Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u redu.
– Kakvom redu?
– Moram prodati neke stare novine. Dođeš kasnije u VVB pa ću ti sve ispričati.
Pokušao sam, ali nisam uspio smisliti ništa da se izvučem pa smo se našli u VVB-u.
– Kakve novine si prodavao?
– Gadni je na Danima hrvatskih kemičara i kemijskih tehničara.
– Pa si iskoristio prigodu za prodat novine? Ili je to neka tradicija? Prodaješ novine samo kad je Gadni na tim Danima? I kaj uopće radi na Danima kemičara?
– Upoznao je neku curu pa je sprašio u Trogir. Pa oni dvoje nešto kemijaju.
– A kakve to veze ima s novinama?
– Matko me je nazvao i zamolio za uslugu.
– Kakve veze sada ima Matko s novinama?
– Matko je sa sinom u bolnici.
– I zato si prodavao novine?
– Gadni je u Trogiru, Matko je sa sinom u bolnici, a ja sam uskočio.
– U što?
– Gadni ima strica akademika. Seli u novi stan pa mu treba prebaciti stvari. Trebao je to Matko, ali nije pa je mene zamolio.
– Super. Sreća da imate telefone. Inače bi bilo frke.
– Knjige sam spakirao i prebacio, a neke stare novine sam prodao. Smeće sam bacio u smeće i sve je kako treba. Razmišljam dati otkaz u školi i baviti se selidbama.
– Ti si blesav, Nenade.
Uto je naišao Matko.
– Sve sam napravio, Matko.
– Stvari si prebacio, a smeće bacio?
– Točno tako.
– Rekao sam ti da posebno obratiš pozornost na novine i da ih odvojiš od knjiga.
– Naravno.
– Navodno su to skupocjene i rijetke novine koje je ovaj skupljao godinama. To je jedna od najdragocjenijih zbirki u privatnom vlasništvu.

Oznake: Nenad, SOS telefon, Stare novine

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da se ide naći sa ženom s kojom se upoznao na Internetu.
– S onom Talijankom?
– Si. La donna da Roma.
– Rekla ti je da je iz Rima?
– Si.
– Zar ste komunicirali na talijanskom?
– Zna hrvatski. Rekla je da je u Zagrebu dvadesetak godina. Super zna hrvatski.
– Pa zašto onda blebećeš talijanski?
– Ho studiato la lingua italiana.
– Zakaj si učio talijanski? Želiš je impresionirati?
– Si.
– Pa kad si prije naučio? Išao si na tečaj?
– Si. Un corso intensivo.
– Ti nisi normalan.
– Si.
– Čuj, Nenade, bit ću u VVB-u pa dođi kad te ta Rimljanka otjera od sebe.

U VVB-u sam slušao kako se Gadni hvali sa svojim avanturama i razmišljao kako je behar krasno probeharao.
Nenad je upao u VVB i sjeo za naš stol.
– Kako si znao da će me Rimljanka otjerati od sebe?
– Intuicija. Kaj je bilo?
– Non sono sicuro.
– Opa, Nenade, pa ti govoriš talijanski. Ja na talijanski znam reći samo: Zna se. Kaže se: Si sa.
– Pusti ga, Gadni, sada. Kaj je bilo?
– Počeo sam s njom razgovarati na talijanskom. Kad me je upitala zašto to radim, odgovorio sam joj da je to zato jer je iz Rima. Na to je ona planula i rekla da su je i prije zezali zato jer je iz Rima u Gorskom Kotaru, ali da nitko nije bio tako surov i bezobrazan. Rekla je da joj se više nikada ne javim.
– Si sa.

Oznake: Nenad, Rim, Seoska žena

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je na nekom predavanju. Predložio je da se nađemo u VVB-u kada predavanje bude gotovo.
– Kako ću znati da je predavanje gotovo?
– Nazvat ću te kad svršimo.
Čim sam prekinuo razgovor s njim, nazvala me je Jelena. Rekla je da je nakratko u Zagrebu i da bi me voljela vidjeti.
Našli smo se na Trgu bana Jelačića.
Kada se Nenad javio, pozdravio sam se s Jelenom i otišao u VVB.
– O čemu je bilo predavanje?
– O promijenjenoj paradigmi. Oduvijek su ljudi htjeli biti sretni i čeznuli su za vrlinama, a danas žele uživati i postići uspjeh. Namjesto života za istinsku sreću i ostvarenje talenata, želi se postići užitak pod svaku cijenu i uspjeh pod svaku cijenu.
– Dobro. Bio sam s Jelenom...
– Ljudi više ne izgrađuju sebe, nego styling i image.
– Dobro, de! Jelena me nazvala da je u...
– Više nije bitan odgoj, nego se stvara mentalitet investicija i nije bitna kvaliteta, nego se stavlja naglasak na marketing.
– Jelena i ja smo zajedno volontirali na Plavom telefonu. Ona je zapravo...
– Ljudima je nekada pravda bila ideal i utočište, danas postaje nevažna jer se ljudi uzdaju u odvjetničke timove. Ista stvar je u politici. Nastojanje oko općeg dobra, zamijenila je paradigma nasrtljivih lobija.
– Udala se za mog najboljeg prijatelja...
– Kojeg? Ja sam mislio da sam ti ja...
– Jesi sada, Nenade. Ali, ona se udala prije skoro dvadeset godina.
– No svakako, na predavanju su napomenuli da je promijenjena paradigma mentalitet informacije u medijima zamijenio mentalitet senzacionalizma. Vjerske zajednice su zamijenjene fan klubovima i radost više nije povod za slavlje, nego ljudi misle da će biti radosni ako slave.
– Ja sam s Jelenom bio sretan maloprije dok nisi nazvao. Igrali smo jednu igru.
– Kakvu igru?
– Budući da smo sjedili na trgu na onom zidiću, na komadiću papira sam napisao riječ TRG, a onda smo nastavljali niz tako da smo stvarali novu riječ mijenjajući po jedno slovo. Usput smo komentirali, šalili se i bili smo sretni. A onda si ti nazvao.
– Rekao si mi da te nazovem kad svršim.
– Ma znam... I Jelena je morala ići. A baš smo se super igrali.
– Meni igra zvuči glupo i čini mi se da se ne može baš dugo igrati.
Da bih ga razuvjerio, izvadio sam papirić na kojemu smo pisali i pročitao sam mu sve riječi.
– TRG
TRI
TRK
KRK
BRK
BIK
BOK
BOG
BOL
BOD
ROD
ROJ
ROK
RAK
RAJ
RAD
SAD
JAD
PAD
PAR
PIR
MIR
MIG
MAG
MAJ
MOJ
MOĆ
MOT
MIT
MAT
MAK
TAK
LAK
JAK
PAK
PAT
RAT
TAT
BAT
BAS
BIS
BIT
HIT
KIT
RIT
RIM
ROM
SOM
SOK
SOL
GOL
FOL
FIL
TIL
TIK
TIP
TOP
POP
PUP
PUT
KUT
ŽUT
BUT
LJUT
ŠUT
ŠUM
KUM
RUM
RUŽ
RAŽ
LAŽ
PAŽ
PUŽ
PUN
PIN
SIN
SAN
BAN
BON
BOS
SOS
KOS
KOB
BOB
ROB
RAB
RUB
ZUB
ZOB
DOB
DOM
DIM
TIM
TOM
TOK
TEK
MEK
MED
LED
LUD
I kad smo zapisali Lud, ti si nazvao.
– Koja koincidencija.
– Inače bismo nastavili bez kraja. Jednu riječ ona, jednu ja.
– Mogu ja namjesto nje?
– Ti bi zamijenio Jelenu? Kaj si umišljaš?
– Samo u igri.
– Dobro onda. Bitno je da riječ ima smisla i da se ne ponavlja.
– LUK.
– Sad se nastavlja niz...

Oznake: Nenad, sreća, Promijenjena paradigma

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u VVB-u.
– Već? Pa trebali smo ići zajedno.
– Nemoj tako...
Kad sam došao u VVB, već su sjedili za stolom Nenad, Gadni i Matko.
– Sad kad si i ti došao, napokon možemo početi.
Kad je zatoplilo Matko je otvorio terasu i zalijepio je oglas da traži, kako je napisao, konobara/icu...
– To ti je glupo, debilu Matko. Ako ti dođe Ico morat ćeš ga primiti.
Nakon nekoliko dana izabrao je petoro ljudi i zamolio je nas trojicu, Nenada, Gadnog i mene, da svakodnevno dođemo na kavu i da ocijenimo kandidate.
Danas, u subotu, sastali smo se kako bismo izabrali pravu osobu.
– Hvala vam, ljudi, na velikoj usluzi. Jeste za to da se primimo posla?
– Može, Matko.
– Krenimo od ponedjeljka. U ponedjeljak je bio onaj student. Što mislite o njemu?
– Ja sam protiv.
– Zašto, Gadni?
– Muško je. Postoje stvari preko kojih jednostavno ne mogu prijeći. Ja sam protiv.
– Ti, Nenade?
– I ja sam protiv. On je student. Neka uči.
– A ti, Hvaranine?
– I ja sam protiv. Pravi se previše pametan za moj gušt. Malo previše mudruje za svoje godine. Misli da je popio svu pamet svijeta zato što je ovo ljeto konobario u Makarskoj.
– Onda njega križam. U utorak mi je bila ona cura. Gadni?
– Može.
– Nenade?
– Znaš da ću ja glasati za nju. Pa ja sam ti je i preporučio. To mi je bivša učenica.
– Hvaranine?
– I ja sam za nju. Majka joj je Imoćanka. Možda ispadne da smo rod.
– Znači, sva trojica ste za nju?
– Tako je. Imamo konobaricu. Donesi nešto za proslaviti.
– Nemamo. Ja je ne želim.
– Zašto, Matko?
– Imao sam manjak u kasi.
– Onda sigurno nismo rod.
– Idemo na srijedu. U srijedu mi je bila ona samohrana majka. Što mislite o njoj?
– Neodlučan sam.
– Zašto, Gadni?
– Glasao bih za nju jer je žensko, ali, brate, ima tako male sise da to nije za izdržat. Ja sam suzdržan.
– I ja sam bio na vagi, ali sada sam za da je primiš. Ja volim žene s malim dojkama.
– A ti, Nenade?
– Pitaš me za sise ili za ženu?
– Za konobaricu.
– Ja sam protiv. Nemam ništa protiv nje, ali imam loša iskustva sa samohranim majkama pa...
– Dobro. onda i nju brišem. U četvrtak je bio Miško. Njega je preporučila Ivanina Baba. Što mislite o njemu?
– Ja sam protiv. Muško je. Zašto bi itko dolazio u kafić u kojemu muško konobari. I još je to muško Miško.
– Pa, Gadni, dolaziš stalno u VVB, a ja konobarim.
– Ti si drugo, Matko. Ti i nisi pravo muško.
– Što ti misliš, Nenade?
– Ja bih ga primio jer je Ivanina Baba rastrošna i treba mu novaca, ali ona, ljubomorna kakva je, stalno visi na terasi i nadzire Miška. Zato sam protiv.
– A ti, Hvaranine.
– Ja sam također protiv. Tresu mu se ruke. Što od starosti, što od straha zbog Ivanine Babe.
– A ova cura od jučer? Jedino nam je ona ostala od ovih petoro.
– Ja sam za nju. Žensko je. Može.
– I ja sam. Cura je baš draga, simpatična i marljiva.
– I pravi dobru kavu.
– I dobro se oblači. Zanima me je l se tako dobro i svlači.
– I komunikativna je.
– I nije glupa.
– Onda smo se, ljudi, dogovorili. Da je nazovem i ponudim joj posao?
– Tako je.
– Nazovi je i reci joj da je primljena.
– Možeš li je nazvati s mog mobitela tako da odmah ima moj broj?
Matko ipak nije prihvatio ono što je Gadni predložio, nego ju je nazvao sa svog broja.
– Ovdje Matko iz VVB-a. Možeš odmah danas doći na posao.
– Ni mrtva. Radije ću biti kruha gladna, nego imati posla s tobom i onom trojicom debila koji su jučer cijeli dan visili na terasi. Izbriši moj broj i ne zovi više.
Matko je odložio mobitel.
– Što je rekla?
– Ma nema veze... Nego, ljudi, što radite sljedeći tjedan?

Oznake: Nenad, Konobari, Stručni ocjenjivački sud

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi.
– Pa gdje si, dobri čovječe?
– Doma sam. A ti?
– Ja sam u VVB-u. Kako to da si doma?
– Ja stanujem doma. Nije čudno ako sam doma.
– Pa maloprije si rekao da nisi pri sebi.
– I nisam…
– Pa gdje si onda?
– Doma sam. Gdje bih bio?
– A veliš da nisi pri sebi?
– Pa i nisam.
– A doma si?
– Jesam.
– Jesi li ti nisi normalan?
– Je li to trik pitanje?
– Nemoj tako…
Malo smo se pogubili pa smo zašutjeli.
– Uznemirio sam se.
– Zakaj?
– Naša školska knjižničarka je organizirala dan darivanja knjiga u školi…
– I to te uznemirilo?
– Klinci su donosili knjige što ćemo ih kasnije darovati domu za nezbrinutu djecu.
– Veoma uznemirujuće.
– A nama u zbornici je predložila da donesemo neku knjigu što je imamo doma, a ne sviđa nam se, da je ponudimo drugima jer će se njima možda dopasti.
– Ja u tome ne vidim ništa uznemi…
– Znaš da sam svojima po školi podijelio tvoju knjigu kad si je objavio…
– Lako ti je bilo poklanjati kad si je na Interliberu našao po jednu kunu.
– Sedamnaestoro ljudi je donijelo tvoju knjigu, još petnaestak je pitalo može li zamijeniti knjigu jer bi sutra donijeli neku drugu, a ostali su rekli da ne mogu donijeti tvoju knjigu jer su je bacili.
– A Dobra i Mudra Ravnateljica?
– Ona veli da ju je spalila. Ritualno.

Oznake: Nenad, Darivanje knjiga, Humanitarne akcije