Marketing
Mission complete 
Evo mene , napokon. Sve pofarbano sa više ili manje problema. Jučer sam imala i nesreću na radu. Gadnu nesreću. Sjebala sam si guzu. Guzu pih, mislim na guzičetinu , naravno. Ovaj puta se ispostavilo da je dobro imati veliku lijepu guzičetinu. O čemu ja uopće pričam? Za miješanje farbe uzeli smo komad nekakvog željeza, onog željeza kaj je mačak prepilio od prethodne ograde. Taj komad je na jednom dijelu hrđav i oštar. Da se kanta ne bi izgrebala( iz kojih razloga nemam pojma, valjda da imamo još kaj utovariti u garažu) taj dio ostao je vani viriti iz kante. Kako sam ja bila u elementu malanja, nisam previše obraćala pažnju di je kanta, pa sam tako u jednom trenutku dupetom zaorala po toj štangi. Skočila sam kao munja. Razdrapala hlače, najdraže gaće i sjebala dupe. Da nemam ovako krasno popunjenu stražnjicu jebena štanga bi mi se zabila direktno u srce, tako da na sreću dalje od dupeta nije išla. Najradije bi počela cendrati, ali jebaj ga treba posao dovršiti. Kako smo išli kraju, sve mi se manje dalo i sve mi je bilo napornije. Par puta sam skoro pala i s lojtre, čudno da nisam, kako sam spretna još sam dobro prošla. Kasnije mi se činilo da mi od te ogrebotine trne cijela desna noga, sve me boljelo. Kasnije mi se to sve više sviđalo jer je mačak bio pažljiviji nego inače. 
Trebam reći da me i danas ludo boli guz i cijela noga? Sve u svemu zadovoljna sam.
Završili smo i tu misiju, sada mi je preostala još jedino misija pospremanja garaža. Nekako mi se čini da je prehladno i da ću to ipak odgoditi za toplija vremena. Pih, jedva sam dočekala.
Sutra Pongač ide na cjepljenje. Jadan mališa, ali kada je to za njegovo dobro. Jučer kada smo malali on i Ferdo su se zakačili. Mi u elementu , puni farbe, kada odjednom Pongo laje, Ferdo krešti. Brzim korakom pogledamo kaj se dešava, kada ono Pongo uporno želi Ferdi pojesti jabuku, a ovaj neda. Luđaci jedni. Ubrzo smo ih smirili. Pongo je dobio svoju jabuku, a Ferdo je nastavio žvakati svoju.
Malena je sve napornija. PSMTR izgleda da ova mlađa generacija ranije ulazi u pubertet. Ne mogu drugačije to objasniti. Samo bi se svađala, prkosila, inatila. Jednom riječju nemoguća je. Nije dobro ako je ignoriram, nije dobro ako pokušam smireno i lijepo, jedino rješenje je tup po dupetu i tjeranje u krevet. To mi je uvijek kao maloj išlo na jetra, kada su me starci sprašili u krpe da moram spavati. Dozvolim joj gledanje TV-a, ali u svojoj sobi, tako da je ne čujem. Vječita prijetnja joj je ono za vaditi tjesteninu, kaj ima zube. Imam jebačku , kričavo zelenu iz Ikee i to odkada je bila beba ima straha za popizdit. Kaj bi tek bilo da je sa time dobila batine? Eto to bi u kratkim crtama bilo to, kako ste mi Vi proveli vikend?
Post je objavljen 17.10.2004. u 22:00 sati.