idemo baciti oko da vidimo kakve su cijene drugdje. Oš te ili nijedne? Oću te, jebeš sve. Sada mi nije žao. Uzimam račun, izlazimo i u jednom momentu mi se učinilo da me opet zajebala. Časna riječ. Vidjela sam drukčije brojke. Već sam skoro krenula, kada je mačak rekao stara moja nisu te kaj si ćorava? Mamicu ti pogledam ja opet u račun i fakat me nisu. Mislim si koji mi je qrac? Starim, pa ne vidim ili me pere paranoja. Sada to nije ni bitno, bitno je da imam svoje thuje i tegle. Kupila sam i još jednu skroz malenu thuju, samo za te male nisam našla teglice. Budem. Došli smo doma , skuhali ručak i pričekali malenu da jedemo svi skupa. Usput gledamo TV i naravno reklame. Ide reklama od HT-a, ona mjenjamo se s Janicom. Dobro kaj je Janica, dobro je i kaj je Đuro i Iva i onaj njen tobož tata, ali čekaj malo vidim ja to i Edu. Edo Maajka u reklami HT-a tj. T.. Nemam blage kako se ovi seronje sada po novom zovu, znam da su rozo – ljubičasti. Onako prava gay boja. No, da nastavim. Edo Maajka u spotu. Ne da je nakon ovoga pao u mojim očima, nego se srozao totalno. Zašto? Posrao se sam sebi u usta. Kako? On će pjevati o takvima i pizditi na takve i nama prodavati fore. Jebeš to usro se čovjek totalno. Kaj to je njemu trebalo? Samo bi još trebalo da El Bahattee nastupi u nekakvom sličnom spotu. Jebeš onda sve. Znam da neće, ipak mislim da on stoji iza onoga kaj pjeva. Edo, Edo usro si sve. Ponovno su prikazivali film Welcome to Sarajevo. Prvo kaj me zasmetalo da ne znaju reći Sarajevo. Onaj tko je gledao zna o čemu govorim. Isto kao kaj me kod njemaca živcira da su toliko nepismeni, pa čitaju Suzuki Zucuki. Jebote koji Zucuki. Izvorno i pravo je Suzuki i točka. Kao da bi mi čitali Volkswagen Volksvagen . Da se vratim na film. Ostalo više manje ok. Jedini ogroman plus je na izbor mjuze koja se vrti u pozadini. Stvarno dobro pogođeno. The Stone Roses, The House of Love... Super. Danas je Pongo bio na cijepljenju. Prvo njegovo iskustvo sa stričekom u bijeloj kuti. Siroče maleno. U nedjelju idemo po njega. Danas sam mu na uho rekla neka bude hrabar, a doma smo sve bijelo maknuli kaj bi ga moglo podsjećati na zločestog stričeka. Rekla je teta da manje jede od sestre da ga se treba nagovarati, da pazi kako jede da se sav ne zasere. Nema iscjedak iz očiju, sestra mu ima. I drugačije hoda, elegantnije i diže nogice. Ne znam da li to ona mene pali ili stvarno, boli me kita. Bitno da je on zdrav i da će nedjelja...... još samo malo. PATCH ( mislim morala sam, ne)  Gledam BB. Jebote, ljudi gledate Vi ovo? Koji je ovo qrac? Ono idu u ispovjedaonicu i ispovjedaju se oko toga koga nominiraju za ispadanje. Kako su svi pažljivi i vode brigu kako je za one druge ipak najbolje da idu van iz kuće zato jer su u kući nesretni, pa je ipak bolje da ispadnu. Zaprepastio me i ugodno iznenadio KungFu frajer. Jeste primjetili kako je bez okolišanja i bez ikakvih preseravanja ispalio Ozren i Sanja i pošteno objasnio. Ludilo. Alen ostao govno kakvo je i bio. On glasa za Anu. Ana mu kuha. Ana ih hrani. Idemo dalje. Krešo. Zakon. Lud ko daska. Glasao je za Ozrena i Elge. Da, da u tih par dana nije joj zapamtio ime. Elge. Buah ha ha. Jebački. Sanja ispala koza. Dobro ona to i je. Glumi neku super cool, pametnu ženu, daleko je ona od toga. Malo mi se poredak mijenja. Izgleda da je Ozren govno. Imam takav osjećaj da baš ne vidimo sve kaj bi trebali i da oni znaju nešto kaj mi ne znamo. Uglavnom isplatiti će se gledati dalje. Ovaj patch je bio neminovan. |
23.09.2004., četvrtak
Bljezgarije 
Naporan dan. Uspješan dan. Zadovoljna sam. Posao obavljen, obaveze dnevne obavljene. Bila na informacijama u školi. To je ipak priča za sebe. Sjedim vani na nekoj klupici , gledam klince. Urliču, deru se. Boli me odmah glava. Razmišljam koliko su bezbrižni i blesavi. Imaju oni svojih " velikih" briga i problema. Nema šanse da bi se vraćala u te godine. Ulazim u hol škole, sjedim na onim niskim klupama di si klinci skidaju cipele. Gledam učiteljice. Ide jedna od cca. 200kg, smrknute face. Ljuta ko ris. Krene prema nekoj dječurliji i glasno zaurla. Čovječe smrzla mi se krv u žilama, koji glas, koji ton. Pogledam još jednom je li to uopće učiteljica ili učitelj. Crni gusti brkovi krase joj lice. Stvarno nešto gadno. Pitam se kako takva može raditi u odgojno – obrazovnoj ustanovi. Nije mi baš jasno. Ima i lijepih, urednih učiteljica, ali u manjini. Ulazim u učionicu s učiteljicom od malene. Objasnim joj kako zbog posla nisam mogla doći na zajednički roditeljski ( u džepu kažem figu). Ona to prihvati i objasni mi kaj su sve razgovarali na tom sastanku. U međuvremenu klincima ufura da podijele kontrolne jer imaju ispit iz matematike. Klinci se uznemire. Face u qrcu. Kada se sjetim tih dana smiješno mi je. Gutaju knedle, pogledavaju se. Jednom rječju usrani su ko grlice. Nastavljamo razgovor o tome koliko traje školska godina. Totalno bez veze su rasporedili polugodišta i praznike. 24.12.-02.01. imaju Božićne praznike, a 21.01. im završava polugodište. Mislim da im 24.03 počinju proljetni, a završetak školske godine 18.06.05. Katastrofa. Klinci se znoje, pogledavaju sve naokolo. Mališa vadi bilježnicu ispod klupe. Vidim ga i namignem mu. On se smrzne. Kao mene jako to zabrinjava kaj on prepisuje. Bar je snalažljiv. Odjednom se učiteljica sjeti da joj je neka baba tužakala kaj dečki rade prije i poslije škole. Popizdi. Doslovno poludi. Razdere se i spomene točno tko je u pitanju i kako hodaju po nekom gradilištu. Dečki se rasplaču ko pičkice. Majko moja, nemrem vjerovati. Tule kao kišna godina.  Nemreš vjerovati. Koji su to muškarci. Da skratim obavila sam to sranje, došla doma. Skuhala sam si kavu i uživala u miru i tišini. Nakon kratkog odmora uputim se u kupaonu pred zrcalo. Skeniram, skeniram. Gledam da li mi slučajno rastu kakve dlake iznad usnice.  Sva sreća pa i one koje imam svijetle su. Samo bi mi još to trebalo da moram koristiti Gillete turbo mach 3D qrac, palac. Da komentiram BB? Naravno da ću komentirati. Da odmah razjasnim, obavezno ih pratim, ali samo ovu skraćenu verziju na TV-u. Nema šanse da bi ih online gledala. Fuj. Sada kada razmišljam po redu koji su mi najodvratniji ide redom ovako nekako: 1. Pazinjan / Antonija / Puljanka /Egle 2. Filip 3. KungFu man 4. Mostarka 5. Sanja 6. Krešo 7. Motorista 8. Ana 9. Ozren Gledam sada, pa koji su to debili s RTL-a, snimaju 24 h dnevno i nemaju materijala da pokazuju nove zgode i nezgode dotičnih likova, nego repriziraju. Koji je to qrac od TV-a. Nemrem zamisliti koji to jadnici ne mogu teletex imati u današnje vrijeme. Odgovor : RTL. To mi je uvjerljivo najlošija TV kuća. Bljuv, ser. Pošto sam se totalno istresla i olakšala si dušu mogu dalje. Pravac kupaona. Taman mi je sinulo još nešto. Jeste vidjeli one Lil, ma kaj ja znam kako se zovu one Playboy zečice na na indexu , ista fora kao i BB. Sada se ja pitam kako smo mi žene uvijek zapostavljene. Časna riječ ako nije. Prvo bilo koji časopis da uzmete u ruke, ako ima kakav poster unutra je..?? Gola baba. Gdje god se okrenemo gole babe. A di su goli frajeri? Di su uživo mačori? Sam Bog da imam mačora, pa imam kaj gledati, inače bi bila maximalno zakinuta. |
22.09.2004., srijeda
Buđenje 
|
06:00h zvone satovi/budilice. Tako mi je teško ustati. Jedva se dokoturam u kupaonu spremim se i krenem. Vani zima. Ja kratke rukave, glumim frajericu. Ljudi me čudno pogledavaju. Ništa novo kaj sada. Prvi dio posla obavim do 08:00 h kada su trebali doći nekakvi likovi i tada mačak obavlja slijedeći dio posla. 09 nema ih. Zovemo nitko se ne javlja. Ako išta mrzim kod ljudi onda je to takav način ponašanja. Ako ne možeš doći nazovi i kaži ne mogu, ako namjeravaš kasniti nazovi i reci kasnim. Ne zanimaju me razlozi. Samo nazovi i reci. U 10 meni dopizdi pokupim papire i idem obavljati ostalu hrpu posla pošto to danas moram obaviti. Uglavnom sve sam poobavljala i nazovem mačka oko 12 da bi mi rekao da će ovi doći oko 13 sati. Pitam ga uz koje objašnjenje na kaj mi odgovara da likovi nisu stigli. Sada je 19:30 sati mačak je još s njima. Otišla sam kući oko 15, pa imam i ostalih obaveza. Dijete bi ručalo. Tako sam umorna. Baš bi voljela da mogu tri dana ležati u krevetu i ništa ne raditi. Taman kada pomislim da je sve gotovo i da smo sve obavili, izrodi se nešto novo. Kaj ću se žaliti bilo je i gorih dana. Treba sve to izdržati. Veselim se nedjelji i Pongu. Malena je prekjučer napravila sranje. Nosila je posebnu zdjelu gdje hrani kornjače, naravno da je bila puna vode. Pala je nasred dnevnog boravka. Voda po parketu, po fotelji, ma užas jedan. Nabila se u štok aluminijskih vrata, ostala bez zraka. Usrali smo se živi. Sada joj je trbuščić crn, koljeno isto tako i natukla si je prst. Sva sreća da si nije rebra polomila. Ubrzo je utihnula i otišla je leći u sobu. Valjda je mislila da će sada biti vraga. Inače nju vidjeti da šuti to je kao da vidite nokat na qrcu. Danas joj je sve to u čudnim bojama, ali je ne boli. Imala je sreće više nego pameti.  Kupila sam si danas malenu thuju. Stvarno malenu. Tako je cool. Planiram kupiti i par velikih da stavim na terasu da me oni moji susjedi ne gledaju kako uživam u kavi. Frka je kaj se ne kužim baš u te biljke, pa se nemrem odlučiti koju želim. Da li thuju onu jarko zelenu ili onaj pačempres srebrno zeleni. Ne bi htjela da rastu u širinu, nego da onako lijepo rastu u vis. Jesam ga zakomplicirala. Morat ću u neki vrtni centar ugnjaviti ljude da mi objasne, pa se lako odlučim. Ima ih čak i u Baumaxu, ali jebeš sve ne hupam se više tamo. Nešto ću izmisliti. Ugnjaviti sve oko sebe. Obično to tako biva. Zna missfine kako je bilo s Pongom i još traje. Nemoguća sam. |
21.09.2004., utorak
Lica 
|
Danas mi je ukomirani dan. Nisam niti nervozna niti ljuta, samo sam malo žalosna. Koji su razlozi? Ima ih više. Vozim se u autu i čujem da je danas kaskader preminuo. Dirne me to. čitala sam blog njegovog frenda i stvarno me dirnulo. Čitam danas opet i vidim komentare. Između ostalih komentara uvijek se nađe neki idiot, ma moram ga tako nazvati, koji ne nađe zashodno niti da se potpiše, ali komentira na najgluplji mogući način. Stvar je jasna, čovjeka više nema. Nije se to trebalo desiti. Bar bi mogao imati toliko suosjećanja pa da prešuti. Užas. Jesmo mi ljudi šljam. Danas smo opet morali u Zagreb jer naša draga Yamahica DVD player ne vrti dual layer discove, pa smo je išli zamjeniti za Pioneera. Kupljeno je u HgSpotu i ovo sam bacila na newse pa evo i tu neka se zna kakvo mišljenje imam o toj firmi. Vjerojatno svi očekuju opet negativnu kritiku. Wrong. Koliko god svi srali po njima ja mogu samo reći sve pohvale. Objašnjenje? Nema frke. Jučer sam sa dragim bila po 1000 put u dotičnoj firmi , kupovali smo reciver i DVD player. Odlučili smo se za Yamahu. Gospodina koji je radio upitali smo da li dotični model vrti sve snimane medije na kaj je on rekao da i ljubazno nam savjetovao noviji model po nešto nižoj cijeni + vrti i divixe. Nisu nam divixi uopće bitni, ali već ako ima super. Sretni i zadovoljni došli smo s robom doma dragi sve posložio i nakon par minuta shvati da ne vrti dual layer discove. Nastaje razočarenje i nervoza. Napiše mail. Pošto nismo iz ZG ujutro smo se probudili nije bilo još odgovora nazovemo telefonom i dogovorimo da nema frke neka dođemo i uređaj će nam biti zamjenjen. Da napomenem, Yamaha je potpuno ispravna i sve ostalo vrti. Došli smo u Zagreb i apsolutno svi su bili dobronamjerni i izrazito ljubazni. Gospodin kojem nažalost nisam zapamtila ime imao je toliko volje i živaca da je donesao par playera tako da na licu mjesta isprobamo i vidimo koji će nas zadovoljiti. Svaka čast. Nakon toga smo išli na kat obavili s dečkima papire i dobili novi uređaj koji vrti sve. Ovo nije prvi slučaj da smo nabasali da su susretljivi. Da napomenem samo još par slučaja. Kada sam kupovala MMC karticu platila sam Kingmax uzela račun i išla na izdavanje robe. Nakon par minuta došao je frajer i rekao da mu je žao da tih više nemaju, makar piše da imaju, ali da mi mogu ponuditi jeftiniju i vratiti razliku u cijeni ili da će mi vrartiti svu lovu. Vratili su mi lovu bez frke. Ima još takvih stvari. Jesam se raspisala. Uglavnom ja sam zadovoljna i nisu oni baš tako grozni, mislim da je više stvar u nama ljudima. Ja ne kažem da se nekada ne zabune, ali mislim da nije zlonamjerno. Svi moji koji radimo i griješimo to je normalno i ljudski. Frka je u tome kaj reagiramo na najgori mogući način, derača, ljutnja. Umjesto da dođemo i kažemo u čemu je frka i smatram da će ioni tada drukčije gledati na situaciju. Oni su samo ljudi kao i svi mi. Ostajem vjerna HgSpotu :-)).  Vozim se tako po Zagrebu i gledam ljude. Gledam lica. Svi su tužni. Svi su zamišljeni. Od 100 lica niti jedan smiješak. Žalosno. Kaj se tim ljudima mota po glavi? Koliko problema imaju? Koliko sretnih trenutaka? Stanemo na semaforu i pogledam starijeg čovjeka zbunjenog lica, iscrpljenog i umornog. Baulja. Nosi u ruci ručnik i nekakvu torbu. Čini mi se da mu je i to naporno nositi i da bi najradije stao, legao na pločnik i odmorio se. Već se nama upalilo zeleno deda nije skontao. Naglo se uplašio trube automobila. Nitko više nema niti trunke strpljenja, pa da pričeka da deda mirno prođe cestu, jer ne može brže. Umoran je. Umoran od života. Vračajući se doma i prolazeći kroz jedno selo ugledamo čovjeka srednje dobi. Opet čudan izraz lica. Bolestan. Mentalno bolestan. Stoji uz rub ceste. U ruci drži balon. Žuti balon. Gleda ga, vrti ga i smije mu se. Sretan je jer ima balon. Prvi čovjek kojega sam danas vidjela nasmijanog i sretnog. Veselio se balonu. A veselio se zato jer je nažalost, mentalno retardiran. Jebote kaj danas možeš biti sretan samo ako si zreo za ludaru ili neku drugu instituciju sličnog tipa ????? Tako nam malo treba da budemo sretni, a nismo niti svjesni toga. Dirnulo me to. Zato sam i žalosna. Čini mi se da ni sama nisam dovoljno sretna, a trebala bi biti. Svi mi bi trebali biti sretni, lako je to reći. Opet sve je u našoj glavi, a glava je neposlušna. Sjetim se svojih školskih dana, kada me nastavnik pitao : dobro di ti je glava? Uvijek bi odgovarala u torbi. Zbunjeno bi me pogledao i rekao mi neka je izvadim iz torbe. Izvadila bi je ja iz torbe, samo problem je kaj ne znam di mi je torba. |
20.09.2004., ponedjeljak
Yamaha 
|
Malo sam umorna, ali sve u svemu zadovoljna. Išli smo danas malo u metropolu trošiti pare. Došlo je vrijeme da zamjenimo ili obnovimo svoje kućno kino. Odluka je ovaj puta pala na Yamahu. Za dnevni je ok, zadovoljni smo. Jedino kaj mačak pizdi jer sam kao ja opet negdje stavila optički kabel. Možda i jesam. Da mu kažem da pogleda na gradskom smeću? Šalim se naravno, toliko znam kaj je optički kabel i garant ga ja nisam spremila nigdje. Nemreš njemu dokazati da ga ubiješ. Sutra ću mu kupiti 10 komada, pa nek se veseli. Zaboravih napomenuti da si je u petak ubo dual layer pržilicu i odmah je išao isprobati. Sve je to OK, slika je genijalna i za ove duge filmove prava stvar. Ali mislim da pretjeruju s cijenom medija. Pržilicu smo platili nekih 750kn., a pet medija 425 kuna. Katastrofa. Jebaj ga nemreš i ovce i novce. Vjerujem da će cijena medija u budućnosti pasti. Kada se samo sjetim prvih Verbatim DVD medija, koma. Sada su fakat bagatela. Samo da ne izdaju previše dobrih dugih filmova. Otišli smo i u Pet centar. Mislim nemremo mi u Zagreb bez da posjetimo tu građevinu i ostavimo nešto love, nema teorije. Svatko je dobio nešto. Kornjače nekakvu smrdljivu hranu , koju su s gnušanjem odbile. Nadam se da će sutra biti gladnije, pa da će se ipak udostojiti i probati. Ferdo je dobio sjemenke, koje je odmah isprobao i bio je poprilično zadovoljan. Pongo? On je dobio najviše, mrvica malena. Hrane, grickalica, vitamina, poslastica, šampon... Da baš sada ne nabrajam. Jednostavnije bi mi bilo da skeniram i priljepim račun. Tražili smo mu onu ogrilicu koja ide po vratu i po trbuhu, ne znam baš dobro objasniti, a ne mogu se sjetiti kako se to naziva. Međutim nismo našli ništa, sve je veliko. Našli smo vodilicu automatsku baš za njega, ali ovo kaj smo tražili nema. Vračajući se doma opet mi se počelo ludo pišati. To valjda s godinama dolazi. Ovaj puta sam pazila. Nisam se sva zapišala. Prema tome, nisam izašla iz đira. Skoro smo se i potukli u Zagrebu. Nemreš vjerovati. Kakvih debila ima. Frajer prvo napravi prekršaj, pa se skoro zabuši u nas i još nekakvog lika, jer frajer telefonira i ne jebe živu silu. Glumi coolera. Počne on mahati i psovati. Mamicu ti bezobraznu, tele jedno. Umjesto da šuti on će još pizditi. Ubrzo je shvatio da je vrag odnio šalu i odjednom je po zelenoj površini pobjegao ko zna gdje. Svašta stvarno.  Jučer sam opet gledala kratki sažetak onog BB. Majko moja. Gledam i razmišljam kaj ja nisam normalna ili ovi. Znam, da oni nisu ( moš misliti). Za sada ostajem kod onoga kako sam rekla. Samo mi u listu bljakastih ulazi i obrijana ( Sanja?) nisam sigurna koje joj je ime. Previše se preserava, kao da joj nitko nije ravan. Za onoga Krešu , zapamtila sam mu ime po mojoj kornjači, ne znam da li je stvarno lud ili se samo pravi. Ufurao se ko zmija, priča o jajima, strava. Ludo me zanima da li će netko s moje liste ispasti van sada pri prvom ispadanju. |
19.09.2004., nedjelja
BigBrother 
|
Jučer iz znatiželje pratim novi show BigBrother. Majko moja koji je to qrac??? Prvo voditelji. Skoro, pa sam povraćala, ali bilo mi je žao paprike koju sam taman pojela, pa sam se uspjela nekako suzdržati. Ona Daria, pa kaj je to za ženu? Ok, ugodne je vanjštine, ali to je sve. Kaj bi tek bilo da je plavokosa? Šalim se naravno, ovime je pobila svu teoriju da su plavuše glupe žene. Žena je nepismena. Ne zna se snaći u pojedinim situacija, muca, zastajkuje. Ocjena: minus 10. Mogla se bar pripremiti prije toga, katastrofa. Voditelji. To je priča za sebe. Do sada mi onaj Neno nije bio toliko fuj, ali nakon ovoga jučer on je extra fuj. Sada shvaćam antifunove Nene P. Razumijem čak i da su osnovali klub. Degutantno. Onaj , PSMTR kako se zove Hugoman, bljak, bljak i još jednom bljak. možda sam prekritična, ali ljudi moji pa to uopće nije za voditelja. Idemo dalje. Natjecatelji. Prvi koji mi je ostao u najlošijem izdanju i najantipatičniji je onaj Pazinjan. Lik mi je oduran i tih par sati kaj sam gledala bilo mi je dovoljno da ga stavim na listu najomraženijih i iskreno se nadam da će brzo ispasti van. Dalje mi je odvratan onaj karate kopija Beckham frizura. Na njega se jedino mogu paliti male curice, mada i to pada u vodu jer je moja malena odmah rekla gle mama jadnika, kopira Davida B. Usput taj je garant teška pičkica. Jednom riječju kaj to je muškarac??? Hm, slijedeća u nizu mi je ona Puležanka. Ona jebežljiva. Sorry na riječima, ali tako mi djeluje. Čini mi se kao da samo čeka ko će je povaliti, a niti mi ne izgleda nešto posebno pametna. Slijedeća u nizu mi je ona Mostarka, klasično neotesano stvorenje. Htjela bi biti cool, baš joj ne uspijeva. Previše izvještačena i po meni neiskrena. Puna sebe. To je za mene prvih 4 koji mi se za sada totalno ne sviđaju i za koje se nadam da će ispasti. Ovi ostali mi se ništa naročito ili posebno ne sviđaju, ali nisu u meni izazvali niti gađenje. Sada kada malo razmišljam primjetih da su odabrali sve nekakve tobož svestrane. Nisu odabrali nikoga da je malo krupniji. Ne znam , ali imam dojam da su radili diskriminaciju nad debelim ljudima, mislim punašnijim. Da se malo dodirnem i ostalih, pa nije fora da sam samo ove meni odurne spomenula. Gledam tako Anu ona kaj ima 30 godina. Izgleda jednostavna i simpatična. Opet s druge strane mi se čini totalno nesnalažljiva i plašljiva. Čini mi se da ta nemre dobro prolaziti u životu. Onda onaj dečko iz Zaprešića. Kaj nije tip isti frontman grupe Happy Mondays? Taj mi se čini da ne jebe živu silu i da mu nije toliko ni stalo do te love. Ono zajebant ili kako je njegov frend rekao blento. Ona Egle Riječka šminkerica ni simo ni tamo. Za nju fakat nemam mišljenje osim kaj me podsjeća na Barabaru Straisend. Vrijeme će pokazati. Jedini Purger od milja zvan Vjeran. On će ostati vjeran curi isto ništa posebno pozitivno niti negativno. Imamo i šminkera, splitski koktel majstor. Za njega mislim da je razmaženko, pizdek. Iz viđenog nije neki siromah, mislim da se prijavio čisto da se makne od kontrole staraca. Mislim da taj nema jaja za ništa u životu. Motorista. Živi u svojem svijetu, pomalo izgubljen. Mislim da nema šanse u showu da će ga ostali izbaciti čisto iz nerazumjevanja. Čini mi se kao priprost i jednostavan tip. Onda obrijana Sanja. Meni je ženska čist ok. Mislim na fizički izgled. Nesputana i originalna. Također smatram da će je ubrzo šminkeri potisnuti i izbaciti, baš iz razloga jer je svoja. Ostala mi je još jedna ženska to je ona kaj je skinula cipele , kaj ne ? Iskreno o njoj nisam zapamtila niti zapazila ništa. Osim ako je to ona ostavila cipele da je neuredna i bezobrazna. Tek je došla i nije imala toliko kulture da cipele odloži negdje drugdje. Sitnica? Možda, ali to mi je jedino ostalo u sjećanju. Također primjetih da nema niti jedan iz Sjeverozapadne Hrvatske. Najviše ima ovih morskih ljudi. Vjerojatno da ću iz čiste ljudske znatiželje pogledati još koji put BB i da ću napisati da li mi se situacija kod ljudi promijenila ili ne. Za sada je tako, mada i ja znam krivo procijeniti ljude. Opet s druge strane tko mi je na samom početku extra fuj teško da će mi ući na listu coolera. |
18.09.2004., subota
Prijatelji 
|
Subota, divan dan. Ništa posebno se danas nije odigravalo. Ujutro buđenje, pripremanje ručka, malo spremanja. Radila sam punjenu papriku na zahtijev mačka i malene. Pogledali film, naručali se i legli da probavimo. Ubrzo su počeli mobiteli zvoniti. Prvo moj. Ignoriram ga. Nakon 5 uzastopnih zvonjenja, odlučim se javiti. Dođem lijeno do mobitela i on prestane. Hrpa čudnih riječi izašla mi je iz usta vani. Pogledam broj, nemam pojma tko je to. Pozovem taj broj i nitko se ne javlja. Grrrrr, brrrr. Pali se automatska sekretarica. Odustanem ionako mrzim te sekretarice i ostavljanje poruka. Tu opciju nemam ni za sebe namještenu, stvarno mi je to bedasto. Polako se opet otkoturam do kreveta i u roku odmah zaspim. Zvoni kućni telefon. Srce mi počne jače lupati, preznojim se. Ne znam da li je to samo kod mene specifično, ali tako je svaki puta kada me telefon probudi. Sva sam zbunjena i uplašena. Ne znam iz kojeg razloga, ali tada sam kao zombi. Nakon telefonskog razgovora više nije imalo smisla da pokušam opet u krpe. Mačak je sredio akvarij kornjačama, a ja sam u međuvremenu obrađivala Ferdu. Jučer čitam po netu i sve mi se više čini da je Ferdo Ferda. Ima sve značajke cure. Nije mi sada čudno da je agresivna i svojeglava. Prava cura. Još se uvijek panično boji ruke, ali niti ne forsiram da se navikne. Uhvatim ga s rukavicom i mazim ga. Paše mu, ali svako malo škljoc grize. Pustim ga neka leti po kupaoni. Uživa. Glave se ne boji. Stavim mu glavu do njegove i uopće ne bježi. Tko zna kaj su mu radili da se toliko boji ruke. Sredila sam mu kavez i polako je postao gladan. Hop unutr brzo uzme sjemenke i opet vani. Brzinom munje, da se nebi slučajno predomislila, pa ga opet tutnem u kavez. Nauživao se, zasrao sve kaj je stigao i sada već spava 100 na sat. Sutra me čeka peglanje i ostatak divnih stvari koje moram obaviti. Od ponedjeljka opet imamo ludnicu na poslu i nadam se da ćemo stići sve poobavljati do nedjelje , kada idemo po Ponga. Nebi voljela da nam ostane posla, pa da u ponedeljak bude duže vrijeme sam doma. Već sam i o tome razmišljala, ako se sve oduži ide mališa s nama. Malena je u školi tako da niti ona ne može voditi brigu o njemu. Snaći ćemo se nekako i gore stvari smo morali organiziravati, tako da je ovo piece of cake.  Odmah mi glavom protutnjaju prijatelji. Shvatim da iskrenog real one prijatelja nemam. Čudno, ali istinito. Toliko sam se puta opekla i razočarala da sam već i prestala brojati. Uglavnom svi OK ljudi su daleko od mene i većina ih je cyber. Fora je u tome da su "virtualni" frendovi iskreniji. Vjerojatno iz razloga jer nemaju kaj srati i izmišljati tko su što su i zašto su. Pošto sam ja dođoš tu di jesam sada, nisam niti previše tražila neku cool frendicu. Sve koje sam upoznala i pokušala imati nekakav normalan odnos su nakon izvjesnog vremena pokazale kakve su. Možda postoje i dobre i iskrene, nažalost ja na takvu nisam naišla. Imam osjećaj da su i po tom pitanju muškarci puno iskreniji. Tako kada radim nekakvu analizu sveukupnih frendova s kojima meljem preko ICQ-a, maila, indexa zaključujem da su muškarci u velikoj prednosti nad ženama. Imam par izvanrednih cura s kojima mogu o svemu i stvarno se kužimo, mogu ih izbrojati na prstima jedne ruke. Zato ih i cijenim i znam da je to ono pravo. To je prava vrijednost prijateljstva. Vjerujem da mi treba bilo kakav savjet ili sl. da bi uskočili bez razmišljanja, isto tako bi ja za njih. Iskreno i bez puno filozofiranja. S nekima od njih sam se upoznala u živo s nekima nisam, imam namjeru. Nitko se nakon upoznavanja uživo nije promjenio niti se pokazivao i predstavljao kao netko drugi. Onda neka netko kaže da net otuđuje ljude, da smo mi korisnici asocijalni ljudi. Wrong. Mislim da je baš obrnuto. Prst gore za net. |
17.09.2004., petak
Labudovi 
|
Danas sam cijeli dan po terenu, od obavljanja poslova u državnim firmama, do shopingiranja i hranjenja labudova, svačime sam se danas pozabavila. Bili smo i u nabavi. Nešto za mališu koji treba tek doći,a nešto i za nas. Jedva sam dočekala da dođem doma i da sjednem na svoju novu terasu. Gledam je i divim se. Baš sam zadovoljna. Pijuckamo kavu i jedemo neko čudno pecivo s kikirikijem, a usput drapam po Mikado čokoladi. Mačku očito kikiriki djeluje na spolne hormone jer je doslovno popizdio.  Odjednom me zaskočio, ugrizao za vrat, uhvatio za grud. Puk. Sada sam ljuta. Kako me stisnuo, nemam pojma kako je to uspio, sjebao mi je najdraži grudnjak. Jebem ti sve. Kme, kme, kme. Lagano sam izvukla žicu, a mačak se odmah počeo pravdati da nije on kriv. Ne jok, ja sam. Sva sreća da je puknuo dok me on dohvatio , inače bi bila u teškoj depresiji. Mogle bi mi svakakve teške misli zakoračati glavom. Kao npr. rastu, pa nemaju kamo. No najbolje, kao da nije dosta da su mi danas pukle jebene hlače. Opet psujem. Nek ide vrit i to psovanje. Materijali su loši. Ništa ne valja. Prvo dupe nemrem pogurnuti u hlače koje si odaberem, a onda i ove koje su mi super i obožavam ih podlegnu. Užas. Dobro neka su bar pukle nakon cjelodnevnog nošenja, tako da su odmah završile u vječnim lovištima. Kako bi bilo da sam ih tek obukla, pa pukle? Ovako sam si zašparala mjesto u veš mašini. Bad je samo kaj budem napravila i mjesta u novčaniku. Sva sreća, pa je zahladilo, tako da ove hlače baš i nisu za ovo doba godine.Nakon svakojakih poslova imali smo piš pauzu. Otišli na sok i usput nahranili labudove. Pošto je bilo jutro bili su poprilično gladni i nervozni. Pojeli su sve živo. Nakon toga usljedilo je pražnjenje crijeva. To u životu nisam vidjela. Nisam mogla vjerovati vlastitim očima. Pa to pile se usere ko pas. Malo veći pas. Koma. Nakon hranjenja uputili smo se dalje.  Posjetila sam i jednu garažu danas, ušla unutra ispraznila jednu vreću smeća i odustala. Iskreno nisam niti imala previše volje za spremanjem. Ušavši unutra jednostavno ne znam odakle početi. Još su si i mišeki napravili gnijezda unutra. Tako da sada ima i lijepi miris. Razmišljam kaj ako ugledam miša. Znam da se on mene boji više nego ja njega. Opet s druge strane znam da ga vidim da ću se početi derati i da ću se živa usrati. Pa zašto? Nemre mi ništa. Nemam pojma odakle mi strah od malog, mekanog, sivog miša. Siroče kako je tek njemu kada mene ugleda. Vjerujem da nakon susreta samnom mora potražiti svakakve vrste psiho pomoći. Opet da ga sretnem znam da će mi srce brže tući. Uglavnom uskoro idem u raščišćavanje nereda. To mi je inače super stvar za rješavanje nakupljene negativne energije. |
16.09.2004., četvrtak
Muzika 
Evo mene punih usnica. Popila sam si moccachino i sada sam puna energije. Mačak i ja smo danas sve završili do kraja. Sada smo se primili popravljanja i farbanja oštećenja po terasi , koja nastanu svako ljeto od sunca. Trebamo skupiti volje i snage, čeka nas i kompletno malanje stana. To nije mali posao i stvarno se teško odlučujemo za taj posao. Polako postaje hladnije, pa me čeka i spremanje garaža. Poglavito jedne koja je u komi. Ne znam kako sam uopće dopustila da se tako zapostavi. Samo nosim i guram u nju razno razne stvari, od časopisa, tegla, ma svakojake stvari koje mi u principu i ne trebaju. Samo je stvar u tome kada ih bacim baš mi to zatreba nakon par dana. Tako su godinama nekakve lajsne stajale u garaži i baš su mi išle na jetra i ja ih sredila. Uništila i bacila. Nije prošlo 7 dana i kaže mačak da će mu baš dobro doći one lajsne kaj godinama stoje u garaži. Hm, napravim se luda. Pa to smo već odavno iskoristili. Malo me sumnjičavo gledao i pitao za kaj smo ih iskoristili, a ja samo kimnem glavom u smislu pa kaj ja znam za kaj smo ih trebali, nema toga već godinama. Sada se samo trebam opskrbiti dovoljnim brojem vreća za smeće i hrpom dobre volje i udri po garaži. Baš neki dan gledam da ima Bugova, Vidija, PCChipova, HI-Fija od prvog broja , ima čak i onaj Byte, ma ima more tih časopisa koji samo zauzimaju mjesto. Ionako su već sve teme stare i za bilo kaj su ti časopisi neupotrebljivi. Nije mi jasno čemu to skupljamo. Hvala Svevišnjem, pa smo Auto klubove, Auto bliceve, Motorrade i sl. pobacali. Ne znam na koju foru sam ga tada dobila da nam to stvarno ne treba. Hrpu tih novina smo podijelili frendu koji je jedva dočekao, samo sam kasnije imala frke s njegovom ženom jer je bila ljuta da nema kamo s tim novinama. Poznato mi je to. Koma je kako se zatrpavamo i gušimo nepotrebnim stvarima. Nekada sam sve šalice i čaše skupljala bez obzira na to da li je koja otkrhnuta ili ne. Riješila sam se te napasti, pa sada sve takvo bacam. Ionako imam previše tih stvari. Baš nedavno kada smo bili u Ikei opet sam skoro pokleknula i kupila novi komplet tanjura. Dobro sam promislila i odmah sam se ohladila, pa di ću još s 24 tanjura? O ostalim kućnim potrepštinama da ni ne govorim. Imam u vlasništvu 4 usisavača. Pa koji će mi vrag toliko? Ionako nikada ne mogu koristiti nego jednog.  Od ostalih stvari koje su se danas odvijale sve su nekako tužne. Umro je Johnny Ramone. Stvarno ostanem šokirana kako mladi ljudi umiru. Jasno nije bio u cvijetu mladosti, ali nije bio niti star. Samo je još jedan ostao od Ramonesa živ i to bubnjar Tommy Ramone. Tužno. Slušam danas Pet Semetery i razne misli mi kruže glavom. Ne tako davno umro je Joe Strummer iz The Clash. Taj band sam voljela slušati, volim ga i danas. Stvarno je koma kada čuješ da je umro netko s čijom si muzikom odrastao i prolazio kroz razno razne stvari u životu. Prije puno godina ubio se Ian Curtis frontman grupe Joy Division. Ovo mi je još uvijek band koji zauzima top five u mojoj muzičkoj kolekciji. Lik je bio toliko depresivan, ali je radio jebene pjesme. Sada će snimiti i film život i djelo Iana Curtisa. Ludo me zanima. Nakon Joy Division, ostatak banda je osnovao New Order, nešto drugačiji, ali odličan band. Ima toliko dobre muzike i mogla bi tako nabrajati u nedogled. Život bez muzike nebi bio potpun. |
15.09.2004., srijeda
Baumax 
Da nije počela kiša padati sredili bi danas sve do kraja. Tako nas posao čeka još i sutra. Išli smo danas kupiti još materijala u Baumax i opet me ista baba koja me do sada već 3 puta pokušala zeznuti htjela opet prevariti. Kaj je blesava ili ne kuži da sam to uvijek ja ili ima po defaultu namješteno da zariba svakoga. Graknula sam, ispravila je račun , vratila 116 kuna i nije se ni izvinula. Neću se zbog takve zamarati. Nisam mogla izdržati , pa da je ne priupitam da li joj je teško? Na to mi je rekla kako to mislim. Pa da li trebaš lovu ili nekakvu pomoć. Zabezeknuto me gledala. Kažem da mi je neshvatljivo kako me svaki puta želi prevariti, pa da pretpostavljam da joj treba lova. Široke ruke ponudila sam joj pomoć. Ostala me nijemo gledati. Ostavila sam joj broj mobitela, ako bude imala potrebu za pomoć neka se javi. Rado ću joj nekakvim milodarom pomoći, samo neka me ne vara. To mi je nešto najjadnije kod ljudi.  Između ostaloga temperatura me drapa cijelu noć i cijeli dan.  Bolje bi bilo da me mačak drapa, PSMTR. Plus toga po cijeloj gornjoj usni sam dobila herpes. Izgledam kao Goldie Hawn, ono kao da sam si usne silikonom napumpala. Ima to i svoju pozitivnu stranu, ne mogu normalno jesti, pa se zasitim od jedne pive. Baš je bad kada se čovjek dobro ne osjeća.Danas sam skoro sama svoju ruku iščupala. Pitanje je kako je to moguće napraviti. Sposobna sam ja za kojekakve pizdarije. Zaletila sam se ko munja s terase u dnevnu i zakačila sam se rukavom za kvaku. Prvo me skoro zagutilo, a onda čudna bol u ruci. Sva sreća da je majica bila pametnija pa je popustila. Zvala sam danas tetu kod koje je Pongo i rekla mi je da je super veseli, da trčkara i igra se sa njihovom chiuauom. Mama Lili je preumorna od dojenja, pa ih ignorira. Još malo pa idemo po njega. Slušamo danas muziku s Otvorenog i pustili su od Depeche Mode - Strange Love, sjetila sam se na tebe Goth, stvarno bezvremenska pjesma. Nešto malo kasnije pustili su Ian Browna iz Stone Rosesa i dalje je vjeran svom stilu i zvuči fenomenalno. Nešto kasnije pjevao je Morrisey, ma genijalno, dobar izbor pjesama nema kaj. Nešto kasnije puštali su starije stvari već zaboravljenih bandova. Fora je kada nakon 15 – 20 godina čuješ pjesmu koja se vrtila na MTV-u. Razne misli ti prođu glavom. Još zanimljivije je činjenica koji je mozak medij – hard disk. Stvarno fascinantno. Koje sve stvari zapisuje i čuva. Bad je kada se dese bad sektori. Nažalost dešavaju se i takve stvari. Koje je to sranje kada se čovjeku dogodi bolest da nakon 70-80 ili nedaj Bože mlađima dogodi situacija kada više ne prepoznaju voljene osobe. Kada sami neznaju tko su, čemu služi vilica ili žlica. Kaj se to desi u ljudskom mozgu da se tako sjebe? Zašto tome nema lijeka? Imam ja možda takav osjećaj ili prije nisam primjećivala koliko se bolesti pojavilo u zadnje vrijeme? Tu poglavito mislim na zloćudne bolesti. Sretna sam i zadovoljna kaj nisam bar još za sada teško bolesna, onda mi ni ova moja temperatura i napuhnuta usnica ne izgledaju toliko loše. Toliko zla na ovome svijetu. |
14.09.2004., utorak
Fight 
|
Nastavljam u revijalnom tonu od jučer. Svaki dio tijela me boli. Svaka vlas na glavi me rastura. Nastavili smo sa ogradom danas, ja sam i drugu ruku pofarbala. Između ostaloga pofarbala sam si i nokte u zeleno. Nije frka kaj sam si ja nokte pofarbala, nego i ispod noktiju, mislim stvarno izgleda super. Prste, ruke, noge, na kraju sam se sva zasrala. Lijepo sam sjela na poklopac od sadolina. Obavili smo i izgleda super. Baš mi se sviđa, samo sada mi je pala još jedna zamisao, tako da mačak mora izmisliti kako će mi to napraviti, a odmah ćemo i ogradu produžiti. Već kada se radi da to obavimo kako sam si zamislila. Sutra opet u nabavu i na posao. Ako budem sposobna hodati. Ujutro sam se živa usrala. No, ne doslovno. Ono da nebi netko pomislio prvo piša po sebi, pa se sada još i zasrala. Netko hoda po krovu. O mamicu ti, koji jarac. Fora je u tome da se na naš krov nije samo tako popeti, a imamo i kameru koja bilježi svaki pokret u stubištu iz kojega se može uz puno frke popeti na krov. Netko hoda. Ni pet ni šest, probudim mačka, uzmem najveći nož i ko ninja izjurim na terasu da pogledam tko hoda, prije nego se spusti na terasu. Frajer iz održavanja zgrada. Onaj shit koji svaki mjesec plačamo , a ništa ne rade. Kao došli oni pogledati dimnjake. Dobro samo vi gledajte. Mislim si kaj nebi bilo normalno da su nas prije upozorili tj. obavjestili da će to raditi? Kaj bi bilo da sam ja uzela pumpericu i mrdaljez i udri po njemu? Ili beztrzajni top? Cool. Imala bi real Doom 3. Posljedice bi bile veće, tako da ništa od toga. Nebi mi baš bilo ugodno godine i godine prosjediti u nekom kavezu. Pukla sam. Došla danas malena iz škole i odmah nam je dala do znanja da se počupala s jednom iz razreda. Ništa više nije trebala reći, znala sam da sam pozvana u školu na skupni razgovor. Jebote kaj me to uzrujalo, moš misliti. Najbolje da bi trebala pustiti da je ova čupa i provocira. Naravno da pred njom ne reagiram na način da je to OK, samo je pitam kaj je bilo i kažem neka ignorira malu drugi puta. Njihova učiteljica se baš počela preseravati u zadnje vrijeme, nema kaj u životu, pa se ispucava na klincima. Ne uzrujavam se zbog toga, to su normalne dječje stvari. Sreća je u tome da je malena iskrena, pa uvijek sve bez frke kaže. Čitam komentar danas na blogu vezano uz Ponga. Ja Andreju kužim u potpunosti, ali i dalje ja ću si kupiti Ponga. Iz razloga jer si takvoga psa želim, mali je , ne pušta dlaku, kaj je meni izuzetno važno. Do sada sam kojekakve životinje udomila, od mačaka, ptica i sl. Sjetim se i napuštenih pa im kupim hrane. Ne osjećam se krivom zbog Ponga. Ima puno pasa, koje bi trebalo udomiti bez daljnjeg, ali kako sam rekla, ljudi su gladni, bolesni, beskućnici. Sve nas to pogađa i kada vidimo nešto takvoga nije nam svejedno, ali koliko smo puta stvarno spremni pomoći? Kaj radimo po tom pitanju? Konkretno ja, radim malo. Kada vidim prosjaka, uvijek mu dam nešto para. Robu ili nešto namještaja isto dajem onome kome treba. Bolesnome pripomognem. Isto je i sa životinjama. Ova je tema za ogromnu raspravu i uvijek ima stvari po kojima bi se kačili ili slagali. Generalno gledano sve je to veliko sranje i nikada neće biti tako da nam je svima dobro. Žalosno, ali istinito. Pongo će usrećiti moju familiju, a mi ćemo mu to višestruko vratiti. Neće zauvijek biti odvojen od svoje mame, dogovorila sam se sa gospođom da slobodno dođemo s Pongom u posjetu njoj i njezinim pesekima. |
13.09.2004., ponedjeljak
Ograda 
|
Sve me boli. Popila sam za svaki slučaj andol. Zašto? Danas smo morali u nabavku nove ograde za terasu, zbog mališe. Naime ova ograda koju imamo nije dobra. Dobra je ona, ali se može provući kroz nju, tako da smo se bacili u trošak u nabavku nove ograde. Update-ali smo postojeću. Mačak je uzeo mjere, sjeli u auto i pravac nabava. Dopeljali doma sve potrebno. Mačak je počeo piliti i slagati, a moj zadatak je bilo farbanje. Jedan dio smo već napravili ostatak slijedi sutra. Dali smo si posla nema kaj. Ovih par dana sve se vrti oko mališe, tako da ostalo niti vidim niti primjećujem. Upoznala sam par zanimljivih ljudi, putem maila , privatnih poruka i ostalih online blagodati. Škola je već odavno počela, a klinci su i dalje po ulicama. Čim dođu iz škole, bace torbu i jure vani. Opet valjda ja nisam normalna kada postavljam pitanje o tome kada ta djeca uopće ručaju. Nitko se ne bavi s njima. Roditelji su uglavnom po krčmama ili kod susjeda na kavi di mogu izmjeniti brdo tračeva. Ne kužim kako ljudi imaju volje i vremena brinuti tuđe stvari. Ja ne stignem svoje prokomentirati, a kamoli da bi se još zamarala poznanicima. Tako nosimo danas ove letve i baba samo kaj si nije vrat istegnula da vidi kaj nosimo. Stanem i upitam, kaj vas zanima? Ona brzo povuče glavu unutra. Pričekam ja sekund i evo ti opet ona proviri. Odite dole da vam pokažem kaj smo sve kupili, a baš ako želite dođite, pa ćete pomoći nositi. Ništa, muk i tišina, pobjegne baba unutra. Kaj joj ja mogu, a ja sam se lijepo htijela družiti, a ona neće. Nikada kraja takvim izvirivanjima. Svaki puta kada dolazimo ona je na prozoru i budno promatra ko kaj nosi. Trebala bi jednom u noć namjestiti foru da iznosimo mrtvaca. Ono uzeti brdo kečapa , stari tepih i pilu. Ovo bi baš moglo biti zanimljivo. Sjećam se kada sam bila mlađa da sam sličnu nepodopštinu priuštila susjedi, koja je stvarno bila naporna. Ta bi znala sve, kada je tko izašo i došao izvana. Da li je taj netko došao sam ili ne. Tako meni jednom pukne luda zamisao. Ide ovako. Uzela sam komad stiropora, veliki nož i neizostavni dio – kečap.  Stiropor sam si stavila u hlače oko trbuha, zabila nož i sve začinila kečapom. Legla sam na stepenice i čekala da izađe. Obično je izlazila 5 minuta nakon je netko ušao u stubište. Prvo sam glasno zalupila vratima i strpljivo, ležečki čekala. Stara je izašla. Počela je urlati. Jedva dolazila do zraka. Pobjegla unutra. Brzo sam i ja pobjegla doma, usrala sam se da je neće infarkt. Brzo maknula to sve sa sebe i bila u strahu da neće ona pokucati na vrata i reći mojima kaj sam napravila. Opet s druge strane nije mogla znati da je kečap, a ja se uvijek mogu raditi da ova izmišlja, jer ionako nije baš pri sebi. Nije došla. Kasnije nikada nije pitala moje starce da li je kaj bilo. Pomislim, kaj bi se desilo da sam stvarno bila ranjena. Ništa, boli nju kita za mene ili za bilo koga drugoga. Od tada mi više takve stvari nisu padale na pamet. |
12.09.2004., nedjelja
Popišanka
|
Ljudi moji, gotova sam. Išli smo danas pogledati Ponga. Moram kaj reći? Pongo je genijalac. Jedva čekam da prođe tih dva tjedna , pa da idemo po njega. Kada smo došli njegova mama je lajala na nas, ali je ubrzo shvatila da smo mi bezopasni i bila je dobra. Psi su famozni. Bili smo na ručku u Medvedgradu, popila sam pola lire crne kraljice i nije mi tako dobra kao nekada. Guinnes je ipak najbolje crno pivo za moj ukus. Malena je cijelo vrijeme bila nestrpljiva, pa joj je od silnog uzbuđenja bilo zlo. Ubrzo se ohladila, pa je došla k sebi. Poslije klope smo otišli pogledati Ponga i uputili se doma. Morali smo stati da si kupimo piti jer je buncek bio poprilično žedan. Popila sam litru i pol mineralne odjednom. Nakon pola sata mjehur mi je poblesavio. Pita mačak oćeš izdržati do doma? Neću, PSMTR. Nemaš kamo stati. Evo šume i nekakvog puteljka uzbrdo, stane mačak, ja gaće dole i zalijevam. Koje olakšanje. Nakon par sekundi skontam da sam si pola hlača zapišala. Hm, krasno. Mala umire od smijeha i nabacuje komentar u smislu e stara moja, a meni se smiješ kada popišam patike dok pišam vani. Umirala je od smijeha. Meni uopće nije bilo smiješno, ali nakon njenog smijeha i pogledavši u sebe, morala sam se i ja luđački nasmijati. Došla sam doma, jedva dočekala kavu. Popila sam odmah dvije. Otišla sa sebe oprati pišalinu i uhvatila se pisanja. Nos mi je i dalje u qrcu i baš sam umorna. Ovo danas me totalno iscrpilo. Jedva čekam da maleni dođe doma.    Skoro zaboravih, danas sam na poklon dobila grah, zrno graha koji se smije. Hvala ti Joe, ovo mi je uljepšalo cijeli slijedeći tjedan.  |
11.09.2004., subota
Torbica 
|
Danas mi je malo bolje. Zaraza se prenijela i na mačka. Tako da njemu danas nije najbolje. Malena je već zdrava ko dren. Sva je u peseku. Išle smo danas u nabavku kojekakvih rekvizita, češlja, šampona, zdjelica, wc-a, ma nakupovale smo se. Kako ona kaže još nismo ni pola toga kupili. Imali smo gosta na kavi. Sjedimo mi tako na terasi i komentiramo kako ćemo uzeti muškog psa, Ponga. On bez previše razmišljanja ufura, pa naravno. Ok, jasan mi je stav mačka da hoće muškog psa, tako da ne bude jedini muškarac u stanu. Pošto ne znamo kojega su spola kornjače i Ferdo. Kaže Oxii ( naš gost) kako su muškarci prirodno ljepši. Graknem ja da nije točno, a on me razoruža. Kako? Počeli on i mačak nabrajati, pa pogledaj fazana i fazanku i ko je ljepši? Fazan. Patak ili patka ( divlji) ? Patak. Ajde dobro to su izuzeci. I sada biser.  Gle vi žene se šminkate da bi dostigle mušku ljepotu. Mi se uopće ne moramo šminkati jer nam je priroda podarila ljepotu. O mamicu ti, kako ste vi muškarci samouvjereni. Ako oni to tako kažu nek im bude, tko sam ja da im dokazujem i uvjeravam ih u drugo. Neka žive u neznanju.Otišao on dalje pokazivati svoju ljepotu, a ja sam se primila posla oko torbice. Nisam već dugo vremena napravila reda u njoj, a sutra idem pogledati Ponga, pa se moram srediti, a treba mi i mjesta u torbi da strpam digitalnu kameru i fotić. Otvorim torbu i primim se posla. Najprije sve izvadim vani na stol. Ne mogu vjerovati kako je uopće sve to stalo unutra. Gledam i ne vjerujem. Ne znam da li je ovako sa svakom ženskom torbicom, ali u ovoj mojoj ima fakat svega. Čudno da mi se već nije neka beštija unutra naselila. Ima unutra svega, od krema, šminke, brusilice za nokte, tampona, uložaka, bombona, žvaka, maramica, šećera, flastera, blokića, olovaka, bonova za mobitel, biljega, parfema, parkirnih karata... To valjda nije ni pola onoga kaj sam ja izvadila vani. Sredila sam je i sada sam bez brige neko vrijeme. Kupila sam si nedavno duplo veću torbu od ove koju imam. Sve se bojim da je stavim u upotrebu. Lako bi unutra nakon par mjeseci našla i koji sendvić ili pohanca. Ajme fuj. ovih dana imam namjeru i Franceska*srediti. Sve se bojim kaj ću u njemu naći. Nadam se da neće biti nikakvih krepalina. Baš sam ga zapustila. Nekada nije bilo šanse da bude prljav, niti izvana , a niti unutra. Siroče sada je tako prljav kao da nije moj. Kmeeee. Slijedeći tjedan ga čistim. *Moj bolid. |
10.09.2004., petak
Klodovik 
|
Samo da spomenem i onda neću neko vrijeme više govoriti o njemu. O Pongu. Mislim da će mu to biti ime. Našla sam jednoga i idem ga pogledati u nedjelju, a za 15 dana će biti moj. Jedva čekam. Uhvatila me neka viroza. Cijelu noć nisam nikako spavala. Glava rastura, ne mogu disati. Nos začepljen, grlo grebe. Odvratno. Mrzim kada ne mogu normalno disati. Taman kada sam pred jutro zaspala zazvonio je telefon. Jednom, tek toliko da me probudi. Lovac čak nije registrirao broj koji je zvao. Nisam sanjala, stvarno je zvonio. Kako me telefon može baciti iz takta, pa to je grozno. Od ovih živali koje imam doma danas me je Ferdo sjebao. Ne znam kaj mu je došlo ugrizao me ko blesav za prst. Bila bi ga najradije pustila iz kaveza nek odleti, pa da ga vidim kako će se snaći vani bez ruke koja ga hrani. Komentiram baš s mačkom kako su lastavice nakon dva dana shvatile da ih ta ruka hrani i da im neće ništa. Uopće nas se nisu bojale. A ovaj razmaženi seronja već je mjesecima kod nas i još nije shvatio. Kokoš. Možda je čuo da se dogovaramo za Ponga. Sva sreća da je danas petak. Da se i malena odmori od svega. Mislim da su ipak počeli pretjerivati u školi. Smatram da je ipak previše imati 6 sati u četvrtom razredu. Baš se iživljavaju na klincima. Kupili smo opet neke igrice, tako da ću se ovih dana zabavljati više nego inače. Nadam se da neću i ove ostale završiti tako brzo kao Simse. Bez veze. Ipak sam se nadala da ću igrati neko vrijeme. Kupio mi je mačak neki jebački gamepad. Moram isprobati. Danas uopće nisam iz stana izašla vani i to mi baš odgovara. Nekako se najbolje osjećam dok ne vidim nikoga. Nema mi ljepšega nego uzeti mojeg Klodovika* i mrdati po stanu. Obožavam red, rad i disciplinu. Još ću pomisliti da sam Švabo. Baš sam jučer gledala onaj Švabski film Lenjin. Ok je film. Jedan od filmova koji ti da malo za razmišljati je " dirty pretty things". Nakon takvog filma sretna sam onime kaj imam. Samo je problem kaj nakon par dana sve to zaboravim, pa opet pizdim na stvari koje me uopće nebi trebale dirati. Koji mi je gušt ujutro kada nemam nikakvih obaveza, pa se probudim oko 09-10, izađem na terasu, stavim kavu, duboko udahnem i uživam. I kaj nebi bilo super da svi možemo tako? U principu neznamo cijeniti ono kaj imamo. Težimo uvijek još nečemu. Dobro je to u jednu ruku, ali kaj kada postignemo ciljeve koje smo si zadali? Budemo stali i odmorili se ili budemo opet težili još nečemu, pa onda još malo. Ja neću. Sada, uskoro ću si dati mira. Mačak i ja smo sve svoje životne ciljeve dostigli i sada ćemo se zasluženo odmoriti. Posvetiti sami sebi. Imati ćemo vremena za nas. Da nas boli briga da li ćemo spavati do 07 ili 12. Dobro, morati ćemo se prilagoditi malenoj, ali smo na dobrom putu da nađemo mir. Malo sam zabrijala. Idem u krpe. *Turbo ludi usisavač |
09.09.2004., četvrtak
Mucica
|
Jesam se danas natelefonirala. Mislim da sam nazvala sve brojeve koji bi mogli imati bilo kakvu vezu s maltezerima. Čak sam saznala da postoje i golubovi maltezeri. Koma. Uglavnom se bave švercom tih pasa i ja nemam namjeru takvog psa kupovati. Našla sam jednoga kojeg još moram provjeriti, ali mi se lik čini OK, tako da se ipak nadam da ću kroz 15 dana imati peseka. Ima i jedna teta u Rijeci samo još se nisu okotili, treba čekati još koji dan i onda još sedam tjedana da se odvoje od mame. Sada mi je još gore. Ja sam se nadala da ću to obaviti u roku par dana. Ajde bar imam vremena saznati sve o njemu i njegovim potrebama. Nisam išla danas na roditeljski. Jednostavno nisam imala niti volje niti živaca slušati i gledati kako komentiraju ostale. To je toliko oblajavanja i neiskrenosti da zaboli glava. Prvo meni priča o svojoj najboljoj frendici, koja je to guska, a čim se ja maknem oblajava mene. Fučkaj to. Namjeravala sam se kao i obično pipremiti za takav skup, ali od toliko posla i telefoniranja, nisam imala volje. Inače si pofarbam nokte u plavo ili zeleno ili svaki nokat drukčije, raščupam se, nasprejam onako full nek se osjeti, nabacim hladnu facu. Koji su tek onda komentari ! Kada je bila u prvom razredu i prvi roditeljski, dođem i svi bleje u mene. Gledam ja koji vam je sada jarac, kaj hoćete? Shvatim da je to zbog piercinga u nosu. Okrenem se prema babi koja je sjedila do mene i upitam je kaj imam šmrkalj na nosu da me toliko gledaš? Ostala je zabezeknuta mojim pitanjem i samo je tiho rekla, kaj to imate naušnicu? Ne, imam slona. Kaj bi imala, zamisli čuda. Kaj bi bilo da sam imala kratku majicu bez naramenica? Vjerojatno bi imali materijala za komentiranje za cijeli mjesec. Baš bi im mogla to priuštiti. Čini mi se da im je poprilično dosadno u životima, pa brinu tuđu brigu. Sada moram koji dan zapaliti u školu da čujem ono kaj čujem svake godine na početku škole. Koji užas. Išla ja danas opet na HZZO i za nepovjerovati. Donijela sam sve papire koje su mi jučer rekli da trebam i čekam opet sat vremena da bi mi lik rekao eh trebate još kopiju vjenčanog lista, trebate rodni list, pa kopiju osobne, pa... Koji je vrag tim ljudima, pa kaj ne mogu napisati na papiru trebate to, to i to. Lijepo pročitaš, ne čekaš sat vremena , ideš obaviš, prikupiš papire i vratiš se sa svom potrebnom dokumentacijom. Nema šanse, to kod nas ne može tako.  Još sam se i prehladila. Grlo me peče, počela me boliti glava. Baš se nekako loše i jadno osjećam. Ajde sva sreća, pa je sutra petak. Da obavim još kaj imam i da si dam malo mira. Da bar malena sutra ne mora u školu zapalili bi mi u potragu igračaka i ostalih rekvizita za peseka. Razmišljamo o imenu. Svašta nam pada na pamet. Meni je toliko drag da bi ga zvala Mucica. A trebao bi biti dečko, pa nekako zvuči više žensko ime. Sva sam u tom peseku, idem si nešto pojesti da razmišljam o hrani. |
08.09.2004., srijeda
Peseki 
|
Opet sam ljuta. Prvo iz razloga kaj u lijepoj našoj u niti jednoj državnoj službi ne možeš obaviti ništa. Nakon tri puta odlaženja na HZZO , danas mi je pukao film i ne idem do ponedeljka ništa obavljati. Nadam se da će u tom vremenskom razdoblju babi koja radi na šalteru prestati menza i da će dobiti qrca preko vikenda. Nadrkana krava, ljuta na cijeli svijet. Jebenih tri puta me šalje po kojekakve papire, a lijepo sam je zamolila da mi kaže kaj sve trebam donesti baš iz tog razloga da ne moram hodati 100 puta. Naravno uvijek treba još nešto. Gledam starije ljude koji dolaze tamo i ta ista ih šalje da idu kopirati dokumente, pa nek idu po obrazac 1 i 2 ili kaj ja znam koje oznake. Jadni ljudi moraju kilometre prehodati da obave potrebno, jer ih večina i nema auto. Pitam se kaj je takav problem imati tamo te obrasce, koje naravno mogu prodati svakome kome treba, a ne da zezaju na taj način ljude. Neka ih umjesto jedan naplate dva, ali neka ih imaju. Ista situacija je i na policiji sa izdavanjem osobnih ili putovnica. Dođeš, pa ti kažu donesite biljege za 70 kuna. Ako nemaš auto ne piše ti se lako, jer u blizini nema kioska niti Fine da možeš kupiti biljege. To nije normalno. Zašto ne možemo sve te stvari obaviti online? Ne kužim, ništa mi više nije jasno, samo znam da me sve to skupa iritira. Neorganiziranost i neljubaznost osoblja koje radi u takvim službama je užasno iritirajuča. Da opet idem ispočetka, pa da komentiram starce? Ko ih jebe. Opet su mi digli tlak. Kako svaki puta dozvolim da me toliko izlude? Povraća mi se. Da sam imala danas kameru sakrila bi je u torbu i snimala bi moju svekrvu. Imali bi kaj za vidjeti , od izraza i kopanja faca, pa sve do govora koji je održala. Ma strašno nešto. Nakon 12 dana furenja, za koji ne znam razlog jer joj nitko nije ništa niti napravio niti rekao, otišli smo je pogledati. Da ubijem vrijeme kada su ovi iz Hzzo-a bili na gablecu. Nos do plafona, sva sreća da smo bili u kuhinji jer da smo bili vani na otvorenome ko zna dokle bi joj sezao nos. Pričanja, ono kao da se raspada. Pa daj stara imaj muda, pa reci kaj te muči. Koji jarac glumataš. Pa nisi ti nikakva princeza. Nakon pola sata se malo smirila i u svom stilu nasrala gluposti da te glava boli. Otišli smo dalje svojim putem, nismo obavili ništa. Došli smo doma, zgrijali si punjenu papriku, otpratili djete u školu, legli u krpe i pogledali Cold Mountain. Film je super. Svakako za pogledati. Pitam se koji je uopće smisao života. Mučiš se ko konj i onda kada dostigneš cilj rikneš. Ako imaš sreće dostigneš cilj prije nego rikneš. PSMTR kako sam ljuta.  Razmišljam o jednom peseku. Jučer sam pročitala o tom mališi i nekako mi se dopao. Sada prikupljam informacije. Maltezer je u pitanju. S jedne strane htijela bi ga, a s druge strane nisam sigurna. Prije 4 mjeseca nam je uginuo pas Aron, škotski ovčar. Bio je inače kod staraca ne s nama. Imao je 13 godina. Mi smo ga kupili kao malo štence, ah. Kada je uginuo bilo je užasno. Kada se svega toga sjetim nije mi lako. Glupo je sada razmišljati o novome peseku, pa o tome da će uginuti. Ma ne znam ni sama. Nisam pametna. Budem pustila neka ide sve svojim tokom , pa se u slijedećih tjedan, dva, mjesec, definitivno odlučim za ili protiv. |
07.09.2004., utorak
Reklame 
Vozim se u Franky-u i slušam radio. Reklama na reklami. Još da su dobre reklame, a ono živi užas. Imam osjećaj kao da nas smatraju debilima. Prvo recimo ona reklama za MaxAdsl. Kao šta je to, avion, pojma nemam kaj još spominju, ma ne to ti je super brzi internet. Majko moja. Onda dalje ista reklama da korisniče to sam ja super... Fakat kao da smo debili. Ne kužim tko im radi te reklame. I onda opet ista reklama na TV-u babe u frizerskom salonu prepričavaju kako skidaju sa Inter-Neta. Kaj producent nije vidio da je baba krivo rekla. To za mene nije flop to je mega flop. Slijedeća reklama koja mi je fuj je nova za Doma namještaj i opet kao da nas smatraju debilima. Odmah sam se prisjetila i one reklame na TV-u za onaj Poslovni tjednik ili kako se već zove. S onim tobože poslovnim čovjekom i tigrom. Ono je reklama? Sramota. U zadnje vrijeme me reklame užasno nerviraju i pokušavam ih pod svaku cijenu izbjeći, ali jebaj ga kada živimo u potrošačkom društvu, onda je to valjda normalno. O mamice ona me voli.... E, sada sam se sjetila i jedne glupo izrečene reklame za Johnson baby vlažne maramice. Guze su sve lijepe u svakoj boji, (pa pokažu dupe bijelca, crnca i kineza) osim u crvenoj. Mislim da im je to mega zaser, pa zar dotični nisu čuli za Indijance? Ako su već išli nabrajati rase, a sve upućuje na to. Flop. Bombardiraju nas reklamama na sve strane. Kupite, kupite i opet kupite, pa malo trošite, pa opet kupite. Vozim se i brojim jumbo plakate. Recimo od deset nabrojanih 7 ih je za mobilne operatere, ostalo su banke i krediti. Gdje god se okrenem svugdje pozivaju na kupnju i to kaj oni nude to je najbolje na svijetu. Ne kažem ja da nema dobrih reklama , ima ih, ali se izgube u tom moru bedastoća. Krema za zatezanje lica s kojom nakon sedam dana imate 72% čvršću kožu i 89% manje bora. Sve kaj imate od te kreme je manjak u novčaniku za nekih 50-300 kuna i popunjeno mjesto u kupaoni još jednom kremom u nizu. Nekada sam i ja padala na te fore. Danas točno znam kaj mi treba. Imala sam krema kojekakvih razvikanih i manje razvikanih firmi, a većinu sam kasnije potrošila na mazanje nogu, jer za ostalo nisu služile. I tako je sa svime. Anticelulitne kreme...wau u mjesec dana nema celulita, aha nema ga. Nema ga da jer nakon mjesec dana postanem čorava od gledanja u svoju guzicu i promatranja bilo kakvog efekta, jednostavno postanem čorava. Lakovi za nokte koji traju 7 dana. Traju oni 7 dana, naravno. I to u uvjetima da ih hermetički zatvorim u vodonepropusnu foliju i ležim i ne diram 7 dana ništa, onda eventualno potraju, samo moram paziti da slučajno u tom vremenu ne idem na wc, jer odmah se izguli gornji dio. Praškovi za rublje. Sve peru, nema kaj ne mogu oprati. Samo di? Na TV-u , kao da gledam film naučne fantastike. Pala ja opet jednom na reklamu Vanish. On navodno i stare mrlje otklanja, brus. Ne otklanja on ni friške, a kamoli stare. Probala sam neku masnoću oprati, ma ne ide da ga ubiješ. Za tepihe, imala sam malu crnu mrljicu, našpricala, pustila, ništa. Ne budi lijena probaj opet. I tako jedno 102 puta. Učinak? Mrlja je tamo di je i bila. Ma ima toga ko u priči. Kako bilo da bilo znam kaj trebam.  I tako vozeći se danas ugledam malu trafostanicu lijepo ocrtanu i nadasve zanimljivim izrečicama ukrašenu. I padaju i meni kojekakve bedastoće na pamet. Ono u smislu ocrtavanja majica i to slijedeće: Svi smo mi blogeri ili ti i ja pišem blog. Ono klasične pizdarije. Poblesavila sam uz sve te reklame, pa sam inspirirana glupostima. |
06.09.2004., ponedjeljak
Klinci 
U danas sam živčana ko pas. Grizem. I to odmah od ranoga jutra. Kako to mrzim. Jedva sam čekala da dođem doma i da si popijem Helex. Jer stvarno sam bila na rubu da nekoga razbijem. A na sud mi se više ne ide. Između ostaloga jučer je došla i susjeda s kojom se ganjam po sudovima, vjerojatno me je i to dodatno iziritiralo. Starce ipak neću ovaj puta spominjati, ali toliko da se zna za današnje moje stanje oni su najveći krivci. I onda mi se sve poklopi na poslu me iziritira baba sa svojim glupostima. Kako ljudima nikada nije dosta. Daš im prst ono bi cijelu ruku, da bar samo jednu, ova hoće dvije ruke. A ne može, nek si nađe drugu budalu. Ko je jebe. Da moram biti prosta. Fuj. Uglavnom gucnula sam si tabletu, sjela u auto i s mačkom sam zapalila na kavu. Došli smo doma, malena je u školi. Sjeli na svoju terasu, natočili si on Jack Danielsa, ja Jeagermeister s colom. Popili smo dvije runde, lagano sam se ufurala i bilo mi je super. Razmišljam si kako uopće dozvolim da me takve stvari sjebu i onda moram piti tablete i alkoholizirati se. Još budem postala alkos. Šalim se naravno. Čak mi je danas palo na pamet da si nabavim jedan joint onako debeli ko starije deblo, metar , dva. Iako nikada nisam pušila danas da sam našla, časna riječ ako se nebi napušila. Vjerojatno da sam si kupila i običnu cigaretu bi bila grogi. Jebaj ga, kada mi smrdi. Sto stvari mi je danas prošlo glavom i promjeniti ću sve iz temelja, samo da ovo s jebenim poslom dovedemo do kraja. Opet psujem. Odvratno. Malenoj je tek počela škola i već me sve to skupa nervira za poluditi. Koje je to usrano školstvo. Nikada je nismo tjerali da štreba ili da mora biti najbolja. A kamoli da mora hodati na tenis, violončelo i sl. nametnuta sranja. I tako razmišljam da mi kaže da neće u srednju školu nebi imala ništa protiv. Slušam roditelje kako maltretiraju te svoje klince sa svakojakim glupostima, violine, tenis, rukomet... Da ne nabrajam. Ja ne kažem da se djeca ne trebaju baviti ničime, svakako da trebaju, ali samo onime kaj njima čini zadovoljstvo. Kaj sada ćemo liječiti svoje frustracije preko klinaca? Ma daj molim te. Pa nek djeca uživaju u djetinjstvu, ionako začas sve to prođe. Ako ćemo biti iskreni sranje im je počelo onoga dana kada su došli u vrtić ili školu. Onda ih još mi opteretimo kojekakvim glupostima. Možda ja nisam dobar roditelj? Možda. Mada mislim da sam Ok isto kao i mačak. Ne branimo joj ništa. Zna se kaj smije kaj ne. Nikada nije iskoristila niti zlorabila našu tolerantnost. Kada ima problema sve nam lijepo objasni i pita za savijet. Imamo super odnose. Ajde ponekada u dućanu iskoristi svoj šarm, ali nikada ne pretjerano. Mislim da bi svaki roditelj trebao imati takav odnos s djetetom. Bilo je prošle godine kada joj se nije dalo ići u školu. Iz razloga jer se s nekim dečkom zakačila i htjela je dan-dva mira. Dobila je tih par dana opravdanje s naše strane , ostala je doma, odmorila se i za dva dana bila je spremna za nove pobjede.   Nemam ništa protiv da ima ludi prsten ili lude naušnice. Bar pokazuje da je kreativna i da ne robuje klišeima. Čak smo kupile brdo fimo mase, pa nakit izrađujemo i pečemo same. Ima malena ideja i točno zna kaj oće, pa nek iskazuje na taj način. Cijelo ljeto je izašla svega par puta vani s lokalnom djecom. I ja je doslovno tjeram , pa odi se igrati. Neće. Idu joj na jetra, kaže samo psuju i nikoga ništa ne zanima osim prostota i sl. gluposti. Ona je redovito hodala u videoteku i dnevno gledala par filmova, koristila Pc, igrala se, čitala knjige i odlazila vani s nama. Ima pravo birati i raditi kaj hoće. Jako brzo prođe razdoblje odrastanja, pa nek joj prođe u dobrom sjećanju, onako kako si je to ona zamislila, ionako nije birala da li će doći na ovaj ludi svijet ili ne. |
05.09.2004., nedjelja
Pijesak 
Odmah na početku Sretan ti rođendan bubac.   Sretan rođendan svima koji ga slave na današnji dan. Iskreno ti želim da te cura napokon počne slušati ili još bolje da si nađeš bolju Danas smo kao i obično otišli na jezeru nahraniti labudove i patkice. Nakupi se kruha od cijeloga tjedna , pa bolje da životinjice to pojedu. Bilo je nešto ribiča, koji po meni nisu došli pecati nego obarati rekorde u onih 0,0. Dobro im je išlo, uzevši u obzir pive koje su bile prazne oko njih. Jednome se labud zapetljao u udicu i nakon našeg glasnog prigovaranja ipak se odlučio prerezati udicu da se labud ne zadavi. Iako si i dalje labudovi uporno kružili na mjestu di ovi pecaju. Malo dalje su postavljene ljuljačke i ostali inventar koji veseli naše najmlađe. I tako dok se malena igrala, mi smo sjedili i komentirali prolaznike. Vidi ih, ma nismo bili zlobni. No, dobro, malo tu i tamo i jesmo. I tako dođe mama s curicom i priča li ga priča. Pa daj ženo šuti koji ti je jarac, uživaj u tišini. Ma kakvi ne jebe nju ništa priča sama sa sobom, priča s malenom, gleda u nas. Nakon par minuta skonta da je ne slušamo i traži novu žrtvu. Odjednom ona sva sretna jer joj se priblizava lik sa malim djetetom. Nije prosla minuta već ga je zaskočila. Lik se još nije ni snašao, a isto tako ni mala i već im je baba bila na milimetar. Kćer od babe već je gurala ruke u čips od ove druge male. PSMTR kako sam zakomplicirala, više ni ne znam da li sam to dobro objasnila. I tako mama zgrabila lika kao joj kako je vruće, pa mogli bi mi sjesti u hlad a nek se djeca igraju. Ovaj je to prihvatio i sjeli oni u hlad, a malene kopale po pijesku. Mislim ono, pijesak?? Javni wc mačaka i pasa. Ah, kaj da uopće komentiram. U jednom momentu mala se smije ko blesava, pogledam ja kaj se dešava, a ono mala od babe ima puna usta pjeska, naravno, ovoga iz wc-a. Ne samo puna usta, sva je u pijesku i žvače. Kada je to stara ugledala, evo ti kuknjave i plača. Isprebijala je malu ko vola i uputila se na pipu nek se napije vode. Da komentiram? Da pije vodu, pa nebi bilo normalno da joj kaže da isplahne usta? Ogavno. I tako se nakon toga uputila doma jer je taman i vrijeme ručku, pa da je baka ne čeka predugo. Dobre neke bake, kuhaju ručak, spremaju stanove... Ipak je meni draže ovako. Ionako ne volim da mi nitko dira po mojim tanjurima i mojim stvarima. Previše sam vezana za njih. Šic dalje od moje kuhinje. I mi smo se uputili doma, zgotovili ručak, lijepo se najeli i odmarali. Imali smo gosta, pa smo se malo zapričali. I evo ti začas mraka. Sutra novi radni dan. Još je toliko malo ostalo do zgotavljanja velikih poslova. Jedva čekam da i to završi , pa da se možemo odmoriti od svega. I neću izaći vani bar 7 dana. Da nikoga ni ne vidim ni ne čujem. Sve kaj ću slušati biti će Oo-Oo od Icq-a. Čak ću i telefon i fax i mobitel , ma sve ću isključiti. Biti ću online sa dragim ljudima, a za sve ostalo... |
04.09.2004., subota
Sestre 
|
Nakon jučerašnje super pumpe, dobila sam volju za oblikovanjem tijela. I tako sam se danas primila kućanskih poslova. Ipak je to najbolji trening. Preznojila sam se ko stoka, ali mi nije žao. Nakon toga sam se ubacila u kadu i sada se osjećam super. Trebala bi to česšće ovako intenzivno raditi. Usput mi je pala na pamet luda zamisao. Ono, mogla bi oglasiti da odštopavam wc školjke i cijevi iz zabave. Mislim da bi imala posla. Nakon toga bila bi nabildana u predjelu prsa ko Arnold S. Mislim da mi se to ipak ne dopada. Ostajem ja samo na svom terenu. Mislim da sam i sa Simsima završila. Više ne kužim koji je smisao. Sagradila sam kuću na dva kata. Unutrašnjost sam luksuzno uredila. Dvorište isto tako, svaki centimetar je popunjen. Bazenom, terenom za odbojkom, cvijećem. Plaće imaju ogromne. Pametni su 100%. Svi su mi prijatelji i sa svima sam u dobrim odnosima. Mislim da je ova igra za sada za mene finito. Moram si instalirati neku novu. Doom3? Ne baš. Pa ipak sam ja baba, ovo je meni prestrašno. Mislim ja da ću si ubaciti Raymana. To su prave igrice za mene, lijepe boje, istu večer završim i to je to. Cool. Sjećam se Amige. U kako sam to voljela. Nabavka igra je bila poprilično komatozna. Ali se trebalo odvoziti 70km dalje i frajer je imao sve igre koje su izašle. Nakon par mjeseci sam ih imala i ja . Tra-la-la. Najdraža mi je ipak bila SuperFrog. Ne znam zašto, ali ta mi je igra od samog početka bila zakon. Na PS mi je najbolji CrashBandicoot. A skoro da zaboravim i Pang mi je super. Nije mi na PC-u loš ni Colin, čak sam si i jebački volan kupila. Ali ove igre za bebe su meni zakon.  Kada smo već kod beba, doživjela sam danas super stvar. Dođem ja danas u dućan, čekam na red i kaže meni teta da mi je bila sestra u dućanu. Ja ono pogledam, mislim o lijepo, bila je , a nije mi se javila. Ja onako ma je? Pa kada je bila? I već polako vadim mobitel iz torbe. Pa danas. O mamicu ti. Danas? Da. Kaže ona kako je mala baš slatka. Hm, kažem ja njoj, pa moja sestra i nije tako mala. Sada me teta već polako s čudom gleda i pita: Pa nije ti sestra ona s dugom kosom kaj često skupa dolazite? OOooooooo, vidi meni smiješka na ustima. Da smiješak. Tako su mi se usta razvukla, da nemam ušiju spojila bi mi se odostraga. Pomislim u sebi da joj kažem ili ne, ali mislim si bude malenoj rekla di ti je sestra, a ova će vrisnuti jer nema sestru. A ništa ja slavodobitno izjavim, pa to mi je kćer. Ona iskelji oči i kaže ma nemoguće, kaj stvarno? Je, je. Sigurno nisam došla doma sva happy i odmah sve ispričala mačku. To je inače već drugi put u ovom tjednu da mi se desilo. Bilo bi mi jasno da mi se to samo danas desilo, pomislila bi to je od pumpe, ali ovako. Joj kako sam sada sretna. |
03.09.2004., petak
StreetBand 
|
Evo mene, sretne i zadovoljne. Nema neki poseban razlog. Danas šetam ulicama grada Varaždina. Taman je Špancir fest. Ono brdo klope i raznoraznih miomirisa koji se šire gradom. Stajem na jednom od štandova i kupujem gigantski perec. Odradim ga momentalno. I tako šetam ja gradom, da vidim kaj ima i dolazim na korzo. Već iz daljine se čuje nekakva muzika. Kako sam se približavala shvatim da je to na korzu. Prođem pokraj dva frajera koji pjevaju i sjedam u obližnji kafić na kavu. Sjedim tako ja i slušam i gledam likove. Naravno ne znam ime banda. Pjevač je totalno opičen. U svom elementu. Skače, pjeva... Sav je u tome. Gitarist je nešto smireniji, ali isto izgleda totalno cool, kao da ga boli kita za sve. I gledam ja tako njih i vidim da su sretni i zadovoljni. Jer fakat da nisi sretan nebi davao toliko sebe. U jednom momentu sam pomislila da će se pjevač slomiti, koliko skače i izvodi akrobacije. ubrzo sam uvidjela da njega zapravo boli briga kaj si prolaznici misle. Svirali su za svoju dušu. Pretpostavljam da im je to jedna vrsta ispušnog ventila. Sjetila sam se odmah na pitthp-a. On je bubnjar. Doduše nikada nisam čula niti vidjela kako zvuči i kako on izgleda na pozornici, ali ovo danas mi je uljepšalo dan. Ljudi su sretni i prenosili su tu na nas prolaznike. Nije bilo puno hrabrih, pa da im se pridruže. Malena nekolicina mlađih ljudi, ali to ovaj band nije bacilo u bad. Ko zna kako bi tek zvučali da sviraju pred tisuću ljudi. Svaka čast, uljepšali mi dan. Između ostaloga danas sam skontala jednu izvanrednu stvar. Stvar koja se posebice tiče nas baba-teta. Nešto za jačanje prsnih mišića.  Kupila sam danas u Baumaxu nekakvu jebačku pumpu za odštopavanje wc školjki i sifona. Popularno nazvanu drek pumpa. Nisam imala uopće potrebu za istom, ali si mislim već dugo nisam odštopavala, pa mi je ovo idealna prilika. Dođem ja doma, otuširam se i sjetim se pumpe. Odmah ja po nju, pa da vidim da li to kaj valja. Napumpam ja to. PSMTR uhvatila se ko luda. Treba dosta snage za ispumpavanje. Točno sam osjetila cic mišiće. Nisam ni znala da ih imam. Ono baš sam se iznenadila. Mogu reći da je ovo super. Jeftina, višenamjenska mašina. Usput i jako korisna. Još da može peglati. To bi bilo zakon. Mislim da ću je svakodnevno koristiti i da ću postati pravi Mr. Muscolo nakon toga, a odvodi će disati.  |
02.09.2004., četvrtak
Nesretne ljubavi 
|
Jučer sam se neko vrijeme zadržala na Icq-u sa pitthp-om. Zabrazdili smo u uvijek popularnu temu. Nesretne ljubavi. Uz njegovu dozvolu i pišem o tome. U petom mjesecu je ugledao curu koja mu je odmah upala u oko. Od toga dana razmišlja i sanja o njoj. Nakon par mjeseci su se našli i sve se činilo ok. Planovi su bili ogromni. Između ostaloga planovi su bili usmjereni k djeci, braku i zajedničkom životu. S druge strane meni je to ipak malo neshvatljivo jer se nisu pošteno niti upoznali. On je bio siguran u svoje namjere, a ona se odjednom predomislila. Na najgluplji mogući način mu je to priopčila. Ono u smislu hej bok, znaš ja ne mogu biti s tobom jer ti si totalno zagrijan i sav se daješ. Ne kužim. Uglavnom, nakon par divnih dana ostao je bez nje, bez nekog objašnjenja. On je sada ljut i razočaran. I to mi je sasvim jasno. Skoro, pa identična situacija se desila još jednom icq, blog-kolegi ( nadam se da se prepoznaješ), naravno njega nisam pitala da li ga smijem spomenuti, pa mu ovaj puta neću spominjati ime. Sada nakon svih razgovara pada mi na pamet jedna jedina misao. Da li su današnje cure i dečki drugačiji nego nekada. Vjerojatno jesu, imaju veće slobode i drukčiji način života. Opet s druge strane , kako sam već mali milion puta napomenula, nema morala. Ne kažem da ga uopće nema. Ima, ali u jedva vidljivim tragovima. I kaj je najveća fora nitko od njih i ne poriče da ih zanima samo jedno. Lova, auto, moment zezancije i sex na brzaka. Bez obaveza, bez kasnijeg javljanja ili bilo kakvog normalnog ljudskog druženja. Nekada to nije bilo tako ili možda ja nisam primjećivala. A možda se sve jako dobro skrivalo. Danas nema skrivanja. Sjećam se nekada ako bi netko od vršnjaka pušio uredno se skrivao po kojekakvim rupama. Danas? Nema srama, nema skrivanja. Alkohol i cigarete u ruci i piči gradom. Opet se vraćam godine u nazad i dolazim do zaključka, kako mi je netko rekao ti ionako nisi normalna, da kada sam i ja bila u tim godinama nisu me zanimala takva silna okupljanja radi pušenja i alkoholiziranja. Nisam ne svetica, znala sam i ja zalomiti i nažvegljati se, to mi se čak dva puta desilo. Razlog? Nesretna ljubav. I to sve zbog mačka.  Da ne povjeruješ. Kada sam ga upoznala bio mi je užasno antipatičan, stalno me proganjao. Uh, kako mi je išao na živce. A kasnije... Zapalila sam se. I skoro izgorjela. I upravo shvatim kako smo mi babe grozne, točno znamo kaj trebamo raditi da ove naše mačke izludimo. Znamo to vješto iskoristiti, a kada se situacija okrene ispadamo jadnice. I tako smo se i mi napokon dogovorili i od moje 15-te godine smo zajedno. Moja mama je uvijek govorila da ćemo si dosaditi. E, mama. Prošlo je toliko vremena i ja sam još uvijek zapaljena. Nadam se da će tako i ostati, a svima ostalima želim istu sreću. I tko god kaže da nema sretnih brakova, ima ih. Malo. Ali ih ima.  |
01.09.2004., srijeda
Natrag u .... školu 
Zvone ujutro satovi na sve strane. Mačak i ja na posao, malena u školu. Jadna, kaže da se još nije niti pošteno odmorila. Iskreno, vjerujem joj. I tako se mi uputili svatko na svoju stranu. Nakon pola sata zvoni mobitel. Malena se javlja da čekaju ispred škole i da će tek u 09 moći u svoj razred. Ništa joj ne preostaje nego da se strpi i pričeka. Dobili su raspored za sutra i od sutra počinje oficijelno razredna nastava. Fuj, extra bljak. Nemam kaj srati, ali nikada nisam voljela školu. I danas sam takva sve kaj mi netko nametne da moram to mi je shit. Sukladno tome niti malenu ne gnjavim vezano za školu. Ali ona je mali štreber, na tatu naravno. Ja nisam bila štreber niti sam bila odličan učenik. Ona obožava matematiku. Zamisli, matematiku. Jedini predmet koji sam voljela bio je likovni i povijest. Nisam bila niti iz povijesti odlična, ali to mi je bio ok predmet. Likovni sam bila super. Čak sam i u slobodno vrijeme voljela crtati i imala sam sreće, pa sam neke slike i prodala.  Za tu lovu sam kupila veš mašinu. I sada mi je to smiješno kada se sjetim. Prestala sam s crtanjem kada sam postala mama. A sada nemam više volje. Zanimljivo koliko se toga promjeni u životu. Nekada mi je bilo nezamislivo da i u dućan idem bez da se našminkam ili da nemam nalakirane nokte. A danas. Danas je situacija potpuno drukčija. Nokte lakiram svake prestupne godine, jedino si svaki dan nafarbam oči. Usta isto sve manje, ionako stalno grizem usnicu, pa sve pojedem. One trajne šminke mi isuše usnice, pa imam još više materijala za grickati usne. Bar ne moram doručkovati. I tako shvatim kako se sve mjenja. Nekada sam se bavila sportom, danas je jedini sport u mojem životu vježbanje svakodnevne gimnastike na tipkovnici. To mi poprilično dobro ide. Uspješna sam u tom sportu, gadna bitch. A s vremenom i mjenjanjem dobiješ koju kilu, koju boricu, podočnjake i hrpu briga. Kada mi netko kaže uf kako bi se ja vratio u školske dane, tada nam je bilo najljepše, odmah to poričem i odbijam s gnušanjem. Kada se sjetim školskih dana, pa i tada sam imala briga. Za sve kaj si želiš priuštiti žicaj starce. Onda 101 pitanje, pa kaj će ti to. A meni baš to treba. Sada nemam tih briga. Živim u svojemu i kada mi padne na um mogu gola hodati, prije to nisam mogla. Mogu biti u kadi do kada mi se oće. Toliko toga mogu, a ne trebam nikome objašnjavati. Genijalno. Idem spavati kada mi srce želi, igram se, da ne nabrajam... Toliko toga mogu. Slobodna sam i sretna.Između ostaloga jučer i danas su me mobiteli izludjeli. Počeli su zvoniti već u 06 ujutro. Nemam običaj gasiti mobitele, pa mi dobro stoji. I tako si ja danas u autu razmišljam, kako pretjerujem. Koji će mi jarac 5 telefona i tolike pretplate i prepaidi. I odlučim se odmah za drastičnu promjenu u životu. Popodne opičila u one centre i odjavila dvije pretplate. Koje olakšanje. Ove ostale sam danas ugasila. Koma koji dobar osjećaj. Popodne sam legla  i ništa me nije probudilo. No, Ferdo se počeo derati, malena je došla izvana doma, pa sam se i probudila, ali nije bilo odvratno iritantnog zvuka mobitela. Zakon. |
| < | rujan, 2004 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
Osobna razmišljanja i osvrti na svijet.
Must see linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Index
Pokude i pohvale
ICQ