Budi moj On.

Gledaš pred sobom cestu a osećam tvoje zenice
priljubljene uz miris zapešća
netom prije zaprskane sladunjavim cvećem.

Dodiruješ mi krajeve kose skidajući moje prste s pramena koji držim
nisi se maknuo ni za tren
a znam da se šunjaš oko ulegnuća na vratu
u kom spava mali zlatni krug.

Budi moj On.
Nasmejah se ne pomerajući usne
to je onda kad su mi zabljesnule oči
a tvoje su ih srele u momentu ne skidajući pogled
s ceste, naravno.

Dopada mi se ta tvoja muška samouverenost.
Zbilja mi se dopada. I ta hladnoća. Privid iste.
Ne poznaješ me. O kako se samo varaš da znaš što će biti.
Stigli smo. Staješ. Okrećeš to svoje lice prema meni.
Susret zenica.
Ne naginješ se, ne naginjem se.
A ipak smo se poljubili.