utorak, 21.02.2006.













Bio je lijep ljetni dan, pa sam odveo sedmogodišnjeg sina u zoološki vrt. Približavajući se nastambi nojeva spazili smo književnika Predraga Raosa kako upravo radi sve ono što ne bi smio: prešao je ogradu od željeznih cijevi koja održava razmak između posjetitelja i žičane ograde nastambe, gurnuo objektiv fotoaparata kroz okno na žičanoj mreži, zalijepio oko na aparat i slikao noja koji je stajao metar pred njim.

- Raos! - uzviknuo sam. - Čuvaj se!

Okrenuo se da vidi tko mu to dobacuje, spazio me i odmahnuo rukom: - Ne brini!

Kako je to rekao, tako je noj munjevito gurnuo kljun kroz žicu, zgrabio ga za skalp i počeo ljutito cimati. Dok se Raos koprcao da se oslobodi, dijete je upitalo:

- Tata, tko je to?

- Ah - rekoh mu. - Jedan književnik. Ali ne brini, preživjet će. Preživio je on i gorih stvari. Ni Malnar iz "Noćne more" ga nije uspio dokosuriti, ni Dragutin Tadijanović…

Raos se istrgnuo noju, preskočio natrag ogradu, a ondje mu je neka ženska pokušavala rukom namjestiti frizuru.

- Da vas upoznam… - reče Raos i okrene se pratilji: - Ovo je moja desna ruka!

Premda mi je bilo jasno što je time želio reći, odmah blebnuh:

- Aha, napokon da upoznam tvoju Desanku Šakić!

Ženska se namah uvrijedi na me do kraja života. Raos svejedno predloži:

- Idemo zajedno pogledati ljame! Rado bih ih fotografirao…

- Ni slučajno! - rekoh. - Ja sam s djetetom! Idite vi…

I oni otiđoše.

- Tata - zapita sin. - Što je to - ljama?

- Ljama ti je… - počeh - … životinja iz Južne Amerike, neka vrsta deve, iako sliči na dlakavu antilopu. Poznata je po tome da, ako je netko iznervira, može pljunuti nekoliko metara daleko obilnu, smrdljivu i ljepljivu pljuvačku, a jako dobro gađa…

Nisam ni završio, a iza naših leđa se cijelim zoološkim vrtom prolomio stravičan krik, ljudski, gori od krika bilo koje gorile ili hijene:

- AAAAAAAAAAAAAAA!!!
- 21:20 - - nesuvisle, ignorantske i maliciozne komentare ne uzimam u obzir (4) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

eXTReMe Tracker