31.08.2004., utorak
Pitanja?
|
Danas mi je jedan od onih dana, dana kada mi ništa ne ide od ruke. Ima ih malo, ali kada se pojave... Luda sam, nisam nervozna, čudno stanje. Jednostavno ne znam kako da ga opišem. Rano sam se digla, obavila posao. Došla doma. Sva sam nespretna, sve mi opada iz ruku. Počnem nešto i ne dovršim, jednostavno nemam volje. Stalno mi se nešto mota po glavi. Razmišljam kako me sestra na neki način odjebala, zanemarila. Opet ne znam kako da opišem kako se osjećam. Po sto i prvi puta ostanem zabezeknuta. Bila je 20 km od mene i nije imala potrebe da mi se javi. Pardon, javila se ona mobitelom i to kada sam ja nazvala, pa sam je zatekla kada je već bila na putu. Kažem joj : e super stara dođem ja po tebe, ujutro te odvezem di treba i podrazumjeva se da tu noć prespavaš kod nas. Pošto je dolazila samo na jedan dan i žurila se nazad. Odmah mi je rekla da ipak neće ona spavati kod mene, ima druge planove. Ok, neću joj ja planove mrdati. Ipak sam se nadala da će izraziti želju bar da se vidimo na par minuta. Jebaj ga, nije imala potrebe. Iako se godišnje vidimo svega dva do tri puta. Razmišljam kako inače na Icq uvijek jedva čeka da se vidimo i sada kada je bila tako blizu ništa. Da li je to sve samo gluma? već odavno nemamo ista stajališta oko životno bitnih stvari, ali to nikada nije bio problem. Ona živi u svom svijetu, ja u svojem. Sve se nekako sjebalo. Makneš se od roditelja, postaneš samostalan i shvatiš da nije sve kako si nekada zamišljao. Svi nešto muljaju, neiskrenost je ogromna. Najviše me smeta činjenica da nitko nema jaja otvoreno reći kaj ih muči, ako ih nešto muči. Nisam ja najbolja sestra ili kćer, daleko od toga. Ali uvijek kada imam nekih komentara vezano uz njih, otvoreno kažem. Možda ih smeta moja iskrenost. Najgore mi je kada me nazovu, a obično zovu, kada im trebao moje mišljenje i onda ako se ja ne slažem s njihovim to je katastrofa. To je ravno smaku svijeta. Pa čemu onda nazvati? Ionako se moje mišljenje ne uvažava. Kaj im ja ne zamjeram, jer svatko do nas živi svoj život. Opet ne shvaćam, zašto me onda uopće pitaju ili traže za mišljenje? Tek toliko da me obavijeste kaj namjeravaju napraviti. Više se čak i ne ljutim na njih, nemam snage. Jednostavno nemam ni volje, toliko pitanja, a odgovora nema. Iskreno, postaje mi svejedno. Sigurno da to nije normalno, ali opet pitanje: tko je tomu kriv? Ja, jer ne kužim ili oni s takvim ponašanjem? Uglavnom sve je to jedno veliko sranje. Ja sam danas u glupom raspoloženju i u cijeloj priči je nastradao frižider kojeg sam danas otvorila valjda 505 puta ( bez crte) u nadi da ću svaki puta kada ga otvorim naći nešto novo. Nažalost nisam našla ništa novoga. Proždrla sam 300g čokoladu s rižom. Tako da me sada i želudac boli. A sve to zbog tisuću pitanja i tisuću možda koje neumorno kovitlaju mojoj glavom.  |
30.08.2004., ponedjeljak
Mačak
Danas sam napravila dobro djelo. Napokon sam bakici osigurala mačka. Dogovorila sam s jednim dečkom i on ga je uredno dovezao i jadan čekao me neko vrijeme. Mrzim kada netko kasni i stvarno i samoj mi se rijetko dešava da kasnim. Danas nisam kasnila jer nismo ni imali određeni termin, ali ipak javio se da je on na mjestu di smo se trebali naći i meni je trebalo pola sata da dođem. Čekao je s mačkom u hladu. Mačak je bio u kutiji i pomalo uplašen. Stavili smo ga u auto i krenuli. Mazila sam ga i ubrzo je zaspao. Trebalo nam je nekih pola sata da dođemo do bakice. Kada smo stigli bakica je bila u kuhinji. Ja ja pokažem mačka, a ona jadna sva sretna. Toliko sam se uplašila, mislila sam da će joj od sreće puknuti srce. Ona nije mogla do zraka doći. Stavila ga je u posebnu prostoriju di će biti sada par dana dok se ne privikne na nju. Ima mali trosjed, poseban za mačke sa debelom dekicom. Uredno složene zdjelice i mjesto za igranje, puno sijena. Odmah mu je išla ugrijati mlijeka i pripremiti ručak. Bila je zadovoljna. I sama sam bila sretna kada se je vidjela kako se veseli.  Popodne je malena otišla do bake da vidi da li joj kaj treba pomoći. Mačak je bio sav sretan i pun sijena. Svi sretni. Kako mi je to drago. Usput dok smo išli po mačka, otišli smo u dućan po par igrica. Mačku je izašao Doom3 i danas su ga dobili, tako da smo se požurili po igricu. Naravno da sam usput nešto našla i za sebe i za malenu. Tako da si je svatko nešto kupio. Ipak je zima duga, a nema lijepše nego biti na toplome i zabavljati se. I tako prođe još jedan super dan. Sutra opet sve ispočetka. |
29.08.2004., nedjelja
Cvijeće 
|
Pošto sam bila u badu i nisam mogla mirno spavati, odlučila sam se na igranje Simsa. Počeli su malo više slušati, već pošteno zarađuju, tako da sam im sagradila kućicu na dva kata, s bazenom, terenom za odbojku i sl. ludim stvarima. Naravno da sam uložila u najbolji PC, plazma televizor, gadan zvučnički sistem i nezaobilazni espresso aparat. To sam igrala kao i obično do svitanja. Malo odspavala i bila ko nova. Odmah sam išla pogledati dali su se možda lastavice vratile. Nisu. Primjetila sam da cijeli dan oko terase lete po tri lastavice, pa se nadam da su to naše. Boli njih briga za nas. One negdje uživaju u dobrom društvu. Ujutro smo se spremili, otišli u šetnju. Na povratku smo ugledali polje kukuruza. I baš nam je nekako bila volja za kuhanim kukuruzom. I mi gadovi maznuli par klipova. Da je netko bio u blizini pitala bi da li bi nam prodao tih par komada, pa nebi ovako maznuli. To ja sama sebe tješim. Nadam se da gazda neće primjetiti i da ne bude previše ljut zbog toga. Sorry stari, nisam mogla odoljeti.  Između ostalih današnjih događanja zbio se i jedan extra bljak događaj. Došli starci. Sva sreća pa samo na dva dana i onda opet idu na more. Nevjerojatno kako smo bili smireni i hladni. Vjerojatno sam uspijela samu sebe uvjeriti da me baš boli briga za njihove komentare. Kako obožavam dok uspijem postići takav mir i hladnokrvnost. Najljepši osjećaj na svijetu. Sredila sam si danas cvijeće, pripremam ga za zimu. Presadila sam ga, počupala staro lišće , oprala tegle i sada su i oni zadovoljni. Stavili smo u zimski vrt i radijator, tako da po zimi neću više morati paliti električnu grijalicu. Nikada nemam povjerenja u nju, pa kada izlazim vani, gasim je. Ovako će sada uvijek biti toplo. |
28.08.2004., subota
Prvi let
 Ah. Danas sam tužna i sretna istovremeno. Srce me steže, baš mi je teško. Sretna sam jer su mališe danas poletjele. Ipak smo ih dobro odhranili i brinuli se o njima. Prva je krenula i smrzli smo se. Živimo na trećem katu i nije nam baš bilo lako gledati kako kreću. Došla je do ruba terase i vinula se u nebo. Kao da oduvijek leti. Druga je malo plašljivije, ali ipak je krenula. Isto kao da to cijeli život radi. Treći je krenuo i vratio se mačku u ruke.Kao da se došao oprostiti. I krenuo je dalje. Gledali smo ih i nismo mogli vjerovati. U času su oko toga mjesta bile 20-30 lastavica. Mislim da su sretne. Dobro da nismo i mi morali poletjeti za njima. Teško mi je jer ih nema, fale mi. PSMTR da ti se mogu toliko podvuči pod kožu. Malena je isto tako žalosna i plače. Onda kada vidim nju još mi je gore. Nakon njihovog leta, odlučili smo se na šetnju. Otišli smo nahraniti patkice i labude na jezero. I nikada do sada nismovidjeli toliko lastavica , pogotovo oko našeg stana. Ostavili smo im i kutiju gdje su spavale u nadi da će se vratiti. Vratiti, tek toliko da prespavaju. Nisu došle. Sretne su negdje sa svojim društvom i vjerujem da će ujutro letjeti oko terase. I da će i slijedeće godine doći. |
27.08.2004., petak
Ona 
Iscrpljena sam maximalno. Kaj psihički, kaj fizički. Hrpa posla i to od ranoga jutra. Uspjeli smo veći dio odraditi, ali nas već čeka za sutra i ponedeljak, tako da ne znam ni di mi je glava ni di mi je rep. Bili smo opet u svoj toj gužvi u pet shopu. Išla je malena po nekakvu ludu igračku za Ferdu i novu posudu za vodicu. Onako nekakva coolerska zdjelica. Onaj majmun kaj je u shopu nije na prodaju, bravo za njih.  Mislim da bi si ga vrlo brzo uzeli za novoga kućnog ljubimca da je obrnuto. Mališa je škakljiv po nogicama, mislim na tabane. Genijalan je. Malena se opet zadržala na gmazovima, a ja sam dotle čekala u redu da platim. Mačak je odmah izrazio želju da pogledamo kaj ima novoga u dućanima informatičke opreme. Na kaj smo se mi bez imalo pogovora složile. Odemo mi u onaj dućan po kojem svi seru. Ja nemam riječi zamjerke,nikada nije bilo frke. Kupovali smo kod njih i kupujemo poprilično robe. Čak i onda kada nam naplate, pa ustanove da to nemaju na lageru ne rade frku, odmah vraćaju lovu. I tamo si je malena nakon 2 minute ugledala grafički tablet. I naravno ni makac od njega. A prije par dana se ona počela za to zanimati i našla si je sve moguće informacije o njemu. Naravno da smo joj ga uboli. I sada gledamo kaj ima još. Ništa kaj bi me diglo. Ništa ono wau. Opičimo mi tako do slijedećeg poznatoga dućana. E s tim smo imali frke, ali pošto smo i mačak i ja dobrih glasnica i mrkih faca, lako smo istjerali pravdu. I tako mačak zine  . Mislim si ja kaj si vidio. Ukočen. Skoro, pa bi bila prosta. Ali neću biti ko ovi kaj taman izlaze vani. Ja ga trknem i gledam kakvog je komada ugledao. Da komada. Ono fakat da ti oči ispadnu . Komad i pol. Koja građa, koja boja. Ovo je za wauuuuu. Mislim to je toliko cool da moram staviti sliku, moram.  Njeno ime je Gainward GF 6800 GT. I stvarno Vas ostavlja bez daha. Uglavnom mačak je još uvijek tvrd. |
26.08.2004., četvrtak
Mačići 
Dan se nastavlja u znaku životinja. Jedna bakica u susjedstvu je imala veliku mačku koja je okotila četiri mala mačića. Od tih četiri dva je odmah poklonila dalje, a ostala dva i mamu je zadržala. Moja malena je svaki dan hodala k bakici da joj pomogne oko hranjenja i maženja malih. Jedno jutro odlazimo u garažu i mala ugleda pregaženu mačku i shvati da je to mačka od bake. Mi smo je uvjerili da nije. Popodne je odmah pohitala k baki, ali je baka bila uvjerena da je mačka u skitnji. Nakon par dana shvati da je pogažena mačka, njena mačka. Užas. Isti dan netko uzme preostala dva mačića. Ima sve ograđeno tako da je vrlo mala vjerojatnost da su otišle, ali nikada se ne zna, možda i jesu. I tako pričam s bakom i ona je jako žalosna jer sada odjednom nema niti jednog mačka. Meni žao bakice. Naravno odmah na net i dam oglas da tražim mačića. Neki su još jako mali ,  pa treba pričekati koji dan, mjesec, drugi su ostavili broj mobača, pa su nedostupni, ima udruga za zaštitu životinja imaju par mačića, ali treba pričekati par dana. I ništa, kaj sada, budem ja pričekala nije frka, samo neka bakica bude zadovoljna. Išla sam danas bakici i rekla sam joj za mačka i oduševljena je. Jedva čeka da mačić dođe doma. Iskreno se nadam da će to biti još ovaj tjedan. Ako ne onda za vikend moramo zapaliti u Koprivnicu, tamo ima jedan frajer mačiće. Tako da bakica ne čeka predugo, nije naučena biti sama.Lastavice su super,  dnevno pojedu jednu kuhanu bocu ili ti ga batak. Seru ko deve. Jako su zanimljive jer se maknu s mjesta gdje spavaju, okrenu guzu i ispraše kakač. Vode brigu o tome da si ne zaseru krevet. Čim nas čuju zovu. Pokazala sam ih opet danas Ferdi i objasnila mu da ih treba naučiti letjeti. Mislim da me baš i nije shvatio. Jedino se vidi da je totalno zbunjen i znatiželjan dok ih ugleda. Snimala sam ga koje face radi i to je idealno za šaljivi kućni video. Nadam se da će se naučiti letjeti i da će poletjeti. Kornjače se ne zamaraju s nikime. Odmaraju i sunčaju se po cijele dane. Njima je najljepše.  Ja sam sva u Simsima. Već polako napredujem. sada su mi sve uredniji, sagradila sam im kučerinu. Kupila sam im fliper i bar, ma hrpu stvari za zabavu, ali još uvijek se ne žele hvatati. Imaju loše odnose sa susjedima i grozni su za učenje i vježbanje. Stari Sims mi se par puta zapalio, ali se pokazala dobra investicija u protupožarni alarm, tako da nije nastradao. Obično mislim da ću igrati prije spavanja nekih sat vremena, tek toliko da se malo zabavim, a tih sat vremena se oduži do 05 ujutro. I kako da onda normalno funkcioniram? E, ali ja baš tada najbolje funkcioniram. Još si maznem litru kave i ko nova sam. |
24.08.2004., utorak
Gmazovi 
|
Danas sam dobro raspoložena. Bili smo danas usput opet u Pet centru. Vidjeli kojekakve životinje i jedva uvjerili malenu da nam u ovom momentu nikako ne dolaze u obzir gušteri i zmije. Ugledala nekakvog pitona i ne miče se od njega. No najbolje da bi još i pitona imala doma. Usput panično se bojim zmija. Uh. I onda još mačak ufura, baš je genijalan i kako ima lijepu kožu. Sva sam se naježila. Ubrzo je ugledala činčile, pa je na trenutak zaboravila na zmiju. Na moju sreću. Tada sam je brzo odvukla do dijela di su oprema i hrana za ptice i kornjače. Tu je imala pravo izabrati svakome nešto. Naravno da se uopće nije bunila. Ugledali smo jedan ogroman kavez za Ferdu. Krasan je. Dobro da nam je auto bio pun jer bi ga dopeljali doma. Ali samo je pitanje dana kada idemo po njega. Idem u kadu na opuštanje i poseban pozdrav pitthp-u i svim tetama i "babama". A za Loru   |
23.08.2004., ponedjeljak
"Babe"
Evo da se najprije pohvalim da su lastavice super. Neću previše hvaliti da se nebi kaj desilo. Jedu ko velike. Sada se više ne prežderavaju kao prve dane jer su shvatile kada pozovu da će i dobiti jesti. Baš se mačak i ja danas razgovaramo kako bude to izgledalo ako polete. I dolazimo do zaključka da im je prvo i najosnovnije da si nađu hranu. I tu nailazimo na prvi problem. Naučili smo ih da jedu račiće od kornjača i kuhanu piletinu. I sada kada polete kaj ako se zalete u prvi kokošinjac po ručak  Nadam se da će se snaći. Ako budu imale želju imaju di za spavati i jesti. Ferdo je znatiželjan do bola. Skoro si je danas vrat iščašio dok ih je gledao. Sve je i on mirniji i gleda kako ih diramo i hranimo. Jedino kaj mu valjda nije jasno je njihova boja. Obično nakon promatranja lastavica ide odrijemati. Pretpostavljam da je to iz razloga jer misli da ne vidi dobro. Pošto vidi da su ovi crno-bijeli. Ko zna kaj mu se dešava u glavi, kakve misli ga zaokupljaju. Evo slika kako mališe izgledaju sada nakon par dana.  Danas sam opet doživjela par bisera. Jesam žensko, ali moram se malo dotaknuti i nas "baba". Vozim se ja tako u Frankyu. On napaljen, pun adrenalina. Garant mu je to od ovog Austrijskog benzina. Samo bi se ganjao. Boli njega auspuh kaj je na snazi novi zakon. Ništa to njega ne zanima. Ide on. I tako, taman ja nagazim, ono u elementu. Polako mi pucaju žilice na očima. Pjena mi se spušta na rubu usana. Ide on ko lud. Kada na jednoj nizbrdici Škoda Octavia. Koči, koči ko blesava. Ništa, ja brzo po bremzi. Pogledam kaj se dešava, a ono ništa. Pa jebem ti koji ti je jarac sada. Valjda skreće. Usporim ja. Ma kaj usporim, skoro sam stala. Vozimo se mi 50 kmh i ni makac. Nemrem preticati ne znam kaj oće. Franky lud. Dere se, urla. Ništa. Ova Škoda gmiže. Kapne mi slina na nogu. I tu je bio kraj. Ubacim ja u nižu, Franky se dere. Čupa. Osjećam da više nema guma, vozim se na felgama. No, malo sam se zanesla. I kažem ja u tom momentu mačku. Oš se ti kladiti da je unutra "baba" i to plavuša. Kaže on, nije, to je frajer. OK. Tek sam sada luda. Gas. Opalio Franky Škodu bez imalo frke. A unutra...? "Baba". Plavuša. O jebem ti glupaču. Pa ja bi joj odmah uzela vozačku. Sorry, ali ovo je bilo previše. Sada shvaćam muškarce kada se žale na žene vozače. Ovo je koma. Do dana današnjeg sam živjela u uvjerenju da su najlošiji vozači stari dedeki u Škodama i obavezno moraju imati šešir. Eto danas me plavuša razuvjerila. Dan nebi bio potpun da se i dalje nije odvijao u znaku nas "baba". Vozim ja tako dalje, na felgama i gledam i ne vjerujem.  Ovo je ipak bilo previše i nisam bila sigurna da li dobro vidim i stanem sa strane da promotrim. Žena, ma žena, TO, čudo, nije čak ni "baba" zubima otvara pivo. ZUBIMA!!!! Ovo je ipak bilo previše za mene. Da "baba". Babe su cool tete.  Mislim si nakon ovoga danas više me ništa ne može iznenaditi, ali.. Ulazim u dućan. Pozdravljam tetu ( nazovimo je tako). Ona ljuta jer joj je danas prvi dan nakon godišnjeg i tek je počela raditi prije 5 minuta. Ja ništa, cool, kažem kaj se nervirate, pa pogledajte kako je lijepi dan. Ona psuje. Doda mi kruh. Prisjedne mi istoga momenta. Smrdi ko tvor. Nije to da se ono taman sada oznojila, nego ga baš smrdi. Fuj. A tek je došla na posao i još k tome radi na kruhu. Valjda nije čula za sapun i Rexonu ili sl. Skoro sam joj kupila deo, ali si mislim tek nakon toga bu nervozna. A kaj da joj ja kvarim ljutnju još više. I tako ja od danas više ne vjerujem da su žene mirišljava i kulturna bića. Hvala B(l)ogu , pa takvih nema previše. |
22.08.2004., nedjelja
Umjetnine
Ukradena je. Slika Edvarda Muncha "Krik". Meni jedna od dražih slika općenito. Doduše postoje četiri verzije "Krika", razlikuju se po tehnici kojom su slikane. Bilo koja od tehnika da je u pitanju voljela bih je imati na svojemu zidu. Iako mi se po glavi stalno vrti misao da su u muzejima ionako samo kopije, opet mi je žao da je netko maznuo sliku. S druge strane ne razumijem kako može jedna slika imati toliku ogromnu cijenu. U svoje doba nisu vrijedile ništa ili jako malo. Kaj se to s godinama promjeni da im cijena vrtoglavo poraste? Slijedeća u nizu slika koje su mi super su "Suncokreti" Vincenta van Gogha. Ta slika je toliko optimistična i diže raspoloženje da bi je vrlo rado okačila na jedan od zidova.  To su u principu dvije meni najupečatljivije slike. S potpisom ako to mogu tako reči. Ima i drugih slika koje plijene moju pažnju, ali su nepoznatih autora ili nerazvikanih. Par takvih slika visi i na mome zidu. U zadnje vrijeme ih i ne primjećujem. Osim umjetničkih slika volim i one kaj se štampaju na veliko. Recimo Ikea je zakon za takve slike. Tako da imam i par tih slika. Sa likovima kojekakvih životinja, voća i povrća. Jedna od slika koje su mi privukle pažnju, bila je u katalogu ako se dobro sjećam 2002. Ikea katalogu, off course. To je bila crno-bijela slika, mislim da je cvijet gladiola. Nisam 100% ziher, ali mislim da je. Tu sliku nažalost nisam kupila. Par puta kada sam je tražila nije je bilo i tako sam ostala bez nje. Ah, šmrc. |
21.08.2004., subota
Mladi 
|
Subota. Mladi su se već popodne počeli nalaziti u obližnjem parku, pa prebrojavaju lovu da skupe za litru crnjaka i Colu. Neki su već i nakon male pive bili grogi i uredno sjeli u auto. Naravno od policajaca ni P. Gledam ih onako pijane, ne vezane i naravno bez upaljenih svijetala i mislim si koliko bi sada platili da ih policajci ulove. Kultura im je jača strana. Pišaju ispred dućana, usred bijela dana. Bez imalo srama. Pitam se da li je itko od njih ikada pročitao ikakvu knjigu? Takvima bi ja dala da pročitaju " Mi djeca s kolodvora Zoo", pa da pogledaju Trainspotting ili 13 - film. Opet s druge strane pitanje je koliko bi uopće shvatili poantu knjige ili filma, a možda bi im to bilo cool. Ja se očito svake subote zakačim za te delikvente. Na kraju će ispasti kako je netko napisao da sam stara , pa da ja to ne kužim. Mislim da nije stvar u tome , nego da nema kućnog odgoja i da su ti klinci doslovno prepušteni ulici. Čitam da je umro rođo, Stjepan Spajić. Šteta čovjeka. Neki su ga voljeli neki nisu, ali ne može mu se zamjeriti da je bio iskren i vjeran svojim uvjerenjima. Pričala sam jednom s njim na chatu i dopao mi se. Istina da me je pozvao na grah i da taj puta nisam mogla doći,. ali nije to razlog zbog čega mi je ostao u dobrom sjećanju. I danas me posebno iritiraju reklame na TV-u. Već davno sam došla do zaključka da se sve reklame temelje na istome. Recimo reklama za Alfu. Napaljen tip, polugola žena još više napaljena. Ma bljak. I kaj onda vidim od auta na reklami? Ništa. Isto tako reklame za sladoled. Degutantno. Koga vraga onda ne stave kitu, pa nek liže, ionako sve podsjeća na to. I tako svaka reklama. Osim one za bebe, da ne ispadne baš svaka. Svijet je u komi, svi su poludjeli. Ili da se ispravim, ja sam luda i ja više ništa ne razumijem. Preumorna sam već od preispitivanja same sebe i pokušavanja shvaćanja svijeta u kojem živim. Promijeniti ne mogu ništa, a zamarati se- umorna sam. |
20.08.2004., petak
Sims
 Danas mi je došao majstor. Došao je u rano jutarnjim satima. Donio je klupćicu, koju mi je bio dužan. Usput je zaboravio uzeti ukrasne kapice koje se stavljaju na šarke prozora i naravno nije nabavio pločice koje je razbio. Radio se jako pametan i meni je isto tako prekipjelo i opet sam mu rekla sve kaj mi je na srcu. Mačak je još bio u krevetu, ali kada je čuo da je majstor došao ustao je i doslovno ga istjerao iz stana. Ajde sva sreća pa ga nije za vrat uhvatio i bacio preko terase. Mada drugo nije ni zaslužio. Mačak je sve složio osim pločica, ali je pao dogovor da drugi tjedan idemo u potragu i da će složiti.Mališe lijepo napreduju i jedu, deru se kada su gladni i bez brige otvaraju kljunove. Ferdo je ljubomoran i ljuti se. Uporno skače po kavezu i nadgleda kaj se dešava s lastavicama. Pokazali smo mu ih i samo je znatiželjno gledao. Valjda si je mislio, nije vrag da je to moje. Pošto je opet nesnosno vruće, obavim samo ono najosnovnije i bacimo se na gledanje filmova. Za sutra sam zamjesila tjesto za pizzu, jer malena ima želju da to sutra jedemo. Pa neka joj bude, makar u frižideru imamo od današnjeg ručka pečene piletine, juhe i mahuna s prezlama. Možda bude sutra hladnije, pa ćemo imati više volje za klopom. Počela sam igrati Simse i fakat mi idu na živce, tako su spori i neuredni. I naravno ništa ne slušaju. Baba mi je u teškoj depri jer je dobila otkaz, a kako neće dobiti kada mi je dva dana za redom zaspala za posao. Onda im je riknuo PC. Naravno da je to bilo prvo kaj sam im kupila. Uglavnom totalno su neorganizirani. Curica uopće neće učiti i vjerojatno će završiti u vojnoj školi. Zarazna igra nema kaj. Idem probati nešto napraviti. |
19.08.2004., četvrtak
Hranjenje 
|
Uh, uh. Umorna sam ko pas. Ovo vrijeme me ubija. Prekjučer smo našli tri male lastavice, koje su ili ispale iz gnjezda ili su ih klinci izvukli. Pošto u blizini i nije bilo nikakve zgrade, osim drveta sumnjam da su pali. Bili su malo rastreseni i uplašeni. Jedan je čisto mali i čupavi. Nisu mu još ni sva pera narasla. Prvi dan smo ih nahranili račićima od kornjača. Hranili smo ih na silu. Uredno su gutali. Pospremili ih u kutiju sa travom i smirili su se. Negdje oko 04 ujutro su se počeli javljati. Ili su zvali mamu :-(. Probudili su nas i opet smo ih hranili. Najmanji ( šugavi- od milja) je počeo sam otvarati usta još tu noć. Drugo jutro prije polaska u Austriju opet smo im dali jesti i maleni je sam otvarao usta i jeo i više nego proždrljivo. U Austriji smo otišli do Ikee po famozne drvene police, pojeli nabrzinu i uputili se u Media Markt po DV kazetice. Kupili smo, natankali super duper benzin i jurili doma. Malena i mačak su u autu spavali ko tukači. Mačak jer noć prije jedva da je spavao sat vremena, a malena se cijelu noć budila. Bila je uzbuđena zbog ptićica. Ja sam isto užasno spavala, ali sam popila dovoljnu količinu kave da sam normalno funkcionirala. Žurili smo se doma, tako da čim prije nahranimo ptićice.Skuhali smo im piletine i dali smo im na čačkalicu, tako smo ih i do sada hranili. Počeli su svi otvarati usta i bili smo i više nego zadovoljni. Najeli su se i zaspali. Hranili smo ih opet prije spavanja i stavili smo sat za 04 da ih opet nahranimo, ali pojeli su minimalno. Danas su jeli normalno, sami su otvarali usta. Čak nam se čini da su i narasli. Maleni ima više perja. Sada su zaspali. Nadam se da će ostati živi i zdravi. Iako mi neki kažu da nema šanse da prežive. Ne kužim zašto. Jedino ne znam kako ih naučiti da polete i da li će se ako i polete snaći vani. Danas je kriminalno vruće, ali imali smo obaviti nešto posla i zamislila sam si danas ići u dućan i kupiti limene police za garažu. Naravno nisu ih imali. Imali su samo izložbeni primjerak. Nisam imala sreće. Budem već negdje našla samo nek ova vrućina malo splasne. Osim toga mačku sam obećala Half Life. Došli u dućan di ga je vidio i gle peha, prodali ga jučer. Ah, budu valjda dobili opet. Zato je malena dobro prošla jer je vidjela kolekciju Simsa, pa smo joj kupili. Moram sada probati i ja to odigrati, moglo bi biti zanimljivo.Skuhala juhicu, počistila stan, sredila kornjače i Ferda, skočila u dućan po ručak za sutra. Skočila u kadu i dolazila k sebi. Ubacila se u spavaću sobu na 22 stupnja i uživala. Sve dok nisam ugledala veš koji čeka na peglanje. Ništa, bude pričekao do sutra. |
18.08.2004., srijeda
Lastavice 
|
Skroz sam zaokupljena lastavicama koje smo našli. Napišem kasnije dojmove. Vratila sam se i iz Austrije :-). |
17.08.2004., utorak
Vjetrovi
 Kako sam se danas nasmijala. Luđački. Evo još me i sada trbuh boli. Nisam ni znala da imam mišiće na tom djelu tijela. Nisu nekakvi, ali postoje. Čitam danas na Htnetu o vjetrovima. Ne o maestralu, buri i sl. O pravim ljudskim vjetrovima. Znala sam da ih ima raznih. Čak negdje imam i zvukove istih. Hvala Bogu, pa nisu izmislili zagrebi i pomiriši. Evo preneseno sa gore spomenute adrese dvije glavne skupine prdeca: Na 'svijet' izlaze u obliku povećih mjehurića plina temperature tijela - od njih najčešće nastaje prdež impozantne glasnoće i volumena, takozvani Zvonimir. Međutim - njegov zloglasni antipod poznat pod narodskim nadimkom Tihomir prije svega je plod bakterijskih reakcija, čiji su nusprodukti toplina i smrad. Ovo sam više manje znala, ali sada dolazi biser : Oni izlaze u manjim, toplijim mjehurićima nabijenim smrdljivim plinovima - često se niti ne čuju, ali se itekako osjete. Treću vrstu prdeža najteže je postići, jer su za nju potrebne komponente prethodne dvije - kraljevski Rafaello ujedinjuje Zvonimirovu snagu i Tihomirovu podmuklost... Majko moja. Rafaello. Ne bilo kakvi Rafaello. Kraljevski Rafaello.  Od danas mi prdeci imaju više značenje. Zato ljudi- prdite.Između ostalih stvari, koje su me danas zadesile izdvajam jednu. Digla sam se na lijevu nogu i dosta mi je šugavog majstora i trpljenja njegovih gluposti. I tako ja puna negativne energije okrenem njegov broj. Ispočetka ljubazna. Kakva inače i jesam. Sve ja lijepo kulturno. I onda mi on, gad kaže da ne može ovaj tjedan zgotoviti prozor. Fali klupčica i još par stvari ( pločice). E u tom trenutku iz mirne i dobre cure izađe nešto. Nešto meni ne prepoznatljivo. Zvijer.  I to ne bilo kakva zvijer. Luda, ljuta, gladna krvi. I ta zvijer, koju do današnjeg dana nisam imala priliku upoznati podivlja. Doslovno poludi. Ta zvijer je izrekla takve stvari, takve grozote da me je i sada strah. Ali se ta zvijer i zainatila. Pa će tako uzeti vremena i obavjestiti sve nadležne službe i sve one koje bi moglo zanimati kako dotični majstor radi. Pa kome drago, kome ne. A sutra je novi dan. I pošto nisam našla odgovarajuče police i to drvene moram se izvesti do Austrije. Ikea je moj cilj.  A limene za garažu budem kupila u lijepoj našoj. Tako da sam sutra opet u inozemstvu. U velikom luku ću izbjegavati sve ostale dućane s hlačama, jer ne želim opet iznova prolaziti onu muku i čuđenje kako su im sve hlače krivo krojene. Bar će Francesko dobiti opet onaj jebački benzin, pa ću pičiti ko luda.  Možda i oborim sve rekorde, a možda su u šumi. |
16.08.2004., ponedjeljak
Police 
|
Zvoni ujutro sat. A meni se spava. Ne mogu si pomoći, ustaj vojsko. Idemo u nove radne pobjede. Nakon uspješno obavljenog posla nagovorim ja mačka da idemo kupiti nekakve drvene police za garažu. Nije bilo prevruće i pala mi je na pamet misao da bi baš mogla srediti stanje u garažama. U katalogu police izgledaju OK. Da, samo u katalogu. Dođemo mi u dućan, gledam ja to i ne mogu vjerovati. Časna riječ ja bi ih bolje sa zubima napravila. Imaju hrpu metalnih polica. I razmišljam si da bi to čak moglo biti bolje rješenje. Samo sam u međuvremenu izgubila volju. Čekam na prodavača, on nema vremena, njemu se ne žuri. A mi ne možemo sami skinuti police jer su visoko gore i bez viljuškara nema šanse. Kada se mladi gospon napokon udostojio da ih spusti ja odustanem. Kažem neda mi se sada to navlačiti po autu. Tip me blijedo pogleda. Ko te šljivi stari. Ići ću ja u dućan koji će se s kupcem ponašati korektno. Naravno da mi se nakon toga više nije dalo ići nigdje, a postalo je i vruće. Vračamo se mi doma i vidimo reklamu čevapi u lepinji. Hm, baš nam se nekako jedu čevapi. Skoknemo do dućana, kupimo čevape i ostale dodatke i pravac doma. U međuvremenu se malena sjeti da su joj došle knjige i da trebamo po njih. Ja je pokušam uvjeriti da su joj knjige rezervirane i da će je čekati. Ali ne, ona hoće knjige sada, ovaj moment i točka. PSMTR promrljam sebi u brk, nemrem izbjeći, kad-tad moram po knjige. Mačak opet da ideju nek mi otiđemo po knjige. a on će srediti ručak. U knjižari i nije bila pretjerana gužva. Gledam ženu s dvoje djece ( školarci) s čudnim izrazom lica, suznih očiju. Moli, doslovno moli neka joj daju knjige i torbu koju je kupila jednom od klinaca na rate i to na 8 mjeseci. Užas. Nakon takvih stvari, dan mi je u komi. Čudan osjećaj, ali mi se to dešava. I još jednom zahvaljujem se Bogu da nemam takvih briga. Dođem na red, uzimamo knjige. Malena je ugledala još mali milion bilježnica, dnevnika, kemijskih olovaka s mirisom i bez, koje baš mora imati. A kaj sada ako je to veseli nek joj bude. Platim ja to, mačak zove ručak gotov. Dolazimo doma najedemo se i chilamo cijelo popodne. Zahvalna sam kaj mi je tako dobro. Stvarno sam sretna. |
15.08.2004., nedjelja
Psovke
 Naravno da sam jučer opet zabrazdila do rano jutarnjih sati. Ne zamaram se više time kada ću u krpe. Ako ništa drugo bar sam si oprala sav veš. Stavljam ja tako oko 03 sušiti veš , klinci se deru , urlaju. U jednom trenutku čujem muški glas koji poprilično bez srama i glasno uputi pitanje jednoj curi. Pitanje je bilo ( sve mi je nekako neugodno to niti reći) " Mala oš se j...?". Ono, ostala sam malo zabezeknuta i nadala sam se da će ga cura odalamiti, bile su dvije. Ništa od toga. Kaže ona :" Za koliko?". O majko moja, pa kaj je normalna. Ova druga kaže nešto u smislu kaj ne vidiš kakav je. Na to ona odgovara da to nema veze ipak je 100 kuna, 100 kuna. Meni skoro oči ispale. Zanimalo me, ludo me zanimalo da li bude stvarno otišla s njim. Otišla je u obližnji park. Pitam se kuda ide ovaj svijet? Nisam tako stara da neke stvari nebi razumjela, ali ovo mi se ipak čini malo previše. Morala nema. Alkohol, droga pršti na sve strane, a samim time i nemoral. Pa čak su i mali klinci od 5-7 godina do 23 sata vani ispred zgrada, na poziv roditelja da dođu doma odgovaraju psovkom, a roditelji uzvraćaju još sočnijom. Kako uopće od takvog naraštaja išta očekivati? Nikako. Roditelje boli kita di su im djeca, kaj jedu, da li uopće jedu. I onda se ti isti po cijele dane plaču u obližnjem bircu s cigaretom u ustima kako je teško. Kaj je njima teško? Teško im je dignuti ljene guzice i otići doma nešto skuhati, oprati. Komentiraju sve je skupo, internet je skup. Drek je skup, košta manje od njihovih cigareta, koje uredno podime po dvije kutije dnevno. Svatko ima svoje interese tako je njima sve u životu birc i cigarete, a u paketu dolaze psovke. Nekako sam primjetila da u zadnje vrijeme kada slušam rulju u njihovim rečenicama, svaka drug riječ je psovka. Time ne mislim na psovku tipa jebote, u qrac. Nego na one sočnije. Pogotovo di se spominje Bog. I tada ti isti u nedjelju svi zajedno odlaze u crkvu. Fuj, kaj je meni to odvratno. Kako ja ne mogu podnjeti takve psovke i takve ljude. I još jednom dolazim do zaključka da mi je najljpše doma s mačkom i malenom, kada nikoga ni ne vidim niti čujem. |
14.08.2004., subota
Uspavana 
|
Pošto sam jučer do rano jutarnjih sati mljela na ICQ-u danas sam u qrcu. Nisam se dobro naspavala. Jutro je došlo prebrzo. Malena je u zadnje vrijeme i više nego naporna. Svakim danom nas iznenadi novom glupošću. Sve se bojim kako bude to izgledalo dok dođe vrijeme puberteta. Mačak ju je danas učio kuhati, tako da su zajedničkim snagama danas napravili ručak. Ispostavilo se da je express lonac fakat zakon. Krumpir se skuhao u roku 10 minuta. Cool. Najeli smo se, oprali suđe i kuhinju i zaputili se pravac spavaća soba. Tobože gledati film. Ja sam zaspala u roku odmah. Sada mi je još gore, sva sam grogi. Kao da sam pijana, a čak si ni za ručak nisam ništa alkoholnog popila. Mačak je zaspao na 10 minuta i onda ga je probudio Ferdo. I to iz razloga jer se derao ko lud. Razlog? Malena. Gurala mu je nekakvu ruku u kavez ( od jastuka, oblik srce s rukama, ono iz Ikee). Jadan, valjda se živ usrao. I onda se ja čudim kako se jedan dan taman lijepo naviknuo na moju ruku, a već sljedeći dan je lud. Valjda smo svi bili isti u tim godinama. Uglavnom nevjerojatno je kaj sve klincima može pasti na um. Njihova glupost je nenadmašna. P.S. Oxii sretan ti rođendan!   |
13.08.2004., petak
Petak 13-ti
 Petak. Petak 13-ti. Jebeni dan. Dan kao i svaki drugi, bar za sada. Nema ljepšega nego ujutro duže spavati i to u miru znajući da ništa ne moram obaviti. E, zna tko kakav je to početak dana, kada se ujutro probudite i odmah se močnete maziti, fatati? To se zove jebački početak dana.  Volim takve početke, kaj je je. Uglavnom dan je počeo jebački i skoro , pa cijeli dan išao u tom smjeru  Ispila sam brdo kave, pa sam hiperaktivna. Imala sam veliko pospremanje. Kasnije smo danas jeli, jer mi se odojče od jučer usmrdilo, pa sam morala nabrzinu izmisliti drugačiji ručak. Fino smo se naklopali, kuhane koke, krumpira, graška, juhe, salate. Mačak si je danas slagao pilu i složio ju je ultra brzo. Vjerojatno iz razloga da ispočetka odigra Far Cry, pa da vidi kako to izgleda na jebačkoj platformi. Sada se uvjerio i sam da je pila 30% brža od ostalih koje imamo doma.Slušam vjesti i fakat je nekima gadan ovaj petak 13-ti. U Rovinju izgorile jahte, nastradali ljudi. Fakat bedara. Guverner New Yerseja dao ostavku jer ima familiju, a usput je i gay i kao to nebi bilo u redu. Pa jebote ko tu koga ? Kao kada se prijavljivao nije znao da ima takve sklonosti. I kaj sada, pa nije smak svijeta. I dalje je isti čovjek i dalje ima zamisli koje bi imao i da nije gay. Ne kužim. Kao vlada demokracija, a je moš misliti. I on glupan kaj se povukao. Pa nije ni prvi ni zadnji gay. Jebeš njega , kada je glup da se izbori za svoje, nije ni zaslužio nego da se makne.Seronja. Počela Olimpijada, naši se odmah za početak potukli. Vaterpolisti naši i Španjolci. Ko bi ako ne mi. Tako da se zna odmah na početku. Uopće ne kužim ljude koji gledaju otvaranje Olimpijskih igara, koja je to meni tlaka. Nepovratno izgubljeno vrijeme. Fuj. |
12.08.2004., četvrtak
Chat, Sex & Rock & Roll
 Jučer se ja nakon dugo vremena odlučim malo za chat. Staroga dobroga Hinetovog nema, pa ajde na Iskon. Ono čisto da se malo porazgovaram s istomišljenicima. Jedini problem kaj na takve nisam naišla. Upišem ja nick i upadnem unutra. A ono rulje nemreš ni zamisliti. Ima ih ko mrava. Nisam se pravo ni snašla da pogledam kakvih tematskih soba ima, a ono iskaču prozori s privatnim porukama. Zanimljivo je da sve više manje zvuče isto: "Bok!Koliko ti je godina? Opiši se!" A baš sam bila raspoložena i mislim si ja pa kada su tako kulturni i lijepo me pozdravljaju da odgovorim. I razgovor počne teći. Nakon par minuta slijedi pitanje o godinama. Koliko se ja kužim u bonton to se žene i cure ne pita. Ali ja sam dobro odgojena i kažem koliko imam. E sada oni mlađi su super zanimljivi. Super, baš bi se volio naći s tobom. O jebote, kaj bi se ti nalazio samnom. Ono ja se radim mutava. Pa da se družimo, možemo na kavu, a poslije se drajfnemo negdje. PSMTR vidi klince, oni bi se drajfali. Kažem ja jednom od tih, pa maleni ja se i ovako drajfam, imam ti doma mačka i pol i to me ne zanima. On meni, nema veze nađimo se. Bože moj, to su današnja djeca. Idemo dalje. Javi se frajer mojih godina. Šema ista. Godine,odakle si? Sve ja to odgovorim, pitam isto. Nakon 2minute, kaže on idemo se naći? Pa ljudi koji je Vama jarac, svi ste danas napaljeni. Pitam opet ja , zašto da se nađemo???? Odgovor, pa ti nemaš nikoga, ja nemam nikoga ajde da se družimo. Imam ja mačka ne tražim nikoga. Sada sam postala već znatiželjna i upućujem pitanja. Između ostaloga pitam ja njega : Ti bi se nalazio ovako s nekime preko neta, nakon 2 min. razgovora? Odgovor je pozitivan. I kaj bi onda? Popili bi kavu i otišli k meni. Pitam ja dalje i onda? Onda bi se mazili. O jebem ti ja sve. Ti bi se mazio , ha? Niti znaš tko sam ja, niti znaš kako izgledam, ne znaš o meni ništa, možda imam AIDS, možda ne vodim brigu o higijeni, toliko možda. Jednostavno ne shvaćam, kaj se danas više ljudi nemaju o čemu razgovarati nego o sexu? Kaj sve se svodi na to? Net je postao punkt za nalaženje partnera i samo tome služi? Naravno da ne, ali ovo me u najmanju ruku šokiralo. Da li su ljudi stvarno toliko nesretni i sami, pa traže utjehu na taj način ili je sve to samo zezancija? Ne kužim. U jednu ruku mi je žao takvih, koji nemaju s kime podjeliti trenutke maženja i paženja.Žalosno.Biser večeri je svakako bio poziv dvoje ljudi, koji su muž i žena ( bar se tako predstavljaju) na sex u troje. Ovo mi je ipak bilo previše za jednu večer. Uglavnom došla sam na chat u nadi da ću naići na nekoga poznatoga ili na neku cool temu, a ono sve se vrti oko vulgarizma, perverzija i sl. stvari. |
11.08.2004., srijeda
GoodYear 
Danas je vruće. Pakleno čak. Danas sam imala misiju, koju sam si zadala i morala je biti obavljena. PSMTR i meni glupoj kada si zadajem zadatke u ovako ludo vrijeme. A koji drek se žalim, ionako sam išla s užitkom vani. Prvo sam ujutro lijepo odspavala, popila kavu i bila spremna za osvajanje svijeta. Poslije kave, nekako mi vrag nije dao mira i išla na velikom ogledalu promotriti dupe. Jebem ti sve, okom mi nije vidljivo da je veće ili sama sebe tješim. Opet s druge strane mislim si vlažno je vrijeme, pa sam valjda malo nabubrila. Izgleda da je ipak stvar u vremenu. Ah, dobro, pomirim se, kaj je tu je. Otvaram ormar i mislim si da obučem majicu koju već neko vrijeme nisam nosila, a baš je vesela za ovako krasan dan. I tako navlačim ja majicu na sebe  i sada mi ništa više nije jasno. Valjda se majica pri pranju skupila. Ne uzrujavam se ja ( moš mislit) uzimam ja drugu majicu, imam ih jedno 100 komada koje baš i ne nosim. Druga majica ista stvar. A ne, sise  mi nisu narasle, pa nosim grudnjake uvijek istu veličine ( šatorsko krilo)  . Ništa mi nije jasno, samo znam da sam bila u teškome badu. Sada me sve sram ići u dućan i uopće išta isprobavati. A teške mi muke. I sada tako ukomirana sjednem ja u Frankya i zapalim skupa s mačkom i malenom po ploču, procesor, zalmana i ostale tehničke novotarije. Ipak je 64 bitna tehnologija budućnost, pa nek ide i mačak u korak s vremenom. Uboli mi to i nastavili dalje. Pošto mi još moj vrli meštar prozor nije složio, uzeo je mačak stvari u svoje ruke, pa smo zapalili u Baumax po lajsne, ljepilo i pojma nemam kaj još da mi složi prozor. Pošto već danima tražim onu novu prvu pomoć, koja mora imati zaobljene uglove, škare, rukavice danas nazovem servis i kažu imamo. Sva happy odvezem se ja po to i kupim jer kazna za taj shit je 300 kuna , isto toliko košta i kutija. Naravno pitam odmah za gume, pošto sam ih jučer ludom vožnjom od 300-400 kmh potrošila. Mogu oni sve nabaviti. Prava firma mislim si ja u sebi i odmah dogovorim popust i punjenje dušikom. Obično kada se tako poveselim nečemu ispadne drek, pa umjesto guma lako bi mi došli Durexi. Budu i oni poslužili sve je to GoodYear. |
10.08.2004., utorak
Big ass bitch
 Lijepoga li dana. Obavili posao i zaputili se u Austriju nešto love potrošiti. Vozimo se mi tako i komentiramo nam drage susjede Slovence. Jebe se njima za nas kao i nama za njih. Cesta im je od Macelja do Ptuja koma. To je fakat rupa na rupi. U svakom grmu vrebaju pištoljima i očitavaju brzinu. Od 5 zaustavljenih automobila svih 5 je bilo naših. Izgleda da jedino mi ne poštujemo znakove. Primjetila sam isto tako da imaju nove tablice, ove prilagođene EU. Sa lijeve strane u kutu tablice plavi pravokutnik sa oznakom SLO. Većina starijih kanta ima tu novu tablicu, noviji ne. Koma i malo nejasno. Eh ko da nemam pametnija posla nego se baviti tablicom Slovenaca.I stigli mi napokon u Austriju. Uđemo u jedan dućan i ugledam ja par hlača koje se meni dopadaju. Uzmem ja to za isprobati, sva happy. Jebate kada tamo sve OK, ali u dupetu usko. Jebem ti i hlače, krivi kroj. Ništa, uzmem ja druge bris u kabinu i vidi vraga i te uske u dupetu. Sada mi više baš i nije bilo svejedno, gledam si ja dupe i mislim si , pa koji ti je jarac, ajde uvuci se, neće. PSMTR i dupetu. Opet s druge strane mislim si ma nije krivo moje dupe već ti njihovi čudni krojevi, garant je to u pitanju. Sva sreća, pa je malena imala više sreće i našla si hlače, kao i ostalu robu. Tužna i jadna otišla po drugim dućanima, ali nisam si našla nikakve hlače koje bi me zadovoljile. Tugu smo nabrzinu išli ubiti u Ikeu. Naručili smo mesne kuglice s krumpirom, sosom i marmeladom od brusnica.  Raspoloženje mi se popravilo prvim srkom kave. Nisam danas uopće popila kavu sve dok nismo stigli u Ikeu. Vidi vraga biti će da je u tome fora s dupetom, buni se. Hodamo mi Ikeom i shvatim da nemam kaj kupiti. Već imam sve  Opet si je malena našla neku ludu zelenu lampu za sobu. Izađemo iz Ikee i uputimo se na Seiersberg u Media Markt i ostale dućane. I naravno tamo su dani tenisa i nemreš ući na parking ako nisi V.I.P. Kažem ja lijepo Austrijancu, gle stari jesao na VIPu, a on me blijedo gleda. A serem malo kaj sada. Srditi pošto nema mjesta za parking pičimo dalje u Leibnitz u dućan. I shvatimo mi po još ne znam koji puta da se u Austriji ništa ne isplati, osim... Pive , naravno. Kupili smo cijeli paket od 0,5l Lowenbraua i cijeli paket Becksa. Meni taj Bekonja ne paše, ali mačku je to super pivo. Uzela sam ja i sebi Null koma Josefa, to je za one slučajeve kada moram voziti. Nebi mi bilo zgodno da ostanem bez dozvole. Kupili još neke gluposti i zapalili doma. Francesko se počeo buniti da bi i on nešto popio i naravno ja kao dobra gazdarica uslišila sam sve njegove molbe i želje. Otišla na prvu benzinsku i gle čuda imaju novi benzin od 100 oktana. Nisam puno razmišljala utankam ja to super, moćno gorivo po 1,09 €. Upalim ja Frankya i po gasu. Jebate auto s tim benzinom ne da ide, juri, čupa. Ide jebote 200-300kmh, ma išao bi on i 400, ali jebaj ga usrala sam se. Gume sam do doma potrošila, tako da si sada moram tražiti koje su moje slijedeće papuče za Franceska. |
09.08.2004., ponedjeljak
Lonac
 Blog radi. Super. Baš mi je nedostajalo jadanje. Ujutro sam se jedva probudila. Kartali smo do 2:30, dok sam se ja spremila za krpe, pa uvijek imamo još nešto za reći jedno drugome. I tako naši nedjeljni razgovori potraju duboko do jutro. Bilo je nekih 4:00 kada smo si zaželjeli laku noć. Brzo sam se vratila u stvarnost. 06:00 sva tri sata zvone ko blesava. Jebi ga nikada nisam sigurna da li će zvoniti ili ne , pa za svaku slučaj stavim tri komada. Naravno kada počnu zvoniti nisam sigurna da li zvoni sat ili mobitel. Nebi bilo prvi puta da sam se javila na mobač. Ulazim poluspavajaući u kupaonu, tražim keficu za zube i pastu. Ništa niti vidim niti čujem. Hvatam pastu namažem dovoljnu količinu na keficu i počnem sa trljanjem. Nakon 2sek. budna sam ko rosa. Pljuv, aaaaa umjesto paste namazala sam Deep Relief kremu za uganuća i sl. stvari. Nema kaj jedno od bržih buđenja do sada. Mačak se probudio nešto malo kasnije sredio se i otišli odraditi posao. Sve obavili kako treba i spremili se doma.Umorni ko psi, nekako gladni. Pošto smo jučer bili vani na večeri i najeli se, prejeli ko  Danas smo odlučili da jedemo nešto laganije, pa je odluka pala na juhicu od koke. E sada ja glasno razmišljam i kažem kako se ne mogu osloboditi straha od ekspolozije express lonca. Pošto je mojoj mami isti puknuo kada sam bila malena. Lonce koje sam dobila za vjenčanje, te namjene , uredno sam podjelila dalje. I kaže meni mačak danas, pa daj kaj ne kupiš taj lonac, juha će ti se odmah skuhati, a nije to kao kaj su nekada bili lonci. Mislim si ja ajde fakat za pola sata i gotova juha, nije loše. Ionako moram nabrzinu nešto skuhati. Dogovor je pao. Ja nađem taj hardware, a on bude stajao pokraj lonca. Našla sam odmah Solingenov, kupila koku. Stari ubacio koku i povrće unutra, zatvorio i stavio kuhati. Nakon pola sata juha kuhana.  Zadovoljna sam.Doživjela sam danas od mog jednu divnu stvar. Ma raznježila sam se odmah.  Joj. On je meni rekao ti si moja karniša, zato se ja kačim na tebe. Pa jebote kak je to cool. |
08.08.2004., nedjelja
Crno vino 
|
Napokon je sve kao i svaki drugi dan. Buđenje uz glasno kreštanje malene i Ferda. Kako mi je to lijepo bilo ujutro čuti. Svi zadovoljni. Svi zajedno smo popili kavu. Po završetku ispijanja kave malena i ja smo se bacile u posao. Išle smo zamjesiti pizzu, pošto je izrazila želju za istom. Pizza se ispekla, sjeli smo na terasu, otvorili bocu crnoga, laganoga vina i uživali. Bacili smo se u krpe pogledati film. Početak filma sam vidjela, ali ne i sredinu i završetak. Naravno zaspala sam ko tukach. Malena je u međuvremenu oprala suđe i opskrbila frižić pivom. Svaka čast. Starci se nisu danas ništa javili, a nismo se ni mi njima. Valjda su i jedna i druga strana preumorne od prepucavanja. Iskreno boli me đon za sve. Sutra idemo van na ručak ili večeru. Nismo još odlučile, a mačak nas izvodi. Samo neka vrijeme ostane ovakvo kakvo je sada i bude super. Kada je prevruće nije mi ni do jela, a kamoli da idem van jesti. Jučer smo usput išli i mačku ubosti novu matičnu i procesor i naravno nismo našli. Nekako on nema sreće s pronalaskom takvih stvari. Nije ga to obeshrabrilo naručio si je on danas i treba mu oko srijede doći. Ma neka se veseli, jer fakat je ova moja pila super brza. Čak sam i u kartama oborila sve rekorde, a to je ipak nešto  Ovo je naravno trebao biti jučerašnji blogić, pošto nam dragi blog nije radio nisam ga objavila jučer, pa evo mi ga sada. |
06.08.2004., petak
Napokon doma
 Napokon doma. Svi skupa. Starim. Sve mi je postalo naporno. Najljepše mi je doma . I ovaj izlet od jednoga dana mi je užasno naporan. Malena je 100 puta nazvala u toku našega puta i jedva je dočekala da dođemo. Komentari su bili svakojaki. Čak sam toliko umorna i iznervirana silnim komentarima od strane staraca da mi ih je glupo i prepričavati. Došli smo u večernjim satima. Stali smo na ručku pošto nismo cijeli dan ništa jeli, a baš i nismo imali u planu jučer na put. Slušamo na radiu sve puno ljudi, gužve na sve strane. PSMTR ja sam valjda ćorava, nigdje žive duše. Išli smo po ovom novom autoputu. Možda je i to razlog zašto nije bilo rulje. Cijene su grozne. Mislim da je ipak malo pretjerano od Zagreba do Zadra platiti 102 kune u jednom smjeru. Danas kada smo se vračali za izlazak iz ZG na naplatnoj kućici je bila malo veća gužva, ali se čekalo max. 5 minuta. Ulaz je radio samo jedan. Ono mislim si ipak je danas petak, a od gostiju ništa. Kaj se mene pita i bolje da ih nema. Dole na moru situacija ista. Nema uopće ljudi. Ima nešto Slovenaca i Čeha. Navečer kada smo izašli na pijaću nije bilo žive duše. Pravi gosti , nema kaj. Bitno da smo mi došli doma, dopeljali malenu. Sada sve može biti po starome. Beštije su jedva dočekale da smo došli doma. Kornjače su to lakše podnjele. Ferdo je bio u badu i primjetili smo da jučer uopće nije jeo. Naravno danas je nadoknadio. Čak se i manje ljutio kada sam stavila ruku u kavez, odmah je prihvatio da ga žugam  . Sada smo svi sretni i zadovoljni i možemo u miru raditi kaj nas je volja. Za sve ostalo boli me kita  |
05.08.2004., četvrtak
Odosmo po malenu
|
E, idemo mi po malenu nemre više izdržati. |
04.08.2004., srijeda
Ljetni dan 
Kako sam danas umorna. Samo bi spavala. Ujutro smo stari ja otišli u ZaBu napokon zatvoriti tekući, međutim dali smo zahtijev i tek nakon 2 tjedna se gasi. Gužve su koma i jedva mačka nagovorila da danas to obavimo. Obavili kaj smo trebali s poslom i otišli u nabavku namirnica za par dana. Tako da smo bez brige s tim stvarima. Za ručak smo pojeli paštu sa sirom i naždrokali se Cole. Umrli smo skoro, pa smo morali malo leći.  Malena se javila 100 puta danas i pitali smo je da dođemo po nju, međutim sviđa joj se kupanje, pa će ipak izdržati još neko vrijeme. Siroče se jučer javila iz kreveta. Šibnuli su je spavati u 20:30. Jadna poludila je, pa nikada ne ide spavati prije 23. Naravno samo sada kada ima praznike ima takav režim. Nije joj lako. Mora ručati u 12 i to joj ne paše jer mi ručamo između 14-15. Bude valjda izdržala.Jedva čekam jesen. Najljepše godišnje doba. Nekako sam tada življa i imam više volje za bilo čime. Ovo sada vrijeme me totalno izmuči. Po ljeti ima manje filmova, manje tehničkih novotarija. Sve je usporeno. Toliko sam za drek da nisam još probala na Patrishi napisati i poslati blog. Nadam se da ću to do kraja tjedna isprobati. Odo si ja maznuti koju cool kavu  |
03.08.2004., utorak
More 
|
Mislila sam da ću danas spavati bar do 12. Probudila sam se oko 09 i već mi je malena falila, mada se odmah ujutro zakačimo. Fali mi derača i razbacane stvari po sobi. Nekako je premirno, tiho. Jedino se Ferdo dere ko lud. Nazvala sam je na mobač i čujem joj u glasu da nije ni ona baš sigurna da li je dobro da je išla na more ili ne. Voljela bi da smo mi dole. Jebaj ga, kada se ne možemo maknuti. Slijedeće ljeto budemo zajedno kao i svako ljeto do sada. Dole ima isto kornjaču, samo onu čančaru, veliku. Malo je ostala šokirana jer ju ovaj iz prve nije prepoznao, pa je puhao na nju. Stari i ja smo danas cijeli dan doma. Sjedimo na terasi i baš nam fali. Nemamo volju čak ni u dućan otići. Valjda nam bude sutra malo lakše. Svako toliko pogledamo u sobicu, a ono red, rad i disciplina. Moja obaveza su sada životinje, tako da me kontrolira kome sam kaj oprala i dala za klopu. Kornjače zadnjih par dana jedu ko blesave, čak su počeli i veće komade dreka ispuštati. Bljak. Ferdo je danas proždrljiv i nikako da se najede. Skače od posude do posude i prebira. Malo sam ga danas ugnjavila i izmučila. Htijela sam ga uvjeriti da mu moja ruka neće ništa. Par puta me lijepo šćopio po prstima, ali nisam se dala. Na kraju je popustio i mazila sam ga po glavici. Budem vidjela da li se toga bude sjetio sutra ili ću ga morati opet izmučiti. |
02.08.2004., ponedjeljak
Malena na moru
 Malena je otišla na more. Žalosna sam i već mi fali. Kme-kme. Usput čekamo gosta i grijem grah, izvješće slijedi.Kako sam obećala, javljam se. Pošto smo jučer ostali samo sa životinjama doma i imali gosta, tugu smo ubijali u grahu, gemištu i Coca- Coli. Nakon kaj smo se najeli igrali smo kao i većinu puta do sada karte. Razglabali o svim mogućim temama. Jučer smo posebno bili " pametni ". Rasprava je potrajala do sitnih jutarnjih sati. Doduše ja sam išla nešto malo prije u krpe, jednostavno više nisam mogla izdržati. Popodne sam isprobavala novu dasku za peglanje, pa me peglanje totalno izmorilo. Taman se ponadam da ću imati dan slobodno od takvih obaveza, ali nema šanse. Bar sam po tom pitanju uvijek u kondiciji, kada već nisam po nekom drugom pitanju. Dan više manje normalan, sva sreća, pa su i starci otišli nazad na more, jer to bi bilo ipak previše za izdržati. Sve me jeza lovi kada se sjetim da u 09. mjesecu dolaze doma na dulje vrijeme. PSMTR. Jedina dobra stvar je da ne živimo skupa, vjerojatno bi se već davno prije okačila na kakvu jabuku. |
01.08.2004., nedjelja
Grah prdanac 
|
Danas mi je jedan od onih dana kada se osjećam čudno. Sve to iz razloga jer su starci došli na dva dana. U zadnje vrijeme sve više razmišljam koliko mi je uopće stalo do staraca, bilo mojih ili " mačkovih ". Dolazim do zaključka da me užasno iritiraju. Neiskreni su, puni sebe i svojih bedastoća. Kao da se cijeli svijet vrti samo oko njih. Danas sam se par puta ulovila da gledam u njih, ali ih ne čujem. Mislim u sebi daj odjebite idete mi na qrac sa svojim pričama. Izgleda da nemam jaja vrisnuti i reći kaj mislim na glas drito njima u facu. Istina nemam jaja, ma nemam ni onoga drugoga. Bili smo dva sata s njima i to mi je bilo previše. Počnem se znojiti, počnem luditi. Idu mi na jetra do boli. Svašta si dozvoljavaju. Mi bi na svaki njihov tik trebali trčati njima napraviti ono kaj si oni zamisle. Nas nitko ništa ne pita, kao da mi nemamo dosta svojih briga. Mala zabrijala da bi s njima na more. Baka koliko toliko želi da ide, dida bi najradije to izbjegao. Meni uopće nije drago. A nemrem biti toliko sebična , pa maloj to uskratiti. Momentalno nemremo na more ( posao ), a dugo joj je čekati 09. mjesec. I tada je upitno da li budemo stigli, a tada već i škola počinje. Eventualno bi mogli zapaliti koji vikend, ali to njoj nije dovoljno. Jednostavno ne znam kaj bi napravili. Mislim si danas kako mi je lijepo dok ih ne čujem ni ne vidim, čak ni telefonski, bilo jedne ili druge starce. Fakat mi idu na jetra. Onda se pitam koji je meni vrag. Pojma nemam. Valjda samnom nešto nije OK. Kako bilo da bilo danas je bio jedan od onih glupljih dana. Ispravka, ne dan, u pitanju je ipak samo par sati. Lijepo smo došli doma zgrijali si svoj grah prdanac i uživali u jelu. Ubrzo smo zaboravili na starce i njihove tobožnje brige. Uživali na terasi i ispijali Žuju i cool kavu. I ništa mi neće ovaj dan pokvarit..... |
| < | kolovoz, 2004 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
Osobna razmišljanja i osvrti na svijet.
Must see linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Index
Pokude i pohvale
ICQ