Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u VVB-u.
– Već? Pa trebali smo ići zajedno.
– Nemoj tako...
Kad sam došao u VVB, već su sjedili za stolom Nenad, Gadni i Matko.
– Sad kad si i ti došao, napokon možemo početi.
Kad je zatoplilo Matko je otvorio terasu i zalijepio je oglas da traži, kako je napisao, konobara/icu...
– To ti je glupo, debilu Matko. Ako ti dođe Ico morat ćeš ga primiti.
Nakon nekoliko dana izabrao je petoro ljudi i zamolio je nas trojicu, Nenada, Gadnog i mene, da svakodnevno dođemo na kavu i da ocijenimo kandidate.
Danas, u subotu, sastali smo se kako bismo izabrali pravu osobu.
– Hvala vam, ljudi, na velikoj usluzi. Jeste za to da se primimo posla?
– Može, Matko.
– Krenimo od ponedjeljka. U ponedjeljak je bio onaj student. Što mislite o njemu?
– Ja sam protiv.
– Zašto, Gadni?
– Muško je. Postoje stvari preko kojih jednostavno ne mogu prijeći. Ja sam protiv.
– Ti, Nenade?
– I ja sam protiv. On je student. Neka uči.
– A ti, Hvaranine?
– I ja sam protiv. Pravi se previše pametan za moj gušt. Malo previše mudruje za svoje godine. Misli da je popio svu pamet svijeta zato što je ovo ljeto konobario u Makarskoj.
– Onda njega križam. U utorak mi je bila ona cura. Gadni?
– Može.
– Nenade?
– Znaš da ću ja glasati za nju. Pa ja sam ti je i preporučio. To mi je bivša učenica.
– Hvaranine?
– I ja sam za nju. Majka joj je Imoćanka. Možda ispadne da smo rod.
– Znači, sva trojica ste za nju?
– Tako je. Imamo konobaricu. Donesi nešto za proslaviti.
– Nemamo. Ja je ne želim.
– Zašto, Matko?
– Imao sam manjak u kasi.
– Onda sigurno nismo rod.
– Idemo na srijedu. U srijedu mi je bila ona samohrana majka. Što mislite o njoj?
– Neodlučan sam.
– Zašto, Gadni?
– Glasao bih za nju jer je žensko, ali, brate, ima tako male sise da to nije za izdržat. Ja sam suzdržan.
– I ja sam bio na vagi, ali sada sam za da je primiš. Ja volim žene s malim dojkama.
– A ti, Nenade?
– Pitaš me za sise ili za ženu?
– Za konobaricu.
– Ja sam protiv. Nemam ništa protiv nje, ali imam loša iskustva sa samohranim majkama pa...
– Dobro. onda i nju brišem. U četvrtak je bio Miško. Njega je preporučila Ivanina Baba. Što mislite o njemu?
– Ja sam protiv. Muško je. Zašto bi itko dolazio u kafić u kojemu muško konobari. I još je to muško Miško.
– Pa, Gadni, dolaziš stalno u VVB, a ja konobarim.
– Ti si drugo, Matko. Ti i nisi pravo muško.
– Što ti misliš, Nenade?
– Ja bih ga primio jer je Ivanina Baba rastrošna i treba mu novaca, ali ona, ljubomorna kakva je, stalno visi na terasi i nadzire Miška. Zato sam protiv.
– A ti, Hvaranine.
– Ja sam također protiv. Tresu mu se ruke. Što od starosti, što od straha zbog Ivanine Babe.
– A ova cura od jučer? Jedino nam je ona ostala od ovih petoro.
– Ja sam za nju. Žensko je. Može.
– I ja sam. Cura je baš draga, simpatična i marljiva.
– I pravi dobru kavu.
– I dobro se oblači. Zanima me je l se tako dobro i svlači.
– I komunikativna je.
– I nije glupa.
– Onda smo se, ljudi, dogovorili. Da je nazovem i ponudim joj posao?
– Tako je.
– Nazovi je i reci joj da je primljena.
– Možeš li je nazvati s mog mobitela tako da odmah ima moj broj?
Matko ipak nije prihvatio ono što je Gadni predložio, nego ju je nazvao sa svog broja.
– Ovdje Matko iz VVB-a. Možeš odmah danas doći na posao.
– Ni mrtva. Radije ću biti kruha gladna, nego imati posla s tobom i onom trojicom debila koji su jučer cijeli dan visili na terasi. Izbriši moj broj i ne zovi više.
Matko je odložio mobitel.
– Što je rekla?
– Ma nema veze... Nego, ljudi, što radite sljedeći tjedan?
Oznake: Nenad, Konobari, Stručni ocjenjivački sud
