Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u VVB-u pa da i ja dođem tamo.
Prije nego što sam uspio išta progovoriti Nenad me je sav izvan sebe upitao:
– Jesi li čuo što se dogodilo?
– Naravno da sam čuo.
– Katastrofa.
– Takav je sport. Sudci bitno utječu na igru. Ja mislim da su ga potplatili da nam nepravedno sudi.
– O čemu ti govoriš? Radi se o Gadnom.
– O Gadnom? Gadni mu je poševio ženu pa nam se sudac osvećivao? Đubre jedno bezobrazno…
Nenad me je čudno pogledao.
Sjeo sam.
Nenad je baš bio neobičan.
– Kad si se zadnji put vidio s Gadnim?
– Nemam pojma, Nenade. Znaš da se ne opterećujem takvim bedastoćama. Zar ću voditi statistiku susreta s njim?
– Ja sam ga vidio u četvrtak zadnji put. Tad smo bili zajedno.
– Ono kad nam je pričao kako ga ona cura koju je napumpao gnjavi da je oženi?
– Da. Jesi ga vidio nakon toga?
– Nisam.
– Onda ne znaš što se dogodilo?
– Što se dogodilo?
– Cura je napravila samoubojstvo. Objesila se.
– Uh…
– Nakon toga nitko nije vidio Gadnoga. A onda su ga našli…
– Gdje se skrivao?
– Našli su ga mrtvog u njegovom fuckystanu.
– I on se objesio?
– Izgleda da ga je netko ubio. Branko, bivši policajac, nabavio mi je od svojih fotografije.
Nenad mi je pokazao fotografije golog, unakaženog tijela kako leži u lokvi krvi.
– Uh… Zna li se tko ga je ubio? Tko ga je ovako izmasakrirao?
– Ne zna se. Njegova žena je obećala sto tisuća kuna ako dozna tko ga je ubio.
– Nisam znao da joj je bilo stalo do Gadnog.
– Pa i nije. Obećala je novce kao nagradu onome tko ga je ubio.
Matko je upravo donio kavu, pogledao slike i zaključio:
– To je bilo za očekivati. Kako je živio, tako je i umro.

Oznake: Nenad, Gadni, smrt

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je kod majke u bolnici.
– Pa zar nisi već trebao biti gotov, dobri čovječe?
– Trebao sam, ali sam predugo tražio one kekse koje ona voli.
– One s onim po sebi i one s onim u sredini?
– Baš te.
– Pa zar nisi mogao odnijeti neke druge?
– Mogao sam, ali danas je dan primalja. Budući da je moja majka bila primalja, danas sam joj htio odnijeti baš te.
Nenad me ganuo. Na trenutak nisam znao što bih, a onda sam se snašao:
– Ea…
– Nađemo se u VVB-u kasnije?
– Može. Čekam te tamo, dobri čovječe.
Čim sam ušao u VVB shvatio sam da je nešto drugačije.
Prišao sam šanku.
– Nešto mi danas izgleda drugačije.
– Nema Matka.
Tad sam shvatio da neki nepoznati čovjek mijenja Matka.
– Tko si ti?
– Ja sam nepoznati čovjek koji mijenja Matka.
– A gdje je Matko?
– Na sprovodu. Neki njegov školski kolega…
– Drug!!!
– …umro je od raka pa me je zamolio da ga zamijenim.
– Onda je to neki mlađi čovjek.
– Matkova generacija.
– Tužno, tužno, tužno…
– Problem sa smrti je što ju današnja civilizacija getoizira i tabuizira. Smrt je oduvijek bila sastavni dio života.
– Ti si neki stručnjak?
– Prvi seminar na fakultetu sam pisao o smrti kao filozofskom činu.
– Svaka čast. Idem sjesti kod Gadnoga. Ti mi donesi ono moje.
Nepoznati čovjek koji mijenja Matka je bio toliko iritantan da mi je i Gadni bio bolje društvo.
– Bog, Gadni. Baš je kreten ovaj nepoznati čovjek koji mijenja Matka.
– Ja ću biti dobar s njime. Rekao mi je da ima dvije sestre. Mmmm…
Pogledao sam po VVB-u da vidim ima li itko simpatičniji od Gadnog, ali nikoga nije bilo.
– Baš krasno mirišeš. Kakav ti je to miris?
– Je l se ti to meni upucavaš, Gadni? Ostavi te fore za svoje ženske.
– Ne upucavam ti se. Znaš da sam ja hetero. Zbilja neobično mirišeš.
– Prosijavao sam origano. Moji sa Hvara su mi poslali origano. Ja ga triput sijem kroz sitno sito, zapakiram i prodajem.
– Pa to staviš na picu. Mmmm…
– Nije samo za pizze. Koristi se i inače za kuhanje.
– Ne spominji mi kuhanje.
– Zakaj ne, dobr… Zakaj ne, Gadni?
– Jučer sam se našao s nekom kuharicom. Kad smo se dopisivali i kad je rekla da je kuharica pomislio sam da će doći komad ženske koji ću imati za što primiti, a kad tamo neka žgoljavica. Da sam ja neki drugi ne bih je ni dodirnuo, ali sreća njena da sam ja karakter pa sam je ipak odveo u fuckystan i tamo smo se ipak…
Ustao sam se i otišao.

Oznake: Nenad, Primalje, smrt

Vele da bih trebao plakati milo
nad grobom tvojim dok jesen gasne
al suza nemam
plakat ne mogu i ne želim

ja imam prošlost i budućnost s tobom
ko dvije obale međ kojima plutam
zar da se utopim na pola puta
i ne izdržim trajanje mučno

slutim da je smrt strašno precijenjena
i da joj se pridaje važnost kakvu nema
tek nemoćno bijesni dok rasplesti hoće
što je ljubav splela
naša ljubav milo

tragom te niti doći ću do tebe
da opet budemo...

Oznake: smrt, život