Opet je proleće.

Boje ovog proleća možda nisu tipičnih zelenih nijansi, iako sebi moramo odati priznanje da smo na neki način opet zeleni. Ono čuveno, mladi i zeleni. Evergreen. No, nije u tome tajna... Tajna je u zaljubljivanju, uvek u zaljubljivanju. U osobu koju već poznaješ, ali tako da uvek iznova otkrijete stvari za koje niste ni znali da postoje. U tome je tajna. Naša tajna.

A proleće... Opijanje strašću. Obaranje s nogu, i u bukvalnom i u prenesenom značenju. Novo čekanje na starom mestu. Strpljiviji smo od vina. U ormanu je, umesto kakve dunje (žute, valjda), završila visoka peta za plesanje. Bež. A ti sva kao lutkica iz Trsta.

Šareno je proleće. Bilo je i crveno, zbog jednog tepiha, a i plavo, zbog tamo nekih šljiva.

I biće opet crveno, samo mi znamo zašto.

A tu tajnu ćemo sačuvati...

A.