Marketing
Peseki 
Opet sam ljuta. Prvo iz razloga kaj u lijepoj našoj u niti jednoj državnoj službi ne možeš obaviti ništa. Nakon tri puta odlaženja na HZZO , danas mi je pukao film i ne idem do ponedeljka ništa obavljati. Nadam se da će u tom vremenskom razdoblju babi koja radi na šalteru prestati menza i da će dobiti qrca preko vikenda. Nadrkana krava, ljuta na cijeli svijet. Jebenih tri puta me šalje po kojekakve papire, a lijepo sam je zamolila da mi kaže kaj sve trebam donesti baš iz tog razloga da ne moram hodati 100 puta. Naravno uvijek treba još nešto. Gledam starije ljude koji dolaze tamo i ta ista ih šalje da idu kopirati dokumente, pa nek idu po obrazac 1 i 2 ili kaj ja znam koje oznake. Jadni ljudi moraju kilometre prehodati da obave potrebno, jer ih večina i nema auto. Pitam se kaj je takav problem imati tamo te obrasce, koje naravno mogu prodati svakome kome treba, a ne da zezaju na taj način ljude. Neka ih umjesto jedan naplate dva, ali neka ih imaju. Ista situacija je i na policiji sa izdavanjem osobnih ili putovnica. Dođeš, pa ti kažu donesite biljege za 70 kuna. Ako nemaš auto ne piše ti se lako, jer u blizini nema kioska niti Fine da možeš kupiti biljege. To nije normalno. Zašto ne možemo sve te stvari obaviti online? Ne kužim, ništa mi više nije jasno, samo znam da me sve to skupa iritira. Neorganiziranost i neljubaznost osoblja koje radi u takvim službama je užasno iritirajuča.
Da opet idem ispočetka, pa da komentiram starce? Ko ih jebe. Opet su mi digli tlak. Kako svaki puta dozvolim da me toliko izlude? Povraća mi se. Da sam imala danas kameru sakrila bi je u torbu i snimala bi moju svekrvu. Imali bi kaj za vidjeti , od izraza i kopanja faca, pa sve do govora koji je održala. Ma strašno nešto. Nakon 12 dana furenja, za koji ne znam razlog jer joj nitko nije ništa niti napravio niti rekao, otišli smo je pogledati. Da ubijem vrijeme kada su ovi iz Hzzo-a bili na gablecu. Nos do plafona, sva sreća da smo bili u kuhinji jer da smo bili vani na otvorenome ko zna dokle bi joj sezao nos. Pričanja, ono kao da se raspada. Pa daj stara imaj muda, pa reci kaj te muči. Koji jarac glumataš. Pa nisi ti nikakva princeza. Nakon pola sata se malo smirila i u svom stilu nasrala gluposti da te glava boli. Otišli smo dalje svojim putem, nismo obavili ništa. Došli smo doma, zgrijali si punjenu papriku, otpratili djete u školu, legli u krpe i pogledali Cold Mountain. Film je super. Svakako za pogledati. Pitam se koji je uopće smisao života. Mučiš se ko konj i onda kada dostigneš cilj rikneš. Ako imaš sreće dostigneš cilj prije nego rikneš. PSMTR kako sam ljuta.
Razmišljam o jednom peseku. Jučer sam pročitala o tom mališi i nekako mi se dopao. Sada prikupljam informacije. Maltezer je u pitanju. S jedne strane htijela bi ga, a s druge strane nisam sigurna. Prije 4 mjeseca nam je uginuo pas Aron, škotski ovčar. Bio je inače kod staraca ne s nama. Imao je 13 godina. Mi smo ga kupili kao malo štence, ah. Kada je uginuo bilo je užasno. Kada se svega toga sjetim nije mi lako. Glupo je sada razmišljati o novome peseku, pa o tome da će uginuti. Ma ne znam ni sama. Nisam pametna. Budem pustila neka ide sve svojim tokom , pa se u slijedećih tjedan, dva, mjesec, definitivno odlučim za ili protiv.
Post je objavljen 08.09.2004. u 20:38 sati.