ponedjeljak, 08.12.2014.

100 milijardi

100 milijardi ljudi je umrlo do danas.
milijun gore-dolje...
100 milijardi njih je nestalo;
ispunivši svoje začudne cikluse
oni su se zagubili
na 100 milijardi načina.
od starenja, bolesti, padova,
nesreća, potresa, poplava,
ljubavi...od ratova...

i nikada

se nijedan od njih
vratio nije među nas žive
(ili bar ne koliko znamo)
a koliko znamo jest malo,
premalo da bi pojmili
jednu tako banalnu pojavu
kakva je smrt;

kraj. prestanak disanja,
postojanja, bivstvovanja
iako nas je svaka od tih smrti
potresla i ganula,
pogleda uprtih u zvijezde,
mi smo
tražili okvir za grozotu
da bi prkosili strahu
od ništice.

od ništice ništa naučili nismo;
svaki nas je put
opet i ponovo
smrt zaticala nespremne
i slabe.

utjehe nema u smrti,
ona je jedina konstantna
od kad je života
i klanjali se za života
i skrušeno puzali pod zvijezdama
ili se oholo ufali u sebe
ona će nas sačekat na uglu
iza kojega jednostavno
više postojati
nećemo.