Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da se ide naći sa ženom s kojom se upoznao na Internetu.
– S onom Talijankom?
– Si. La donna da Roma.
– Rekla ti je da je iz Rima?
– Si.
– Zar ste komunicirali na talijanskom?
– Zna hrvatski. Rekla je da je u Zagrebu dvadesetak godina. Super zna hrvatski.
– Pa zašto onda blebećeš talijanski?
– Ho studiato la lingua italiana.
– Zakaj si učio talijanski? Želiš je impresionirati?
– Si.
– Pa kad si prije naučio? Išao si na tečaj?
– Si. Un corso intensivo.
– Ti nisi normalan.
– Si.
– Čuj, Nenade, bit ću u VVB-u pa dođi kad te ta Rimljanka otjera od sebe.

U VVB-u sam slušao kako se Gadni hvali sa svojim avanturama i razmišljao kako je behar krasno probeharao.
Nenad je upao u VVB i sjeo za naš stol.
– Kako si znao da će me Rimljanka otjerati od sebe?
– Intuicija. Kaj je bilo?
– Non sono sicuro.
– Opa, Nenade, pa ti govoriš talijanski. Ja na talijanski znam reći samo: Zna se. Kaže se: Si sa.
– Pusti ga, Gadni, sada. Kaj je bilo?
– Počeo sam s njom razgovarati na talijanskom. Kad me je upitala zašto to radim, odgovorio sam joj da je to zato jer je iz Rima. Na to je ona planula i rekla da su je i prije zezali zato jer je iz Rima u Gorskom Kotaru, ali da nitko nije bio tako surov i bezobrazan. Rekla je da joj se više nikada ne javim.
– Si sa.

Oznake: Nenad, Rim, Seoska žena