Marketing
Klodovik 
Samo da spomenem i onda neću neko vrijeme više govoriti o njemu. O Pongu. Mislim da će mu to biti ime. Našla sam jednoga i idem ga pogledati u nedjelju, a za 15 dana će biti moj. Jedva čekam.
Uhvatila me neka viroza. Cijelu noć nisam nikako spavala. Glava rastura, ne mogu disati. Nos začepljen, grlo grebe. Odvratno. Mrzim kada ne mogu normalno disati. Taman kada sam pred jutro zaspala zazvonio je telefon. Jednom, tek toliko da me probudi. Lovac čak nije registrirao broj koji je zvao. Nisam sanjala, stvarno je zvonio. Kako me telefon može baciti iz takta, pa to je grozno. Od ovih živali koje imam doma danas me je Ferdo sjebao. Ne znam kaj mu je došlo ugrizao me ko blesav za prst. Bila bi ga najradije pustila iz kaveza nek odleti, pa da ga vidim kako će se snaći vani bez ruke koja ga hrani. Komentiram baš s mačkom kako su lastavice nakon dva dana shvatile da ih ta ruka hrani i da im neće ništa. Uopće nas se nisu bojale. A ovaj razmaženi seronja već je mjesecima kod nas i još nije shvatio. Kokoš. Možda je čuo da se dogovaramo za Ponga.
Sva sreća da je danas petak. Da se i malena odmori od svega. Mislim da su ipak počeli pretjerivati u školi. Smatram da je ipak previše imati 6 sati u četvrtom razredu. Baš se iživljavaju na klincima.
Kupili smo opet neke igrice, tako da ću se ovih dana zabavljati više nego inače. Nadam se da neću i ove ostale završiti tako brzo kao Simse. Bez veze. Ipak sam se nadala da ću igrati neko vrijeme. Kupio mi je mačak neki jebački gamepad. Moram isprobati.
Danas uopće nisam iz stana izašla vani i to mi baš odgovara. Nekako se najbolje osjećam dok ne vidim nikoga. Nema mi ljepšega nego uzeti mojeg Klodovika* i mrdati po stanu. Obožavam red, rad i disciplinu. Još ću pomisliti da sam Švabo. Baš sam jučer gledala onaj Švabski film Lenjin. Ok je film. Jedan od filmova koji ti da malo za razmišljati je " dirty pretty things". Nakon takvog filma sretna sam onime kaj imam. Samo je problem kaj nakon par dana sve to zaboravim, pa opet pizdim na stvari koje me uopće nebi trebale dirati. Koji mi je gušt ujutro kada nemam nikakvih obaveza, pa se probudim oko 09-10, izađem na terasu, stavim kavu, duboko udahnem i uživam. I kaj nebi bilo super da svi možemo tako? U principu neznamo cijeniti ono kaj imamo. Težimo uvijek još nečemu. Dobro je to u jednu ruku, ali kaj kada postignemo ciljeve koje smo si zadali? Budemo stali i odmorili se ili budemo opet težili još nečemu, pa onda još malo. Ja neću. Sada, uskoro ću si dati mira. Mačak i ja smo sve svoje životne ciljeve dostigli i sada ćemo se zasluženo odmoriti. Posvetiti sami sebi. Imati ćemo vremena za nas. Da nas boli briga da li ćemo spavati do 07 ili 12. Dobro, morati ćemo se prilagoditi malenoj, ali smo na dobrom putu da nađemo mir. Malo sam zabrijala. Idem u krpe.
*Turbo ludi usisavač
Post je objavljen 10.09.2004. u 21:50 sati.