Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi.
– Pa gdje si, dobri čovječe?
– Doma sam. A ti?
– Ja sam u VVB-u. Kako to da si doma?
– Ja stanujem doma. Nije čudno ako sam doma.
– Pa maloprije si rekao da nisi pri sebi.
– I nisam…
– Pa gdje si onda?
– Doma sam. Gdje bih bio?
– A veliš da nisi pri sebi?
– Pa i nisam.
– A doma si?
– Jesam.
– Jesi li ti nisi normalan?
– Je li to trik pitanje?
– Nemoj tako…
Malo smo se pogubili pa smo zašutjeli.
– Uznemirio sam se.
– Zakaj?
– Naša školska knjižničarka je organizirala dan darivanja knjiga u školi…
– I to te uznemirilo?
– Klinci su donosili knjige što ćemo ih kasnije darovati domu za nezbrinutu djecu.
– Veoma uznemirujuće.
– A nama u zbornici je predložila da donesemo neku knjigu što je imamo doma, a ne sviđa nam se, da je ponudimo drugima jer će se njima možda dopasti.
– Ja u tome ne vidim ništa uznemi…
– Znaš da sam svojima po školi podijelio tvoju knjigu kad si je objavio…
– Lako ti je bilo poklanjati kad si je na Interliberu našao po jednu kunu.
– Sedamnaestoro ljudi je donijelo tvoju knjigu, još petnaestak je pitalo može li zamijeniti knjigu jer bi sutra donijeli neku drugu, a ostali su rekli da ne mogu donijeti tvoju knjigu jer su je bacili.
– A Dobra i Mudra Ravnateljica?
– Ona veli da ju je spalila. Ritualno.

Oznake: Nenad, Darivanje knjiga, Humanitarne akcije

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je na policiji.

Oznake: Nenad, Humanitarne akcije, Lajbeci