Marketing
Ograda 
Sve me boli. Popila sam za svaki slučaj andol. Zašto? Danas smo morali u nabavku nove ograde za terasu, zbog mališe. Naime ova ograda koju imamo nije dobra. Dobra je ona, ali se može provući kroz nju, tako da smo se bacili u trošak u nabavku nove ograde. Update-ali smo postojeću. Mačak je uzeo mjere, sjeli u auto i pravac nabava. Dopeljali doma sve potrebno. Mačak je počeo piliti i slagati, a moj zadatak je bilo farbanje. Jedan dio smo već napravili ostatak slijedi sutra. Dali smo si posla nema kaj.
Ovih par dana sve se vrti oko mališe, tako da ostalo niti vidim niti primjećujem. Upoznala sam par zanimljivih ljudi, putem maila , privatnih poruka i ostalih online blagodati.
Škola je već odavno počela, a klinci su i dalje po ulicama. Čim dođu iz škole, bace torbu i jure vani. Opet valjda ja nisam normalna kada postavljam pitanje o tome kada ta djeca uopće ručaju. Nitko se ne bavi s njima. Roditelji su uglavnom po krčmama ili kod susjeda na kavi di mogu izmjeniti brdo tračeva. Ne kužim kako ljudi imaju volje i vremena brinuti tuđe stvari. Ja ne stignem svoje prokomentirati, a kamoli da bi se još zamarala poznanicima. Tako nosimo danas ove letve i baba samo kaj si nije vrat istegnula da vidi kaj nosimo. Stanem i upitam, kaj vas zanima? Ona brzo povuče glavu unutra. Pričekam ja sekund i evo ti opet ona proviri. Odite dole da vam pokažem kaj smo sve kupili, a baš ako želite dođite, pa ćete pomoći nositi. Ništa, muk i tišina, pobjegne baba unutra. Kaj joj ja mogu, a ja sam se lijepo htijela družiti, a ona neće. Nikada kraja takvim izvirivanjima. Svaki puta kada dolazimo ona je na prozoru i budno promatra ko kaj nosi. Trebala bi jednom u noć namjestiti foru da iznosimo mrtvaca. Ono uzeti brdo kečapa , stari tepih i pilu. Ovo bi baš moglo biti zanimljivo. Sjećam se kada sam bila mlađa da sam sličnu nepodopštinu priuštila susjedi, koja je stvarno bila naporna. Ta bi znala sve, kada je tko izašo i došao izvana. Da li je taj netko došao sam ili ne. Tako meni jednom pukne luda zamisao. Ide ovako. Uzela sam komad stiropora, veliki nož i neizostavni dio – kečap.
Stiropor sam si stavila u hlače oko trbuha, zabila nož i sve začinila kečapom. Legla sam na stepenice i čekala da izađe. Obično je izlazila 5 minuta nakon je netko ušao u stubište. Prvo sam glasno zalupila vratima i strpljivo, ležečki čekala. Stara je izašla. Počela je urlati. Jedva dolazila do zraka. Pobjegla unutra. Brzo sam i ja pobjegla doma, usrala sam se da je neće infarkt. Brzo maknula to sve sa sebe i bila u strahu da neće ona pokucati na vrata i reći mojima kaj sam napravila. Opet s druge strane nije mogla znati da je kečap, a ja se uvijek mogu raditi da ova izmišlja, jer ionako nije baš pri sebi. Nije došla. Kasnije nikada nije pitala moje starce da li je kaj bilo. Pomislim, kaj bi se desilo da sam stvarno bila ranjena. Ništa, boli nju kita za mene ili za bilo koga drugoga. Od tada mi više takve stvari nisu padale na pamet.
Post je objavljen 13.09.2004. u 22:23 sati.