31.10.2004., nedjelja
Happy Halloween 
|
Makar mi ovo izgleda tako usiljeno i novokomponirano, ali jebaj ga, veseli me, šta ću. Prema tome lijepo se danas provedite, ma gdje bili. Ja idem uzjahati svoju kobilu, pardon metlu i pravac izviđanje di kaj ima. Bundevu smo sredili, vani svijetli, slika slijedi sutra. Planiramo imati malu zabavu uz grah, kao pogonsko sredstvo za metle. Nešto kao NOS na autima. Prvo se dobro najedemo, napijemo i super turbo palimo i bris u orbitu. Toliko od mene za danas idem se natankati ( pivom i grahom). Malena je ipak sliku već prebacila na PC, pa evo to je njenih ruku djelo.  |
30.10.2004., subota
Sladoled 
|
Jedva gledam. Noćas se uopće nisam naspavala. Nikako i nikako da zaspim. Taman negdje ujutro kada sam najbolje začorila, kao i obično probudila me zvonjava mobača. Obavim razgovor i legnem opet u krevet, ali nema šanse da ponovno sklopim oči. Ustala sam i skuhala kavu, koja mi je bila čudnog okusa. Pojedem par mandarina i one su mi nekako bljutavo čudne. Valjda mi je takav dan, pa se niti ne zamaram. Upalim PC, obavim kaj se treba obaviti i stavim kuhati ručak. Danas smo ručali kasnije nego obično, nitko nije bio gladan. Nakon ručka, opet kava, koja je napokon imala pravi okus. Odlučimo pogledati film u spavaćoj sobi. Nakon 15 minuta shvatim da to nema smisla. Ugasimo film i začorimo ko tuke  . Probudimo se nakon dva sata. Nakon buđenja osjećam se bolje umornom nego kada sam legla. Sve me boli, sva sam trula. Teško mi je i glavu držati uspravno, danas mi je užasno teška. Možda zbog vremena? Nabubrila mi je, kao i ostatak tijela od vlage  (spiritus, to je ona pojava o koju sam komentirala). Bez obzira na tu naotečenost, drapam po ovom novom sladoledu magic, jebo te kako mi je dobar. Obožavam karamel, pa mi je ovo ludilo od sladoleda. Plus toga u njemu dobijem žličicu i mađioničarski trik. Nije to mala stvar, a možda naletim na trik kako da određene osobe nestanu sa ovoga svijeta bez upotrebe sile. Jedini minus za sladoled je taj da je pakiran u minimalnom pakiranju, tako kao da su ga pakirali samo za hobbite, a ne prave ljude. Sa jednim si samo nadražim želudac, tako da moraju pasti bar još dva tri komada da zadovoljim svoje potrebe za slatkim. Mljac. |
29.10.2004., petak
Bez naslova 
|
Vozim se danas, stanem na semaforu i bacim pogled u lijevo. Gledam i mislim da imam priviđenja. Ono qrac, ogroman zeleni jumbo plakat ( još jedan, da) samo sada sam zapisala kaj na njemu i piše, nisam stigla fotić izvaditi, a taman je na bezveznom mjestu gdje nemogu autom. Piše slijedeće : "Zapostavljena znanost, nepokrenuta Hrvatska" buaaah, da se nasmijem sada ili kasnije. Ovo sam shvatila kao provokaciju. Nažalost, dragi profesor ili nastavnik više ne komentira, ali čita, vjerujem da ima još kaj za reći. Bože moj , pa di bi bio ovaj svijet da svi razmišljamo na isti način i da svi na sve stvari gledamo podjednako? Hm, svi bi vozili iste aute, svi bi se isto oblačili. Fuj, ne sviđa mi se to, bolje da se argumentirano kačimo. Da ja opet malo piknem u gornji plakat. Koji debil je izmislio ovako dubokoumni plakat, izjavu, kaj god. No, nema veze. Današnji školski biser. Učiteljica dođe u školu i pita klince ko će sve kupiti nekakvu knjigu ( nemam pojma o kojoj se radi) nitko se ne javi, na to ona reagira sramota , samo me sramotite ne može to da nitko ne kupi knjigu i doslovno naredi da svaki drugi učenik mora knjigu kupiti. Right, baš ću kupovati knjigu koja će skupljati prašinu doma i nikada neće biti otvorena. Radije otiđem i kupim joj one knjige koje želi, nego ovu nametnutu. No way. Ovo je još jedan od dokaza koliko stoke ima na ovome svijetu ( sorry kravice i ostala živino, nisam mislila na Vas) Samo ću spomenuti još jedan dokaz kako su jadni, a ide ovako: Prošle godine, kao i svake do sada na kraju prvoga polugodišta djeca se časte u razredu. Donesu se kolači, pijača, slatkiši... da ne nabrajam. Tako sam i ja odnesla kremšnite, karton pijače i kojekakve slatkiše. Dođe malena doma i pitam ako su se dobro proveli. Ona pomalo tužna kaže bilo bi sve OK da nam je učiteljica dala da se častimo i uzimamo kaj smo htjeli. Pitam pa kaj nije sve bilo ponuđeno. Naravno da nije. Na to mi kaže kako su otvorili svega 2 Cole , a ostalo se sve spremilo u ormar i ne smije se dirati, kolači isto tako. Jebem ti jadnicu, pa ako si toliko željna tih stvari, reci budemo ti donijeli pa se uguši. U razredu imaju jednoga dečka, jako siromašnog i usput ih zadesi grozna nesreća. Nije se sjetila da ostatak kolača, pijače spakira i da djetetu, ne. Sebična kuja je to odnijela sebi doma. Ovo je bila kap koja mi je prelila čašu i nisam mogla prešutjeti. Slijedeći puta kada su imali feštu ( nečiji rođendan) ostatak su dali siromašnom dječačiću. Stop. Inače će se ovi blogači pretvoriti u klub mrzitelja nastavnika. Sjećam se da je ne tako davno i jedna blogerica koja radi u školi dobila otkaz jer je pisalo o stanju u svojoj školi, za tu imam osjećaj da spada u one jako rijetke ili ti ga dobre učiteljice/profesorice. Govna nas okružuju na sve strane i ne možemo si pomoći jer ih neminovno trebamo. Kaj to je normalno da idem javnom bilježniku ostaviti svoje pare, dobro, zauzvrat dobijem poštambiljani i ovjereni papir, ali da i tamo moram odnijeti bocu alkohola i kavu da mi se to napravi istoga dana, da ne moram doći još 10 puta? Nije to normalno. Ništa nije normalno. Danas sam skinula tužbu i odgovor na tužbu sa indexa, nemam niti tu ništa za reći, mislim to mi je i više nego smiješno, vidite , pa prosudite sami. |
28.10.2004., četvrtak
Čušpajz 
|
Trend se nastavlja, mislim na ne dopuštanje psima da ulaze u kojekakve ustanove, više o tome Index Mislim stvarno nemam komentara na ovo, koji bolestan svijet i to u crkvi. Ako sada počnem o crkvi, budu me popovi analizirali i davali lude savjete o tome kako trebam roditi još jedno 7-10 djece jer to je ono, kršćanski. A dobro je imati puno djece i to vjernike, koji će svaki vikend odlaziti u crkvu i ostavljati milodare. To je u redu, to je genijalno. Fuj, gade mi se i takvi. Opet kažem čast izuzecima. Majko moja di ide ovaj svijet, učitelji u qrcu, svećenici prolupali, doktori se iživljavaju na nama jadnicima. Bljak, zato mi se sve to gadi. Zato ne hodam u školu, crkvu, doktorima. Ja ću na kraju skončati kao Bob Marley. Kada me nešto i stisne i odem kod doktora nađu mi uvijek još nešto i u principu nakon posjeta doktoru još mi je lošije. Sada da se opet dodirnem prosvjetnih radnika. Baš mi je ta tema ovih dana zanimljiva. Oni svi obožavaju svoj posao i to rade iz ljubavi. Divota. Oni su svi pažljivi, tolerantni, savršeni. Ma krasno. Oni to ne rade zbog love. Di ćeš ljepše. Sada ono kaj me najviše iritira, svaki puta kada je nekakav praznik ili završetak školske godine oni uzimaju darove od djece. Pa koji ste vi jadnici ( les miserables) . Samo da sada ne čujem priču o tome kako vas klinci izrazito poštuju i vole, pa od tuda proizlazi želja za darivanjem. Gadite mi se vi koji objeručke grabite darove djece koja su prisiljena iste donijeti. Ako ne doneseš dar manje si vrijedan i postoji opasnost da će te učitelj/ica drugačije gledati, pa si ti misli. Da počnem pričati o izletima i pretplatama na školske časopise? Bolje ne, mislim da sam rekla po toj temi sve kaj sam imala. Ispravka. Nisam rekla sve, ali rekla sam onoliko da me se može razumjeti kaj mislim o vama. Idemo dalje. Čitam ja tako dalje i prvi tekst da sutra Index ima prvo ročište zbog Severine . Pa jebote tko je tu lud? Pa kaj su oni napravili da bi trebali ići na sud? Sudstvo nam je u qrcu, pa to su odmah trebali odbaciti, a ne da vuku ljude po sudovima i rade troškove. Sjećam se dana kada su objavili da snimka postoji. Dobro znam da me ludo zanimala ista, ono morala sam to vidjeti, jer kao svi se mi ne ševimo, ali jebaj ga, ljudska znatiželja i mrvicu zlobe. Naravno luđački sam tražila po indexu di je snimka. Nije je bilo. Bilo je par slikica, di se čak nije vidjelo ništa zanimljivo, osim nekih grdih lica. Čak su napisali da ne žele objaviti snimku jer ipak je to nešto intimno, nekako tako na tu foru je bilo napisano. Mogla bi čak reći da su bili jedni od korektnijih novinara koji su uopće izvjestili o dotičnom događaju. Eto sutra imaju ročište i držim palčeve da će sud uvidjeti da tu nema mjesta da se proces nastavi. Znači sada bi svi mogli tužiti bilo kojega novinara koji izvjesti o nekom događaju u zemlji? Ništa ne kužim više. Severino, jadna li si jadna. Baš me zanima kako će reagirati kada jednoga dana bude imala djecu, pa im netko u školi podvali sprženi CD s njihovom dragom mamicom iz najboljih dana. Jeste Vi primjetili kako sam napaljena ovih dana? Hm, nemam PMS, dobila sam svu pažnju ovoga svijeta, stvarno neznam u čemu je fora. Kaj je najbolje genijalno se osjećam, sretna i zadovoljna. |
27.10.2004., srijeda
Poziv na ubijanje?? 
|
Uh, kako sam umorna. Cijeli dan po terenu. Sve u svemu zadovoljna sam jer me i danas sreća prati, pa sam bez većih problema porješavala sve obaveze koje sam imala u planu. Danas zvoni telefon, pogledam tko zove, a tamo moja mama. Dignem slušalicu da čujem kaj ima. Iznenadila me svojim pitanjima i svojim govorom. Pozitivno iznenadila. Nakon mačkovih staraca ovo je pravo osvježenje. Već sam pomislila da možda moja mama čita moj blog, pa se na neki način našla uvrijeđenom i svjesnom nekih svojih postupaka, pa je to danas htijela ispraviti. Mama ako čitaš, samo tako nastavi, ovo ti je bio dobar potez. Ima i ona svijetlih trenutaka ili sam postala tolerantnija? Tako sam se poprilično zadovoljna uputila u obavljanje preostalih poslova, a morali smo zapaliti u metropolu. Vozimo se tako u autu i opet je radio namješten na 101. Slušam i mislim si kakva je to reklama? Neznam da li ju je netko čuo, ali ide ovako: Striček ja bi kuglicu čokolade, dobro djevojčice evo, ma ne ne, ja bi ipak bananu, evo izvoli, ma ne ja bi ipak karamel, jesi sigurna? Jesam. Jesi stvarno sigurna? Jesam. Uzme to ona , a ovaj komentira jebem joj i tako to.. Vraća se ona, pa to nije sladoled od karamela, to je lješnjak.  Ovaj počne pucati, nekim šmajserom po njoj uz psovke. E, sada se ja pitam, ljudi pa koji je to qrac?? Jesu oni normalni? Ja sam ovu reklamu, jingl ili kaj je već shvatila kao poziv na ubijanje klinaca. Kako? Pa ako Vas klinci iziritiraju najbolje je da ih upucate. Bolesno. Stvarno bolesno. Časna riječ ako su oni normalni. Pa kaj to nitko prije nije čuo, kaj su toliko bolesni? Ne mogu to shvatiti kao zajebanciju, jebaj ga , ali ne mogu. Na taj način se ne bi trebao nitko šaliti. Kao da nema dosta sranja u ovoj našoj zemlji. Prevršili su svaku mjeru. A lik koji puca te jinglove i reklame ima tako oduran glas, da mi stvarno ne ide u glavu da bi bilo tko kupio proizvod koji on reklamira. To mi dođe kao neka vrst anti reklame za proizvode koje prezentira. Odmah mi pada na pamet reklama za nashuatek, vrhunski proizvod, ali nakon ove reklame uvijek bi imala osjećaj da sam je kupila od nekog debila. Kako vrijeđam čovjeka, a niti neznam tko je, kaj je, boli me kita. Javna je ličnost, pa neka pati ( boli i njega kita za mene). Nakon ovoga od mene imaju ocjenu –5, a profesore ili profesorico kaj mislite o tome? Mojem ocjenjivanju dotičnih.Hodam danas po HgSpotu i gledam kaj ima. Ima svega, ali ništa me nije diglo. Nema baš nešto novih proizvoda koji bi me u ovom momentu zanimali. Od mobača isto tako, nakon 7610 sve mi je isto, već viđeno. U Pet centar nisam išla. Namjerno nisam išla, jer bi garant neku životinju opet dopeljala doma. Tako da sve kaj trebam za ove moje živali kupujem u dućanima koji ne drže životinje. Malena je ostala sama doma, čuvala je životinje, pa smo otišli i njoj neku sitnicu kupiti. Našli smo baš cool svijećnjak za mirisna ulja. Kričavo žuti sa nekakvim velikim cvijetom. Baš je super i par mirisnih ulja. Tako da sada ima novu kolekciju i bila je više nego zadovoljna. Fakat je zaslužila, a može svijećice paliti zemljopisnim kartama. Mada ja to odobravam, ona ne pristaje na paljenje istih jer bi onda morala snositi sankcije. Pametna neka mala. Garant je na mamu. Eto ipak je malena koliko toliko ispala normalna uz mene ovakvu.  Pozdrav svim profesoricama i profesorima – MALO VAS JE AL STE GOVNA (Copyright by Split-Grafit), a poseban pozdrav neisfrustriranim profesorima i profesoricama - vas je još manje, ali vas ima. |
26.10.2004., utorak
No dogs allowed 
Danas je sve trebalo krenuti dalje. Ujutro smo se probudili, malenu otpratili do škole, mi otišli svojim poslom dalje. Naravno da je Pongo išao sa nama. Uputimo se u banku da zatvorimo žiro-račun. Prije nego smo krenuli nazvala sam da pitam kaj mi sve treba, da se ne desi da dođem, pa me lijepo spraše, kako to obično biva. Dođemo u banku i odmah nam daju do znanja da psi tu nisu poželjni. Ne radimo frku, dogovorimo se da će prvo mačak izaći vani sa njime, a kasnije ćemo se zamjeniti. Čekam ja tako na red i oko mene sve puno plakata peseka. Peseka, da. Vodiči za slijepe i oni prikupljaju novce. Radi se o jebenoj Zagrebačkoj banci. Odmah mi glavom prolazi kakvi su licemjeri i seronje. Ok je da preko njihove banke ide sakupljanje novaca, ali su životinje neprikladne. Kaj da se desilo da je netko sa psom vodičem došao u banku? I njega ne bi pustili? Jadno. Ok, idemo dalje. čekam ja tako dalje i dolazi stari deda. Nije frka u tome kaj je on star, nego je frajer puko. Obukao je nekakvo odijelo, vjerojatno se u tome oženio, stavio kravatu i nakičkao kojekakvim medaljama i značkama.  Koji je to vrag, pa Božić nije još tako blizu, a ovaj se već okitio. Odmah je počeo sa kojekakvim pričama. Hvala bogu, pa je bio u suprotnom redu od mene i meni se nije obračao. Mislim da sam na kraju sa živcima i da to ne bi mogla samo tako tolerirati. Znam da dedi nije lako i da mu treba pažnje i sve znam, ali meni je pun qrac takvih ljudi. Obavim ja to i krenemo prema parkingu di nas dočeka nekakav čudan čovjek ( vrši naplatu parkiranja, koju smo mu uredno platili) melje nešto sam sa sobom. Krene prema Pongu, a ovaj se sakrije k meni. To se još nije desilo jer se Pongo svima veseli i svima bi otišao. E, ta stvar me kod Ponga smeta i nadam se da će se sa vremenom od toga odviknuti. Znam da nemam dobermana, ali baš mi je cool kada reži na ljude. Brzo sjedamo u auto i brišemo iz tog ludila. Otiđemo u ostale institucije i sve obavimo. Čudno. Još mi se do sada nije desilo da obavim sve isti dan, pogotovo ono kaj sam si zacrtala. Možda se ipak nešto mjenja? Mjenja se qrac, bio je vikend, pa su sve te babe koje rade u tim institucijama dobile qrca, pa ih još danas drži. Nedaj Bože sutra ili prekosutra ići kaj obavljati. Garantiram da se u te dane ne obavi sve kaj čovjek zamisli. Tek toliko da se zna, opet smo se zakačili sa starcima. To je već normalno, pa nije ništa novo. Od posla nam je ostalo još stvari, koje se nadam da ćemo riješiti do Nove Godine, a onda... Jedva čekam, pošteni, zasluženi odmor.  Malena ima sada za vikend + par dana school free i jedva čekam. Poludim koliko tu djecu mrcvare u školi. Dobila je jučer minus jer je zaboravila donijeti kartu Hrvatske. Kaj misliš, velike stvari, jebena karta, ajde da je zaboravila knjigu, ali kartu koja im taj dan čak nije ni zatrebala. Naravno da je zaboravila , ionako je još u šoku zbog Kreše, ali kome to reći? Tko ih šljivi sve skupa, bude i ta škola završila, pa ćemo svi zajedno paliti karte. |
25.10.2004., ponedjeljak
Six Feet Under 
Tužan mi je današnji dan. Pokopali smo Krešu. Odgodili smo sve poslove za danas i obavili tu nezahvalnu dužnost. Okupili smo se mi sa Pongom. Nemo kao da nezna kaj se dogodilo. Sunčao se cijeli dan. Ferdo se dere kao i obično. Mislim tj. želim vjerovati da se Krešo reinkarnirao. Jučer nekako u doba kada je uginuo pojavio se jedan paukec. Još jučer sam ga fliknula vani, ali ujutro kada sam se probudila opet sam ga ugledala. Garant je to jedan te isti pauk, jer baš je neki čudan. Ima krive nogice. Stavili smo ga na cvijeće, ali on stalno dolazi di smo mi. Boli me briga, ali ja vjerujem da je to naš Krešo. Ostaje unutra koliko mu to srce želi.  Danas sam čula još jednu tužnu vijest. Pas kojega smo redovito hranili, više nije među živima. Znali smo da taj pas ima vlasnika, ali nikada nismo mogli naći tko mu je vlasnik. Naime pesek je stalno hodao okolo sam. Volio je djecu, bio je mlad. Nije htio dugo boraviti u stanu. Pokušali smo ga par puta uzeti k nama i bio je dobar, ali nije baš fora uzimati tuđeg psa. Uvijek smo sa sobom nosili hranu za njega. Znao je di nam je garaža, koja vozila imamo i uredno trčkarao za nama do garaže. Svako jutro čekao je svoju porciju. Nedavno sam ga srela, imao je naotečenu nogu, jedva je hodao. Uzela sam ga doma, pokušavajući doznati tko je vlasnik da se psa odvede veterinaru. Pas je ostao jednu noć, prespavao je kod nas i drugi dan tražio da ide vani. Pustili smo ga. Doznali tko je vlasnik. Obećao je da će on srediti to sa psom i da se nemamo kaj miješati. Ok, samo smo htijeli pomoći. Dani su prolazili Johnnya nije bilo. Nije nas čekao. Danas saznam da su ga ubili. Kakvi su to ljudi?? Kao nije mu se moglo pomoći, morali su ga ubiti. Gluposti, jer je on normalno hodao, tu i tamo je malo šepao. Sve ide u qrac, ljudi su postali zvijeri, bez osjećaja i milosti. Mogao je reći da ne želi psa i sve bi bilo OK. Zašto takvi ljudi uopće uzimaju pse ili mačke? Cijeli svijet je popizdio. Baš bi nam trebao smak svijeta, pa da sve počne ispočetka. Ova " igra" je toliko sjebana, toliko bugovita da joj prijeti propast, a nema patch-a da je malo popravimo............. |
24.10.2004., nedjelja
Tužan dan 
Dan je počeo dobro. Lijepo smo se naspavali i odmorili. Mačak se prvi dignuo iz kreveta i ubrzo me je probudio neka pogledam kakvog vrtlara sam imala u stanu. ??? Vrtlara? Još uvijek potpuno zbunjena i uspavana ne kužim o čemu govori. Shvatila sam nakon 5 sek. Pongo se probudio i otišao u istraživanje. Zemlja mu se činila zanimljivom, pa je odlučio da sve biljke prekopa. Nije ih uništio jedino je zemlju razbrcao po stanu. Izglodao životinjice koje su bile zapiknute u zemlju i mudro otišao u krevet. Znao je koliko je sati i sakrio se ispod svoje deke. Poludila sam, dala sam mu do znanja da je zločest i neko vrijeme sam ga ignorirala. Naravno da nisam mogla dugo jer kada me onim crnim okicama pogleda nemam srca ljutiti se na njega. Mačak mi je pomogao i sve smo složili kako je bilo, usput smo očistili cijeli stan, spremili se i otišli u šetnju. Vratili smo se kući, pripremili jesti, najeli se, imali gosta na kavi. Sve je bilo normalno, sve je bilo OK. Svi smo bili sretni i zadovoljni. Skroz do maloprije. Onda se sve okrenulo. Krešo je uginuo. Bilo mu je loše, ali sam se ipak nadala da će ostati živ. Vodili smo brigu o njemu, mazali mu okice, ma sve. Siroče. Koji je to jebeni osjećaj. Odvratno nešto. Baš mi je teško. Sada će se pridružiti vrapčiću Ferdi i Aronu. Uopće ne znam kako da opišem osjećaj, osim da kažem da mi je grozno. Trebati će mi par dana da se oporavim. Nikada ga neću zaboraviti.... |
23.10.2004., subota
Branje 
|
Završeno. Umorna sam i polubolesna. Boli me svaki dio tijela. Danas mi je bilo posebno naporno branje. |
22.10.2004., petak
Nisam više Pešalov 
Kiša pada. Baš je neumorna. Čudno da mi se uopće ne spava, obično kada je ovakvo vrijeme nisam za ništa osim za spavanje. Ujutro zvoni telefon. Usporeno odem do telefona i na displayu piše starci. No way. Nema javljanja. Za pola sata zvoni opet i tako neko vrijeme. Nakon 20-tak poziva odlučim se javiti. Stara. Nije joj bilo dosta od jučer, pa je htijela još. Nisam se dala smesti, rekla sam kaj sam imala. Biser slijedi. Znači sutra ne dolazite u branje? Kao, pošto smo se posvađali, ona je registrirala da nećemo doći, ali svejedno zove da provjeri. Ako smo rekli da ćemo doći onda ćemo to i odraditi, nismo seronje kao neki koji obećaju, pa ne ispune obećanje. Dobro. Gotov razgovor. Opet mi nije uspjela uzrujati, ali sam ja vidno uzrujala nju. Nije mi žao, smatram da nisam kriva za ništa. Danas sam između ostalih stvari odlučila posjetiti frizerski salon. Gledam se u ogledalu i razmišljam o Pešalovu. Pa jebem Vam ja sve, uopće ne ličim na Pešalova. Istina da mi kosa strši na sve strane i da je nikako ne mogu ukrotiti. Istina da se ujutro tako zaležim na sve strane, pa moram svako jutro prati kosu. Ne mogu se više ovakvu gledati. Nazovem, naručim se i odem. Sjednem i pita me frizerka koliko? Kaj koliko drapaj to čim više da ne bi u skoro vrijeme opet počela nalikovati Pešalovu. Čudno me je pogledala i ošišala. Požurila sam se doma jer mi se želudac već na veliko počeo derati. Ulazim u stan i mačak odmah nabaci kompliment. Vidiš koliko ti je bolje ovako. Ma dobro stari ako ti kažeš onda je valjda tako, idemo jesti. Najeli se , popili kavu i ogovarali starce. Mislim da im se štuca cijeli dan.  Danas me i sestra nazvala. Zvala sam je u zadnjih mjesec dana par puta, mobitel ugašen, a doma je ionako nikada nema. Nije me pitala kako sam, kaj ima. Trebala me za jednu uslugu. Naravno da ću joj ispuniti tu želju, ipak je ona moja mlađa sestra. Možda sam ipak ja dobra sestra? Nisam, glupo se zavaravati. Nisam dobra kćer, nisam dobra sestra, nisam dobra snaha, nisam.. Dobra sam žena i dobra mama. Nadam se da ne živim u zabludi. Najbolje da odmah pitam ove moje da li sam si to samo umislila ili je to stvarno tako. Kakva sam prijateljica? Super. Tako dugo dok me netko ne pokuša zaribati, onda vraćam dvostruko. Zlopamtilo? Jesam. Nevjerojatno koje stvari još dan danas pamtim. Sestri nikada neću zaboraviti kada smo bili klinci imala sam obavezu čuvati je, pošto je 5 godina mlađa. Ne daj ti Bože da me stari pozove dok se igramo vani , a da ona nije samnom. Obožavala bi mi bježati i skrivati se. Ja sam svaki puta popušila i dobila batine. Tata me nije šparao. Napravila je i dobro djelo za mene. Ostale smo same doma i sjela sam na vrata bara. Trebam reći kaj se desilo? Pukla su, mada tada nisam imala veliko dupe. Došao stari doma i odmah ugledao vrata. Krenuo je odmah prema meni, a sestra je rekla nije ona ja sam. Koma, ostala sam šokirana. Naravno ona nikada nije dobila batina od tate. Tata je bio strog, ali pravedan. Bar mi se sada tako čini, onda sam ga smatrala najgorim tatom na svijetu. Koliko sam ja zabrijala na ove starce, čini mi se da ću morati na kraju ipak potražiti psihoterapeuta kako je rekao spider. Sada sam se zamislila. |
21.10.2004., četvrtak
Fuck parents 
|
Pomalo umorna, ali nevjerojatno mirna. Usprkos današnjem danu. Koma od dana. Svađa. Opet iznova. Zna se sa kime. Yes. Starci. Eto to bi bilo to kaj se tiče njih, više od ovoga nisu zaslužili. Sjetit će se oni na nas kretene u subotu kada treba brati. Nećemo biti govna kao oni, obećali smo, odraditi ćemo i tko ih jebe. Najžalosnije je kaj stvarno tako i mislim. Cijeli dan trčkaram na razne strane, na razna mjesta. Obavljam nekakve jebene poslove i samo me šalju iz jedne službu u drugu. Duboko sam udahnula i rekla, neću se nervirati zbog nikoga. Obavila nisam ništa i nisam nervozna. Jebeno dobar osjećaj. Došla sam doma naklopala se zelja s mesom i pireom, popila najdražu tekućinu, sjela sa mačkom na trosjed i pogledala film. Troju. Dobar film nema kaj, jedino kaj me onaj Orlando Bloom iznervirao, pussy. Dobar dio filma sam gledala kada ću ugledati avion na nebu. Nisam ga vidjela. PSMTR , a baš me taj avion ludo zanimao. Vidjela sam trailer sa tim avionom, a sada ga na ovom DVDu nema ili nisam dobro gledala. Tko zna u kojoj minuti se pojavi famozni avion neka javi. Pojma nemam zašto me to uopće zanima, ali nemrem si pomoći.  Listam danas od malene Enter i ugledam jednu vrlo zanimljivu stvarčicu. USB akvarij. Coooool. Mislim da ću svim silama pokušati to nabaviti. Izgleda kao pravi, ali kako su i oni rekli, nema mijenjanja vode, nema hranjenja i ostalih pizdarija koje su neminovne kada imaš žive ribe. Prije par godina sam kupila akvarij sa staklenim ribicama i puževima. Još dan danas je živ i stvarno nemam nikakvih briga s njima. Čak ih do sada nikada nisam ni nahranila. Vodu im promjenim svako toliko. Sada sam i tu doskočila da mi voda ne hlapi i ne pada prašina unutra. Vrlo jednostavno. Izrezala sam onu najlonsku foliju točno kao otvor akvarija i uopće se ne skonta da je pokrito, a voda je uvijek čista i ne isparava. Danas smo sredili i akvarij kornjačama. Kreši je još uvijek loše. Izvadili smo i drvo koje je bilo unutra. Eliminiramo sve moguće stvari koje bi mogle izazvati upalu očiju. Uz to još smo skontali da smo razbili termometar. Tako da moram u nabavu novoga. Sada garant više neću kupiti stakleni, nego onaj magnetni kao traka. To nema šanse da se razbije.    Skoro zaboravih čestitati jedan rođendan. Draga naša balafa Ifo od sveg srca želim ti sretan rođendan i da ti se sve životne želje i snovi ostvare. Sretan rođendan svima koji ga danas slave. |
20.10.2004., srijeda
Otrov 
Evo mene, dobro najedena i zadovoljna. Tako sam bila gladna da bi i vuka pojela. Danas je krasan dan, pa sam ga iskoristila za standardno pospremanje stana i izlazak na zrak. Svi skupa smo se našetali i pošteno izmorili. Doživjeli smo kojekakve pizdarije na tom ludom putu. Prvo nas je u mraku dočekao mačak.  Ne moj mačak, nego pravi pravcati mačor. Jebote htio on napasti Ponga. Uspjeli smo ga otjerati, ali nas je stalno pratio. Nakon 5 minuta skontao je da smo jači, pa se povukao. Šetamo mi tako dalje i odjednom se zaleti klinac prema nama, luđački bolesno i počne lajati. Koji ti je qrac, budalo jedna blesava? Nemrem vjerovati kako su današnja djeca neotesana. Sjećam se kada sam ja bila u tim godinama da bi uvijek starije pozdravila i nikada mi nije palo na pamet da se tako glupiram. Nisam bila jedina, svi smo se tako ponašali. Jebeš klinca, već će njega život naučiti pameti. Idemo dalje. Dođemo pred zgradu i ugledam na travi di Pongo piša i igra se komade salame. Salama sa otrovom za miševe ili štakore. Bože moj, pa kaj je ljudima? Kaj je svima nama? Jesmo poblesavili? Ozonska rupa je toliko velika, da je nekima počela nagrizati i ono malo pameti koje su imali. Kakav to moraš biti konj ( sorry konjiću ti si OK) da ideš namjerno postavljati takve stvari sa namjerom da ubiješ psa, mačku? Mrzim takve ljude. Toliko ih mrzim da bi bila u stanju zavezati ih i našopati tom salamom. Zabrinjavajuće? Možda je i meni ovo malo pameti počelo odumirati. Uživala bi u mukama takvih kretena. Smijala bi se i ne bi mi bilo žao u niti jednom trenutku. Uvijek sam pristalica ljudske komunikacije, u smislu ako imaš nešto protiv mene ili protiv nekoga od mojih, dođi i reci. Pizde jedne nemaju jaja da izgovore kaj ih muči. Kvocjent inteligencije im je manji od makovog zrna. Dobro pretjerala sam. Bili bi oni sretni da im je IQ tako visok, nažalost njihov je na nivou jedne amebe. Da li sam ljuta? Nisam. Kako to? Evo ovako. Iz razloga jer sam svjesna da se te iste osobe žive izjedaju kada nas vide. Kada vide našeg prekrasnog mališu. Kada vide da se smijemo i da uživamo, a oni se skrivaju iza zavjese, promatraju, pate, pizde. Boli ih to, izjeda. Nisam ljuta, nego sam sretna. Sretna sam da nisam tako bolesno poremećena osoba. Znam se veseliti psu, cvijetu, oblaku. Njima sve smeta. Smetaju sami sebi. Po noći ne mogu spavati zbog zlobe, izjeda ih, smišljaju kako drugima napakostiti. Ko ih jebe. |
19.10.2004., utorak
Pijača i klopa 
|
Pongo se vratio u noći u normalu, pošto je cijeli dan preležao bio je pun energije. Trebam li napomenuti da nas je ovu noć istrenirao? Kreši je sve lošije. Krema mu ništa ne pomaže, sada jedva vidi i na drugo okeco, a prvo mu se skroz zatvorilo i naoteklo. Užas. Teško mi ga je gledati kako se muči. Danas je nestalo struje i nije je bilo nekoliko sati. Dođe, nestane i tako non-stop. Sve bi to bilo Ok da se to nije događalo taman za vrijeme kada ljudi kuhaju ručak. Niti grijanje ne radi kada nema struje. Baš mi je diglo tlak. Popila sam danas enormnu količinu kave, toliko da me zanosi u jednu stranu. Cijeli dan nešto čeprakam po kuhinji i stalno bi nešto jela, a ne znam ni sama kaj. Nemrem se odlučiti slatko ili konkretno. Jučer smo stavili prvi film za gledanje i počeo je poprilično zanimljivo. Naravno, sjećam se samo početka. Zaspala sam ko deva. Valjda nakon 15 minuta filma. Mačak ga je odgledao i rekao da je Ok film, tako da ću ga možda večeras pogledati. Budem toliko umorna i čim ugledam jastuk već spavam. Namjeravala sam ovaj tjedan i na šišanje, pošto mi je čupa već poprilično duga, a i zbog neukusnih komentara mačka i oxiia. Gadovi me zovu Nikolaj (onaj dizač utega – Pešalov). Ono, frajer ima fudbalerku. No krasno sa kime me uspoređuju. Tako da sam sada u nedoumici, da li ipak pustiti da kosa naraste, pa da nabacim novi look ili da se ostružem kako ja to znam. Opet sa druge strane kada razmislim o njihovom vrijeđanju ( to oni mene od milja zajebavaju, je tako? ) sjetim se da je taj isti Nikolaj osvojio zlatnu medalju na olimpijskim igrama. Nije loše, ha?  Za vikend idemo u branje grožđa. Već sam se toliko pripremila i izdresirala da to moram napraviti i odraditi da mi je postalo svejedno. Jabuke sam izbjegla. Ove godine mislim da sam ukupno popila eventualno 4 butelje vina, naravno kupljenoga, ne ovoga iz branja. U zadnje vrijeme mi više leži piva i jeagermaister uvijek mogu drapati, a i vodku čistu, pure ili ti ga kaltes, klares vodka. Ostalo ovisi, ali ovo mi je u top 3. Usput sam se odmah sjetila stvari koje nikako ne volim piti, od same pomisli na njih mi se povraća, a to su Martini, Prošek, Metaxa, Orahovac. Bljakkkk. Od bezalkoholnog na prvom mjestu piće Vaše mladosti, Cockta. Dobijem proljev čim se sjetim te pijače, isto tako gadno mi je onaj ginger. Vjerojatno ima toga još samo se nemrem sjetiti. Hrana. Rijetko koja mi nije dobra , ali ima i toga. Kopar sos ili kopar u bilo kojem obliku, artičoke ( znam bugenvilo da je to tebi omiljena klopa), hranu začinjenu origanom. Ništa mi više ne pada na pamet, vjerojatno ću se kasnije sjetiti još hrpu stvari. Zanimljivo, od mesa sve kaj sam probala mi je dobro. Slatkovodne ribe ne volim, slane ok, ali nikada mi nisu prvi izbor. Mislim da postajem gladna. Nekakvi čudni zvukovi odzvanjaju sobom. Idem. |
18.10.2004., ponedjeljak
Cijepljenje 
|
Opet o Pongu. Mališa je danas cijepljen. Došli smo u ambulantu i ispred nas bila je chivava. Ušla je unutra i plakala i cvilila ko luda. Pongo je slušao i uzrujao se. Bilo mi ga je žao kaj se mora cijepiti, ali kaj se mora, mora se. Ušli smo unutra, znatiželjno ih je promatrao i veselio se. Dali su mu tableticu za gliste, izmjerili mu temperaturu u turu i nije bio zadovoljan. Nakon toga uslijedila je injekcija. Bio je miran i uopće se nije uzrujao, a ja ponosna kako je on hrabar. Otišli smo odmah u dućan kupiti mu omiljenu poslasticu. Nakon par sati počeo je plakati i tražio uporno da ide spavati. Evo jadan cijeli dan leži, pojeo je klopu , popiški se i ide u krevet. Siroče malo. Da bi sranje bilo veće Krešo ( kornjača) je bolestan. Ima neku upalu oka i sav je sjeban. Trese glavicom. Prvo sam ga okupala u mlakoj kamilici, a nakon toga mažem mu oko kremom za oči. Nadam se da će ozdraviti i da će mu biti Ok. Nemo ( kornjača) danas isto loše jede, ali je veseli. Jedino je Ferdo pun energije. Iskreno se nadam da će Krešo ozdraviti. To je po pitanju životinja. Ostala današnja događanja i nisu ništa posebno. Osim kaj smo morali opet u baumax po raznorazne gumice ( dihtunge) za vodokotilić, koji je propišao. Sredila sam si i pripremila terasu za zimu. Ipak mislim da sada više nećemo tako skoro sjediti vani. Počela sam igrati ove nove Simse i uopće nisam zadovoljna izborom kuće i zemljišta, ali čim nakupim kaj para idem u proširivanje postojeće kuće ili kupovine veće. U da me vidite kako sam se zrihtala, izgledam komatozno. Sva sam nekakva sitna. Nice. Dupe mi je danas super, kao da se ništa nije desilo. Uglavnom na zapadu ništa novo. Mačak je uzeo hrpu filmova, tako da ćemo imati filmsku večer i to u krpama, pa do kada uspijemo ostati budni. Sve ovisi kako će nas zaintrigirati filmovi. |
17.10.2004., nedjelja
Mission complete 
Evo mene , napokon. Sve pofarbano sa više ili manje problema. Jučer sam imala i nesreću na radu. Gadnu nesreću. Sjebala sam si guzu. Guzu pih, mislim na guzičetinu , naravno. Ovaj puta se ispostavilo da je dobro imati veliku lijepu guzičetinu. O čemu ja uopće pričam? Za miješanje farbe uzeli smo komad nekakvog željeza, onog željeza kaj je mačak prepilio od prethodne ograde. Taj komad je na jednom dijelu hrđav i oštar. Da se kanta ne bi izgrebala( iz kojih razloga nemam pojma, valjda da imamo još kaj utovariti u garažu) taj dio ostao je vani viriti iz kante. Kako sam ja bila u elementu malanja, nisam previše obraćala pažnju di je kanta, pa sam tako u jednom trenutku dupetom zaorala po toj štangi. Skočila sam kao munja. Razdrapala hlače, najdraže gaće i sjebala dupe. Da nemam ovako krasno popunjenu stražnjicu jebena štanga bi mi se zabila direktno u srce, tako da na sreću dalje od dupeta nije išla. Najradije bi počela cendrati, ali jebaj ga treba posao dovršiti. Kako smo išli kraju, sve mi se manje dalo i sve mi je bilo napornije. Par puta sam skoro pala i s lojtre, čudno da nisam, kako sam spretna još sam dobro prošla. Kasnije mi se činilo da mi od te ogrebotine trne cijela desna noga, sve me boljelo. Kasnije mi se to sve više sviđalo jer je mačak bio pažljiviji nego inače.  Trebam reći da me i danas ludo boli guz i cijela noga? Sve u svemu zadovoljna sam. Završili smo i tu misiju, sada mi je preostala još jedino misija pospremanja garaža. Nekako mi se čini da je prehladno i da ću to ipak odgoditi za toplija vremena. Pih, jedva sam dočekala. Sutra Pongač ide na cjepljenje. Jadan mališa, ali kada je to za njegovo dobro. Jučer kada smo malali on i Ferdo su se zakačili. Mi u elementu , puni farbe, kada odjednom Pongo laje, Ferdo krešti. Brzim korakom pogledamo kaj se dešava, kada ono Pongo uporno želi Ferdi pojesti jabuku, a ovaj neda. Luđaci jedni. Ubrzo smo ih smirili. Pongo je dobio svoju jabuku, a Ferdo je nastavio žvakati svoju. Malena je sve napornija. PSMTR izgleda da ova mlađa generacija ranije ulazi u pubertet. Ne mogu drugačije to objasniti. Samo bi se svađala, prkosila, inatila. Jednom riječju nemoguća je. Nije dobro ako je ignoriram, nije dobro ako pokušam smireno i lijepo, jedino rješenje je tup po dupetu i tjeranje u krevet. To mi je uvijek kao maloj išlo na jetra, kada su me starci sprašili u krpe da moram spavati. Dozvolim joj gledanje TV-a, ali u svojoj sobi, tako da je ne čujem. Vječita prijetnja joj je ono za vaditi tjesteninu, kaj ima zube. Imam jebačku , kričavo zelenu iz Ikee i to odkada je bila beba ima straha za popizdit. Kaj bi tek bilo da je sa time dobila batine? Eto to bi u kratkim crtama bilo to, kako ste mi Vi proveli vikend? |
16.10.2004., subota
Bol 
|
Ljudi moji, nisam sposobna danas tipkati jer me prsti toliko bole od čiščenja da mi je muka. Sutra ću biti kao nova, imam koješta reći. |
15.10.2004., petak
Krepanitis 
|
Ubilo me ovo malanje i pospremanje. Imamo i gosta tako da se idem zavaliti u fotelju. Moram se odmoriti do sutra jer imamo još posla za popizdit. Laka Vam noć svima, dobar dan nekima, lijepo mi se odmorite i nasmijte se novom lijepom danu. Pukla sam. |
14.10.2004., četvrtak
Valjak u ruke 
|
Još jedan super dan u nizu. Baš nice. Cijelu noć sam se borila sa želucem i nije mi bilo lako. Nikako da ga uvjerim da se smiri i da nema potrebe da pojedeno izbaci van. Kiselina me tako nagriza, pa mi svašta u gluho doba noći pada na pamet. Tako me opčinila ideja o promjeni spavaće sobe i dnevnog boravka. Od neki dan imam neodoljivu želju za promjenom stola i stolica. Razmišljam, dignem se iz kreveta i tražim di čega ima. Nađem ja tako jedan super kožni dvosjed, zatražim ponudu i danas je primim. Gledam i ne vjerujem. Običan kožni dvosjed od kako oni kažu osnovnog modela kože ( čitaj najjeftiniji) , a ima ih čak sedam vrsta kože poslije njega dođe ni više ni manje nego 19325 kuna. WTF? Časna riječ ako su oni normalni. Tko zna koliko onda dođe isti takav sa najboljom kožom. Nemreš vjerovati. Sjetim se ja odmah moje Ikee. Automatski pretražujem tko iznajmljuje kombi, pošto mi u moj bolid sve kaj želim dopremiti ni ne stane. Našla sam par zanimljivih rent a cara, ali vjerojatno budu zanimljivi tako dugo dok ih ne nazovem. Onda si opet sa druge strane postavljam pitanje kamo sa sadašnjim namještajem. Oxii ti mi odmah padaš na pamet. Ima i jedna spavaća soba koja mi je super. Jedino nisam našla stol i stolice koje bi me odmah oborile s nogu. Pred jutro napakon zaspim, a glavom mi kruži namještaj. Danas sam izvukla sve žive kataloge, a kako je Miss rekla taman je vrijeme Ambiente. Jednostavno ne stignem. Sutra bi trebala bolid registrirati, a moramo od ranog jutra na posao i tko zna koliko bude se sve odužilo. Onda u subotu opet posao. Nedjelja? Hm, a do kada traje Ambienta, čini mi se do 17.10. neda mi se zadnji dan odlaziti u razgledavanje.  Sjedimo popodne i gledamo TV i upitam mačka kada uopće planiramo početi malati. Već smo počeli grijati, a nismo stan pomalali. Ni pet ni šest, digne se on ko munja i naredi neka pripremim valjke i ostalu opremu. Pohitala sam odmah da se ne predomisli. Dobila sam jedan zahtjevan posao. Trebala sam dobro pomiješati boju i dodati pigment. Dodajem zelene boje i kaže on, ej stara lakše s time nemoj to sve ulijati kaj ti je. Jebote stala sam taman na boji kakvu sam htijela, da sam nastavila kako sam planirala sve ulijati mogla bi baciti 15L farbe. Sva sreća da je vidio kaj radim. Pomalali smo dva zida. Najgore je kaj sve trebamo micati, naročito tu di je TV i ostala tehnička čudesa. Sutra nastavljamo dalje , nadam se da se nećemo predugo zadržati na poslu. Tako da usput imam i generalku u stanu i to mi se baš sviđa. Bar ću si sada i cvijeće otuširati i prozore, ma sve ću srediti. |
13.10.2004., srijeda
Soul food 
Danas sam rano ustala zbog neodgodivih obaveza. Kiša je polako padala. Iako sam neispavana, super sam se osjećala. Laganim korakom i velikim smješkom ( od uha do uha ) otpratila sam malenu u školu i krenula u nove radne pobjede. Brzo i bez ikakvih problema obavila sam radne zadatke i požurila se doma jer sam za danas naručila majstora da mi očisti bojler. Sezona grijanja nam je počela prije par dana, tako da je čišćenje istoga bilo neminovno. Dođe majstor obavi za sat vremena posao, uzme lovu i ide dalje. Malena se javlja da danas ima malo sati i dolazi doma. Mačak i ja se dogovorimo da idemo u nabavu hrane i ostaloga potrebnog za normalno funkcionirane moždanih stanica, a malena ostaje kući čuvati životinje i gledati film. Usput smo se zaletili u famozni Baumax po tepih za Ponga i sada je napokon bez brige jer mu posudice ne bježe po stanu. Pošto smo se nešto duže zadržali u nabavi, zvala je malena i u čudu pita dobro di ste vi, kaj ste zaboravili doma doći. Sada smo mi tu genijalno odglumili kako smo u njenom omiljenom dućanu i gledamo kaj novoga ima. Sigurno nije pala na foru. Odmah umiljatim glasićem daje do znanja neka se mi ništa ne žurimo da je njima ok doma samima. Požurili smo se u taj dućan, hvala Bogu pa nam je baš bio usput, uletili unutra bacili brzi pogled i kupili joj jednu pidžamicu kao dokaz stvarnog prebivanja u shopu. Koje jeftine fore bacamo. Jebaj ga, moraš se snaći, nema druge. Dočekala nas je dobre volje i pogledom uprtim u vrećice koje nosimo. Odmah je prepoznala vrećicu svojega dućana. Hvala tata, hvala mama. Pidžama je baš cool, onako za curice. Ona zadovoljna, mi još više.  Kupili smo i čevape za nabrzinu ispeći tako da se odmah najedemo, pa smo bez brige sa nakuhavanjem. Vadimo mi stvari iz vrećica, ali gle vraga nema čevapa. Mačak me začuđeno pogleda i nasmije se. Pitam ga kaj se smješiš. On meni ajde, ajde znam da si ih sakrila, pošto inače imam običaj zezati se na taj način. Gledam ja njega mrtva ozbiljna i kažem jebaj me, ali stvarno ovaj puta nisam ništa sakrila. Vražićak mi ne vjeruje. Nakon par minuta skonta da fakat nisam skrivala hranu. Uslijedi standardna izjava, pa ti nisi normalna , ostavila si čevapčiće u dućanu. O jebote. Ja sam ih zaboravila? Da nisi ti? Ne, nije on. Znam da sam čevapčiće stavila u auto i to pokraj par kanta koje sam isto tako kupila u Baumaxu, a on je uzimao kante i naravno nije vidio čevape. Spremio se on i trk u garažu. Meni je bilo toliko smiješno da mi se skoro pupak razvezao, a on ljut. Nakon par sekundi mojeg luđačkog smijanja, shvati da je stvar smiješna i pobjegne mu lagani smješak. Skočim na njega svom snagom i kažem ajde nasmij se slobodno. Glumi coolera i neće, obuje patike i pravac garaža. Kada se vratio još uvijek sam se previjala na podu od smijeha. Nije mogao izdržati prasne u smijeh i ufura časna riječ ako si ti normalna. Pih, kao da mi je rekao nešto novo. Ispekao je čevape, najeli smo se ko pajceki. Napila sam se Cole toliko da mi je postalo zlo. Morala sam leći. Tako smo Pongo i ja odspavali neko vrijeme u toplom krevetu sa smiješkom na licima. Probudio me nježno pokazujući mi Mikado čokoladu. Bila sam budna u sekundi i evo još me održava budnom. |
12.10.2004., utorak
Čudotvorka 
Danas se osjećam genijalno. Koji jebeno dobar osjećaj. Kada bi bar svaki dan bio ovakav. Po milion i prvi puta zaključujem da mi je doma najljepše. Obožavam naše carstvo i mir u njemu. Da nemamo Ponga vjerojatno uoće ne bi izlazila van iz stana. Vani je lijepo hladno, sve je puno lišća i odmah sam se sjetila svih Vas. Koje Vas danas brige more? Nadam se da Vam je bilo isto tako lijepo kao i meni. Posebno sam se sjetila tebe Goth. Zašto? PSMTR sada ću ti reći. Imam osjećaj da od današnjeg dana svaki puta kada vidim pasji kakac da ću se sjetiti na tebe. Pongo se danas tako lijepo ispraznio, milina.  Bila sam u nedoumici da sačuvam taj primjerak za tvoju zbirku. Ipak bio je toliko gadan i nisam imala srca to pospremati.Kada smo već kod ovako smrdljivih tema odmah sam se sjetila Antonije i Alena iz BB ili bareli bljezgarija. Ženska ga popišala bez pardona. To bi kao trebalo biti smiješno? Onda joj to nije dovoljno nego nastavlja pišati po fotelji. Dobar joj je bio komentar da će je nacija pamtiti po tome. Živa istina. Nisam pisala niti o Kreši niti o Ozrenu koji su izašli. Ne znam da li da uopće komentiram. No dobro, bar da se mrvicu dotaknem i njih. Krešo nije puno srao oko toga da li će izaći ili ne, jednostavno je izašao. Super. Ozren, bljak, koja je to ljiga od lika. Baš je odvratan. čini mi se da je on klasični isfrustrirani seronja. Prvo provocira i kao glumi coolera, kada vidi da je vrag odnio šalu skulira se i kao sve OK. Ljiga. Sa onom svojom ženskom, ma ta ga rastura isto kao i mama. Lijepo je jučer njegov tatek rekao da će njemu mama dati papra. Nadam se da će sada Marina ispasti, ta mi je isto baš ljigava. Način na koji pleše bolje da ne komentiram. Stop. Dosta o BB.  Danas malena zove na mobač i kaže ona meni mama brzo dođi u školu. Kaj ću sada ja u školi? Opet si se potukla? Nisam, donesi mi i majicu usrala sam se s temperom sva. Nisi valjda? Jesam. No krasno. Odluči ona ipak iskoristiti situaciju, jer kao mene nema i dođe doma na presvlačenje. Skoro sam u nesvjest pala. Pa kaj si se zavaljala u kantu farbe?? Pa garant toliko farbe nema u jednoj tubi tempere. Preskine se ona i nastavi dalje u školu. Mene čeka mission impossible. Uz sva čudotvorna sredstva koja su na našem tržištu, niti jedno, ali fakat niti jedno nije očistilo temperu. Ljuta sam u sekundi kaj nemam mogućnost pokupiti te niš korist čistače i vratiti ih u dućan uz povrat novca. Ljudi moji ne kupujte te bedastoće, osim kaj Vam je novčanik tanji, kada Vam zatreba čudotvorno sredstvo ostanete poluludi jer shvatite da su nas opet nasamarili. Sada imam još jednu krpicu za poliranje auta. Za lovu koju sam potrošila na tim sredstvima mogla sam kupiti dvije nove majice. |
11.10.2004., ponedjeljak
Spending money 
|
Eto mene sretne i zadovoljne. Volim dane kada sam ovako dobro raspoložena i kada me boli kita za sve živo. Genijalan osjećaj. Čak me niti starci danas nisu mogli isprovocirati. Coooool. Pošto je vrijeme čudno, današnji dan smo isplanirali za obilaženje dućana. Pričekali smo da malenoj završi nastava, uzeli Ponga i pravac dućani. Prvi kojega smo posjetili bio je Algoritam. Ništa posebno novih naslova nismo našli osim Simsa2 tako da smo ih odmah uboli. Mačak ih je instalirao prvo na moj PC ( Athlona 64, off course). Navodno sam ja najbolji tester doma. Ono meni ako se ne dopadne iz prve i ako ima nekih pizdarija, odmah to sa gnušanjem odbijam i isto proglašavam sranjem. Kada nešto proglasim sranjem teško da ću to kasnije ikada više pokušati igrati ili instalirati. Tako mi se dešava i sa raznoraznim programima. Mačak tada pizdi. Kaj ja mogu kada je sranje. Isto kao i meni jedan od glupih programa je OE i to poglavito za čitanje mailova, još ga kao newsreader volim koristiti, ali kao mail program katastrofa. Onda sam neko vrijeme koristila The Bat i sve je bilo OK i tada se počeo program blesirati. Stalno je javljao nekakve jebene greške. Ništa formatirala disk i ispočetka i ista stvar. Jebeš to. The Bat je sranje. Gromovita Ptica (Thunderbird) rula. No dobro, malo sam zastranila.  Nastavili smo dalje šetnju gradom i kao svaki puta, obavezna i nezaobilazna nam je knjižara. Raj za malenu. Mama gle, mama, mama, mama, vidi ovo, mama..... Ugledala je hrpu stvari, ubola prekrasnih kemijskih olovaka sa raznoraznim miomirisima, časopise, lip gloseve( to se nekada u parfumerijama prodavalo). Uglavnom punu vrećicu njoj neophodnih stvari. U slijedećem dućanu sam sebi priuštila novi stalak za mirisne štapiće, pošto sam stari bambusov koji mi je bio super divan i krasan jako dobro pospremila tako da neznam di je to ludo mjesto. Kupim si ja tako taj stalak i malena u čudu kaže, e stara ti si kupila falšni stalak. Kako sada falšni. Ona sva u čudu , pa ima ti rupicu. Umrla sam od smijeha, pa mora imati rupicu di bi inaće štapić upiknula. Aha, dobro onda. Idemo mi tako dalje i ugledam genijalne majice, jednostavno me zovu i morala sam ih kupiti. Nema teorije da bi čekale nekoga drugoga jer je na njima baš pisalo da ih moram ja kupiti. To su ove dvije koje sam uslikala. Onda smo se uputili pravac Baumax, meni jedan od " omiljenih " dućana. Išli smo kupiti pigment zelene boje. Navodno smo se odlučili da ćemo ove godine u tu boju prefarbati dnevni i blagavaonu. Blago zelena. Uvijek sam za promjene, pa ako mi se ne bude dopalo, farbati ćemo tako dugo dok ne nađemo odgovarajuću boju. Usput sam htijela kupiti Pongici komad sympatexa ( onaj gumirani tepih) tako kada jede da ispod zdjelica ima to, jer usprkos gumi na zdjelicama lovi ih po stanu, to mi se činilo dobro rješenje. Vjerojatno bi bilo dobro da nisam zaboravila kupiti. PSMTR s godinama postajem senilna. Zaboravila sam zato jer sam ugledala jastučiće za terasu, pa sam se odmah požurila vidjeti da li ima nešto odgovarajuće, brus, samo nekakve u plavoj boji, a meni treba zeleno. Pogledala sam odmah za manju ogrlicu oko trbuščića za Pongača, ali nema. Ovaj koji smo kupili mu je prevelik i kada mu stavim ne buni se, ali vuče po podu. Obična ogrlica ga je iziritirala i neće mrdnuti sa mjesta kada je ima. Ostaje mi sutra, prekosutra opet odlazak i pretraživanje dućana. Uh kaj će mi to teško pasti. |
10.10.2004., nedjelja
Obrazovni program 
Kaj da kažem? Kako sam sjebana? Neću, super mi je. Kako sam jučer rekla jebeš sve. Jebeš svakoga. Sve je išlo u qrac. Ljudi, drveće, rijeke.. ( No dobro ovo zadnje dvoje sam maznula od Pipsa) Bilo je i boljih dana i biti će ih. Tu i tamo mora doći i jedan ovako sjeban dan, jer tada počneš cjeniti sve one ostale dane kada ti je OK. Prijeđe nam u naviku pa ih ni ne primjećujemo.  Danas sam imala u planu izvesti ove moje na jezero da nahranimo beštije i da si razbistrim misli, ali jebaj ga vrijeme nas zeznulo. Neće nas ni kiša izbedirati, pa tko kaže da nam nemože biti lijepo i kada je vani tmurno i kišovito? Može i bilo nam je. Nebo poprimi čudne boje i baš je cool. Nekako je hladno i vjetrovito. Prekrasne žute boje lišća po podu, iako je mrtvo čini mi se sretno. Zašto da onda ja nebudem sretna, a živa sam. Živa i koliko toliko zdrava ( tu ne ubrajam čudne poremećaje glave), za razliku od nekih. Kako da budem nakon svega viđenog tužna i sjebana? Ne želim više biti u qrcu. Uloviti će to mene opet bet daljnjeg, ali nekako sve manje traje. Jučer me čak nije dotuklo cijeli dan, samo dio dana. Pih , idemo mi o ljepšim temama. Jučer je bio čudan dan za Ponga. Ide ovako. Krenemo mi iz stana u šetnju i odmah ispred zgrade on ugleda nešto i jurne za tim. Pohitam ja brže bolje vidjeti da nije nanjušio kakvo govno jer u protivnom mogao bi se unerediti, a nije mi baš do nošenja govanca. Gledam i nemrem vjerovati. Žaba. Ogromna žaba. Naravno nisam mu dala da je dira, neka ide ona svojim putem dalje i tako bijaše ( jednostavno sam inspirirana S.) Idemo mi dalje svojim putem, kada mala crna mačkica izleti ispod auta. Brže bolje zgrabim Ponga jer su skoro, pa iste veličine, a nebi bilo zgodno da ga zagrebe. Uporno cvili želi dole, polako ga pustim i oni se poigraše. Malena mi u tom momentu kaže čija je to mačkica i da je ta teta traži i naravno da sam uzela mačkicu i odpeljala je dotičnoj teti. Nastavimo mi svoj put dalje i opet Pongo u zaletu za nečim. Koji je sada vrag? Jež. Ajme kako je dobar. Usro se jež od straha, a ja primim Ponga da nebi bilo plača. Vidim ja da se jež boji , lagano ga dirnem po njušci i kažem mu neka samo on ide. Nije odmah otišao, gledao je za nama i kada je bio siguran da smo dovoljno daleko nastavio je svojim putem. Tako je jučerašnji dan bio obrazovan za Ponga. Danas je pun dojmova. |
09.10.2004., subota
Jebeš sve
|
Totalna pušiona od dana. Fuj. |
08.10.2004., petak
Tarzan has left the building 
|
Tarzan se noćas nije vratio doma. Kme. Taman sam se već navikla na njega. Danas mi je bio sav nekakav ludi dan. Obavili smo posao došli doma, malo odčorili. Naručali smo se, malena je otišla s Pongom vani, a mi smo uživali u kadi. Društvo nam je radio Ferdo. Starci se nisu javili, pa se ipak nadam da su pobrali jabuke, a ako nisu jao si ga nama. Ferdo je napravio pravi nered u kupaoni i još nam je zbrisao iz kupaone ( čitaj malena ostavila vrata otvorena). letio je po dnevnom, po cvijeću i jednostavno nema kondicije i brzo se umorio. Samo sam gledala da mi nešto ne uneredi tu poglavito mislim na LCD monitore. Sjeo je na TV, malo promatrao i jurnuo dalje. Nismo ga mogli uvjeriti da mu prst neće ništa, pa je bio u izvidnici sve dok nije bio potpuno iscrpljen. Čitam danas vijesti i zgražam se koliko se sranja dešava na ovome svijetu. Od prometnih nesreća, raznoraznih ubojstava, pa zamisli čak i jedni drugima odgrizuju uši. Kuda ide ovaj svijet? Kaj se dešava u ljudskim glavama da nekoga ubiju zbog love ili da ga premlati zbog mobitela? Nekada sam mislila da se takve stvari dešavaju samo na filmovima i u Americi, sada svakodnevno čitam po par stranica crne kronike. Zgražam se.  Sada opet mogu dodirnuti vječnu temu – alkohol. U potpunosti se slažem sa novim zakonom 0.0% alkohola u krvi. Volim si popiti, ali nema šanse ako sam imalo alkohola popila da sjednem i idem voziti, nema šanse. Mogu ja biti svjesna koliko oćeš, ali nikada ne znaš, uopće ne moram ja biti kriva. Jednostavno kada piješ ne vozi i točka. Dogovori se s društvom i neka uvijek jedan bude vozač. Isto tako kada vozim i osjetim umor, stanem drmnem koju litru kave, Red Bull ili se mijenjam s mačkom. Par puta mi se desilo da se vozim i uopće ne shvatim ni kada sam prošla određeno mjesto niti di sam. Ono kao da sam se odjednom nekom čudnom silom udaljila par kilometara. Čudni su to putevi. U zadnje vrijeme sam se i smirila kaj se tiče vožnje. Postala sam valjda zrelija i svjesnija da ipak ne mogu isto reagirati ako se vozim 200 km/h ili 80 km/h. Koliko sam samo puta bila totalno neodgovorna. Uf bolje da se i ne sjetim. Daleko od toga da me i sada ne uhvati, ali sve manje i manje. Vrag nikada ne spava, a onda kada se ipak desi da zaspi mama mu je budna. Prema tome pamet u glavu. |
07.10.2004., četvrtak
Insomnia 
Cijelu noć nikako zaspati. Prvo Pongo traži svoje i onda to nije dovoljno nego ne mogu ni spavati, a umorna sam. Sva sjebana. Sva sreća, pa ni mačak nemre zaspati pa se malo poigramo, popričamo, ali ništa. Od spavanja ni s. Već se počelo daniti, mi ko dva zombija bauljamo po stanu. Legnemo si oko 07 i nakon valjda pola sata, sat zaspimo. U 09 kamera tuli, netko zvoni na vratima. Skočim iz kreveta ko munja, pogledam i ono došla stara. Stara??? WTF. Pa ne sjećam se kada je zadnji puta bila. Otvorim joj vrata još u pidžami off course. Pogleda ona mene i ufura Isuse Bože kaj još spavaš. Ma kakvi, kaj ti je heklam, igram nogomet. Kaj to je tako čudno da netko spava? Ona koja ionako ide spavati u 19 sati nije čudno da se budi oko 07:30. Uostalom ja radim kaj ja želim i boli mene briga ko će komentirati do kada ja spavam.  Da sam imala sreće spavala bi ja danas i do 11, ali jebaj ga nemrem. Sada biser, zašto je stara došla? Pa naravno jer nas treba. Prije nego je uspjela izgovoriti da bi nešto trebalo ( pretpostavljam branje jabuka) mi smo joj odmah dali do znanja da nas sutra nema. Fakat nas nema , imamo nekog posla za obaviti, iako je neradni dan. Ubrzo je stara otišla dalje svojim putem. Glava mi je bila ko balon, nisam si na miru ni moju ljubljenu kavicu mogla posrkati. Ne volim kada me netko tako naglo probudi, to mi je fakat živi užas i cijeli dan mi se pokvari. Mačka isto cijeli dan rastura glava, ali smo se dogovorili kada malena poruča i ode u školu , budemo malo legli i bar tih dva sata s Pongom odspavali. Složili smo mi malenu za školu, uzeli Pongača i pravac spavaća soba. Zaspali smo, ali...Jebem ti zašto uvijek postoji ali? Zašto bi bilo sve divno i krasno? Pongo se nakon niti sat vremena probudio i sila mu je pišati ili srati. Ništa pogledamo se i odlučimo da uzmemo Ponga i svi skupa prošetamo. Tako da od našeg spavanja ništa. Dobro smo se prošetali, izmučili Ponga i uživali u prekrasnom danu. Glava i dalje rastura, ali to valjda tako mora biti. Šišmiš je opet došao, samo si je našao drugo mjesto, meni puno prihvatljivije jer ne moram prolaziti ispod njega. Uživa. Neka visi, meni ne smeta tako dugo dok me ne dira. |
06.10.2004., srijeda
Čupavac 
Sve više i više sam umorna. Iscrpio nas Pongo totalno. Jučer smo išli spavati oko 01, već u 02 nas je probudio, pa onda opet u 04:30 i u 06:30. Tada sam ustala i bilo mi je glupo vraćati se nazad u krevet. Isplanirala sam si da ću odmah staviti veš da se suši, počistim stan, odem u nabavu i onda sam bez brige. Krenem tako u dućan. Nakrcala sam si tonu boca od mineralnih i pive i zamišljeno krenem. Otvorim ulazna vrata i idem u hodnik ( pred stanom). Buahhhhh. Bris unutra. Ostavim ja boce i polako idem vidjeti kakva je to beštija na plafonu. Pripremim se za brzi bijeg. Gledam i ne vjerujem. Malo , čupavo objesilo se i ne miče. Šišmiš. Odmah mi pada na pamet kako se na ćirilici napiše šišmiš, koma kaj ne? Onaj ko zna pisati ćirilicu vjerojatno zna u čemu je fora. Koma i to znam, a nikada mi ni ne treba u životu, još jedna od školskih gluposti. Gledam ja tako njega, srce mi lupa ko blesavo. Nije mi jasno kako se tako male beštijice mogu bojati. On spava, ne jebe živu silu. Idem ja unutra po fotić, to se ipak ne vidi svaki dan i polako da ga slućajno ne uznemirim uslikam. Stalno sam bila pripremljena za brzi bijeg. Nije meni uopće frka ako mi se zalijepi za kosu, pa da se moram obrijati, nego jednostavno mislim da bi umrla od straha. Uslikala sam ga i otišla u stan po boce da obavim današnju kupnju. Pobjegla sam brzinom svjetlosti ispod njega i pravac dućan. Kada sam se vraćala napravila sam istu stvar, brzinom svjetlosti uletila sam u stan. Sve bi bilo OK da u toku dana nisam još morala izaći vani s Pongom. Pogledam ja šišmiša i vidim da fakat spava i nadam se da se neće probuditi. Oko 19 kada sam opet izašla vani s Pongom , pogledam visuljka i drži se na jednoj nozi i gleda u mene. PSMTR. Kaj ću sada? Pongo cmulji, piša mu se ili sere. Nije mi se za zezati , pa da me uneredi. Izletjela sam skoro kroz zatvorena vrata.   Vani Pongo obavio kaj je trebao i odlučim se ja za malu šetnju u nadi da će čupavac ipak izletiti vani, pošto se mrak već počeo spuštati. Pongo ko za inat danas baš nije bio od volje za hodanjem, ali ja sam bila uporna. Proveli smo vani skoro dva sata. Otvaram polako ulazna vrata i vidim ovog srolju da još visi. O jebem ti i sreću i sve, pa koj ti je jarac stari, ajde van. Ništa, niski start i bris u stan. Pogledam sada još visi. Nadam se da će se ipak odlučiti i otići i da se neće vratiti. Neka ide doma, pa nije vrag da nema di drugdje ići nego da meni strah tjera u kosti. Plus toga još me mačak zajebava da imam sa sobom zvijer ( Pongo) i ako me netko napadne, pa bio to makar i šišmiš, bude me on spasio. Moš misliti bolje se boji nego ja, sav se trese. Kada vidi Ferdu počnu mu noge klecati ko starim ljudima. Jednoga dana Pongo će biti killer ja to znam, a do tada mi treba samo dobar par patika. |
05.10.2004., utorak
Život moj svagdašnji 
|
Dan je prekrasan. Doma uvijek imam toliko posla da neznam di mi je glava di rep. Primila sam se spremanja, ono kao i svaki dan i ne mogu vjerovati koliko se prašine i kojekakvog smeća nakupi u toku jednoga dana. Katastrofa. Veš da ni ne spominjem. Tako danas usisavam i glavom mi kruže kojekakve misli. Od lijepih do ružnih, pametnih i totalno glupih. Previše se mi ljudi općenito zamaramo stvarima kojima se nebi trebali. Svaki puta to tako kažem i opet radim istu grešku. Biti će bolje, jednoga dana... Pada mi na pamet kako se svi mi skrivamo iza kojekakvih nickova, čuvamo svoja imena skrivena i u tajnosti kao najveće blago. Pretpostavljam da nema ništa loše u tome s obzirom na činjenicu koliko kretena ima na ovome svijetu. Ima ljudi koje poznam već neko vrijeme, neke čak i godinama i te ljude uglavnom nazivam nicknameom, nikada pravim imenom. Nekima čak niti neznam prava imena. Fora je na koliko puno istomišljenika naiđem preko neta. A zadivljujuća je i činjenica koliko ima neiskrenih, pokvarenih, govna od ljudi. Lažovi na sve strane. Neznam, ali recimo ako se s nekim neko vrijeme dopisujem i razgovaram jednostavno nemam potrebu da lažem koliko mi je godina, kakva sam itd. Boli mene briga kaj će si misliti druga strana, ja sam takva kakva jesam i nemam potrebu stvari uljepšavati ili se pokazivati u svijetlu kakvom nisam. Tu bi važila ona stara 100 ljudi 100 ćudi. Najviše se uvijek razočaraš u ljude koji te na prvi mah osvoje. Bar su moja iskustva takva.  Mota mi se po glavi koje me stvari u životu stvarno čine sretnom. Ima ih puno, a na moment sam pomislila kako me samo familija ispunjava. Kliše? Možda, ali bez obzira na to familija mi je na prvom mjestu. Od ostalih stvari ima ih mali milion. Životinjice me uvijek usreće i zadovoljna sam kada ih vidim, pogotovo da su zdrave i sretne. Od ostalih stvari tu je muzika, bez koje jednostavno ništa nebi imalo smisla, filmovi, knjige, dobra klopa, pijača, neizbježni i meni jako dragi PC-i i ostala konzumentska elektronika, pa da sada sve nabrajam nebi završila do kraja tjedna. U principu ja sam zadovoljna i sretna osoba s iskricama sjebanih i jebenih dana. Sve manje se zamaram bilo čime i samim time sam sve više sretna i zadovoljna. |
04.10.2004., ponedjeljak
Hlače 
|
Dosta. Dosta. Dosta. Jebeš sve. Odjebala ja starce, odjebala ja sve. Ko ih jebe. Fuj me bilo , ja tako fina dama, a ovakve riječi izlijeću iz mene. Pojma nemam koji mi je jarac. Danas sam posebno nekako prgava. Takav mi je dan. U biti danas mi je genijalan dan i boli me briga za sve. Kako je rekla Miss dosta. Fakat je dosta. Danas sam se izvela u kupovinu hlača. Bila sam u samom početku teško depresivna iz razloga jer sam se sjetila pretprošlog kupovanja hlača. Dođem ja tako u dućan i pitam da li imate kakve hlače za mene. Žena ufura kako nebi imali. Pomalo nepovjerljivo ja kažem ma imate stvarno? Čudno me pogleda i izvadi hrpu hlača. Sviđaju mi se par modela. Priupitam ja nju, mogu ja to probati? Naravno. Polako, nečujnim korakom zaputim se u kabinu. Znoj mi se polako slijeva niz leđa. U glavi mi zuji. Sve to zbog straha jer želim da hlače izdrže i da uspijem svoje dupe ugurati unutra. Probam ja jedne. Oho vidi čuda ušlo mi dupe bez frke. Moral mi raste. Probam druge. Ide mi i u druge. Sada sam već puna sebe. Ponosna i jaka. Uzimam treće. Nos mi je do plafona, nitko mi nije ravan. Izlazim iz dućana sva sretna. Dolazim doma i skontam da od silnog uzbuđenja i zanosa nisam kupila niti jedne hlače. Nemrem vjerovati, ali fakat nisam. Čak me ni teta u dućanu nije ništa pitala, imala je drugu mušteriju. Toliko sam bila zadovoljna i nisam uzela ništa. Moram sutra nazad. To me definitivno danas diglo. Odmah sam izvadila digitalnu vagu , pobacala sve sa sebei stala. Pa di puklo da puklo. razvukao mi se smješak od uha do uha. Kila i po manje. Ooooo jebem ti sve , a nisam ni pazila niti ništa. Pongo je učinio svoje. Sve bi bilo divno i savršeno da se upravo sada nisam najela ko prasica. Pojela sam hrpu kruha i neke salame, pa mi nije bilo dosta onda sam pojela tri komada onog biskvita s čokoladom ( kinder pingvina, nešto na tu temu). Na kraju sam sve zasladila suhim smokvama. Bljak , gadim se sama sebi.  Sada još nešto. Od sada definitivno na BB. navijam za Anu. Nije mi ni prije bila mrska, ali sada mi je najbolja. Zašto? Eto zato jer je rođena istog datuma, iste godine kao i ja. |
03.10.2004., nedjelja
Jabuke 
|
Jučer se sve odužilo tako da sam bila preumorna za pisanje. Nakon druženja otišli smo svi zajedno prošetati Ponga. Danas je prekrasan dan. Odmah sam puna energije. Ujutro nas je malena poštedila izvođenja Pongača, tako da smo dulje odspavali. U međuvremenu je otišla i u nabavu. Di ćeš ljepše započinjanje dana. Lijeno smo se ustali, napravili si kavu i sjeli na terasu. Divili smo se ogradi, cvijeću i thujama. Napravili si ručak i dalje uživali na terasi. Mačak je dobio volju , pa je prije zime išao zaštititi zimski vrt. Primio se farbanja i ubrzo je zgotovio. Konstatirala sam kako ja nikako da se primim garaže. Njemu pak nije jasno kaj me ta garaža toliko jebe , kada je ionako ne gledam svaki dan i u krajnjoj liniji to je samo garaža. Sranje, moram se primiti posla. Metem danas stubište i nemrem vjerovati koliko ima muha i raznoraznih buba. Vani sam ostavila u platnenoj vreći kruh za labudove i patke, a prozor je bio otvoren i pala kiša i sada se sve to lijepo usmrdilo. Fuj. Sada niti imam sutra kaj odnijeti pticama, a smrdi ko svi vrazi. Užas jedan.  Jučer smo obavili rođendan i prošao je standardno. Usrano. Jednostavno to više nije za nas. Mislim na okupljanja u kojem su oključeni i starci-roditelji. Jedan od detalja. Stari se uvijek na takvim okupljanjima želi pokazati kako je on nadmoćan i gadan, ma kaj ti ja znam i u jednom momentu on se obrati nama zapovjedničkim glasom : u ponedeljak idete brat jabuke! WTF? Na to smo mu rekli da ne može on odrediti nama kada ćemo mi brati jabuke i da li ćemo ih uopće brati. Ostao je zabezeknut, tupa pogleda. Pa kaj smo ih mi sadili, kaj ih mi jedemo? Jebe se meni za njegove jabuke, toliko koliko mi jabuka godišnje pojedemo odem u dućan i kupim. Prije par godina je zasadio ( nije on nego je platio čovjeka) jabuke, pa ionako nema kaj u životu raditi nek ih bere. Dobro će mu doći boravak na svježem zraku, a ne da stalno sjedi unutra pred televizorom s cigaretom u ustima. Nije meni teško ići brati jebene jabuke, ali ne može se netko tako ponašati i misliti da ćemo pokunjeno reći OK. Jebe mi se, imam dosta svojega posla. Uskoro moramo i u branje grožđa. Nije frka budemo išli, ali takvo ponašanje je neprihvatljivo i ne želim si više dopustiti da mi netko kroji vrijeme. Sa svojim vremenom i sa sobom neka rade kaj žele, nitko im ne brani. Nemaju pametnija posla u životu, pa se žele mješati u naš život, a to ne ide o ne, o ne. Vidi me opet mi pjena ide na usta. Zbog čega da se ja sada njima zamaram. Nama je super, lijepo nam je , sretni smo i neću dozvoliti da nam to netko pokvari ili da mi sjebe dan zbog svojih glupih zamisli. |
02.10.2004., subota
Kartanje
|
Imamo gosta i spremamo se na kartanje, to ne znaci da nemam kaj za pisati. Malo strpljenja i bude. |
01.10.2004., petak
Kiša 
|
Mačak ujutro otišao na posao, malena u školu , a ja sam s životinjama ostala doma. Ferdo je danas izrazito dugo spavao, a isto tako i Pongo, pa sam i ja bila u krpama do 09 sati. Polako smo se ustali, najeli i otišli na sranje i pišanje. Mališa dobro napreduje. Uzela sam si danas vremena za sređivanje kutija na ormaru i napokon su u redu. Pobacala sam kojekakve gluposti, istegnula sam si leđa. Sada osim bolnih leđa , imam višak kutija, koje se iz nekog razloga moraju sačuvati, pa idu u garažu. Famozna garaža. Taman pobacam iz nje pet vreća smeća i ubrzo donesem još šest. Nek ide k vragu, ali nikako se rješiti toga sranja. Kiša cijeli dan pada i nije mi baš bilo za hodati s Pongom okolo, tako da sam sredila veš. Popeglala sam brdo i svaki puta se pitam odakle toliko robe. Kao da nas je deset doma. Sredila stan i sada sam koliko toliko bez brige. Sutra imamo obiteljsko okupljanje jer dida od mačka ima rođendan. U biti takva okupljanja uopće ne volim jer uvijek ima kojekakvih komentara i izjava dobro zamotanih u celofan. Kaj se mora nije teško, ionako se ne možemo predugo zadržavati jer imamo posla za obaviti, a i pesonja nije dugo zadovoljan da je vani. Jučer sam se zaboravila pohvaliti kako sam jebački jastuk napravila Pongu. Zadovoljna sam,a bome je i on , kada je budan stalno je na njemu. Ponosna sam na svoj uradak. Polako sam umorna i leđa me bole, idem odgledati film, a sutra nove zgode jedne freakushe. Hm, moram reći da mi je drago da je Egle ispala i moram komentirati glupog, debilnog Neneta. Ima oko vrata Nokiu 7610, a uporno govori da je to N-Gage. Koji debilizam, pa mogli su mu barem reći , ako je već toliko neupućen koji je to model Nokie. Neviđeno. Dariu bolje da ne komentiram. Debilana. Fuj. |
| < | listopad, 2004 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
Osobna razmišljanja i osvrti na svijet.
Must see linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Index
Pokude i pohvale
ICQ