Marketing
Tema dana 
Evo mene, pomalo umorne. Već sam skroz zaboravila kako izgleda buđenje svakih par sati po noći. Ovo je kao da imamo bebu. U biti i imamo bebu. Spavao je kod nas u sobi i bio je miran. Spava oko dva sata, pa piša i želi se igrati. 
Odigramo se pola sata i opet je mrtav umoran i tako u krug. Danas je par puta piškio na predviđeno mjesto, ali i okolo. Nevjerojatno koliko je vesel i kako nam se veseli. Super je. Čak se i malena oko pet probudila da izvidi kaj radimo.
Cijeli dan sam imala spremanje po stanu i još nisam završila sve kaj sam imala u planu jer se Pongo panično boji usisavača. Mora se priviknuti na taj zvuk. Bude vjerojatno s vremenom. Kada sam ga ugasila, nakon par minuta je otišao do njega i prijetečim glasom rekao da je tu on gazda. Izlajao se na usisavač ko lud. 
Mačak je bolestan. Strefila ga nekakva gripa. Jadan baš mi je bad kada ne znam kako da mu pomognem ili olakšam. 
Tako da su popodne on i Pongo skupa odležali neko vrijeme na trosjedu. Ovih par dana sve se vrti oko Ponga, tako da i nema nekih posebnih događanja. Ima jedna jako lijepa gesta jedne meni jako drage osobe. Naravno da ću tu osobu opet spomenuti. MissFine. Zvoni meni danas mobač taman kada sam nosila Pongača. Kada ono ona. Jako lijepo od nje da nađe vremena da se javi i pita kako smo. Nešto prekrasno. MissFine uskoro ćemo mi onu pivu odraditi. 
Čitam vijesti, kada tamo opet najavljuju poskupljenje benzina. Pa koji je njima qrac? Razmišljam kako je prije par godina benzin bio nekih 3.5 ili tako nekako kuna. A danas? Koma. Jednostavno se ne želim zamarati , kada si ionako ne mogu pomoći. Auto mi treba, moram trošiti benzin , pa bio on 1 ili 8 kuna. Nažalost on je sve bliže tih 8 kuna. Ja nemam utjecaj da mijenjam cijenu benzina. Možda sada kada dođe treći mobilni operater profitiramo. Najavili su minimalne cijene svega. Ništa ja to ne vjerujem. Tako dugo dok ne vidim. Sve je to isti drek. Deru nas sa svih strana i tamo di bi trebali i di nebi trebali. Hm, di nebi trebali? Deru nas. Ne možemo si pomoći. Struja nam treba. Plin isto tako. Voda još više. Telefon? Treba nam. Stvarno nam treba. Nedavno nije bilo struje par sati, pa to je za popizditi. Jedno ljeto nismo imali vode dva danas. Sada kada se sjetim toga muka mi je. Odlazili smo po vodu i na tuširanje kod staraca. Koji je to shit kada niti možeš skuhati niti možeš oprati. Naviknuli smo se na taj komfort i meni je nezamislivo da nešto od toga nemam. Isto je sa PC-ima i konzumentskom elektronikom općenito. Neki bi mogli bez toga, ali ja ne. Bez kojih stvari stvarno nebi mogla? Mislim na materijalne stvari, naravno. Nebi mogla bez PC-a, muzike, pive, bez tekućeg računa. To je ipak najvažnije kada imam tekući imam sve ostalo kaj mi upotpunjuje vrijeme i život. Opet sam zabrijala u neke čudne vode. Kada smo kod brijanja idem ja noge obrijati.
Post je objavljen 27.09.2004. u 22:28 sati.